Download

Rusija: NATO cuva avganistanski heroin

Pecat | Svet | Bogdan Durovic | mart 8, 2010 at 19:44

Pise Bogdan Durovic

Moskva tvrdi da se danas u Avganistanu proizvede duplo vise heroina nego u celom svetu pre deset godina, i da to nema veze se talibanima, vec da opijum stite Amerikanci i zapadna alijansa

Svaka treca smrt od avganistanskog heroina u svetu dogodi se u Rusiji. Nekada na glasu kao ljubitelji votke, danas na Ruse otpada petina svetske potrosnje ove droge, sto je vise od SAD-a, Kanade i Kine zajedno! Prema proracunima UN, procenat Rusa koji koriste opijate prevazilazi do osam puta uporedne pokazatelje u EU. Prakticno, u Rusiji ima opijumskih narkomana koliko u svim zemljama Evrope zajedno. Njihov broj eksperti procenjuju na nesto manje od 2,5 miliona ljudi, a svake godine armija narkomana u Rusiji regrutuje skoro 80.000 novih saboraca. Ogromna vecina njih ne pozivi dugo na novom avganistanskom frontu, jer zvanicno godisnje umre 30.000, od ukupno pola miliona registrovanih narkomana. To je dvostruko vise zrtava nego sto je u celom SSSR-u, za 10 godina trajanja, odneo rat u Avganistanu. A to je tek zvanicna statistika.

   Kljucni koridori narkotrafikinga prolaze kroz akvatorije Crnog i Kaspijskog mora, sa koriscenjem morskih luka Irana (Enzeli, Nousehr), Turske (Istanbul, Trabzon), Turkmenije (Turkmenbasi) i Azerbejdzana (Baku), a takode i tranzitnog potencijala Gruzije

RAT ZA DROGU

Suocena sa ovako zastrasujucim cinjenicama, ruska drzava poslednjih godina preduzima citav niz mera da neutralise heroinsku pretnju. Rad na prevenciji pocinje jos u decjem uzrastu, posebno u rizicnim socijalnim grupama. Na primer, samo prosle godine skoro 300.000 malisana boravilo je u vojno-patriotskom rehabilitacionom kampu Mladi specnazovac. Drzava je izdala i dve kompjuterske igre na antinarkomansku temu, jednu intelektualnog tipa, i drugu, u kojoj je glavni junak ruski specijalac, borac protiv narko-kartela.
Radi se i na suzbijanju, donose se drzavne strategije, osnivaju specijalne sluzbe. Veliku paznju prosle nedelje privukao je izvestaj direktora Federalne sluzbe RF za kontrolu prometa narkotika (FSKN Rusije) Viktora Ivanova, koji je on podneo na zasedanju prosirenog kolegijuma ove sluzbe. Osim zapanjujucih cinjenica u vezi sa narkomanijom, izlaganje sefa narkopolicije imalo je i ozbiljnu politicku dimenziju, jer je kao odgovorne za heroinsku eksploziju u Avganistanu i Rusiji direktno prozvao Amerikance i NATO, optuzujuci da oni stite proizvodace opijuma. I posebno naglasio da proizvodnja droge nema veze sa talibanima.

 Viktor Ivanov, sef narkopolicije, izneo je zapanjujuce cinjenice u vezi sa narkomanijom, a njegovo izlaganje imalo je i ozbiljnu politicku dimenziju, jer je kao odgovornu za heroinsku eksploziju u Rusiji direktno prozvao Gruziju

Kao kljucnu drzavu preko koje se droga transportuje u Rusiju i Evropu, Ivanov je oznacio Gruziju, vernog americkog satelita i nestrpljivog NATO kandidata. Savetnik gruzijskog predsednika za bezbednost Ekaterina Tkeselasvili, upravo se ovih dana pohvalila americkom listu Forin polisi da je Mihail Sakasvili poslao 1.000 vojnika na avganistanski front, cime je Gruzija, po glavi stanovnika, postala zemlja sa najvecim ucescem na ovom bojistu! Dodala je jos da Sakasvili salje Gruzijce u Avganistan (da ginu za Amerikance) jer iskreno deli njihove motive. Posle objasnjenja Viktora Ivanova o ulozi NATO-a u heroinskom Avganistanu, i motivi Sakasvilija mogu postati jasniji.
Osim govora na prosirenom kolegijumu FSKN Rusije, Ivanov je prosle nedelje na ovu temu dao i veliki intervju magazinu Nasa vlast: dela i lica. (Ivanov je, inace, bivsi zamenik direktora FSB-a Rusije. Dugogodisnji je saradnik Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, godinama je, do 2008, obavljao vazne funkcije u predsednickoj administraciji. Studirao je u Lenjingradu, a potom radio u KGB-u. Krajem 80-ih sluzbovao je u Avganistanu). Evo glavnih citata iz oba nastupa Ivanova:

7 TONA HEROINA

Opijate, pre svega heroin, u Rusiji koristi 90 odsto zavisnika i on je iskljucivo avganistanskog porekla. Svaki dan od njega umru 82 coveka u uzrastu za sluzenje vojnog roka. Godisnje, to je 30.000 ljudi. Ali, to su samo zvanicne cifre. U stvari, gubici od avganistanskog heroina su daleko veci. Bez obzira na besprecedentni nivo upotrebe narkotika, narkopritisak na rusko stanovnistvo nastavlja da raste, o cemu svedoci porast zaplenjenih opijata i hasisa avganistanskog porekla. Ako se odrze ove tendencije, kroz pet godina ce u svakoj desetoj ruskoj porodici biti narkoman koji upotrebljava avganistansku drogu.
Poslednjih godina znacajno je opao tempo porasta registrovanih narkomana u zemlji, ali se nagli skok u ranijem periodu moze okarakterisati kao katastrofalan. Upravo zato drzavno rukovodstvo nastalu situaciju ocenjuje kao jednu od glavnih pretnji licnosti, drustvu i drzavi. Svi podaci ukazuju na rast narkopritiska na nasu zemlju avganistanskih narkotika, kako heroina, tako i koncentrisanog hasisa (njega je prosle godine zaplenjeno 3,5 puta vise nego prethodne). Situacija u Avganistanu postala je fundamentalni faktor formiranja teske narkosituacije u Rusiji. Avganistanski heroin zauzima 90 odsto trzista u Rusiji. Njegov godisnji priliv u Rusiju se procenjuje na 35 tona, sto je ekvivalent 5 milijardi injekcija.

Droga u Rusiji u brojkama 60 % vise narkomana u odnosu na 2000. godinu 550.000 registrovanih narkomana 1.500.000 neregistrovanih narkomana 138.000 ruske dece koja pate od narkoloskih poremecaja 2.000 sprecenih pokusaja krijumcarenja droge u 2009. 1.200 uhapsenih stranih drzavljana zbog dilovanja (2009) 238.500 rasvetljenih krivicnih dela u vezi sa drogom 46 tone narkotika zaplenjeno 2009. godine 6.414 mesta okupljanja narkomana likvidirano 37 ilegalnih narko-laboratorija zatvoreno 3.497 kucnih proizvodaca droge procesuirano 500.000 ljudi u proteklih pet godina krivicno odgovarali zbog narkokriminala

Avganistanska proizvodnja narkotika igra ulogu globalnog destabilizujuceg faktora, posebno za Rusiju, kao ciljanog regiona isporuke, i zemalja centralne Azije kao tranzitnih drzava. Neophodno je podvuci da ucesce talibana u proizvodnji droge cini tek mali deo procenta. Pri tome, komanda NATO-a fokusira osnovne napore iskljucivo na borbu protiv ovog minornog proizvodaca, velikodusno prepustajuci borbu protiv ostalih 99 odsto narkoproizvodaca lokalnim vlastima Avganistana. Javne izjave SAD-a o odbijanju da uniste plantaze opijumskog maka, prema ocenama samih Avganistanaca, zvuce kao solidna garancija nedodirljivosti sirovinskih izvora narkoproizvodnje u toj zemlji. Ove plantaze, koje produkuju danas dva puta vise opijuma nego ceo svet pre 10 godina, generisale su mocni narkotrafiking po severnoj marsruti, prema Rusiji. Zbog svog transnacionalnog karaktera, on je postao ozbiljan geopoliticki faktor destabilizacije u celom azijskom regionu.
Poslednjih godina mi fiksiramo tendencije sirenja vektora severnog pravca narkotrafikinga prema severnom Kavkazu. Porast obima konfiskovanog heroina u Severno-kavkaskom federalnom okrugu svedoci o osmostrukom porastu narkopritiska na ovaj region Rusije. Pri tom, u Dagestanu je ovaj narkopresing porastao u prosloj godini 60 puta! (Ruska severnokavkaska republika Dagestan poslednjih desetak godina predstavlja veliko zariste terorizma, koji se posebno aktivirao posle rata u Gruziji 2008, prim. aut). Posledice toga su ocigledne. Rastuci trafiking vuce za sobom proporcionalni rast kriminaliteta, teroristicke aktivnosti i njenog finansiranja, destabilizujuci situaciju na Kavkazu. Sustinski, avganistanski narkotrafiking postao je katalizator razvoja negativnih procesa na severnom Kavkazu.
Kljucni koridori narkotrafikinga prolaze kroz akvatorije Crnog i Kaspijskog mora, sa koriscenjem morskih luka Irana (Enzeli, Nousehr), Turske (Istanbul, Trabzon), Turkmenije (Turkmenbasi) i Azerbejdzana (Baku), a takode i tranzitnog potencijala Gruzije. Luke Batumi i Poti postale su glavne u narkotrafikingu (u avgustu 2008, Amerikanci su demonstrirali flotu upravo u ovim gruzijskim lukama, pokazujuci time da su one za njih vazne, ali nije doslo do sukoba sa Rusima, prim. aut), a gruzijski grad Kabuleti postao je jedan od kljucnih punktova trafikinga avganistanskog heroina. Prema oceni Georgija Gaciceladzea, lidera Partije zelenih Gruzije, oko 7 tona heroina prolazi kroz Gruziju u Evropu i Rusiju, rekao je Ivanov.

Droga u Rusiji u brojkama
60 %
vise narkomana u odnosu na 2000. godinu
550.000 registrovanih narkomana
1.500.000 neregistrovanih narkomana
138.000 ruske dece koja pate od narkoloskih poremecaja
2.000 sprecenih pokusaja krijumcarenja droge u 2009.
1.200 uhapsenih stranih drzavljana zbog dilovanja (2009)
238.500 rasvetljenih krivicnih dela u vezi sa drogom
46 tone narkotika zaplenjeno 2009. godine
6.414 mesta okupljanja narkomana likvidirano
37 ilegalnih narko-laboratorija zatvoreno
3.497 kucnih proizvodaca droge procesuirano
500.000 ljudi u proteklih pet godina krivicno odgovarali zbog narkokriminala

 

http://www.pecat.co.rs/2010/03/rusija-nato-cuva-avganistanski-heroin/