Насловна О нама Download Везе Контакт

Делегација "1389" уручила деманти недељнику "Време" на чланaк "Ударне песнице" - погледајте. Колегијум листа одлучио да деманти не објави. Ево текста демантија:

Православни, ненасилни, антифашистички покрет

Лист „Време“ је у броју 1034 од 28. октобра 2010. погрешно обележио покрет 1389 као „ултрадесничарску“ организацију и ставио је, такође нетачно, у исти контекст са неонацистичком организацијом. 1389 је изразито антифашистичка организација, која не подржава улазак Србије у ЕУ и НАТО.

Покрет 1389 је јула 2008. године реаговао јавно на теже неправилности током хапшења Радована Караџића – они који су били дужни да реагују (Наташа Кандић, Соња Бисерко, Биљана Ковачевић-Вучо, итд) нису то урадили. Започели смо мирне свакодневне протесте и обилазили државне установе, медије, НВО, итд, како бисмо им скренули пажњу на  то да се не зна ко је ухапсио Радована Караџића, да је био киднапован 3 дана, да је извршен „бели пуч“ у Скупштини, итд. Тражили смо тада да се формира Уставни суд, како би Устав могао да се примењује и да се успостави владавина права, односно да се спречи безакоње у Србији и диктатура. Режиму је ипак више одговарало да нема Уставног суда, како би имали већу слободу у деловању. После око годину дана, често усамљене борбе, Уставни суд је на радост Покрета 1389 коначно образован. Републички јавни тужилац Слободан Радовановић је октобра 2009. године поднео Уставном суду захтев за забрану Покрета 1389, организације која је највише јавно деловала на формирању Уставног суда (видети транскрипте протеста). Октобра 2010. године, председник Уставног суда, др Боса Ненадић, је признала да С. Радовановић није доставио суду ниједан доказ нити аргумент за забрану „1389“ – овим је потврђено да се покушава забранити легална организација, због (гео)политичке неподобности, а то је заправо фашизам.

Недељник „Време“ током поменутог чланка, постепено улази све дубље у зону неистине и етикетирања.  Тако се користи незаконит термин „Наши-1389“ и оптужба: „екстремно (или ултра) десничарска организација“, а Покрету 1389 се погрешно приписују пароле „Чекамо вас“ и друге које ми не користимо. Све поменуто указује да „Време“ ствара слику о Покрету 1389 као агресивној, опасној, криминалној организацији коју треба што пре забранити. Истина је да је покрет 1389 ненасилна, легална,  Православна, омладинска, антифашистичка организација која штити духовне, историјске, културне и друге вредности српског народа. 1389 сарађује интезивно са руским омладинским антифашистичким покретом НАШИ – највећом омладинском антифашистичком организацијом на свету - заједно смо образовали  српско-руски омладински савез „Мост“ који се темељи на сувереној демократији Владимира Путина и начелу историјског антифашизма.

Недељник „Време“ погрешно, произвољно, на основу медијских предрасуда и идеолошких конструкција повезује Покрет 1389 са насилним инцидентима. 1389 је, са сарадницима, организовао четири Видовданска марша од Београда до Газиместана, који трају од 14. до 28. јуна, Видовдана – ради се о ходочашћу на свету земљу Косово и Метохију, српски Јерусалим. Пут се прелази пешке, цела манифестација се одвија у духу Православне побожности, а детаљни извештаји су на веб страници: „1389.org.rs“. Слична манифестација је Крстни ход за Републику Српску од Београда до Бијељине. Јавни скупови Покрета 1389 почињу најчешће са Православном молитвом и химном Србије, како би се изразила државотворност и поштовање према вери.

На жалост и „Време“ се упушта у кадровску политику „Покрета 1389“, односно представља јавности као портпарола Мишу Вацића, иако он две године није ни портпарол нити члан „1389“. Масовно и ситематско појављивање у јавности лажних представника „1389“ је унело велику забуну – у питању је неморал, криминал и обмањивање јавности. Покрет 1389 од 12.12.2008. до 12.12.2018. има ексклузивно право и монопол на коришђење назива „српски народни покрет 1389“ и свих скраћених варијанти назива. Ипак, због (гео)политичке неподобности, ово зајемчено право је много пута брутално погажено, а да виновници – преваранти, новинари, уредници нису за то, за сада, одговарали. Покрет 1389 се компромитује кроз акције и изјаве које му се приписују, кроз материјал на коме је истакнуто „(снп)1389“ а заправо нема везе са организацијом.

Мора се приметити да је веома неубедљива прича која повезује лидера „Образа“ Младена Обрадовића са насиљем: помињу се неке двосмислене изјаве и праћке које продају Кинези, итд. Такође, перфидно је како се различите организације стављају у исти контекст по рецепту аутора, односно по наруџбини. Истина је да је Покрет 1389, 10. октобра, на дан заказане геј параде, био као и раније, са својим народом на улици, али не ради разбијања града и обрачуна са полицијом, већ ради одржавања Православне литије, духовног хода са иконама и Црквеним песмама. Наша литија је обишла многе кордоне и места сукоба, а полицајци и протестанти су у миру пратили ток литије. Разговарали смо са многим полицајцима, који су нам потврдили да су и сами против геј параде, али да морају да је обезбеђују, јер од полицијске плате живе они и њихове породице; деловали су веома потиштено и осрамоћено. Духовна литија усред великих нереда и сукоба је деловала изненађујуће, на моменте нестварно, али је бар на кратко време доносила мир свима. Овим смо показали да нисмо равнодушни према патњама и искушењима свог народа, према достојанству престонце и отаџбине, али да то не значи да ћемо насиљем било шта решити.    

„Време“ ипак није одолело шаблонима и стереотипима, па је Покрет 1389 представљен потпуно неверодостојно (лажним функционером), а и уз обавезно оружје, које треба да прати оне који су (потпуно нетачно) жигосани као „ултранационалисти“. Какви би то били ултранационалисти без оружја? Слици једног удружења се доцрта једна погодна (проблематична) особа, па се ту убаци пиштољ и све етикетира најтежим речима. Тако ова новинска монтажа постаје погодна за јавну злоупотребу. Наравно, истина је да ниједном члану Покрета 1389 Полиција није пронашла пиштољ. Што се тиче Мише Вацића и оружја којим (не) располаже – то никакве везе са „1389“ нема. Било би много поштеније и професионалније, уместо ових бесмислених монтажа, поменути, да је Покрет 1389 организовао 418 дана мирних грађанских протеста (од тога око 120 са шетњом) против уласка Србије у ЕУ и НАТО, а да су затим под изговором претњи геј паради, ови скупови забрањени, чиме је погажен Устав Србије, заведена и формално диктатура, а председник организационог одбора протеста, Раде Љубичић, ухапшен и послат у затвор на месец дана. Бројни медији и организације које наводно штите људска права и слободе по мери Европске уније, нису реаговали у овом случају, чиме се показало, да ове установе толеришу диктатуру и тоталитаризам ако су западног типа. Мач режима још стоји над главом Покрета 1389 и не дозвољава одржавање мирних, кратких скупова против евро-атлантизма на Тргу републике.

Још једна озбиљна обмана јавности, коју ни „Време“ није заобишло, је прича о уједињењу 1389 и покрета Наши из Аранђеловца. Истина је да Покрет 1389 из Србије и Покрет Наши из Русије (централа у Москви, а не у Аранђеловцу), сарађују озбиљно дуже време кроз бројне кампове, путовања, дружења и друге акције. Склопљен је и српско-руски савез (међународни заједнички покрет) Мост, који се простире на пет држава (Русија, Украјина, Србија, Црна Гора, Република Српска). Чланови 1389 и других чланица Мост-а су 2008. и 2010. на позив Наши-х учествовали  у раду кампа Селигер, у организацији руске владе и Наши-х, највећег кампа на свету, образовног карактера, где је знатно продубљено братство српске и руске омладине. Савез Мост има изразито антифашистички карактер, млади Руси полажу пуно на победу над нацистима у Другом светском рату и не дозвољавају да се западна идеологија неонацизма рашири по Русији; сматрамо нацизам анти-словенском и анти-православном идеологијом, потпуно страном словенском менталитету и обичајима.     
Заиста је траги-комично када озбиљни медији као што је лист „Време“, тврде да је члан Покрета 1389 и уз то „ултранационалиста“ Борис Братина, човек познат по својим марксистичко-атеистичким ставовима. Такође, отужна је и шупља прича о томе да „1389“ скупља фотографије учесника геј параде. Медији су сами објавили фотографије геј параде; ту смо могли видети на челу холандског педофила и исламофоба Франка ван Далена, (нашу кампању да се геј парада, због Ван Далена и других, забрани, режим је игнорисао), иза њега је један анархиста (можда један од оних који су бацили Молотовљев коктел на Грчку амбасаду) држао (латинични, наравно) транспарент „Смрт држави“, ту је одмах и Чедомир Јовановић који се залаже за улазак Србије у НАТО и независност Космета; ту су и главни кувари (шефови сале) из ЕУ и САД; ту су и „европејци“ који показују средњи прст монахињама у дворишту Цркве Светог Вазнесења где је Полиција забранила свету недељну Литургију због геј параде, итд.     

Време чак и организацију Двери сврстава у ултрадесничарске! Сада је јасно да овај термин не служи да се означе екстремне насилне групе, већ да се жигошу и медијски наруже и оштете удружења која не одговарају ЕУ политичким стандардима, тојест они који још увек више цене породицу и веру од геј параде и европских стандарда. Двери апсолутно ни по чему нису „екстремна“ организација, ни по програму нити по методама рада (трибине, издавање часописа, итд). На жалост, изгледа да нетолерантни евро-атлантски тоталитаризам жели да осрамоти и уништи све који не желе да му се поклоне.

Тужно је што медији попут Времена и други приписују Покрету 1389 епитете и акције, које нису тачне и немају ни површно утемељење у стварности, док са друге стране, реалне активности, као што су: хуманитарна помоћ, Богојављенско пливање, борба против абортуса и беле куге, кампања против наркоманије, ходочашћа, међународна антифашистичка сарадња, залагање за формирање Уставног суда 2008. и 2009., залагање за очување суверености и целовитости Србије, итд, остају занемарене и потиснуте дубоко у медијски мрак. Тако се ствара искривљена и нетачна слика о удружењу. Ми верујемо да ће истина ипак наћи свој пут. Свети Александар Невски је оставио победничку поуку: Бог је у истини, а не у сили.

П.С.

Такође, морамо приметити да је некоректно и манипултивно, када извештаји са догађаја (у спорном чланку од 28.10.2010), садрже селективно одређене непотпуне податке, на пример да је организација Наши спречила трибину Пешчаника у Аранђеловцу, а при томе „Време“ не наводи да је трибина Пешчаника најављена са садржајем који отворено вређа историју и духовност српског народа, што се може сматрати шовинизмом. Такође, „Време“ говори о прекиду изложбе „Одступања“ уметника из Приштине, а не наводи да је главни експонат те изложбе био транспарент у природној величини албанског терористе Адама Јашарија. Покрет 1389 није учествовао у поменутим догађајима, али сматрамо да треба верно пренети јавности целину ситуације. 

Запањујуће је да „Време“ оптужује „ултрадесничаре“ за упад у просторије агенције БЕТА, застрашивање и вршење притиска на запослене -  истина је да су чланови „1389“ (који наравно нису никакви ултрадесничари) неколико пута однели агенцији БЕТА саопштење за јавност, неколико пута нас је и Полиција пратила у томе, а БЕТА је показала да гаји отворену нетрпељивост према члановима „1389“ и да не жели да има било какав контакт са удружењем, тојест да води медијску кампању против покрета. Од објективног извештавања ни трага ни гласа. Апсолутно је нетачно да Покрет 1389 има било какве везе са нападом на америчког држављанина у клубу Рекс 19.09.2008. – ми смо за овај догађај сазнали, тек новембра 2010. из листа „Време“.

06.11.2010.

почетак Видовданског марша 2010:

Видовдански марш 2010