| Насловна | О нама | Download | Везе | Контакт |
Архива објава на фејсбуку - 2026. година
Архива објава на фејсбуку (основна страна)
facebook страница 1389: https://facebook.com/1389jedan389/
facebook група 1389: https://facebook.com/groups/336325920763/
Facebook телеграф: поредак и демонстрације (вести са фб) - погледајте
22.5.2026.. · Подељено са Јавно Моја објава од 17. маја - о онима који говоре да Србија није држава, да је ругло, криминални клан, итд - је директно повезана са претходном објавом од 13. маја - о мојим прецима Солунцима са очеве и мајчине стране, о баки Живки која је убијена 1944. са 22 године од стране Немаца нациста док је пекла хлеб у кући брвнари. Ако ово није држава и ако је ругло, онда су они који су крварили и умирали за њу и слободу будале! А то је већ лична увреда. То је понижавање и омаловажавање и деградација земље и народа, а и Хришћанске вере и Часног Крста за који су се борили и гинули, за слободну и Православну државу. Срећан празник Светог Николе (летњи) свима и Хвала Пресветој Богородици што је њен славни појас - који је сама исплела и носила док је била у благословеном стању са Христом - поново у Србији после више од 600 година.
19.5.2026. · Подељено са Јавно Свети Јован Претеча 5 д. · Данас готово невероватно звучи чињеница да је више од 60.000 Срба током Првог светског рата боравило у логорима и болницама на северу Африке. Више од 3.000 се никада одатле није вратило а пострадалих би било много више да српским војницима није у помоћ прискочио адмирал Емил Гепрат, командант Француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса. Адмиралу Гепрату припада заслуга за спас српског војника јер је, противно ставовима Врховне команде Француске војске, сам одлучио да српске војнике, код којих је владала зараза и смрт, не смести дубоко у пустињски песак Сахаре, већ у саму варош Бизерту, чиме је спасио хиљаде од смрти. Пошто се уверио у стање војника на броду који је први допловио у бизертску луку и саслушао лекаре, Адмирал се распитао где ће се ти људи сместити. Очигледна идеја је била да се војници сместе под шаторе, на врело сунце и песак... "То је немогуће, морају се бар за прво време метнути под кров," – рекао је Адмирал Гепрат. Видевши да су српски војници изморени и слаби Адмирал Гепрат је одобрио да српски војник добије појачано следовање хране и да им се додели векна хлеба од једног килограма уместо 600 грама, како је то био пропис за француског војника. Ипак, српски војник је највише ценио чињеницу да се према њима, изнемоглим и бедним српским војницима, који су као људска створења били додирнули само дно живота и достојанства, опходио као према витезовима и изабраним људима. Бодрећи их у таквом стању, вратио им поуздање које су поодавно били изгубили. При првом сусрету са српским војницима који су упловили у Бизерту одржао је величанствен говор у коме је између осталог рекао: "Поздрављам у вама официре који сте водили војску којој се цео свет диви. Поздрављам у вама војнике који сте умели са толико храбрости, одушевљења и пожртвовања да се лавовски борите против десет пута јачег непријатеља, поздрављам у вама људе..." Остала су данас записана многа сведочанства његовог људског, очинског и витешког поступања према Србима од првог сусрета са њима. Готово свакодневно је Адмирал Гепрат обилазио логор Лазуаз и болнице у којима су били смештени српски војници, он се увек код команди, а посебно код лекарског особља, старао да сваки српски војник добије све потребе и потпуну негу. Када би понекада возећи се својим аутомобилом кроз Бизерту, спазио неког српског војника, адмирал би обавезно зауставио аутомобил и са тим војником барем на кратко попричао. Интересантно је да се српским војницима увек обраћао на српском језику речима: “Помоз Бог, браћо Срби! Да ли вам шта треба?” Колику је пажњу посвећивао стању српских војника најбоље потврђује из тих дана уврежена узречица која га је, као синоним његове личности и као својеврсна критика и љубомора претпостављених команди, пратила: “Адмирал Гепрат и његови Срби!” Остаће заувек упамћен догађај који се десио приликом искрцавања једног од транспорта српских војника у Бизерту. Међу српским војницима нашла се и жена, коју су непријатељски војници силовали. Стидећи се некако тога, српски војници покушали су својим телима да је заклоне, да је сакрију. Створила се гужва. Била је прљава, вашљива и поцепана па су намирисане госпође из Бизерте устукнуле пред таквим призором. Адмирал Гепрат је пришао да види шта се дешава и обратио се официру који је командовао стројем: "Зашто кријете ову жену?" Официр је дискретно одговорио: "...Она сада носи у утроби дете непријатељског војника.” На те речи адмирал размакну војнике, приђе јој галантно и стаде пред том женом у став мирно. Затим се дубоко поклони, отпаса свој парадни мач и положи га пред ноге жене, пољуби јој руку и рече: "Добро дошли, Госпођо". Тако је овај племенити човек одао пошту трагедији једне жене и једног народа из кога је поникла. За све што је чинио, српски војници су на адмирала излили сву своју љубав, прозвавши га "Српска мајка". А ту љубав исказали су симболично и величанственом парадом коју су организовали у част његовог одласка из Бизерте. Као израз захвалности, адмиралу Гепрату додељен је Орден Белог орла са мачевима првог реда, највеће српско одликовање после Карађорђеве звезде. Војска и народ су своју захвалност Адмиралу Гепрату исказали на најбољи начин приликом његове посете Београду 25. фебруара 1931. године уз громогласне овације "Живела Француска!" на својим раменима носили су га од Главне железничке станице до Славије где је била предвиђена главна свечаност. Извор: Парохија Новобрдска Много је заиста Француза које су Срби искрено волели, али је један кога су обожавали - Адмирал Гепрат.
19.5.2026.. · Подељено са Јавно Српско Руско Братство 5 д. · Ова фотографија није само историјски запис, она је неми сведок једног од најмрачнијих злочина у историји човечанства. У шумама Румбуле, недалеко од Риге, 30. новембра и 8. децембра 1941. године, нацистичке јединице уз помоћ локалних сарадника извршиле су масовни покољ над заточеницима ришког гета. За само два дана убијено је око 25.000 људи — међу којима је било на хиљаде беспомоћне деце. Људи су довођени у колонама кроз снег и лед, приморавани да скину одећу и потом стрељани поред већ ископаних јама. Читаве породице нестале су у тишини шуме, без суда, без кривице, без милости. Румбула је постала симбол ужаса који је произвео нацистички режим — режим који је говорио о „култури“, „цивилизацији“ и „европским вредностима“, док је истовремено организовао индустрију смрти и истребљења народа. Ова фотографија нас подсећа да зло не долази увек у облику варварства које се лако препознаје. Понекад долази у униформама, под заставама „напретка“ и уз речи о „вишој култури“. Зато је памћење важно. Не због мржње према било ком народу, већ због истине и опомене да се овакви злочини никада више не понове. А на нама је да се запитамо, да ли су нам потребне овакве немачко-европске “вредности” и њихова унија? Или ћемо ипак остати “дивљи и некултурни”, јер нас за такве, исти ти дивљаци, сматрају. “А ти Србијо, куд си пошла за Европом? Ти никада ниси ишла њеним путем и никада за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш!” Свети Владика Николај Прикажи мање
19.5.2026. · Tsar Nicholas ii of Russia children voices ????
18.5.2026.. · Подељено са Јавно Руска најмлађа принцеза Марија Романова убијена 1918. од стране комуниста, само зато што је ћерка руског цара. Милиони Руса су убијени без икаквог оправданог и разумног разлога након Октобарске револуције.
17.5.2025. · Подељено са Јавно Ова држава Србија је прихватила стотине хиљада избеглица из Крајине (Хрватске), Републике Српске (БиХ), итд, дала им хлеб, кров над главом, бесплатно школовање и студирање, државне послове, итд. Многи сада раде на државном универзитету, постали су опозиционари и блокадери, не свиђа им се странка на власти и онда кажу: Ово није држава, ово је криминална организација. Жалосна незахвалност и непоштовање према држави Србији, без обзира шта мисле о странци и људима тренутно на власти.
16.5.2026. · Подељено са Јавно Petar Kolarski 4 д. · Рођена је у палати у Букурешту, одрасла говорећи шест језика и предодређена за живот круна и церемонија. Али историја је имала друге планове за принцезу Илеану од Румуније. Када су комунистичке снаге окупирале Румунију 1947. године, добила је само пет дана да оде - заувек. Побегла је са шесторо деце, еквивалентом од 300 долара, крзненим капутом и једном драгоценом тијаром тихо умотаном у спаваћицу. Тијара је путовала са њом кроз два светска рата. Прокријумчарена је преко граница, скривена од нациста и спашена из совјетских руку. Била је више од накита - била је последња нит која ју је повезивала са свим што је изгубила. Када је стигла у Америку 1950. године, није било краљевског дочека. Није чекала палата. Само страна земља, шесторо гладне деце и мајка која је морала да схвати како да изгради живот готово ни из чега. Заложила је тијару више пута, само да би се снашла. Онда, када је дошло време да својој деци пружи прави дом, помирила се са њом - и продала је назад Картијеу. Тим новцем је купила скромну кућу у Њутну, Масачусетс. Никада се није осврнула. Постала је медицинска сестра, ауторка, а на крају и монахиња — основавши први православни манастир на енглеском језику у Северној Америци. Потписала се не као принцеза, већ као Мајка Александра. Круна је купила кућу. Жена је изградила живот. То је врста о којој се у историји краљевске породице ретко говори. #КраљевскаИсторија #МајкаАлександра Прикажи мање
14.5.2026. 3 д. · Подељено са Јавно Да бисмо боље и потпуније схватили шта је Европа, ево једне приче Светог владике Николаја Велимировића о догађају из Другог светског рата - близак и непосредан сусрет простог српског народа са Европом у виду немачке војске, јер и то је Европа:
13.5.2026. 3 д. · Подељено са Јавно Моје прадеде Перко Љубичић (са очеве стране, село Лопаш) и Неђељко Антовић (са мајчине стране, село Прилипац) Солунци, а баку Живку Љубичић су убили Немци 1944. кад је имала 22 године док је пекла хлеб у кући брвнари. П.С. Звезда петокрака на споменику је, у времену после Другог светског рата, знак за жртве фашистичког терора и нема никакве везе са комунистима.
11.5.2026. 6 д. · Подељено са Јавно 5G мрежа је активирана!! без одобрења стручњака и грађана!! Ко је то дозволио?? Да ли установе које брину о здрављу и безбедности грађана функционишу? Где су анализе, елаборати, статистика, научни радови, искуства других држава, итд? Пре неколико година се пуно писало о 5G мрежама мобилне телефоније и њиховом потенцијалном штетном деловању на људско здравље због фреквенције и интензитета електромагнетног зрачења. Прва 5G мрежа је пуштена експериментално у Кини, то је доста бржи интернет, али са много више антена на другачијој фреквенцији, што доводи до веће потрошње електричне енергије, а то затим до загађења природе, итд. Мобилна телефонија је велики бизнис, то је тржиште вредно неколико милијарди долара годишње у Србији, али нама здравље грађана треба да буде важније. Ако се примени 5G мрежа сви смо угрожени, па и они који мисле да ће профитирати од ње. Посебна димензија проблема су људска права и слободе и достојанство човека. 5G мрежа омогућава много бржи интернет и са густом покривеношћу камерама у градовима и уз одговарајући софтвер омогућава препознавање лица људи и праћење њиховог кретања, присуства спортским, политичким, уметничким и другим скуповима, итд. Тиме се потенцијално губе слобода, приватност, аутономија на друштвени и политички живот и ангажовање. Људи који никада раније у животу нису имали здравствене проблеме, последња 2 месеца се жале на вртоглавице, главобоље, мучнину, несаницу итд.
6 д. · Подељено са Јавно Princ Filip i Princeza Danica Karadordevic је у месту Smederevska Palanka, Централна Србија. 6 д. · Данас смо у селу Баничина код Смедеревске Паланке присуствовали обележавању 101. годишњице од подизања спомен чесме палим ратницима у Првом светском рату. Те 1925. године мој прадеда, Њ.В. Краљ Александар Први, присуствовао је свечаности и одао пошту својим палим друговима. Баничина је већ тада била позната по својој тврдој вери и несаломивом слободарском духу, али и оданости Краљу и отаџбини. Пред њеном црквом је сахрањен велики јунак Првог српског устанка Станоје Стаматовић Главаш, а следећи његов пример, у борби за слободу пали су многи домаћини и њихови синови, синови народних посланика, трговаца. Остаје запамћено да је у једном дану, под Скадром 1913. године, изгинуло 27 неожењених младића из овог села. Овај крај много је патио у сваком времену али вероломан није био. Зато сам данас са својом породицом, осећајући велики понос и поштовање, али и дужност према путу свог прадеде и њиховој жртви, први пут дошао у Баничину и уживао у гостопримству домаћина, док су се моја деца играла у порти цркве са малишанима ових поносних Шумадинаца. Њихови осмеси и граја, ми окупљени око наслеђа предака, рађају наду да долази боље време за оне који су предуго плаћали највећу цену слободе. Хвала домаћинима на гостопримству, осећали смо се као своји на своме, са својима.
9. мај у 00:50 · Подељено са Јавно О злочинима комуниста мора да се говори и истина више не сме да се крије. Тита треба послати назад у Хрватску.
3. мај у 02:20 · Подељено са Јавно Minja Pavlovic 30. април у 16:13 · У тишини раног јутра, негде у белоруским равницама, 26. јула 1889. године, у сиромашној, али благочестивој свештеничкој кући, родио се дечак коме ће дати име Михаил. Био је једно од тринаесторо деце у дому оца Константина и мајке Стефаниде. Живот их није мазио — а када је отац изненада преминуо, на мајчиним плећима остала је брига за читаву породицу. Тада је млади Михаил већ осећао да ће његов пут бити тежак, али и да од њега не сме одступити. Рано је показао дар за науку. Завршио је гимназију и отишао у Санкт Петербург, где је уписао историјско-филолошки институт. Тамо није било ни породичне помоћи ни удобности — глад и хладноћа били су његови сапутници, али он је учио, трпео и сазревао. Као да га је већ тада живот припремао за нешто веће. По завршетку студија оженио се тихом и побожном Зиновијом, кћерком свештеника. Њихов заједнички живот започео је у раду и скромности — Михаил је предавао латински језик у гимназији. Али убрзо је избио Први светски рат, и свет се распао пред њиховим очима. Због слабог вида није био мобилисан, али је са породицом морао да се склони далеко, у Омск. И тамо је наставио да ради, тихо, без роптања, као човек који зна да је живот више од онога што се види. После рата вратио се у Минск. И тада се догодило оно што је одувек било у његовом срцу — постао је свештеник. У малом месту Узда, при храму светих апостола Петра и Павла, почео је да служи Богу и људима. Његова реч била је топла, а руке увек спремне да помогну. Народ га је заволео — не због звања, већ због срца. Али дошла су тешка времена. Глад, сиромаштво и безбожна власт почели су да гуше све што је свето. Храм је одузет и претворен у складиште жита. Свештенику је остављена само мала стражарска кућица да у њој служи. И ту, у тескоби и понижењу, отац Михаил није престао да говори истину. Једном је у проповеди рекао да није свако страдање зло. Да глад, болест и сиромаштво нису проклетство, већ лек — као што лекар лечи и онда када боли. Говорио је да Бог не кажњава све одмах, јер би свет нестао, али ни не награђује све одмах, да бисмо веровали у Суд и вечност. Његове речи нису биле лаке, али су уносиле светлост у мрак људских душа. Власт га је због тога прогањала. Позивали су га, понижавали, нудили му да се одрекне свештенства у замену за лагодан живот. Али он није пристао. Остао је веран — тихо, чврсто, без буке. А онда је дошао Васкрс. На Страсну седмицу 1935. године, у његову скромну кућицу дошао је човек са намером да узме црквене вредности. Отац Михаил га је мирно одбио. Тада је нападач насрнуо на њега и сурово га претукао. Иако тешко повређен, није престао да служи. На Велику среду служио је са напором. На Велики петак више није могао да стоји. Али на Васкрс— служио је колико је могао. Народ се окупио у толиком броју да ни кућа није могла да их прими; стајали су напољу, слушајући кроз отворене прозоре. Он је лежао, али је и даље узносио молитве. То је био његов крст — и он га је носио до краја. Последњих дана више није могао ни да говори. Само су тихе молитве читане поред њега. И трећег дана по Васкрсу, 30. априла 1935. године, предао је душу Богу. Није умро као поражен човек. Умро је као исповедник вере — онај који није одступио. И остала је прича о њему као тихо сведочанство: да вера није у речима, већ у историји; да страдање није крај, већ пут; и да човек, када носи свој крст до краја, не губи — већ проналази вечност.
24.4.2026. · Подељено са Јавно Чак и Вечерње новости, које су углавном стално на страни владајуће гарнитуре и напредњака, овог пута су оштро против предлога новог Породичног закона:
17. април у 16:10 · Подељено са Јавно Када је 16. априла стигао у Загреб генерал Глаисе вон Хорстенау, у град је ушао и Анте Павелић. Павелићев први акт била је наредба да на територији НДХ важе ратни закони италијанске и немачке војне силе и да немачки и италијански команданти имају пуну власт на овом подручју. Надбискуп Степинац није часио ни часа већ је отишао у Банске дворе, где је Анте Павелић отворио своју канцеларију, и изразио своју пуну подршку усташкој држави, што је објављјено у тадашњјој усташкој и католичкој штампи. У четвртом тому Степинчевог дневника на странама 205, 206, и 207. под датумом од 27. април 1941. говори се шта се збило током те посете. Једна од кључних тврдњи је да се Павелић обавезао Степинцу да ће истребити старокатолике као и српску православну цркву. „Првих дана након повратка поглавника имао је надбискуп први састанак с њјиме у некадањјим Банским дворима"... „Надбискуп му је зажелио Божји благослов у раду"
14. април у 07:41 · Подељено са Јавно УЕФА је казнила Црвену звезду због кореографије Светог Симеона Мироточивог на трибинама, али није казнила други европски клуб због кореографије са пентаграмом и ђаволом, тојест величање сатанизма. То довољно говори о ЕУ и зашто никад не треба да уђемо у ту заједницу.
7. април у 02:26 · Подељено са Јавно Пре око 2000 година Бог је погледао на Земљу и видео људе како ходају и лутају по њој, а душе им иду све дубље и дубље у пакао, без знакова поправљања и промене путева. Тада је Он решио да изведе највећу и најтежу мисију у историји, подухват спасења људског рода, тако што је Он заузео наше место на Земљи, а нас поставио на своје место, тојест у Рај. Тако се Христос, уз помоћ Духа Светог и Марије деве преселио међу нас и започео велики процес Пасхе, изласка из ропства ђаволу и демонима и преласка у царство слободе, радости и вечног живота, тојест процес нашег Спасења. На почетку, прилично неприметно, дошло је до светог зачећа Христовог у утроби једне скромне и побожне девојке, Бог је постао само један врло мали Ембрион, једна људска ћелија - тај догађај празнујемо као Благовести 7. априла. Тачно 9 месеци касније, Исус је рођен 7. јануара, на Божић. Срећне Благовести свима.
6. април у 14:36 · Подељено са Јавно Рекли су о српској војсци:
5. април у 02:22 · Подељено са Јавно 12. Благовестна литија 7. априла у Београду
2. април у 19:49 · Подељено са Јавно
(Крофне из блока)
31. март у 23:02 · Подељено са Јавно Ноелија Кастиљо - њен живот и смрт довољно и симболично говоре о кризи данашње Европе. Убио је здравствени систем Шпаније и правни систем ЕУ. Одвојена од родитеља на силу од стране социјалне службе, стављена у неадекватан смештај где је више пута силована, затим покушала самоубиство, остала инвалид, и на крају јој је као лек за све муке и патње одобрена ЕУ-таназија !!??, тојест планирана и легална смрт. Један од разлога је и то што су њени телесни органи предвиђени за продају након смрти. Опрости нам драга сестро што ти нисмо помогли и што смо све ово дозволили, желимо ти добро место са анђелима у рају.
30. март у 19:56 · Подељено са Јавно Поносим се што сам Србин 30. март у 19:30 · Најмлађи погинули припадник ВЈ, војник - Горан Марин, младић који је рођен у Земуну, страдао је 28.3.1999. године у Гњилану, као војник на одслужењу редовног војног рока. Младић, који је имао тек напуњених 18 година, тог кобног дана налазио се у селу Коретиште, општина Гњилане, на Косову и Метохији. Горан је био припадник 52. мешовите артиљеријске бригаде, војник послужилац на хаубици 152 мм НОРА. Погинуо је услед дејства НАТО снага касетним бомбама, на стражарском месту. Убила га је касетна бомба, забрањена за коришћење према међународим Женевским конвенцијама... Извор: Ускок/Фб
30. март у 19:00 · Подељено са Јавно Један исти кекс, Бамби Wellness, посни са чоколадом, кошта у Београду у истом дану у једној радњи 130 динара, у другој 180, а у трећој 230 динара! Како је то могуће!!?? Исти произвођач, исти производ, исти град, исти ПДВ, итд. Није искључено да би контролом других објеката нашли на још веће разлике. Колика је набавна цена? Сигурно испод 105 динара да би и у првој радњи имали бар минималну зараду од продаје - а вероватно и испод 100 динара. То значи, да је у трећој радњи трговачка маржа преко 100 посто. Друга и трећа се налазе на растојању од око 100 метара. Овде би држава требало да интервенише и заведе ред у трговини, како би пословање било легитимно и разумно, а грађани, потрошачи заштићени од похлепних и грамзивих трговаца који беспотребно подривају животни стандард.
30. март у 14:17 · Подељено са Јавно 12. Благовестна литија од Саборне цркве у Београду до Народне скупштине и Храма Светог Саве, на велики празник Благовести, у уторак 7. априла, после Литургије. Литургија почиње у 9 сати. Свако дете има право на живот.
27.3.2026. · Подељено са Јавно Пуно је чудних и сумњивих околности око погибије 25-огодишње студенткиње Милице на Филозофском факултету. Зашто се студенти окупљају око 22:30 на факултету? Да ли блокада Филозофског и даље траје? Да ли је Милица била члан студентског пленума? Да ли је дошла у сукоб са члановима студентског пленума - и ако јесте зашто? Студенти у блокади Филозофског факултета су се брзо огласили, што значи да су активни и да нису распуштени. Студентски пленум и прозападни медији позивају на "приватност" и жалост породице, док су исти ти од страдања у школи Рибникар и у Новом Саду направили главне политичке догађаје и теме, покренули огромне протесте и максимално политички и медијски злоупотребили трагедије (што се на Западу не ради), а сада кад им смрт не иде у прилог траже да се скоро ништа о околностима несреће не помиње и не објављује!!?? Зашто се гомилају пиротехничка средства на факултету? Зашто се шире гласине да је студенткиња имала психичке проблеме? Зашто се Филозофски факултет претворио у политички опозициони центар? Зашто се професори и студенти масовно и отворено баве политиком на Универзитету где то није дозвољено? Да ли студенти спавају на факултетима и ко им је то дозволио? Чекамо одговоре.
17.3.2026. 4 д. · Подељено са Јавно Glas 057.info 12. март у 15:44 · ??Када је Мел Гибсон предложио Џиму Кавизелу да тумачи Исуса у филму „Страдање Христово“, одмах му је искрено признао једну ствар. „Мораш да знаш нешто. Овај филм биће изузетно тежак. А могао би чак и да те кошта каријере у Холивуду.“ Била је то огромна улога, али и веома ризична. Кавизел је затражио један дан да размисли. Када се вратио, његов одговор био је једноставан. „Мислим да треба да снимимо овај филм. Чак и ако ће бити тешко.“ Затим је додао нешто што је тек тада схватио. „Моји иницијали су J. C… (алудирајући на Jesus Christ) и имам 33 године.“ Мел Гибсон га је погледао и, пола у шали а пола озбиљно, рекао: „Почињеш да ме плашиш.“ Снимање филма показало се заиста екстремним. Да би одиграо Исуса, Џим Кавизел изгубио је око 20 килограма. Током једне сцене случајно је два пута стварно ударен бичем, оставивши му ожиљак дужи од 30 центиметара на леђима. Ишчашио је раме док је носио крст током снимања, а због дугих сати проведених готово наг на крсту, на хладноћи, добио је упалу плућа и хипотермију. Само сцена распећа захтијевала је пет недјеља рада, од укупно два мјесеца снимања. Упркос свему, Кавизел је касније рекао нешто што је објашњавало његову најдубљу мотивацију: „Не желим да људи виде мене. Желим да виде Исуса. И кроз то ће многи пронаћи вјеру.“ Многи чланови глумачке екипе и филмске екипе касније су причали да их је то искуство дубоко обиљежило. Педро Саруби, глумац који је тумачио Вараву, рекао је да га је током једне сцене Кавизел погледао право у очи. У том тренутку није имао осјећај да гледа обичног глумца, већ нешто много веће. Испричао је да у његовим очима није било ни бијеса ни огорчености. Само милост и љубав. И Лука Лионело, глумац који је играо Јуду, започео је снимање изјављујући да је атеиста. Послије тог искуства његов живот се промијенио. Временом се приближио хришћанској вјери, јавно је признао своје обраћење и крстио своју дјецу. Више чланова филмске екипе рекло је да их је тај филм дубоко дотакао и на духовном нивоу. Сам филм постао је јединствен случај у историји кинематографије. Мел Гибсон одлучио је да га финансира сопственим новцем, улажући око 30 милиона долара након што је више филмских студија одбило пројекат. Била је то огромна коцка. Али филм је надмашио сва очекивања. Зарадио је око 370 милиона долара у Сједињеним Америчким Државама и више од 600 милиона широм свијета. Ипак, многи вјерују да прави утицај филма није био економски. Био је духовни. За милионе људи широм свијета, „Страдање Христово“ поново је ставило у средиште причу о Христовој жртви. Џим Кавизел је у годинама које су услиједиле наставио отворено да говори о својој вјери и о значају те улоге. Чак и у окружењу попут Холивуда, гдје то није увијек лако. За њега тај филм није био само посао. Био је свједочанство. Извор фотографија: The Passion Of The Christ/FB. Фотографије уредио: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.
17.3.2026. 5 д. · Подељено са Јавно Марија М. Милошевић: Ако се потчинимо Западу, чека нас страшан сценарио March 17, 2026 by СРБРАТСТВО Излагање Марије М. Милошевић на Међународном округлом столу «Слободан Милошевић, слободна Србија и Нови свет», 10. марта 2026. у Прес-центру УНС-а у Београду. Хтела бих да почнем од тога да сутрашњи дан за мене није само годишњица смрти мога деде и дан сећања на њега. 11. март је годишњица убиства шефа суверене државе. Смрт Слободана Милошевића је чудовишни злочин против свих правила и норми међународног права и светског поретка. Пре двадесет година догодило се оно што је, нажалост, постало традиција у политици Запада. У свом последњем обраћању грађанима своје земље у својству Председника, он је упозорио Србе и Црногорце на њихову будућу судбину. Говорио је о томе шта ће се десити ако престану да се бране од Запада. Нажалост, све његове бојазни су постале стварност. Слободан Милошевић је говорио да народ у будућности може изгубити свој идентитет, своју суштину, своје традиције и духовне вредности. Сведоци смо свега тога управо сада. Југославија је постала прва жртва механизма обојених револуција. После ње, слични догађаји задесили су низ других земаља: Грузију, Либију, и Украјину. САД су изазвале „арапско пролеће“ на Блиском Истоку, што је довело до свргавања неколико политичких лидера и грађанских ратова. Пад Либије и Ирака и зверска убиства лидера тих држава, заслуга су САД. Ратови у Југославији и Ираку вођени су без мандата УН, Слободан Милошевић је подвргнут незаконитом политичком суђењу у Хашком трибуналу и убијен је у затвору, Садам Хусеин је обешен, а затим су убијена оба његова сина, Моамера Гадафија је брутално растргла руља, што је Би-Би-Си преносио уживо без цензуре. Безакоње, пљачка, насиље и неонацизам – то се дешава у Украјини већ 12 година. Чак је и Белорусија 2021. доживела покушај обојене револуције. Крајем децембра 2025. године, Доналд Трамп је обећао ударе по објектима нарко-картела у Латинској Америци, а у ноћи 3. јануара 2026. године, крстареће ракете су се обрушиле на главни град Венецуеле. 28. фебруара ове године, приликом америчко-израелског бомбардовања Ирана, убијени су ајатолах Али Хамнеи и његова породица, укључујући и његову малу унуку. Овога пута, председник САД није добио чак ни дозволу од Конгреса своје земље. Доналд Трамп је већ најавио насилно заузимање Кубе. Управо на све то нас је упозоравао мој деда, Слободан Милошевић! Ако ми пођемо на повоцу Запада, ако покажемо слабост и одлучимо да им верујемо, неизбежно ћемо се суочити са свима добро познатим сценаријом, који сваки пут постаје све страшнији. Слободан Милошевић је симбол борбе за истину, правду и за свој народ, за своју земљу. Симбол неустрашивости и огромне снаге воље и духа. То би требало да буде пример за сваког од нас. Сваки пут, када изненада пожелите да поверујете у још једну западну лаж, кад вам се изненада учини да су њихова политика и идеје – благо, сетите се Слободана Милошевића, који је оставио упозорење народу, који се жртвовао у борби против нечовечности и суровости САД и њихових савезника. Историјско памћење народа је главни извор његове снаге. Данас постоје стални покушаји прекрајања историје. Међутим, то неће бити могуће ако се чврсто одупремо. И памтимо. Нажалост, примећујем прилично несрећан тренд присутан међу данашњом омладином. Многи људи почињу да заборављају трагичне догађаје код нас – НАТО агресију 1999. и пуч 2000. године. То се односи и на руску омладину, од којих неки једноставно не знају ко је Слободан Милошевић, док сви знају ко је, на пример, Џастин Бибер. То ми је веома тужно. Знам да сличан проблем постоји и у Србији. Младе људе не занима историја; они једноставно „живе за данас“. Фигура браниоца своје државе, своје земље и свог народа никада не сме бити заборављена. Осим тога, по аршинима историје, „пре 20 година“ – то је било јуче. Омладина је увек била и биће главна мета западне пропаганде. Младим људима се усађује у свест читав низ апсурдних идеја и вредности. Губитак моралног компаса човека повлачи за собом губитак себе као личности и чини да човек буде под туђом контролом. Модерне европске вредности су проглашене за демократске и прогресивне, а државе које одбијају да их се придржавају – за варварске и заостале. Ако заборавимо речи Слободана Милошевића и његово упозорење, бићемо претворени у немо стадо, коме могу да раде шта год пожеле, а ми нећемо ни приметити како престајемо да постојимо као самостална нација и држава. Ми морамо да разумемо да је бивша Југославија била кључна препрека успостављању потпуне контроле Запада на Балкану. Тако јаком политичком фигуром, какав је био Слободан Милошевић, било је немогуће управљати. Зато су га отели из земље и подвргли незаконитом суђењу у Хагу. Пуних пет година су били на муци шта да раде са њим; он је неустрашиво побијао све њихове јадне аргументе и тобоже истините доказе, и на крају су га убили јер су схватили да не могу другачије да се носе са човеком такве снаге. Слободан Милошевић нас је упозоравао да сукоби на Балкану никада неће престати, тако и бива, јер нас стално завађају и покушавају да нас увуку у било какав сукоб. А све је то зато што америчка економија, која је већ много година у очајном стању, још увек опстаје само на рачун бескрајног ратног стања, али само да није на њиховом тлу. Слободан Милошевић нас је упозоравао да се западни бесни пас неће зауставити ни пред чим у својој тежњи ка глобалној доминацији и перманентном богаћењу елита. Запад има још једну добро познату стратегију за раслојавање друштва и стварање сукоба. Обратите пажњу да је, као и све раније поменуте жртве западног терора, Слободан Милошевић био лажно проглашен за диктатора, човека који је починио читав низ злочина против човечности, укључујући и геноцид. Сваки пут видимо исту оптужбу против овог или оног вође: диктатор, тиранин, кршење људских права, недостатак демократије и тако даље. И одмах после тих речи, Запад напада државу коју је изабрао за мету, свргава легитимну владу и поставља своју марионетску, уништава земљу, доводи је до тоталног сиромаштва, отимајући јој све природне ресурсе, доводи је до највишег нивоа криминала и незапослености, отуђује људе, сукобљавајући их међу собом, и на крају чујемо: обновили смо демократију у овом региону! Узгред, хоћу да подсетим да Запад људске жртве било ког рата назива „колатералном штетом“. Најновији такав губитак је 170 девојчица из основне школе у Ирану. Управо зато, да не бисмо постали „колатерална штета“, ми никада не смемо заборавити Слободана Милошевића, борца за истину, правду, права и достојанство свог народа.
16.3.2206. 6 д. · Подељено са Јавно Анимација абортуса: Be Our Voice 6 д. · Abortion 101. 0:08 / 0:17 Радојко Љубичић
13. март у 15:57 · Подељено са Јавно Изванредна изложба у Руском дому о цару Петру Првом и његовом времену - вреди посетити.
12.3.2026. Либија
12. март у 00:14 · Подељено са Јавно Српско Руско Братство 9. март у 08:09 · ЛАВРОВ СЕ У МОСКВИ САСТАО СА АМБАСАДОРИМА АРАПСКИХ ЗЕМАЉА, КОЈИ СУ ОД ЊЕГА ТРАЖИЛИ ДА ИЗВРШИ ПРИТИСАК НА ИРАН, КАКО БИ ДОШЛО ДО ДЕЕСКАЛАЦИЈЕ СУКОБА... ??Лавров је на врло дипломатски начин одбио да одговори на њихове захтеве и истакао да они нису осудили бомбардовање школе за девојчице у Ирану. Такође је навео да је чуо да Бахреин, наводно, покушава да прогура резолуцију у Савету безбедности УН, која осуђује иранску одмазду, али не и САД и Израел који су и започели рат. Овакав одговор Лаврова сугерише јасан став Москве кад је Иран у питању..
7. март у 23:37 · Подељено са Јавно Православни манастири и цркве 7. март у 10:25 · Мученица Миља Зечевић из Сијековца и даље живи у кући у којој су јој, Хрвати убили мужа и 3 сина током агресије на Српску 1992. године. Цели живот у црнини без наде да ће злочинце икада стићи правда!
7. март у 11:48 · Подељено са Јавно Јуче сам разговарао са ромским дечаком који скупља секундарне сировине. Код нас је често да се ромска популација потцењује и омаловажава, али они скупљају стакло, папир, пластику и друге ствари које ми бацамо не сортирамо и не рециклирамо. За стакло добију 10 динара по килограму. Што је још горе, каже он да скупља хлеб из контејнера који Срби бацају - то је грех и незахвалност - бацање хлеба у смеће, зато што није сасвим свеж. Можемо од Рома да научимо пуно - они су ту да поправљају наше грешке.
5. март у 19:57 · Подељено са Јавно Српско Руско Братство 4. март у 22:26 · Захарова: Руси да не путују на Косово, а кршење Резолуције 1244 може имати смртоносне последице. На данашњем редовном брифингу Марије Захарове, уз драматичне теме последица агресије на Иран и других опасних збивања у свету, значајно место су добиле и „наше“ теме: унапред припремљена званична препорука руског МИД-а својим грађанима да не путују на „Косово“, која је уследила пошто су тамо ухапшени један руски и два белоруска држављанина, а затим, у одговору на питање о војној сарадњи Загреба, Тиране и Приштине, веома јетка упозоравајућа порука какве последице носи кршење резолуције Савета безбедности УН. БРАТСТВО, као и увек, доноси цео стенограм: -О препоруци руским држављанима да се уздрже од путовања у српску аутономну покрајину Косово и Метохија У српској аутономној покрајини Косово и Метохија, 10. фебруара ове године, самозване локалне „власти“ привеле су и сместиле у притвор једног држављанина Русије и два држављанина Белорусије. Наведено је да су притворени „због сумње да су починили кривично дело“. Шта мислите да је то било? Можда су они били трговци људским органима које је МКТЈ толико тражио и није могао да нађе? Можда су били милитаристички националисти? Не. Знате ли шта су им пришили као кривично дело? „Неовлашћени прелазак границе“. Дакле, из перспективе западних идеолога, убијање деце је борба за демократију. Али прелазак границе “државе” која је, према међународном праву, саставни део друге – то је кривично дело. Канцеларија у Приштини руске амбасаде у Србији, обезбедила је приступ нашем притвореном сународнику и пружа му сву неопходну подршку. На захтев својих белоруских колега, Канцеларија је затражила дозволу да се лично састане и са белоруским држављанима који се налазе у притвору. У складу са међународним правом, и, опет, са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, која гарантује јединство Србије, о коме сам управо говорила, Руска Федерација не признаје независност „Републике Косово“ и нема званичне контакте са њом. Стога, не постоје могућности за ефикасну заштиту интереса и обезбеђивање безбедности руских грађана који се тамо нађу, и који могу бити изложени непријатељским и/или незаконитим акцијама. Хтела бих да скренем пажњу да је косовска „влада“ 2022. године пооштрила “визни” режим за наше сународнике, укинувши раније постојеће право уласка у покрајину носиоцима вишекратних шенгенских виза или дозвола за боравак у државама Шенгенске зоне. С обзиром на високе ризике, још једном убедљиво препоручујемо руским грађанима да се уздрже од посета Косову и да бирају алтернативне руте када планирају путовања унутар балканског региона. -О војној сарадњи Загреба, Тиране и Приштине Питање: У Београду тврде да се Србија осећа директно угроженом плановима војне сарадње Хрватске, Албаније и непризнатог Косова. Како бисте прокоментарисали ове тврдње? Одговор: Подсећам, пре годину дана, Загреб, Тирана и Приштина потписали су споразум о безбедносној сарадњи. Од тада је одобрен свеобухватни комплекс мера за формирање субрегионалног војног блока. Сада наступа практична фаза. Главни правци деловања су повећање војног потенцијала и развој одбрамбене индустрије. Чланови „тројке“, као што такође видимо, планирају да побољшају интероперабилност својих трупа и да колективно купују оружје – дронове, системе ПВО, противтенковска средства и још много тога. Такође намеравају да створе сопствене производне капацитете. Тирана је позвала Хрвате и Косоваре да учествују у обнови албанског војно-индустријског комплекса, са фокусом на производњу оклопних возила, артиљеријских граната, стрељачког оружја и експлозива. Посебна пажња се посвећује борби против такозваног злонамерног утицаја трећих земаља, од којих наводно долазе ризици и сајбер претње које би могле утицати на критичну инфраструктуру. Истовремено, решава се задатак милитаризације Приштине и интеграције самопроглашене „републике“ у НАТО механизме и иницијативе у региону. Подсећам још једном да је све ово грубо кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Али када ми о томе говоримо, то није нека традиција понављања као мантре, ни јер се на њу мора позивати из поштовања према неком међународном праву. Не. То је практична страна питања. Дозволићу себи да вам дам прилично једноставан пример. То је исто као када при двосмерном саобраћају на путу, на коме на средини не постоји банкина, него само исцртана линија, неко стално прелази у траку супротног смера, иако је то забрањено, мислећи да се ништа неће десити. Али управо то доводи до смртоносних последица, до уништених живота, сломљених судбина и тако даље. То није само исцртана линија на земљи. То је упозорење да прекршаји неће проћи без последица. Резолуција 1244 Савета безбедности УН је документ који описује ту ситуацију и пружа, као камертон, прилику да се измери колико су далеко отишли ??у свом апсолутном безумљу они који су одлучили да „прекроје“ Европу и, посебно, да експериментишу на Балкану. Резолуција потврђује територијални интегритет и јединство Србије у односу на Косово и забрањује активност било каквих (у овом случају, у контексту одговора на ваше питање, то је релевантно) војних формација у покрајини, осим међународног присуства. Антисрпски набој хрватско-албанског пројекта је очигледан. Београд с правом звони на узбуну, схватајући пуну опасност од ширења непријатељске силе на својим границама. Западне престонице игноришу упозорења, настављају да врше утицај на Београд, а истовремено ускраћују Србији право да брани своје виталне интересе и покушавају да јој налепе етикету државе-парије, као одмазду за њену природну тежњу да брани свој суверенитет и избегне потпуну потчињеност САД и ЕУ. Хрватска, као страна Општег оквирног (Дејтонског) споразума о миру у Босни и Херцеговини, сноси посебну одговорност за обезбеђивање безбедности у постконфликтној зони на Балкану. Засад, њено наметање ескалације тензија око Србије и Срба очигледно су у супротности са релевантним одредбама споразума, посебно Анексом 1Б, укључујући његов члан IV о мерама субрегионалне контроле наоружања. Очекујемо да они о томе дају своју оцену. Имам у виду оне који су гаранти тог документа и активно су учествовали у преговарачком процесу. Позивамо западне земље, пре него што и овде буде прекасно, да престану да распирују неповерење између балканских држава, да их подстичу на трку у наоружању и да на крају повећавају ризик од војног сукоба у Југоисточној Европи. Видимо до чега су довели њихови „експерименти“ на Блиском Истоку. Планета је ужаснута. Као што је била ужаснута оним што се догодило у Гази, сада је ужаснута оним у шта је увучен цео регион.
3. март у 21:35 · Подељено са Јавно Календар обавезне вакцинације у Србији ??!! Да није ово много и превише вакцина за децу до 6 месеци старости? Ко је произвођач? Какве су гаранције? Какве су контраиндикације? Нежељени ефекти? Ко је одговоран за непредвиђене последице? Ко ће сносити трошкове лечења деце у случају обољења од вакцина? Какве су казне за родитеље чија се деца не вакцинишу?
2. март у 21:15 · Подељено са Јавно Данило Тврдишић 2. март у 14:33 · Кратка рекапитулација дешавања (на бази различитих извора) у рату Израела и Ирана у претходна два дана: 1. Иранци развалили главни амерички радар ФПС - 132 у Дохи 2. Ууништен је најмоћнији ПВО систем THAAD 3. Погођена и онеспособљена за производњу највећа рафинерија нафте у Саудијској Арабији 4. Иран је успео буквално да отера носач авиона даље ка индијском океану 5. Гвоздена купола се поново показала као неефикасна...ако се рат настави дуже од две две и по недеље, Израел неће имати више ПВО ракета и биће бушни као швајцарски сир... 6. Погођене и уништене многобројне америчке базе,седишта служби широм Блиског истока. 7. Снимци америчких авиона који падају као зреле крушке су посебно симптоматични Са друге стране и Иран трпи огромну штету(што је и било за очекивати). Побијено им је готово целокупно руководство и војни врх. Али су Иранци потпуно ушли у ратни мод тако да су брзо нашли замену конкретних људи,док им је политика и идеологија недирнута и чак још радикалнија према западу него што је било. Све у свему,време ради за Иран. Што буде рат дуже трајао, Трамп и Нетанјаху ће бити у све већем проблему да објасне огромне и све веће губитке. Посебно кад Израел остане без гвоздене куполе. Мало ко од њих је очекивао да ће Иран овако снажно и болно да узврати.
2.3.2026. Иран
1.3.2026. Српско Руско Братство 4 д. · ИСКРЕНИ НЕБЕНЗЈА: Ако ћемо формално — ја сам Украјинац. И имам тако чудно презиме. Словени знају: тешко га је пронаћи чак и у Украјини. Потиче из запорошких козака. Мој отац је искрени Украјинац, а и мајка је такође од козака. Више од вас, госпођо Беца, и више од вас, господине Мељник. За нас нема разлике, сви смо ми једно. Милони Украјинаца су у Русији, милиони Руса у Украјини, и у Белорусији такође. Ви то сами добро знате. Није у томе ствар. Националност нам је заједничка, али вера је различита. Из Кијевске Русије, коју сте продали за тридесет сребреника, — изјавио је на СБ УН стални представник Руске Федерације у УН Василиј Небензја. Заменица министра спољних послова Украјине Беца је одговорила рекавши да Небензја, по њеном мишљењу, „није Украјинац“, а такође не верује да су Руси и Украјинци један народ.
9.2.2026. Никола Р. Мијовић 9. фебруар у 20:23 · Јелена Петровић, супруга Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, преминула је 9. фебруара 1842. године у Београду. Јеленина животна прича може бити пример како се, зарад вишег добра, могу превазићи наизглед непремостиве разлике. По слому Првог српског устанка са Карађорђем и децом иде из Србије. Након убиства мужа живела је у страху од одмазде над њеном породицом. Упркос томе, како неки извори сведоче, писала је Милошу Обреновићу „Светлешем Kњазу и Виспокопочитајшејем куму” да јој одобри повратак кући, не желећи да удовољи захтевима Русије да се са децом пресели чак у Новомиргород. Kнез Милош одуговлачи са одобравањем, а након што је свргнут с престола, он и Јелена се и срећу у Влашкој 1839, када га је укоравала „за неправду коју јој је учинио“. У Београд стиже пре сина Александра и његове породице. Пошто је за владара устоличен кнез Михаило, Јелени је доделио пензију од 1.500 талира годишње. Новине бележе „у Београду је примала бројне посете оних који су желели да јој пожеле добродошлицу”, а одлазила је и у Тополу, на гроб мужа. ?? (Текст преузет са профила Sanjar Sa Oplenca) Фото: АI приказ младе Јелене, супруге Вожда Карађорђа (да не буде забуне), јер није праведно да њен лик не буде романтизован и приказан негде приближних година као што су године Вожда Карађорђа са његовог најпознатијег портрета.
9. фебруар у 23:41 · Подељено са Јавно Трамп отворено говори о САД као лидеру света, каже да Европа изгледа лоше до непрепознатљивости. Тврди да је Америка победила у Другом светском рату и да није Америке већина Европљана би данас говорила немачки језик и нешто мало јапански - то просто није истина. Удео САД у победи у Другом светском рату је неупоредиво мањи у односу на руски, већина борби и губитака Немачке је било на Источном фронту, Совјетски савез је имао огромне губитке од око 25 милиона људи, а САД око 0,5 милиона, значи око 50 пута мање.
1. фебруар у 21:33 · Подељено са Јавно Земља излазећег сунца није Јапан него Русија. Крајња источна тачка Русија је село Уелен у области Чукотка, то је чак две временске зоне источно од Јапана што се јасно види на следећем снимку.
26. јануар · Подељено са Јавно Ускоро може доћи до распада НАТО пакта на америчко и европско крило или тоталног распада Северноатлантске војне алијансе, што значи да мандат УН КФОР на Косову и Метохији треба да преузму друге државе, а то је прилика да се испуне коначно одредбе резолуције СБ УН 1244 о повратку српске војске на КиМ, што ће допринети безбедосној ситуацији и поштовању људских права. Наша Влада и Војска треба да разраде различите сценарије и да буду спремне да ову кризу у односима Европе и Америке што боље искористимо.
22. јануар · Подељено са Јавно С обзиром да Америка отворено и брутално урушава међународни правни поредак бесмислено је, апсурдно и контрапродуктивно да седиште УН буде у Њу Јорку !! Цинизам је и жалост да Америка ухапси председника независне, суверене државе (Мадура, председника Венецуеле), да га држи ухапшеног и да му суди пред својим судовима у истом граду где је седиште највеће и најважније међународне организације која доноси, штити и развија међународно право, а тиме и сувереност држава и територијални интегритет.
16.1.2026. 15. јануар · После Сече кнезова, Србија је остала без онога што је до тада држало ред. Старе вође су побијене, страх је ушао у села, а дахије су веровале да је народ сломљен заувек. Али управо у том тренутку, када више није било коме да се наређује, појавила се потреба да се одлучује. Не на двору. Не у граду. Већ међу људима који су знали шта значи живети под насиљем. Збор у Орашцу није био позив на славу, већ на ризик. Окупљени нису тражили најпаметнијег, ни најугледнијег, већ онога ко ће издржати притисак који долази. Јер онај ко стане на чело устанка није добијао титулу — добијао је мету. Зато су многи одбијали. Не из кукавичлука, већ из свести шта та одлука значи. Устанак није био тренутак, већ пут без повратка. Када је предложен Карађорђе, није изабран због речи, већ због гласа који је већ имао међу људима. Знали су га као ратника који не преговара са страхом и који не одустаје када ствари крену наопако. Његово прво „не“ било је можда најискренији одговор тог дана. Знао је да вођа устанка не живи дуго ако народ није јединствен. Зато је прихватио тек када је било јасно да се не тражи вођа за један бој, већ човек који ће носити последице сваке одлуке. Орашaц није био почетак пуцњаве. Био је почетак реда. Од тог дана, борба је добила смер. Народ је добио име за своју одлуку. А устанак је добио лице које више није могло да се сакрије. И можда је управо зато Орашaц важнији од прве победе — јер је ту страх први пут замењен одговорношћу. (Glas iz Tisine)
15. јануар · Подељено са Јавно Срби на Косову и Метохији нам честитају српску Нову годину!
14. јануар · Подељено са Јавно Гренланд Очекујемо реакције државника Русије и Европске уније на план Трампа да изврши анексију Гренланда, огромног острва у северном Атлантику које припада Данској. То је агресија на суверену државу, ако је цео Запад осудио напад Русије на Украјину, уз велику материјалну и војну помоћ Украјини, онда је потпуно логично, доследно и принципијелно да се осуди и овај чин и спреме санкције против САД и привремено суспендују из међународних организација, итд. У супротном сва подршка Запада Украјини и осуђивање Русије постају лицемерје и дволичност. Ако се сада допусти Америци да отима територије малих држава, онда је то отварање Пандорине кутије, са несагледивим последицама. Смисао постојања Уједињених нација и међународног права после 1945. јесте да се спрече агресије великих сила на мале и средње државе, ратови, страдања цивила, итд - да се не понови нацистичка Немачка више никад кроз међународну контролу. Стога, сада треба реаговати удружено и солидарно, без обзира на емоције и политичке афинитете. Вашингтон проверава пулс света.
14. јануар · Подељено са Јавно ?? МОЛИТВА НА КРАЈУ СТАРЕ И НА ПОЧЕТКУ НОВЕ ГОДИНЕ ?? Господе и Спаситељу наш, захваљујемо Ти за сва добра која си богато излио на нас, децу Твоју. Славимо Те, Боже наш, и од срца Ти се молимо: избави нас од сваке опасности и изведи на добро жеље свих нас. Добротом својом благослови годину која настаје. Учини да престану међу нама сви неспоразуми, немири и сукоби. Подари нам мир, јаку и нелицемерну љубав и хришћански живот. Не сећај Се, Боже, рђавих дела наших која у минулој години починисмо и не узврати нам по делима нашим, него нас се сети у милости и доброти Својој. Подари нам благовремене кише, и ране и позне, плодоносну росу, тих и благ ветар и сунчану топлоту. Ојачај Своју Свету Цркву, утврди је, прошири и умири. Сачувај је занавек неповређену и непобеђену од врата паклених и од свих напада видљивих и невидљивих непријатеља. У години која настаје, и, у све дане живота нашег, избави нас од глади, помора, земљотреса, поплава, града, пожара, мача, најезде туђинаца и међусобног рата, и од сваке смртоносне болести, невоље и тескобе. Сачувај родитеље наше и дај им крепости да се брину о својим породицама према угледу на Твоју Свету Породицу. Господе, Који си и Сам био дете и Који си волео и благосиљао децу, спаси и децу нашега времена, да се некрштена Крсте, а крштена утврде вером у Тебе и љубављу према Теби. Сачувај и ону децу која су пала, будући без родитеља, у руке старатеља и помози да сва порасту за синовство Божје. Ти, Који Си Пут, Истина и Живот, Који господариш земљом, водом и ваздушним пространствима, смилуј се и на путнике и чувај их од сваког искушења, од сваке замке и пакости злих духова и злих људи. Огради нас Светим Анђелима Твојим и даруј нам здравље души и телу. Благослови нас, Боже, да путујући земаљским путевима не залутамо и не изгубимо се. Услиши нас, Боже, Спаситељу наш, надо свих крајева земаљских, и оних најудаљенијих, и милостив буди, Господе, нама грешнима, и смилуј се на нас. Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроз све векове. Амин
13. јануар · Подељено са Јавно Гренланд Очекујемо реакције државника Русије и Европске уније на план Трампа да изврши анексију Гренланда, огромног острва у северном Атлантику које припада Данској. То је агресија на суверену државу, ако је цео Запад осудио напад Русије на Украјину, уз велику материјалну и војну помоћ Украјини, онда је потпуно логично, доследно и принципијелно да се осуди и овај чин и спреме санкције против САД и привремено суспендују из међународних организација, итд. У супротном сва подршка Запада Украјини и осуђивање Русије постају лицемерје и дволичност. Ако се сада допусти Америци да отима територије малих држава, онда је то отварање Пандорине кутије, са несагледивим последицама. Смисао постојања Уједињених нација и међународног права после 1945. јесте да се спрече агресије великих сила на мале и средње државе, ратови, страдања цивила, итд - да се не понови нацистичка Немачка више никад кроз међународну контролу. Стога, сада треба реаговати удружено и солидарно, без обзира на емоције и политичке афинитете. Вашингтон проверава пулс света.
https://politika.rs/.../tramp-moramo-da-imamo-grenland...
https://m.dzen.ru/.../42f5097e-4597-56dc-a2d5...
7. јануар · Подељено са Јавно Џефри Сакс, један од водећих интелектуалаца Запада данас, оштро критикује војну интервенцију САД у Венецуели и киднаповање председника Николаса Мадура, током седнице Савета безбедности УН. То је нешто тешко замисливо нашим западо-филним интелектуалцима, на доста нижем нивоу карактера и стручности, који често немају храбрости, објективности, критичности, знања итд да критикују своје западне идоле, чак и када отворено крше основне принципе етике, суверености, повеље Уједињених нација, међународног права, итд. https://youtu.be/rTCnOD_szRw?si=1Qhhr-45fnsIpUcy Одличан говор представника Венецуеле у Савету безбедности УН: https://youtu.be/OapxFBODvoE?si=MDEnVMuZNt9Fh1MP Парадоксално је и трагично то што се киднапованом Мадуру суди пред америчким судом у Њу Јорку, и сам Мадуро се са супругом налази највероватније у Њу Јорку и истовремено се одржава важна седница СБ УН у Њу Јорку !!?? То значи, да седиште УН треба да се измести из Њу Јорка и САД у другу стабилну, неутралну, неагресивну земљу, као што су на пример Бразил, Индија, итд. Обраћање представника Русије у СБ УН: https://youtu.be/PMWAAjVBRb8?si=lqIFoHR_NGmApbB_ Николас Мадуро се спроводи до суда у Њу Јорку: https://youtu.be/bOxjxrZjoI4?si=-l3nF3p39QWFCoi3
5.1.2026. Српски Мегафон 5. јануар · Бугари су, како то најбоље и знају, ударили с леђа по српској војсци. Прво су кренули преко Пирота и Бабушнице. Урађено је то по наређењу немачког фелдмаршала фон Макензена, који је наредио Бугарима да ударе са истока и пресеку српско повлачење на југ. Идемо у сусрет 110 година Мојковачке битке, где је успешно заустављена аустроугарска офанзива, чиме је омогућено повлачење Војске Краљевине Србије преко делова краљевине Црне Горе ка Јадранском мору. Ипак, до спасавања тих људи никад не би ни дошло да није било једног догађаја из новембра 1915. године. Немци и Аустроугари тада су са севера покушавали да уђу у централне делове Србије. Макензен тада наређује Бугарима да и из Врања крену ка Лесковцу и пресеку повлачење војске и народа у збеговима и нанесу им коначан пораз. Ка Лесковцу се кретало 195.000 Бугара којима се код Власотинца испречила Тимочка дивизија са 15.000 војника. Тимочани су издржали први удар, али су били приморани на повлачење. Једино што је војвода Степа Степановић могао да уради било је да им у помоћ пошаље 30.000 другопозиваца из Шумадијске и Моравске дивизије. За команданта ових дивизија постављен је пуковник Љубомир Милић. Он је од војводе Степе добио један једини задатак, а он се граничио са немогућим. У Лесковачкој котлини, у реону Пусте реке, требало је три дана задржати четвероструко јачег непријатеља како би се народ у збеговима кроз Топлички крај повукао ка Косову и Метохији. Милић се по избијању Првог светског рата одмах добровољно вратио из пензије. За себе је говорио да је лош војник јер је на Војној академији по бодовању био 17. од 20 кандидата. Средином тог новембра 1915. године, Милић је ушао у историју јер је урадио нешто скоро па немогуће. Урадио је једину ствар на свету коју Бугари тада нису очекивали - напао их је. У јуришу преко Пусте реке, непријатељ је одбачен довољно далеко да једини пут Куршумлија-Прокупље-Лебане-Приштина остане дуго отворен. Војници и цивили повукли су се ка Пећи и Призрену, а цена тога били су животи 6.000 наших војника. Овај потез пуковника Милића назван је „Лесковачки маневар.” Због тога, Љубомир Милић, чије име је скоро заборављено, одмах унапређен у чин генерала. Управо њему припадају заслуге што је Србија касније доживела свој васкрс. Рођен у Горњем Милановцу 1861. а умро у Београду 1949. године, његовом смрћу нестао је последњи генерал некадашње српске војске. Генерал Милић знао је да нема васкрса без великог страдања... Пише: Деки РС
3.1.2026. · Подељено са Јавно Подршка Николасу Мадуру и Венецуели. Viva Venezuela y libertad!!
3.1.2026.. · Подељено са Јавно Гордана Драговић 1 д. · Почетком јануара 1916. године, док се српска војска пробијала кроз Албанију ка Јадрану, једна друга војска је знала да мора остати на месту — без обзира на цену. Код малог планинског града Мојковца, црногорска санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића добила је задатак да заустави напредовање аустроугарских трупа које су настојале да пресеку одступницу Србима. Непријатељ је био бројнији, боље наоружан и свежији. Црногорске јединице биле су истрошене вишегодишњим ратовањем, са мањком муниције и опреме, али са јасном свешћу зашто стоје ту. Борбе су почеле 6. јануара и настављене 7. јануара 1916. године, на сам православни Божић. Снег је био дубок, хладноћа јака, а терен суров и неприступачан. Напади су вођени фронтално, прса у прса, често бајонетима, јер је у појединим деловима муниција била при крају. Свако брдо и свака планинска коса освајани су и брањени по цену великих губитака. Циљ није био да се непријатељ разбије, већ да се задржи. Сваког дана, сваког сата, куповало се време за војску која се повлачила ка мору. И у томе су успели. Аустроугарско напредовање је заустављено, а српска војска добила је драгоцене дане да се извуче из обруча. Неколико недеља касније, Црна Гора је капитулирала. Многи који су се борили код Мојковца нису дочекали крај рата, нити слободу. Али оно што је урађено у тим снежним данима остало је уграђено у судбину других. Колико историје је промењено на месту где се знало да се неће победити, али се ипак морало стати? (Glas iz Tisine)
3.1.2025. Ако се већ Газпром (за наше добро) повлачи из НИС-а, онда је логично да држава Србија купи те деонице и постане већински власник. Зашто странци морају да буду власници скоро свега у Србији? Одакле нам тај поданички, колонијални менталитет?? Посебно земље које су признале независност КиМ морају да сносе последице такве одлуке и не смеју ништа да купују у Србији.