|
|||||
Случај Миле Алечковић и насилног одузимања девојчице 29.12.2017. Насилно одузимање девојчице од др Миле Алечковић је догађај који је потресао и узнемирио људе. Неки то називају и данком у крви; ако је тај данак био део турске окупације, зашто данас грађани да стрепе од своје државе? Власт треба да нађе начин да се избори са дисидентима, којих ће увек бити, али не на овако бруталан начин. Затвор је хуманији од одузимања детета. Како то да Србија све најгоре изуме и праксе Запада усваја? Овакво застрашивање и кажњавање дисидената није потребно напредњацима који тренутно имају стабилну власт. Србија је традиционално друштво у коме је породица светиња и стога власт треба сама себе да обуздава и контролише како не би прешла црвене линије. Народ можда ћути али памти и "сабира" у себи грешке и бахатости власти док се чаша не прелије. Посебно је жалосно што је у питању девојчица са Косова и Метохије коју су Мила и Ив Батај вратили у достојанствен начин живота. Ово није једини пример да се социјалне службе у Србији понашају сурово и непрофесионално, због чега постају све непопуларније и неомиљеније у народу; њихове одлуке и понашање често немају рационално и логично објашњење, покриће судском одлуком, благовремено образложење итд. Овакво нехумано и трауматично понашање не иде на част и углед државе ни власти. Социјална давања за родитеље су око 4 пута мања од давања хранитељима.
|
|||||