Насловна О нама Download Везе Контакт

 

 

НОВА АРХИТЕКТУРА ГЛОБАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

(Обамин корак назад или залет НАТО хегемоније)

 

Иницијатива председника најмоћније земље НАТО пакта, Обаме, о смањењу нуклеарног оружја (или чак свету без нуклеарног оружја) је чинија отрова преливена шлагом. Тај шлаг је холивудска реторика, козметичка измена америчке политике, лажна брига за мир у свету и реално смањење ризика од нуклеарног сукоба као стварно позитивна димензија. Отров је ипак реално опсежнији и претежнији. Зашто се ипак испод „Обама шлага“ налази исти отров? Једна српска народна пословица каже: „Вук длаку мења, али ћуд никада“.

Америка након бацања две атомске бомбе 1945. године (једине у историји) у августу на Хирошиму и Нагасаки након завршетка Другог светског рата нема морално право да води овакве кампање. Нарочито ако имамо у виду да су атомску технологију и каснији Аполо свемирски програм развили уз пресудан допринос нацистичких научника. Атомско оружје је данас главна препрека ширењу америчке хегемоније, скоро све државе данас у свету, које су успеле да сачувају своју сувереност и преивредну стабилност, поседују атомско оружје или су у војном савезу са таквим земљама. Пентагон зазире од атомског оружја које се може употребити против њега.

Руска пословица каже: „ Русију чувају Православље и атомско оружје“. Русија има нуклеарних бојевих глава, скоро колико остатак света заједно! Дакле, атомско оружје је главни (осим Господа) чиниоц одбране суверености Русије и њеног територијалног интегритета и живота њених грађана. Не само то, Русија је данас гарант безбедности Православних и Словенских народа, низа земаља које су војно-политички везане за њу и темељ светске равнотеже снага, стабилности и окончања једнополарног света. Уништавање руског атомског оружја би довело у питање сва достигнућа прве деценије трећег миленијума. Такође појачале би се аспирације на руске енергенте, залихе пијаће воде (кључни ресурс будућности) и оживеле би теорије о подели пространства Русије и „међународној експлоатацији“ руских залиха.

Са друге стране, тачно је да уз атомско оружје мора ићи висока друштвена и државна одговорност. Показало се да атомско оружје Пакистана може пасти у руке побуњеника. Не може се оспорити Кини и Индији поседовање атомског оружја јер су то не само две државе већ и две цивилизације од више хиљада година континуитета (те и озбиљности и стабилности), природно је да своје бројно становништво и културу морају заштитити (не угрожавајући друге). САД, међутим, показују незрелост, агресивност, империјализам и недостатак традиције због чега треба да буду стално под будним оком и добронамерном, конструктивном критиком међународне заједнице. Западна цивилизација поседује високу концентрацију атомског оружја (САД, Енглеска, Француска) уз озбиљне глобалне аспирације и претензије што је лоша комбинација. Довољно је да запад има атомско оружје у једној земљи, на пример у Француској. Тачно је и да треба спречити даље неконтролисано ширење атомског оружја на нове земље. Довољно је да свака цивилизација данашња поседује један одбрамбени капацитет атомског оружја који би био брижљиво размештен: Далеки исток-Кина, Хинду-Индија, Православни-Русија, Запад-Француска, Ислам-... итд.

Вратимо се сада поново „Обаминој“ иницијативи. Она је неприхватљива и због тренутног једностраног, офанзивног, анти-цивилизацијског ширења НАТО пакта. НАТО тренутно подсећа на аждају која, сваких неколико година, добије нову главу. НАТО пропагирање се спроводи и у Србији, иако преко 90% грађана има веома негативно мишљење о овој војној алијанси. Типичан је западни безобразлук и лицемерје тражити од Русије смањење  атомског оружја, а истовремено интезивно радити на проширењу НАТО-а. Кандидовање Обаме за Нобелову награду за мир 8 месеци пре објављивања анти-атомске иницијативе, након само 12 дана на положају председника, само доказује да иницијатива није Обамина, нити искрена, ни наивна, већ свеобухватна, али на жалост у деструктивном смислу. Заиста би руска редукција броја нуклеарних бојевих глава допринела проширењу НАТО пакта, опкољавању Русије и стању ратне опасности. Надајмо се, у интересу мира, да до тога неће доћи.

Сам термин „смањења броја нуклеарних бојевих глава“ је прецизно и тендециозно конструисан, како би се ударило у срце руске војне надмоћи. Логично, поштено и војно исправно би било користити израз „смањења оружја за масовно уништење“ што би се односило на хемијско, биолошко и друго модерно оружје које развијају В. Британија и САД (далеко од очију јавности), а које би дошло до изражаја као озбиљна компаративна предност англо-америчке осовине у случају општег смањења атомског оружја.

Треба ујединити напоре како би се НАТО одвратио од даљег угрожавања мулти-латерарне структуре и стабилности човечанства. Државно-политичко-војно (не и економско) повлачење НАТО-а са позиција данашњих аспирација ка Украјини, Грузији и Србији је минимум добре воље на коме треба инсистирати.

11.10.2009.
Радојко Љубичић, председник Управног одбора Покрета 1389
из политичког заточеништва