Насловна О нама Download Везе Контакт

I светски рат

 

 

СТРАДАЊЕ СРБА ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Атентат на Франца Фердинанда, наследника Франца Јозефа, цара Аустрије и краља Угарске, који је извршио Гаврило Принцип на Видовдан 1914. године у Сарајеву био је повод да Аустро-Угарска уручи краљевини Србији неприхватљив ултиматум. Након што су српске власти одбиле ултиматум, 28. јула 1914. Аустро-Угарска је објавила рат  краљевини Србији. Црна Гора је 5. августа исте године прекинула дипломатске односе са Аустро-Угарском уз образложење да се мора ,, латити оружја ради учешћа у одбрани слободе српског народа’’.
Рат против Срба, својих држављана Аустро-Угарска је започела одмах по атентату на Франца Фердинанда. Први су се на удару нашли угледни Срби и њихова имовина. Шиканирања, хапшења, погроми и убиства Срба збила су се у више градова Војводине, Босне, Херцеговине, Славоније и Хрватске и Словеније а у другим српским и јужнословенским областима на удару су били приврженици југословенске идеје без обзира на националност. Инспиратор свих антисрпских радњи у Босни је био католички бискуп врхбосне Јосип Штадлер. Немачки конзул из Сарајева је јављао да ,,Сарајево доживљава Вартоломејску ноћ јер је власт оставила на вољу руљи хрватских и муслиманских момака вандалско деловање’’. Нарочито велике антисрпске демонстрације су организоване и у Загребу и Љубљани, праћене демолирањем српске имовине и шиканирањем Срба. Хиљаде Срба, поданика Хабзбуршког царства нашло је смрт у логорима у Араду, Коморану, Кечкемету, Нежидеру, Туроњу, Грацу и др. У Босни је било логора у које су интернирана чак и деца; у логору код Добоја од 46.000 људи, било је 17.000 деце.
Након првих упада Аустро-Угарске војске на територију краљевине Србије 12. августа 1914. године почео је и велики злочин над српским народом у Србији. Војска Двојне монархије је вешала и стрељала цивилно српско становништво без обзира на пол и године живота. Нарочито су у Мачви почињени грозни злочини о чему је европску јавност обавестио швајцарски лекар Арчибалд Рајс.
Губици српске војске током борбених операција у 1914. години (церска, дринска и колубарска битка) били су 163.573 официра, подофицира и војника избачених из строја (погинули или рањени). Губици црногорске војске су у истом периоду износили око 2000 људи избачених из строја.

У току првих девет месеци 1915. године на тлу Србије и Црне Горе није било ратних дејстава,али тај мир никако није био миран и спокојан. Србијом је харала епидемија пегавог тифуса. ,,Гробари су копали раке од зоре до мрака’’- забележио је Арчибалд Рајс. Претпоставља се да је било око 400.000 људи заражених тифусом, да је умрло најмање 100.000 цивилних становника, око 35.000 војника и око 30.000 ратних заробљеника.
6. октобра 1915. је започео напад здружених аустро-угарских и немачких трупа на краљевину Србију а убрзо је нападнута и краљевина Црна Гора. Бугарска је недељу дана касније такође извела напад на Србију. Српска војска је била бројно мања и слабије наоружана од непријатељских војски. Након крвавих борби за одбрану Београда и других пограничних градова на северу Србије, наложено је повлачење, најпре ка југу Србије, а затим ка Црној Гори и северној Албанији. Претпоставља се да је приликом повлачења преко Црне Горе и Албаније живот изгубило око 80.000 људи. Крајем новембра 1915. године целокупна територија Србије је окупирана.  Црна Гора је капитулирала 25. јануара 1916. године.
Уследила је окупација Србије и Црне Горе од стране Аустро-Угарске и Бугарске, што је довело до нових страдања и патњи српског народа. Окупатори су вршили масовна депортовања у логоре и стрељања цивилног становништва (Бугари су у Врању стрељали 3.500, а у Сурдулици 3.000 људи) а споменици српске културе су безобзирно уништавани. Под удар је дошла и Српска православна црква. Бугарски окупатори су само у Нишком округу убили 100 свештеника. Уз забрану српског језика и писма Бугари су мењали и презимена породицама. У српске цркве су довођени бугарски попови, а српске иконе су замењиване бугарским иконама.  Овакви поступци окупаторских власти су изазвали отпор српског становништва који је кулминирао подизањем топличког устанка почетком 1917. године, који је после почетних успеха, сурово угушен убиством око 23.000 Срба (убијани су и старији људи, жене и деца).
Српска војска је средином 1916. пребачена на солунски фронт. После две године рововских борби, 15. септембра 1918. године српске јединице су пробиле непријатељски фронт на планини Ниџе и кренуле у незаустављиво ослобађање Србије и осталих српских и југословенских земаља. Бугарска је потписала капитулацију већ 30. септембра 1918. године. Аустро-Угарска је капитулирала 3. новембра 1918. године а Немачка 11. новембра 1918. године.
Тако је за Србе и Србију завршен Први светски рат. Људски губици Србије били су око 1.300.000 људи што износи трећину предратног становништва. Краљевина Србија је у току рата мобилисала 707.343 војника, тј. 40% свих мушкараца од чега је погинуло 370.000 људи. Губицима српског народа треба придодати и преко 300.000 Срба страдалих на територији Аустро-Угарске и у борбама у Црној Гори, као и у борбама српских добровољаца на Румунском фронту. Из свега поменутог следи да укупне жртве српског народа у Првом светском рату премашују цифру од  1.600.000 мада ни овај број није коначан.

* 1914. година, Земун , Оглас Аустро-угарске власти за Србе - погледајте

Губици Србије у Првом светском рату - детаљније

Bugarske okupacione vlasti su sprovodile nevidjenu torturu nad srpskim zivljem. Ovo postaje mnogo jasnije ako se znaju Ciljevi bugarske politike 1915 godine. To su, unistenje Srbije i njeno potpuno brisanje sa karte Evrope, kao i sprecavanje ujedinjenja Srba i uspostavljanje direktne granice izmedu Bugarske i Austro-Ugarske.
Tako je vojna inspekcija Moravske oblasti izdala naredjenje glavnom stabu Bugarske vojske u Nisu kako da se ponasa i kako i po kom redu da cisti Srbe. U posebne rubrike razvrstali su ljude po vaznosti:
1.srpski svestenici,
2.srpski ucitelji,
3.srpski cinovnici,
4.aktivni clanovi partija,
5.bivsi drzavni i opstinski cinovnici,
6.srpski poslovni ljudi,apotekari,hotelijeri,fotografi,…
7.advokati i knjizari,
8.trgovacki putnici i kocijasi,
9.deca i clanovi porodice oficira,
10.i svi lepi varosani i seljani.
Na osnovu spiska ubijenih Bugari su se strogo drzali ovog redosleda.
Takode su unistavane srpske knjige, zabranjivanje nosenja sajkace, drzanje crkvene sluzbe na bugarskom, zabrana upotrebe srpskog jezika...
Od novembra 1915 do februara 1916 u Surdulicu su svakodnevno dovodjeni vidjeniji ljudi u grupama od 200-400 iz svih krajeva Srbije, posle mucenja su ubijani. Ovo je trajalo tokom celog rata a poslednje ubistvo je izvrseno 14.jula 1918.
U periodu ove trogodisnje okupacije je ubijeno najmanje 20 000 civila Srba.
1924. godine je podignuta spomen kosturnica u Surdulici zrtvama iz ovog perioda da bi je u II svetskom ratu u prvoj akciji Bugari potpuno unistili ...