Download

 

1942, Europaische Wirtschaftsgemeinschaft -

Koreni EU u planovima nacista

Ivan Vukadinovic
ponedeljak, 16. jun 2008.

 

Siroko rasprostranjeno uverenje o Evropskoj Unij i kao multikulturnoj zajednici, nastaloj na temeljima antifasizma, sustinski je suprotna projektu Treceg Rajha i nacisticke Nemacke, sa kojima nema niceg zajednickog. Videcemo da to nije bas u potpunosti tacno.

Iako su siroko poznati planovi fasista za uspostavljanjem Novog Svetskog Poretka, i ta saznanja su vec siroko raubovana, manje su poznate njihove ideje za stvaranje Nove Evrope, posle eventualne pobede u ratu. Ove ideje su inace sasvim logicne, iz njihovog ugla gledanja, jer ako su hteli da preurede ceo svet, sto ne bi i Evropu, kontinent na kojem su smestene dve od tri sile Trojnog pakta, i nekoliko njihovih saveznika.

Diskusije o pitanjima povezanim sa Evropom, pocele su kako je moc NSDAP rasla. Na Kongresu o Evropi, od 14. do 20. novembra 1932. u Rimu, Alfred Rozenberg (1) je prvi put na jednom medunarodnom forumu izneo ideje evropskog ujedinjavanja. Sam Adolf Hitler je u Nirnbergu 1937. godine rekao: Nas vise interesuje ujedinjena Evropa kao harmonicna porodica naroda od bilo koje drzave. Sef njegove propagande Gebels, isao je korak dalje 1940. godine, opsednut tehnoloskim napretkom: Tehnologija transporta i telekomunikacija smanjuje razdaljine izmedu naroda i to ce neminovno dovesti do evropske integracije, veliki nemacki rajh ce reorganizovati Evropu, srusiti granice koje jos razdvajaju evropske narode i omoguciti im da lakse zive zajedno; za 50 godina ljudi vise nece razmisljati u kategorijama nacije.

Najzad, 1942. u Berlinu je odrzana konferencija na temu Europaische Wirtschaftsgemeinschaft, ili doslovno Evropska ekonomska zajednica. Konferencija je odrzana pod pokroviteljstvom Berlinskog drustva za industriju i trgovinu, u saradnji sa ekonomskim savetnikom Berlinskog komiteta NSDAP i Komorom industrije i trgovine. Na konferenciji su govorili veoma uticajni ljudi tog vremena, prakticno vrh ekonomskih nauka Rajha. Teme kojima su se ucesnici konferencije bavili, pokrivale su siroki opseg pitanja planirane zajednice poljoprivredu, transport, regionalne razlike, ekonomske i trgovinske ugovore, i naravno monetarnu uniju i prosirenje ekonomske zajednice.

Definisana je uloga drzave u regulisanju privrednih tokova, slicna ulozi kakvu danas ima EU definisanjem svojih standarda. Ono sto dolazi je novo shvatanje sa svojom ideologijom i terminologijom, koje daju osnovu medusobnim ugovorima i kooperaciji.

Ekonomsko usmeravanje nije momentalno resavanje hitnih situacija, vec osnova nove teorije i prakse.

Ekonomsko usmeravanje nije identicno tendencijama centralne planske ekonomije. Ono ne pokusava da onemoguci individualno upravljanje kroz drzavnu operativu.

Ekonomsko usmeravanje znaci sledece: nove instrukcije kreativnim i konstruktivnim snagama pojedinaca, u vezi sa celim sistemom; kreiranje konzistentnog pogleda na ekonomiju; biranje vaznih zadataka kroz politicko vodstvo i konacnu odluku drzave o svim pitanjima u vezi ekonomske snage. Osim ovih stvari, ekonomija je slobodna i odgovorna sama sebi.

(Uvod - Professor Dr. Heinrich Hunke, savetnik u Ekonomskom komitetu NSDAP, predsednik Nemacke agencije za ekonomski publicitet).

Ministar ekonomije Rajha uspostavio je paralelu izmedu carinske unije ( Zollverein ) koja je bila preteca ujedinjavanja nemacke drzave i planova za carinsku uniju Evrope, kao pocetka sirih i dubljih integracija. Jos jednom je ekonomski i tehnicki progres taj koji gura ka formiranju velikih kontinentalnih ekonomskih oblasti. Sadasnja tehnologija nudi mogucnosti koje ne mogu potpuno iskoristiti nacionalne ekonomije. Granice nacija su se priblizile kroz sve vecu brzinu vozova, prosirenje mreze puteva i plovnih tokova, transkontinentalne lance nabavke energenata, koji nude mnogo potencijala, i najzad, aviona. Izvan Evrope su vec formirane ogromne ekonomske oblasti, ili su u procesu formiranja, dejstvom ovih faktora. Za svoje dobro, Evropa mora biti gurnuta iz romanticne nazadnosti. (Ekonomski izgled Nove Evrope - Walter Funk, ministar ekonomije Rajha i predsednik Rajhsbanke).

U istom govoru ministar nastavlja sa vizijom zajednickog trzista kao ekonomskog raja. Razmena roba izmedu nacija nece jos biti posmatrana kao domaca trgovina zato sto je jos rano razmatrati potpuno uklanjanje barijera. Kao velika trgovinska oblast ipak ce uzivati sve privilegije kao trziste pod drzavnom upravom. Rumunski farmer, norveski drvoseca, holandski bastovan i danski stocar , nece vise brinuti o tome gde ce prodati svoje proizvode ili da li ce odgovarajuca cena nagraditi njihove napore. Oni ce znati da medudrzavni ugovori odreduju sigurnu proizvodnju i prodaju, i da su spekulacije i krize stvar proslosti. Tekstilne kompanije u Protektoratu, francuski hemijski radnici i belgijski rudari nece vise ziveti u strahu od niskih nadnica i nezaposlenosti.

U oblasti monetarnih pitanja, nacisti su odbacili do tada siroko upotrebljavani zlatni standard, dok se kliring takode smatrao nepodesnim. Umesto toga, placanja bi trebalo centralizovati kroz jednu Banku Evrope, uz stvaranje zajednicke monete evropskog guldena.

Slicnosti sa aktuelnim projektom integracija su ponekad zapanjujuce, pa se postavlja pitanje zasto ovi podaci nisu sire poznati. Kod nas je paznju na ovu konferenciju skrenuo tekst Miroslava Lazanskog Srbija na zapadu , objavljen u Politici , 12. aprila ove godine. U Britaniji se istrazivanjima planova nacista na ujedinjavanju Evrope bavio Rodni Etkinson, inace rodeni brat poznatog glumca Rouna Etkinsona (Crne Guje). U svojoj knjizi Pun krug Evrope ( Europe's Full Circle ) on navodi niz paralela izmedu ranijeg i aktuelnog projekta evropskog jedinstva

Europaische Wirtshaftsgemeinschaft - European Economic Community

European Currency System - European Exchange Rate Mechanism

Europabank ( Berlin ) - European Central Bank ( Frankfurt )

European Regional Principle - Committee of the Regions

Common Labor Policy - Social Chapter

Economic and Trading Agreements - Single Market

Ostaje pitanje kako tumaciti ove podatke, i koji bi se zakljucak mogao izvuci. Jasno je da sirenje saznanja o tome da su visoki predstavnici zvanicno najmracnije ideologije u istoriji imali planove za stvaranje Evropske Ekonomske Zajednice, moze obradovati brojne antiglobaliste, evroskeptike i ostale protivnike Evropske Unije. Sa druge strane, malo je onih, koji bi na ovakve podatke gledali afirmativno.

Ekstremne desnicarske organizacije, koje se smatraju naslednicima nacista, po pravilu su protiv Evropske Unije. Smeta im njena proklamovana multikulturalnost. Desnica koja bi htela da se predstavi kao umerenija nije protiv EU, ali tesko da bi mogla da javno iznese zakljucke, koji bi odobravali ranije planove ujedinjenja Evrope, i ukazivati na njih kao na koristan primer. Postoji strah od identifikovanja sa mracnom prosloscu, mada nije iskljuceno da ce taj strah bledeti, kako se zemlje Evrope budu suocavale sa sve vecim brojem imigranata i gubljenjem konkurencije od zemalja koje su nekada smatrali Trecim svetom. Ipak, za sada bi ovakvim podacima mogli da se pohvale jedino politicki krugovi u zemljama kao sto su Estonija ili Litvanija, gde se javno odaje pocast esesovcima, a Crvena armija se smatra okupatorskom, a ne oslobodilackom. Mada, verovatno bi se i tamo, o ranijim planovima za stvaranje Ujedinjene Evrope govorilo u pola glasa.

Najzad, mozda bi se ovo moglo posmatrati i izvan politickog konteksta. Vec je siroko poznata cinjenica da su nemacki naucnici imali kljucnu ulogu u razvoju americkog svemirskog programa, posle Drugog svetskog rata. Zasto bi njihovo eventualno ucesce u projektu evropskog ujedinjenja, nastalog od poznate Zajednice za ugalj i celik i dalje bilo obavijeno velom tame? Mada, tesko je reci u kojoj meri su slicnosti posledica angazovanja konkretnih ljudi, a koliko je do njih doslo koriscenjem slicne imperijalne logike. Cinjenica je da su mnogi strucnjaci fasisticke Nemacke, ukljucujuci citiranog profesora Hunkea, nastavili svoju karijeru posle rata, cesto u okviru drzavnih sluzbi.

Fusnote:

1. Alfred Rosenberg (1893-1946) jedan od prvih i najuticajnijih clanova nacisticke partije. Smatra se jednim od glavnih autora nacistickih kreda, kao sto je rasna teorija, progon Jevreja ili zivotni prostor.

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/koreni-eu-u-planovima-nacista.html?alphabet=l