Писмо Патријаршији из затвора

Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Павлу,

Архиепископу цетињском, митрополиту црногорско-приморском, заменику Патријарха, господину Амфилохију,

Са молбом да наш апел представите преосвећеним архијерејима српске помесне Свете Саборне и Апостолске Православне Цркве, молимо Вас да саслушате и услишите наш апел, поводом сурове кампање (суштински безбожног) режима против Покрета 1389 и његових чланова. Прихватамо трпљење као хришћанску врлину, али не бојимо се ни сведочења истине и одбране светосавских начела народног Завета са Господом.

Покрет „1389“ је омладинско родољубиво, верољубиво, антифашистичко удружење регистровано код надлежних државних органа 21.02.2005. године. Строго се, од почетка, придржавамо начела законитости у свом раду, мада државна власт све више одступа од законитости у односу према нама (што говори о урушавању ауторитета и независности судства). Кључна тачка, од када смо навукли на себе гнев одређених структура власти, је била наше опредељење да не подржавамо улазак Србије у Европску унију и НАТО пакт, већ да се окренемо братском зближавању Срба и Руса, два Православна , словенска народа. Организована, систематска кампања, с краја септембра, одређених медија, организација и државних органа против нас, приморала нас је да Вам се обратимо.

Организовали смо, уз Божију помоћ, велики број јавних манифестација: Видовдански марш од Београда до Газиместана три године за редом, скупове и шетње против независности Косова и Метохије, скуп против доласка мисије ЕУлекс на КиМ, обележавање годишњице 17.-омартовског погрома Срба на КиМ, преко 400 дана свакодневног протеста на Тргу републике против уласка у НАТО пакт, српско-руски омладински камп итд., мирно и достојанствено, са молитвом и без насиља.

Сви наши скупови и говори су подробно снимљени од медија и Министарства унутрашњих послова, те је сваку тврдњу лако проверити и дознати. Радујемо се томе, што смо привели самом крају припреме за образовање српско-руског омладинског савеза, где ће нам са руске стране савезник бити браћа и сестре из Покрета „Наши“, финансираног и подржаваног од Владе Русије.

Неуспех содомског пројекта „Геј параде“ довео је до провале беса и мржње код група које су га организовале и подржавале, а велики део ове очајне острашћености сручио се на Покрет 1389. Уследиле су безумне клевете о нашем насилништву без иједног доказа, иако су наше методе потпуно ненасилне, а ниједан конкретан случај насиља нам није приписан. Уследило је етикетирање од неких функционера про-западне власти и медија у власништву западних корпорација: „ултра-националисти“, „фашисти“, „неонацисти“, „екстремисти“, итд. Посебно је лицемерно и дрско да нас медији у власништву Немаца (нпр. „Блиц“) након искуства Другог светског рата и усташко-нацистичког геноцида над Православним Србима данас називају „нео-нацистима“; то је још безумније с обзиром на нашу обимну сарадњу са највећом омладинском антифашистичком организацијом на свету – поменутим  руским Покретом „Наши“. Иако смо редовно слали демантије на бројне клевете гебелсовске пропаганде и упркос законској обавези објављивања исправке – до макар благе објективности није дошло. Западно-европски и амерички економско-политички центри моћи у сарадњи са Владом Србије су завели полу-тоталитарну, медијско-друштвену контролу и страховладу.

Уследила су безразложна хапшења, нарочито осионо је хапшење госпође Борке Миланков-Црепуља, нашег саветника, којој су усташе за време НДХ убиле преко 30 чланова родбине, која је лишена слободе док је полагањем цвећа код споменика кнезу Михаилу на Тргу републике, на Крстовдан, обележавала годишњицу његовог доласка на власт. Насилно је прекинуто свакодневно сабрање на Тргу републике које је трајало у миру преко 400 дана са иконом Пресвете Богородице (донетом из Русије, дар Покрета „Наши“) и отварано молитвом; уследила су затим малтретирања редовних учесника овог државотворног сабрања. Још почетком године пријавили смо претње (по лични живот и животе чланова породице) упућене нашој  активисткињи, 19-огодишњој девојци из Панчева; претње су затим умножене и ка другима. Много је оваквих примера.

Кап која прелива чашу је захтев републичког јавног тужиоца да нам се забрани рад, а све „образложено“ гнусним клеветама. Хвала Богу, нисмо поклекли и нисмо се поколебали.

Такође, сведочимо о безбожним нападима на високопреосвећеног митрополита Амфилохија, који долазе из сличних центара, а поводом достојанствених и цивилизованих изјава и поука пре неуспеле Геј параде. Сличне безбожничке анти-православне криминално-медијско-олигархијске структуре уплетене, на жалост, са деловима државне администрације заговарају:  улазак Србије у НАТО пакт; признавање независности Косова и Метохије; приоритет (по сваку цену) европских интеграција – упркос пророчким опоменама Светог владике Николаја и Аве Јустина; стимулишу астролигију и порнографију; одобравају и промовишу фестивал пива „ Бир фест“ у време поста, као и концерт богохулитељке са псеудонимом Мадона (у преводу Богородица) такође у време поста; подржавају медијским игнорисањем: уништавање Републике Српске, масовно покатоличавање Срба у Хрватској, анти-српски карактер данашње власти Црне Горе, утробна чедоморства, латинизацију писма, итд. Алармантна је полицијска забрана ходочашћа „ Крстни ход за Републику Српску“.

Желимо и да Вам, дубокоуважени, скренемо пажњу на туђинску анти-словенску и анти-православну опсену, идеологију (па, можда и јерес) нео-нацизма која се шири међу српском омладином преко међународних структура са центрима у Енглеској и Америци. Ми ћемо се трудити здушно да се ова туђинска поган не размазује по образу српске омладине, јер нас на то опомињу многобројне жртве наших сународника и око 25 милиона Руса страдалих од ове смртоносне пошасти. Врхунац подмуклости је појам „клеро-фашизам“ демонолошки и тендециозно употребљаван да повеже свештенство мученичке Српске православне цркве са злочинима, тојест да фалсификовањем историје, жртва геноцида и звер замене места.

Навели смо овом приликом само део проблема са којима се сусрећемо и наших запажања, сматрајући да нам је дужност да Вас о томе обавестимо. Остаћемо доследни у основним начелима трпећи и молећи се за све, не би ли нам Господ Бог опростио сагрешења и Благословио нас миром и опште-народним препородом, усидрени душама и телима у светиње наше земаљске Цркве и Небеске Србије.

Ово писмо пишем као политички затвореник. Данас сам од Авганистанаца емиграната научио једну игру, коју ми овде играмо опушцима и згужваним листовима и коју смо назвали „Авганистански шах“; радо ћу научити овој игри све оне који су ме оптуживали за расизам и слично.

14.10.2009.