|
|||||
Однос политичара према Црквеним великодостојницима 10.11.2018. Српски политичари, како раније тако и пред крај друге деценије 21. века имају прагматичан однос према Црквеним великодостојницима, често са недовољно поштовања. Требало би имати у виду да су владике, епископи, заправо монаси у највишем рангу. Многи од њих деценијама живе врло тешким монашким животом. Треба поштовати и њихове године и седе косе и браде. Велика већина њих је врло високог образовања: дипломирани богослови, магистри, доктори наука, а неки имају и више завршених факултета. Углавном су најчешће образованији од политичара. Такође, није држава створила Цркву, већ је Црква створила српску државу. За време петовековног ропства под Турцима српски народ није имао државу, али је имао Цркву, која је сачувала идентитет, културу, веру, родољубље, сећање на државу и жељу да се држава обнови. Са друге стране патолошка комунистичка држава је нанела за пет деценија више штете народу него Турци за пет векова. Ако политичарима Црква и вера нису светиња - онда шта им је свето? Како политичари мисле да "бране" Косово и Метохију, свету српску и историјску земљу, без договора са Црквом? Зар је политичарима важније мишљење агенција за политички маркетинг од ставова наше Цркве? Зар две хиљаде година постојања Цркве, око 13 векова црквености на нашим просторима и 8 векова независности српске Цркве нису гаранција огромног искуства, мудрости и знања? Преиспитајмо себе ...
|
|||||