Друго писмо Радована Караџића из Хага:

(писмо упућено Студеничком кругу, Покрету 1389 и учесницима свакодневног протеста на Тргу републике - август 2009.)  

Драги моји пријатељи,                                  

          Срећан сам кад од вас или о вама добијем било какав глас. То што сте тако стабилни и истрајни, а без помпе и буке, уверава ме да наши животи, увелико протраћени на разне погрешне идеологије (а нису ли све погрешне, јер се догмом обезбеђују против Истине?) и нису протраћени узалуд. Сврха плодова једне генерације, и њихова највећа срећа, јесте да из њиховог нестајања никне нова и боља генерација плодова.
За сваког благородног човека, који поштује живот као Божији дар, велика је срећа кад може да живи и за некога другог и за нешто друго, а не само за себе. Живети само за себе баш и није вредно свега труда и невоља које живот доноси. Здрава равнотежа живљења и за себе и за своје најмилије, у шта спадају и породица и народ, омогућава испуњење живота.
Све ово пишем ради овога "народ", јер осећам до које мере смо сагласни да народ спада у најмилије наше, због којих вреди живети и умирати. А човек је све срећнији што има више оних због којих вреди живети и умирати. Господ наш Исус Христос је о томе говорио, али и творио, сопственом жртвом посведочио да сврха постојања нисмо ми сами, изоловани, него целокупност и ми као њен део.
Отуда моје велико задовољство што постојите као такви. Народ не може ни опстати, ни напредовати у хаотичном батргању самоодржања на нивоу инстиката, без свога освешћеног искуства, својих умова, своје елите. Кад год су хтели да нас униште, прво су покушавали да нас обезглаве, од "сече кнезова", преко подела на "непоштену" и поштену интелигенцију, до данашњег извргавања порузи сваке племените народне идеје, основа народне културе, патриотизма и сваке духовне надградње - свега што је основа опстанка народа - проглашавајући све то за национализам, па ако им прође - и за фашизам. И док по Европи стварне неофашистичке странке улазе у парламенте, код нас се за неофашистичко проглашава све родољубиво.
Тако је то код народа, као и код јединке, кад се помути разум и главно замени за споредно, па чак и штетно и непотребно. А кад се код народа замрсе путеви, није помућен разум код маса, већ код елите. То јесте, недостатак способности да се народне снаге усмере за добро народа значи да је елита смушена, или да је уопште нема. Или је скрајнута и онемогућена, као код нас, што је са становишта народа исто као и да је нема. А да је критична маса моралне елите већа, нико не би могао да је маргинализује.
Али што би рекао Крлежа, никад није било да некако није било. Нећемо пропасти, јер се и из највеће беспутице сагледа пут. Ви ћете бити та нова елита, коју чекамо како озеб`о чека сунце, или очајан Спаситеља. То знам зато што се већ сада, у својим младим годинама понашате као елита: посвећени, истрајни, племенити, пожртвовани и лишени проблема који потичу од Ега, тог полигона "света" и његовог умишљеног господара - нечастивог.
Кад бих био у прилици да се дружим са вама (а уздам се у Бога да ће и то ускоро бити) пожелео бих вам здрав живот, који би вас опремио добрим здрављем, које је основа за дуг и плодан живот, испуњен постигнућима. Пожелео бих вам да брзо учите, пре свега од наших противника, и да избегнете све замке које нам постављају.
Једна од замки је и настављање старе идеолошке поделе према вођама наших покрета и партија из Другог светског рата, а и пре њега. Понекад се понашамо баш како противник жели. Кад противник сними филм о четницима и направи костимографију каква њему одговара, ми као слепи следимо тог костимографа, облачимо се и понашамо како је нацртао противник, који онда ликује. А ја знам од истакнутих ројалиста да је само мали број њих имао браде и био запуштен, док се огромна већина држала уредно и бријала сваког јутра, ако је икако могла. Старо српско господствено понашање, лишено надмености, топло и хришћанско, више је данас сачувано у најудаљенијим селима, него у метрополама.
Али, и четништво, и партизанство, и љотићевство, ранковићевштина, ђиласовштина, и сви ти "изми", "овштине" и све друго - само су облици борбе, наставак старе хајдучије и хајдучког отпора окупатору. То су била средства и облици отпора делова народа и његових вођа, а не коначан циљ. Зато ми се чини да се не треба идентификовати ни са једним прошлим покретом, ма колико га уважавали. Идентификација нас ограничава у избору решења, а излаже нас стереотипној дисквалификацији од стране противника нашег опстанка.
Кад се идентификујемо са неким од прошлих покрета, за противника смо урадили пола посла. Онда му само остаје да нас етикетира и дисквалификује, приписујући нам оно што је тренутно омражено, па чак и фашизам, расизам и антисемитизам, од којих ни једно нема корене у српском народу. Нема ни једног народа, ближег или даљег, у коме нисмо имали и имамо велике пријатеље, Јевреји су делили судбину на губилиштима, а неки од њих су се уградили у нашу културу потпуно и несебично. Мањина има са Србима више него на неким континентима. Како бисмо онда ми могли бити расисти и фашисти?
Пожелео бих вам да се свакодневно подвизавате, тј. уздижете на своме путу, да унапређујете своје и стање својих породица, јер ћете као успешни људи бити од највеће користи и својим породицама и свом народу. Погрешно се мисли да је чиста и мрзовољна аскеза пут подвизавања. Радост живљења је замишљена од Творца, а високи животни циљеви нипошто не значе да се треба патити. И пожртвовање иде са радошћу, мада не треба жртвовати више него што се може. Најчешће се највише постиже примером, а ви сте диван пример за своју околину. Кад смо у Сарајеву, као млади писци, Ного и остали, били онемогућени да делујемо активно, примером смо привлачили младе пријатеље да се држе непоколебљиво своје културе, која је била угрожена.
Једном речју, верујем да сте ви, и људи вашег кова и опредељења, она нада коју заслужује сваки народ, а највише онај који највише трпи.
Радујем се вашој истрајности на Господњем путу и надам се скором сусрету и заједничком раду.
Нека вас све Господ чува и подржава у вашој племенитости, на путу изградње ваших личних и породичних живота, и вашег рада за народ,

из дубине срца ваш
Радован

ПРОТЕСТ 2008/09