2.12.2018.

Од биоритма зависи много тога у нашем животу: расположење, здравље, виталност, итд. Српска нација је већ неколико деценија у касном (тамном) биоритму (каснији одлазак на спавање и касније устајање). Велики део живота проводимо по мраку, а велики део дана и сунчеве светлости преспавамо. Последице су разноврсне и негативне. Београд је постао симбол ноћног живота. Млади крећу у провод око 22 или 23 сата, а бројни клубови раде до ситних сати. Оваква социјална матрица је тешко спојива са државним приоритетом повећања наталитета, за који је потребан стабилан породични амбијент и орност (елан) омладине.

Одлуке јавних органа о скраћеном радном времену угоститељских објеката се у пракси углавном не поштују. Нашим животима треба више светлости, енергије, оптимизма, итд. Нема смисла ратовати против природе, динамику природе треба искористити што боље. Постоје природни делови дана и ноћи када је логично и ефикасно радити или одмарати и спавати.

Садашњи биоритам нације где многи раде од 9 до 17, а затим дођу кући уморни око 18 да би се мало отпустили уз ТВ програм или сурфовање на интернету је врло неповољан за квалитетан породични и друштвени живот. Потребно је оставити сваки дан одређено време поподне за породицу и пријатеље, ако желимо здраве микро и макро социјалне структуре. Позитиван природни прираштај и добре физиолошко-радне перформансе становништва, а посебно младих, су неспојиве са ноћним начином живота и мангупским, неодговорним односом према животним обавезама.

Практично све активности треба да се заврше до 22 сата, а од 23 сата треба да буде национално повечерје, осим за дежурне јавне службе. Тихе ноћи су увертира у националну ренесансу и темељ квалитетног и ефикасног наредног дана. При таквим условима рано буђење следећег дана је природно. Време је да пређемо на породични и радни светли биоритам уместо уличарског, кафанског, биоритма "ноћног живота".

Радно време