Насловна О нама Download Везе Контакт

 

Агресија на српски језик и идентитет

Евро-атлантска антисрпска власт Црне Горе, оличена у лику Мила Ђукановића, спроводи годинама систематску агресију на српски језик и идентитет у Црној Гори (а и на друге чиниоце Српства). Један од најдрастичнијих примера је агресија на српски језик, тојест крађа српског језика. Да би се убедили грађани Црне Горе и свет, како постоји некаква "црногорска нација" ствара се такозвани "црногорски језик". Заправо се један део ијекавског дијалекта српског језика покушава прогласити новим језиком.

Ради се заиста о примитивној, идеолошкој, антинаучној конструкцији чији једини циљ је измишљање нових црногорских установа и уништење постојећих српских установа. Ако бисмо допустили да се дијалект или провинцијализам прогласи језиком, онда бисмо добили много нових језика у свету: амерички, канадски, мексички, бразилски, аустријски, новозеландски, јужноафрички, итд. Наравно да је ово потпуно бесмислено и ниједна озбиљна држава неће ни да чује за овако нешто, али зато се над српским језиком спроводи злочин (геноцидних размера и капацитета) који западни народи никад не би допустили себи. Међународне научне и друге установе на жалост ћуте пред оваквим поступцима. Важно је напоменути да на старословенском реч "језик" значи "народ".

Они који су у Црној Гори до сада били Срби, па од сада не желе да буду Срби већ Црногорци, имају право на такво опредељење, без обзира колико то бесмислено било. Али, то никако не даје за право онима који желе да се одрекну свог порекла и идентитета да краду и отимају оно што је аутентично и неприкосновено, међународно признато као српско. А то је на пример језик. Они који се изјашњавају као "Црногорци" и који желе да имају регистрован "црногорски језик", нека се потруде да смисле нови језик који ће се од сваког дијалекта српског језика разликовати за најмање 50 %. Језик је огромно културно, уметничко, етничко и цивилизацијско благо и као такво се мора пажљиво чувати и неговати. Српски народ и држава Србија не смеју дозволити отимање и уништавање српског језика, на којем су створена књижевна дела од светског значаја непроцењиве вредности. Крађа језика, значи и крађу књижевних дела и усменог предања на том језику.

На жалост, поред "црногорског језика", покушавају се направити и хрватски и босанско-херцеговачки језик, а можемо очекивати том логиком и војвођански, шумадијски, београдски, динарски језик, итд. Суштина је да један језик не може имати више назива и да се идентитет језик не може мењати за дневнополитичке потребе. Говор у Црној Гори се не разликује не по чему од говора Срба у Републици Српској и деловима БиХ, као ни од говора Срба југозападне Србије, односно Лике, Кордуна, Баније, итд. Говор у Црној Гори се од говора у Београду разликује само по дијалекту. Сви који говоре на поменутим просторима се савршено разумеју.

Стога сви Срби у Црној Гори и Србији и другде, као и научне, просветне, државне и друге установе су дужни да се боре против постојања и признања такозваног "црногорског језика". Црногорски говор није чак ни цео дијалект (раније објашњено), већ само локална интерпретација ијекавског наречја, штокавског дијалекта, српског језика. Они који тврде другачије су или велике незналице или злонамерни демагози. По поменутом питању нема никаквог компромиса. Некоме се може српски језик свидети или не - може га користити или не - али нико нема право да врши ампутацију српског језика и да му насилно мења идентитет, јер би то значило да се насилно заводи идеологија геноцида, као припрема за његово спровођење. На жалост, не би било први пут српском народу да тако нешто доживи.

Ево и једног илустративног примера: Његошев "Горски вијенац" се у Црној Гори преводи на такозвани "црногорски језик". Ово је класичан организовани криминал, који подсећа на криминалне групе које украду аутомобил, обришу серијске бројеве шасије и мотора, угравирају нове лажне бројеве, а затим продају такав ауто. Ево прилога РТС-а на ову тему:

РТС, недеља, 12. дец 2010, 12:33 -> 12:45 - линк

"Исправљање" Његоша

Нисам преводио "Горски вијенац" већ сам само исправио правописне грешке и прилагодио га новој црногорској ортографији која сада има два слова више, каже Божидар Миличић, приређивач новог издања тог епа на црногорском језику.

Црногорски филолог, новинар и публициста Божидар Миличић каже да је изненађен реакцијом српске јавности након сазнања да је дело Петра Петровића Његоша "Горски вијенац" приређено у складу са црногорским правописом.

Нема говора о неком политичком атаку на Његоша нити је, како каже, Србима у Црној Гори, које иначе веома цени, "дирао" Горски вијенац, рекао је Миличић Танјугу.

Миличић објашњава да није преводио славни еп, већ да је само "исправио правописне грешке и прилагодио га новој црногорској ортографији која сада има два слова више".

Црногорски правопис је представљен 2008. године, а средином прошле године Скупштина Црне Горе је усвојила Закон о увођењу црногорског језила у образовне институције. Према новом правопису црногорска азбука има има два слова више "сј" и "зј".

"Није ми ни на памет пало да преводим 'Горски вијенац' јер сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски један језик, већ сам само прилагодио текст новој црногорској ортографији", каже Миличић.

"Мени као филологу одговара фонетска формула 'пиши као што говориш', што се дешава у Србији, Хрватској и БиХ, па зашто то не би било примерено и у Црној Гори, посебно сада када за то постоје и правописни услови", навео је он.

Миличић каже да је изменио екавицу тамо где је то било потребно, али додаје да су многи екавизми, којих у епу има, остали. Као пример он је навео речи време и колевка.

Према његовим речима, цео посао је урађен уз подршку Министарства просвете Црне Горе и до сада је из штампе већ изашао један број примерака овог најновијег издања Горског вијенца.