Насловна О нама Download Везе Контакт

Београд - Богородичин град

            Уколико желите да подржите или активно учествујете у рестаурацији идентитета престонице, можете контактирати координатора пројекта путем електронске поште: filokalijamarija@yahoo.com - Маја

            Можете послати Ваше предлоге за нови грб Београда, историјске податке итд.

            1403. године деспот Стефан Лазаревић, син цара Лазара, посветио је Београд Пресветој Богородици, прогласивши га новом престоницом Србије.

ЗАХТЕВ
ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ ГРБА ГРАДА БЕОГРАДА
 КАО БОГОРОДИЧИНОГ ГРАДА

нацрт новог грба Београда

детаљнији приказ нацрта за нови грб Београда - погледајте

            Суштина нашег захтева потиче из потребе да се вратимо својим племенитим хришћанским коренима као народ који има традицију којом се може поносити, а која је, на жалост, често занемаривана, прећутана, али и недопустиво недовољно позната.

            У намери да такво стање сви саборно, заједничким снагама,  мењамо, у мери која је нама могућа, покрећемо овај захтев са искреном  надом да тиме доприносимо добру српског народа, прво, одужујући се достојно нашим славним прецима;  друго, желећи да ми живимо у  складу са оним што су нам они оставили у наслеђе; и треће, остављајући својим потомцима оно најбоље што можемо – истинити, здрав темељ и путоказ за њихов будући развој. 

            Конкретно наш захтев тиче се Грба престонице Србије, Београда, односно нашег предлога да Грб, као симбол града, треба јасно да покаже и открије (јер то, на жалост, није довољно познато) да је главни град Србије једна, првенствено, хришћанска престоница и Богородичин град, град под заштитом Пресвете Богомајке, што актуелни,  важећи грб ничим не показује. 

            Грб о коме говоримо, дакле, требало би недвосмислено да покаже да је српска престоница Београд поникао утемељен на непролазним хришћанским вредностима које су, уједно, и најузвишеније европске вредности, будући да је управо Европа аутентичан изданак хришћанске цивилизације.       

            Основно утемељење за наш захтев налази се, изван сваке сумње, у историји нашег главног града. Опште је познато да је Деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, а у част обнове и напретка, тада је за градску Славу одабрано  празновање Вазнесења Господњег – Спасовдан кога и данас, савим оправдано, славимо као градску Славу. Та стара Заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност, нашу хришћанску веру у Бесконачни Тријумф Љубави. Oна представља израз духовне, душевне и моралне снаге Српског Народа прекаљеног у данима херојске прошлости, постојаног и трпељивог у садашњости и отвореног за Славу Будућег Века који ће доћи.

            Међутим, мање је познато, или је бар мање истицано, нешто што је  подједнако важно као и градска Слава, а и што је, у исто време, недопустиво и недостојно разматрати одвојено од Славе града, наиме то да је Деспот Стефан Лазаревић  посветио Београд Пресветој Богородици, о чему сведоче  његове сопствене речи из Повеље граду Београду из 1403. године:

            Од Косова бејах покорен исмаиљћанском народу, док не дође цар Персијанаца и Татара и њих разби, а мене из њиховох руку Бог милошћу својом ослободи. Одакле, дакле, дошавши, нађох најлепше место, од давнина превелики град  Београд, случајно разрушен и запустео, саздах га и посветих Пресветој Богоматери.“

            Управио ове речи представљају и срж нашег захтева да се актуелни грб Београда замени другим, одговарајућим и бољим који би показао да је он Богородичин град. 

            Дакле, ако у складу са нашим славним наслеђем већ славимо градску Славу – Спасовдан, то поштовање традиције треба у целини и до краја да спроведемо. Зато не постоји ни један разлог против да и одговарајућим Грбом не покажемо коме је посвећена наша престоница и под чијом је заштитом. Напротив, ми би смо били необјашњиво и, уједно, недопустиво недоследни ако то не би смо учинили.

            Иначе, историјат везан за грб (грбове) Београда сумарно говори о томе да су сва обележја која је Београд имао пре почетка XX века позната по отисцима на гравурама или према литератури. Међутим, били су то грбови које је неко други доделио нашем граду, односно грбови које је доделила углавном несрпска власт. Најраније познати грб престонице потиче из 16. века (1555. године) из дела „Фугерско огледало части“. То обележје се и данас налази на штиту грба Општине Стари Град.

            Правно гледано  Београд је добио грб тек 1931. године и ми и данас на актуелном грбу имамо потвђен значај и вредност управо тог првог из 1931. године.

            Све ово значи да ми у наше време, у ствари, немамо наш, аутентични стари грб. Ми, до душе, данас не знамо, са поуздањем, како је изгледао грб Београда из Деспотовог времена, чак ни да ли је у питању био грб или печат. Међутим, истраживања културног богатства наше престонице ипак проналазе трагове изгледа тог Првог београдског Грба. Тако  Бранко Вујовић у својој књизи  „Београд, културна ризница“ („Idea“, Београд, 2003.) бележи да је „први грб Београда из доба Деспота Стефана Лазаревића имао облик стилизиваног средњевековног градског утврђења, са већом средишњом куполом изнад које је, можда, стајао Лик Пресвете Богородице“.

            Овим смо управо дошли до тог драгоценог трага и бити нашег захтева за изменом актуелног грба у корист оног који би јасно показивао коме је заиста посвећен наш главни град. Тако би смо најзад, после 6. векова, успоставили  ону истинску везу са старим Грбом додељеном граду од стране, недвосмислено, српске власти, власти Деспота Стефана Лазаревића, нашег племенитог средњевековног владара који је први и устоличио Београд као хришћанску и српску престоницу.

            Конкретни изглед Грба требало би да буде резултат озбиљних истраживања у којима би учествовали стручни људи из разних релевантних области, као и брижљиво спроведеног конкурса на коме би се, на основу њихових резултата, тражило најбоље идејно решење наших компетентних и креативних људи.

            Уверени смо и искрено се надамо да ће ова наша иницијатива имати одјека у вашим Хришћанским и Београдским срцима и истинољубивом разуму, те да ће бити најтоплије прихваћена и да ће се најозбиљније, и што је пре могуће, приступити раду у складу са њеним остварењем. 

 

Београд - Богородичин град