Íŕńëîâíŕ Î íŕěŕ Download Âĺçĺ Ęîíňŕęň

 

Bukurest prihvata americki raketni stit

Rumunski politicari uglavnom svi „za” ulazak u protivraketnu odbranu, dok se obicni ljudi pitaju da li ih to neko opet gura protiv Rusa
Đóěóíńęŕ âîĽńęŕ
Stize im „pomoc”: rumunski vojnici

Od naseg dopisnika
Bukurest, 5. februara – Neposredno posto je juce primio americku drzavnu podsekretarku za kontrolu naoruzavanja Elen Taucer, koja mu je urucila „predlog predsednika Obame”, rumunski predsednik Trajan Basesku je sazvao sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje (CSAT) i potom saopstio da je „prihvacen poziv SAD” da Rumunija postane sastavni deo americkog sistema za protivraketnu odbranu, odnosno da se ukljuci u americki „antiraketni stit”.

Ovaj brzopotezni korak zvanicnog Bukuresta naisao je na iznenadenje ovdasnjih medija i javnosti, iako politicari, koji ga podrzavaju skoro svi odreda (od vlade do opozicije), tvrde da se tako nesto moglo ocekivati. Tim pre sto se Bukurest, prema recima bivseg ministra spoljnih poslova Adrijana Corojanua, ranije zalio na to sto je „raketni stit”, koji je bio predviden da bude postavljen na teritoriji Ceske i Poljske, trebalo da ukljuci samo „odbranu” jednog malog dela Rumunije. Ovoga puta, kako je specijalno naglasio predsednik Basesku, on „pokriva celu povrsinu Rumunije”.

Da bi predupredio eventualno „gundanje” javnosti, koja se uvek boji svakojakih rizika, predsednik Basesku je rekao da americke rakete, koje ce biti postavljene u Rumuniji, „nisu uperene protiv Rusije”. Ipak, u izjavama obicnih ljudi, koje su prenele ovdasnje radio i TV stanice, cesto su se cule reci bojazni: zar nas oni veliki opet guraju protiv Rusa! Iskustvo iz proslosti se ne zaboravlja.

Bivsi premijer Adrijan Nastase izneo je misljenje da „zaista postoji rizik da Rumunija postane cilj raketnih napada, ali da je taj rizik bio preuzet onog trenutka kada je ona stupila u NATO”. Rizik je nastao, takode, i onda kada su ovde prihvacene americke vojne baze, kojih ima cetiri.

Cinjenica da se sada i Rumunija „ukljucuje u ’rat zvezda’” i da ce „sistem za presretanje raketa” postati operativan vec 2015. godine, navodi komentatore da se zapitaju koliko ce sve to kostati. Cifre se krecu izmedu pet i osam milijardi evra. Troskovi ce se pokrivati, kako pise „Romania libera” iz drzavnog budzeta. to jest snosice ih svi Rumuni.

Na marginama najnovije „raketne” odluke Bukuresta povela se, naravno, opsirna diskusija. Vlada uverenje da ce parlament „lako” odobriti tu meru. Uglavnom se iznose argumenti koji idu njoj u prilog. Jedan od njih jeste i taj da ce strani investitori sada biti sigurniji za sudbinu svojih kapitala ulozenih ovde. Premijer Emil Bok, desna ruka predsednika Baseskua, otisao je mnogo dalje i ustvrdio da ce americki raketni sistem „biti garancija postojanja demokratije u Rumuniji”. Medutim, ova je njegova izjava ocenjena „apsurdnom” i da „uopste nije na svom mestu”.

Ipak se najvise razmatraju geopoliticke implikacije rumunskog ukljucivanja u americki antiraketni program. Tvrdi se da ce to dovesti do „poboljsanja rumunskog statusa u okviru NATO-a”. Ako su do sada rumunski vojnici, prisutni na ratistima NATO-a pokrivali „ofanzivnu komponentu” aktivnosti Rumunije unutar Alijanse, sada ona „obezbeduje i defanzivni deo NATO-a”. Posebno se tvrdi da ce ukljucivanje Rumunije u „sistem” bitno promeniti ravnotezu snaga u crnomorskoj zoni. Bukurest ce sada imati povecanu ulogu u „jednacini snaga” na Crnom moru. Dnevnik „Kurentul” pise da ce „ove nove geopoliticke stvarnosti pomeriti balans procesa pretvaranja Crnog mora od ’ruskog jezera’ u ’NATO jezero’”.

Isti „Kurentul” upozorava da ce „Bukurest biti stavljen pod specijalni nadzor Moskve, koja ne gleda dobro na ovaj americki projekat... Rusija nece ostati neosetljiva na ovaj potez Amerikanaca i moze se ocekivati da ce u narednom periodu doci do odgovarajucih demarsa Moskve”.

Milan Petrovic


POLITIKA, [objavljeno: 06/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Bukuresht-prihvata-americhki-raketni-shtit.lt.html

 

Rakete zbunjuju Rumune

„Americki stit seli Rumuniju sa istoka na zapad”, tvrdi „Romanija libera”
đóěóíńęč âîĽíčę
Koga stite rakete: rumunski vojnik

Od naseg dopisnika
Bukurest, 11. februara
– Iako je izgledalo da je nedavna odluka predsednika Baseskua da bez dugog premisljanja prihvati „Obamin predlog” za smestaj americkog odbrambenog antiraketnog sistema na rumunskoj teritoriji naisla na jednodusno odobravanje politicara (onih na vlasti i onih u opoziciji), ipak su protekli dani doneli neke elemente koji ukazuju na to da ovde ima ljudi, i to uticajnih, koji pozivaju na oprez i kojima smeta „slepo ulazenje u opasnu avanturu”.

Medu njima se nalazi i bivsi predsednik Ilijesku koji trazi da se o toj odluci izjasni parlament i da ona, eventualno, bude stavljena na sveopsti narodni referendum: „Radi se o jednoj krajnje vaznoj meri, a neophodnost da nju odobri parlament nije samo moje licno misljenje, vec je to jedan demars koji je u potpunom skladu sa postojecim zakonodavstvom. Ja velim da se jedna takva odluka, ona o organizovanju referenduma na temu smestaja americkog stita u Rumuniji, evidentno nalazi u nadleznosti zakonodavnog doma”, kaze Ilijesku.

Izvesna odbojnost bivseg predsednika polazi od cinjenice da su Poljska i Ceska – prve zemlje kojima su SAD ponudile svoj plan – u sustini odbile da prihvate smestaj americkih raketa na svojim teritorijama. „Moci cu da imam zasnovanije misljenje onda kada budem raspolagao sa vise podataka. Treba sve odvagati. Da li je tako nesto potrebno ili nije? Koji su uslovi SAD, sta se diskutovalo na zasedanju Vrhovnog saveta odbrane zemlje, kakve smo mi uslove postavili? Treba se takode zapitati zasto su Poljska i Ceska odustali od toga. Kakve su elemente one imale u svojim racunicama? A parlament treba da stavi na razmatranje sve ove podatke, za ili protiv, ukljucujuci i pitanje da li je ta stvar sada hitna”, objasnjava bivsi predsednik.

Ilijesku je podsetio da je ovaj projekat pokrenut jos u periodu Regana i Breznjeva i zapitao se javno da li je on „aktuelan i sada, da li vazi za pocetak 21. veka”.

Cim se Ilijesku oglasio sa svojim „oprezima” i „sumnjama”, na njega se srucila citava bujica optuzbi da je „protiv zapadne civilizacije”, da se „dodvorava Moskvi”, da se „protivi izvlacenju Rumunije iz ruske uticajne sfere” i da je „istorijski prevaziden”.

Najostriji napad na Ilijeskua formulisala je danas Sabina Fati, pomocnik glavnog urednika tiraznog dnevnika „Romanija libera”.

„Antiraketni stit, koji ce braniti Rumuniju i okolnu zonu, izazvao je histeriju svih onih koji su se, kao i Jon Ilijesku, godinama suprotstavljali izvlacenju nase zemlje ispod uticaja Moskve. Postavljanje nekih elemenata antiraketne odbrane na rumunskoj teritoriji, ukljucujuci i pokretne platforme na Crnom moru, uznemirava iste one necasne nacionaliste koji su 1999. optuzili tadasnjeg predsednika Emila Konstantineskua za nacionalnu izdaju posto je smatrao da je NATO intervencija u konfliktu na Kosovu bila legitimna.”

Poput nezgrapne tvrdnje sefa bukurestanske vlade Emila Boka da ce americki raketni stit „braniti postojanje demokratije u Rumuniji”, vec citirana gospoda Fati smatra da taj „stit seli Rumuniju sa istoka na zapad”.

Naravno, rumunski mediji su puni argumenata kojima se pledira za konacno odobravanje americkog raketnog plana, predvidenog da bude ostvaren do 2015. godine. Vise puta, pa i zvanicno, demantovana je informacija da ce rakete kostati Rumuniju izmedu pet i osam milijardi evra. Tvrdi se da ce te troskove snositi Amerikanci, dok ce Rumuni obezbediti „samo” potrebnu infrastrukturu.

Mnogim ovdasnjim komentatorima i politickim analiticarima smeta sto se u ruskim dovoljno ostrim prigovorima na americku inicijativu „ime Rumunije uopste ne spominje”, sto se Bukurest ignorise („Gandul”). „Americki raketni stit smeta svima onima koji se boje da ce Rumunija postati vaznija i uticajnija cim bude raspolagala sa odbrambenim raketnim sistemom” („Romanija libera”).

Izvesnu zabunu u celu ovu raketnu pricu, koja je uzbudila Rumune, uneo je ovde poznati spoljnopoliticki analiticar prof. Valentin Stan. On je upozorio na krajnje veliki rizik koji Bukurest preuzima dopustajuci Amerikancima da bez ikakve „rumunske kontrole” postave svoje rakete na rumunskoj teritoriji. Navodeci niz zvanicnih americkih dokumenata, kao i izjave prekookeanskih eksperata, profesor tvrdi da se te rakete „postavljaju radi odbrane americkih trupa, koje ce iz svojih vojnih baza na rumunskoj teritoriji gadati Iran”, a ne radi zastite Rumunije i njenog zivlja. „Postoji vise pravaca iz kojih Amerikanci nisane na Iran. Jedan je ovaj rumunski”, izjavio je profesor Stan TV stanici Antena-3.

Milan Petrovic


POLITIKA, [objavljeno: 12/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rakete-zbunjuju-Rumune.lt.html