Download

Jeziv odgovor tuzioca i sudija

novembar 18, 2010 at 17:20

http://www.pecat.co.rs/2010/11/jeziv-odgovor-tuzioca-i-sudija/


Pise Kosta Cavoski

Postupak protiv desetorice clanova patriotskog udruzenja Obraz, uhapsenih 10. oktobra 2010. godine, predstavlja krsenje elementarnih pravila krivicnog postupka. Iako je proslo vise od mesec dana, u sudskim spisima nema nijednog dokaza koji bi potkrepljivao osnovanu sumnju da su okrivljeni pocinili krivicno delo za koje se terete

Posle sramne reizbornosti svih tuzilaca i sudija postepeno se navikavamo da, kad god se trenutni vlastodrsci umesaju u delatnost pravosudnih organa, iz toga ne moze proizici nista drugo doli ozbiljno i dalekosezno narusavanje krivicnog postupka. Upravo je takvo tesko krsenje elementarnih pravila krivicnog postupka na delu u Visem sudu u Beogradu, u kojem se vodi postupak protiv desetorice clanova patriotskog udruzenja Obraz Mladena Obradovica, Krste Milovanovica, Milosa Popovica, Marka Lazarevica, Dusana Ilica, Dobrice Radonjica, Igora Marinkovica, Nikole Vidovica, Srdana Savovica i Nemanje Armusa. Izuzev Krste Milovanovica, koji je lisen slobode 14. oktobra 2010. godine, svi oni su uhapseni 10. oktobra 2010. godine kada se u Beogradu odrzavala Parada ponosa. Kako je tim povodom mladani Slobodan Homen obecao javnosti da ce odgovor drzave biti jeziv, visi tuzioci i sudije Viseg suda u Beogradu se svojski trude da ga ne razocaraju i ne iznevere. Pa, da vidimo kako to oni rade.

POGRESNA KVALIFIKACIJA DELA
Da bi odgovor drzave na sukobe srpske omladine s policijom bio zaista jeziv, bilo je neophodno da uhapsena lica budu sto duze u pritvoru, po mogucstvu do pocetka sudenja. Da bi se to postiglo, trebalo je njihov navodni prestup podvesti pod sto teze krivicno delo za koje je zaprecena kazna zatvora preko deset godina. Posle duzeg razmisljanja, a mozda i poverljivih saveta onih koji zahtevaju jeziv odgovor organa gonjenja, zamenik Viseg javnog tuzioca Vera Stanic kvalifikovala je navodne prestupe kao nasilnicko ponasanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz clana 344a stava 3 u vezi stava 1 i 4 KZ. Radnje izvrsenja ovog krivicnog dela su:
1. fizicki napad ili fizicko obracunavanje sa ucesnicima sportske priredbe ili javnog skupa;
2. vrsenje nasilja ili ostecenje imovine vece vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa;
3. unosenje u sportski objekat ili bacanje na sportski teren, medu gledaoce ili ucesnike javnog skupa, predmeta, pirotehnickih sredstava ili druge eksplozivne, zapaljive ili skodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje ucesnika sportske priredbe ili javnog skupa;
4. neovlasceni ulazak na sportski teren ili deo gledalista namenjen protivnickim navijacima i izazivanje nasilja, ostecenja sportskog objekta, njegove opreme, uredaja i instalacija;
5. ponasanje ili parole na sportskoj priredbi ili javnom skupu koje izazivaju nacionalnu, rasnu versku i drugu mrznju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatorskom osnovu, usled cega dolazi do nasilja ili fizickog obracuna sa ucesnicima.
Ne sporeci da je 10. oktobra 2010. godine bilo fizickog nasilja na ulicama Beograda i da je tom prilikom vise policajaca i gradana zadobilo povrede, kao i da je doslo do ostecenja drzavne i privatne imovine manjeg obima, odgovorno tvrdimo da se to nasilje nije odigralo ni na sportskoj priredbi, niti na bilo kakvom javnom skupu, sto znaci da, po nasem sudu, Parada ponosa uopste nije bila javni skup. To se lako moze dokazati.

POJAM JAVNOG SKUPA
Javnim skupom se u pravnoj teoriji smatra takvo okupljanje gradana u kojem, u nacelu, svako moze da ucestvuje. Tako je, recimo, svaka sportska priredba javni skup, pod uslovom da svako moze prisustvovati ako kupi kartu ili blagovremeno dode ukoliko je ulaz besplatan. Nastavni casovi u osnovnim i srednjim skolama nisu javni skup, ali na fakultetima jesu, tako da svako sa ulice moze bez ikakvih ogranicenja doci na cas ili odbranu magistarske ili doktorske teze, pod uslovom da se pristojno ponasa. Konacno, kada savetnici i mentori nasih tuzilaca i sudija budu sledece godine organizovali predizborne zborove, svako ce moci da im prisustvuje bilo da podrzava ili osporava gospodare njihovih pravosudnih dusa.
Parada ponosa nije bila javni nego privatni skup. Na mesto okupljanja mogli su doci, prolazeci kroz tri spoljna obruca policijske zastite, samo ona lica koja su imala pozivnice i nalazila se na spisku pozvanih, kao sto se, recimo, dolazi na privatne zabave i rodendanske proslave. Cak niko od nepozvanih nije mogao da kroci u ulice kojima je trebalo da prode Parada ponosa, ili da eventualno stoji na trotoaru u obliznjim ulicama. Drugim recima, nicega tu javnog nije bilo sem javne sablazni do koje je u mislima mnogih Beogradana doslo tek po objavljivanju snimaka sa ove privatne zabave, koju je policija stitila bas kao sto stiti i vile i rezidencije brojnih drzavnih funkcionera.
Stoga se ni jednom od pritvorenih i okrivljenih lica ne moze stavljati na teret nasilnicko ponasanje na javnom skupu, jer 10. oktobra 2010. godine takvog skupa uopste nije bilo. Cudno je da zamenik Viseg tuzioca Vera Stanic i sudije Viseg suda Aleksandar Stepanovic i Rasa Jankovic to nisu zapazili, a jos je cudnije sto nisu kadri da razlikuju privatni od javnog skupa. Moglo bi se naravno govoriti o nekom blazem prestupu, recimo o narusavanju javnog reda i mira, ali to ocigledno ne bi bio jeziv odgovor drzave, niti bi se u tom slucaju mogao odrediti neki duzi pritvor.

Jezivi Visi sud u Beogradu potrudio se da ne izneveri jezivo obecanje Slobodana Homena, da ce odgovor drzave posle Parade ponosa biti jeziv

NEDOSTATAK DOKAZA
Iako je proslo vise od mesec dana, u sudskim spisima, cije smo kopije dobili od branilaca okrivljenih, nema nijednog dokaza koji bi potkrepljivao osnovanu sumnju da su okrivljeni pocinili navedeno krivicno delo. Doduse, zamenik javnog tuzioca Vera Stanic, navodi da je osumnjiceni Mladen Obradovic, kao kolovoda, preko mobilnih telefona slao SMS poruke i organizovao clanove svoje grupe da izazivaju nasilje, da bi potom zahtevala od istraznog sudije da preko UKP Sluzbe za specijalne istrazne metode pribavi snimke tih poruka i razgovora. Za nju su ocigledno ti snimci telefonskih poruka i razgovora kljucan dokaz da je posredi dobro promisljena i organizovana akcija, a ne nasumicno i spontano reagovanje omladine na ulicama Beograda. Ovo narocito vazi za Mladena Obradovica koji je, sa suprugom u petom mesecu trudnoce, 10. oktobra 2010. godine, jos u 8.30 casova preventivno uhapsen na Zelenom vencu, kao i za Krstu Milovanovica koji je tokom nereda na ulicama sve vreme proveo u restoranu hotela Balkan sa suprugom i troje dece.
Ono sto dovodi u pitanje strucnost i savesnost Vere Stanic, jeste cinjenica da ona nijednog trenutka nije posumnjala u zakonitost pribavljanja dokaza snimanjem telefonskih poruka i razgovora. Jer, da je posumnjala, ona bi prethodno trazila uvid u odluku suda kojom se dozvoljava policiji da to cini. A kako nije, za nju je izgleda toliko normalno i uobicajeno da policija narusava privatnost telefonskih razgovora i poruka, da joj nikakvo prethodno odobrenje nije potrebno. No, kako je pitanje zakonitosti presnimavanja telefonskih razgovora i poruka, koji se dva meseca cuvaju na serveru Telekoma i Telenora, u ovom napisu pokrenuto, vrlo je verovatno da ce se prepis nekakve sudske odluke, kojom se to odobrava, volsebno pojaviti u sudskim spisima, a da ce portparol Viseg suda u Beogradu dati casnu pionirsku rec da ta odluka nije antidatirana.

PRODUZAVANJE PRITVORA
Posle hapsenja desetorice okrivljenih, na zahtev tuzioca sudije Rasa Jankovic i Aleksandar Stepanovic odredili su pritvor u trajanju od mesec dana pod izgovorom da bi okrivljeni pustanjem na slobodu mogli da uticu na nesaslusane saucesnike i da bi boravkom na slobodi mogli ponoviti izvrsenje krivicnih dela. Posto je ovaj drugi razlog toliko neuverljiv i besmislen, da bas niko ozbiljan ne moze u to da poveruje, ostaje onaj prvi razlog zbog kojeg se uvek moze odrediti pritvor.
Pomenute sudije su, dakle, ocekivale da ce policija uhapsiti jos neke navodne saucesnike i da ce u meduvremenu veci broj svedoka, ukljucujuci i policajce i druga sluzbena lica, biti pozvan da svedoci u istrazi. Tokom proteklih mesec dana nista se od toga nije dogodilo: niti je uhapsen neki novi saucesnik niti je saslusan bar jedan svedok. To samo znaci da su organi gonjenja i tuzilac namerno propustili da sudu dostave listu potencijalnih svedoka, koje bi trebalo saslusati, da bi time fabrikovali izgovor za novo produzenje pritvora. I zaista, pritvor je svim okrivljenima produzen za jos mesec dana, s pozivom na iste razloge zbog kojih je prvobitno bio odreden. Tako je nedopustivo necinjenje policije i tuzioca za pomenute sudije bio valjan razlog za produzenje pritvora, koji i po Evropskoj konvenciji za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i po nasem zakonodavstvu mora biti izuzetak a ne pravilo, i moze trajati samo onoliko koliko to valjani razlozi dopustaju. Ako takvih razloga nema a ocigledno nema okrivljeni bi se morali pustiti na slobodu.
Zbog svih ovih okolnosti pojavljuje se ozbiljna sumnja da je tuziocu i sudijama neko, ko je presudno uticao na njihov skorasnji reizbor, stavio do znanja da okrivljeni moraju ostati u pritvoru do pocetka sudenja, koje ce se opet odrzati kad to neko drugi izvan suda odluci. A do tada ce biti poznato i kakve kazne treba izreci da bi odgovor drzave bio jeziv.
U svojoj Nikomahovoj etici (V, 1132a) Aristotel veli da ici sudiji znaci ici pravdi, jer je sudija olicenje pravednosti, on je ziva pravda. U nas je obrnuto. Posle provedene cistke u pravosudu, koju cak i Evropska unija dovodi u pitanje, ici nasem sudiji znaci ici samovolji i nepravdi.

 

-