|
|||||
|
Британски амбасадор Стивен Водсворт гура Србију у грађански рат Наизглед преоштар наслов, ипак је неопходан, јер ствари морамо назвати правим именом и спречити нови, у низу сличних историјских бродолома. Већ и дечица у основној школи и врапци који купе мрвице од њихове ужине, знају како је Велика Британија организовала државни удар 27.марта 1941.; наравно, зарад британског интереса, а по цену преко милион српских живота, грађанског рата и комунистичке диктатуре. Мање је познато да је Британија скоро читав 19. век водила против-српску и против-православну спољну политику, држећи страну и одржавајући у животу „болесника на Босфору“ – Отоманско царство. Познато је да су Британци издали свог савезника команданта Југословенске војске Дражу Михаиловића и једва пунолетног краља Петра Карађорђевића, али је мање познато да је Черчил више учинио за долазак на власт хрватског злочиначког комунистичкогдиктатора Тита од Стаљина. Мање је познато да је „савезничко“ бомбардовање на велике православне празнике 1944. год. однело више невиних српских живота него бомбардовање нациста 6.априла 1941. Познато нам је британско (у оквиру НАТО) бомбардовање Југославије 1999. године, али нам је мање познато британско бомбардовање Републике Српске 1994. и 1995. године и потоња окупација и систематско уништавање кроз специјалне изасланике до данашњег тужног стања. Након потпуне одговорности за грађански рат 1941-45, Велика Британија покушава за мање од 7 деценија да трећи пут преузме одговорност за унутар-државне конфликте и дуготрајну дестабилизацију региона. Велика Британија, за време безбедносно веома нестабилног периода крајем септембра 2009. даје огромну своту новца за реформу државне управе Србије, а само неколико дана касније врши притисак на владу Србије да се поново покуша одржавање Геј параде. Ова два промишљена потеза повучена су преко амбасадора у Србији, господина Стивена Водсворта. Наведене чињенице, веома јасно указују на намеру Форин Офиса да изазове озбиљне друштвене сукобе или грађански рат, што је и могуће с обзиром на велику економску кризу у Србији, снажне антагонизме, медијску пресију, високу напетост око неуспелог покушаја Геј параде 20. септембра итд, уколико би се у оваквим околностима покушало поновно организовање Геј параде. Британска дипломатија свакако није неискусна нити наивна и потпуно је свесна последица и ризика недавних потеза. Питање је зашто их повлачи и не одустаје од своје двовековне, балканске, патолошке политике? Одговор је делимично у повезаности балканске и политике према Русији (као главном супарнику гордог Албиона) и потреби да се трајно ослабе и разједине про-руски елементи и спрече православне интеграције. Како год, дужност је сваког грађанина да упозори свакога ко озбиљно угрожава мир и поредак Србије, безбедност грађана и изазива општу опасност од грађанског рата да под хитно престане са том некоректном, бесправном, нехуманом праксом. Ова дужност се, нормално, многоструко више односи на државне органе, па макар то и омело табу европских интеграција. Господине Водсворт, будите љубазни да примите јавни дипломатски протест, покрета 1389, поводом Ваших изјава и поступака.
Радојко Љубичић, |
|||||