Насловна О нама Download Везе Контакт

 

Света Русија и Света Србија

Пише: Драгомир Анђелковић   
недеља, 24 октобар 2010 16:37

http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/3524-2010-10-24-15-42-44

Света Русија и Света СрбијаРусија је као митска птица Феникс. Не само да се током своје историје више пута нашла на рубу пропасти, већ је и изгледало да је сагорела у пламену унутрашњих и спољних недаћа. Но, када би се дим разишао, бивало је јасно да је издржала сва искушења, ма колико она била застрашујућа и разарајућа. После њих, историја нас томе учи, не прође много времена пре него што велика словенско-православна држава почне да се диже из пепела. И брзо засија још снажније него пре привременог пада.

НАДМОЋ ДУХА

Несреће и раздобља национално-државне малаксалости пролазе, а снага Русије остаје. Она је историјска константа. И то збуњује многе западњаке, који су на „рационалним“ основама до сада безброј пута проценили да је руска моћ ствар прошлости, да би убрзо доживели разочарење. Злурадост је, по правилу, била уграђена у њихове прогнозе. Но, оне нису само због тога падале на тесту времена. То се дешавало и онда када су чињенице објективно говориле против скорог успона Русије.

Зато су за многе Европљане, који нису православне вере, Руси недокучиви. Њихову збуњеност најбоље одражавају речи британског државника Винстона Черчила – човека у чијој души није било топлине за православне Словене, а посебно за Русе и Србе, док је у уму било немало идеја како да се њихов свеколики положај учини горим. Он је рекао: „Русија је загонетка, замотана у загонетку, смештена унутар још веће загонетке“.

Западњаци тако мисле јер посматрају само површину. Не схватају суштину која објашњава стварност боље од сваке позитивистичке анализе. Јер, моћ руске државе представља одраз огромне духовности руског народа. Зато је Русија непобедива. Све нестаје, а дух је вечан. Отуда, с правом се каже „Света Русија“. А један од симбола те вишедимензионалне, и земаљске  и небеске Русије, представља икона Богородице Владимирске. Она се с правом сматра чудотворном, и с много разлога је изузетно поштована широм руских земаља и генерално православног света.

ЧУДОТВОРНА ИКОНА

Икону Богородице Владимирске је, према предању, насликао Св. Еванђелист Лука, и то на дасци стола за којим је јела Света породица: Исус Христос, Богородица Марија и Праведни Јосиф. Свету икону је, вероватно 1131. године, цариградски патријарх поклонио руском кнезу Јурију Долгоруком. Тако је она доспела у Русију, где се у почетку налазила у женском манастиру Пресвете Богородице (околина Кијева). Кнез Андреј Богољубски, син Јурија Долгоруког, пренео је свету икону у град Владимир, у коме се налазила наредних 250 година и по коме је добила садашње име. Њена сеоба је симболички означила пут измештања тежишта руске државности, са југа на североисток, до чега је убрзо дошло. Неће проћи много времена пре него што ће Кијевска Русија постати Московска Русија, али ништа мање света, а како су векови пролазили, и све моћнија.

Године 1395. икона Богородице Владимирске пренета је у Москву, у град који је до тада, иако још неформално, постао политичко средиште Русије. На месту на коме су Московљани дочекали икону подигнут је Сретењски манастир, у коме се она данас налази. Света икона пренета је у Москву како би помогла одбрану града од страшних азијатских освајача који су му се приближавали. Но, Тамерланове снаге нису стигле до Москве. Одједном су промениле правац кретања. Народ је то протумачио као чудо. Према предању, пошто су се Московљани молили Богородици пред њеном владимирском иконом, она се у сну јавила Тамерлану. После тога он је у страху напустио Русију.

Педесет година после обустављеног Тамерлановог похода (1451), на Москву је кренула ногајско-татарска војска. Муслимански ратници су, и поред храброг отпора Руса, спалили предграђа Москве. Спремали су се и за одлучујући јуриш на град. Док су се Московљани борили са освајачима, епископ Јован молио се пред светом иконом Богородице Владимирске. И чудо се поново десило. Ногајци су током ноћи одступили од Москве. Слично је било и 1480. године, када је Ахмет, кан татарске Велике Хорде, кренуо у поход против великог кнеза Ивана III. Он је ујединио велики део руских земаља, после чега је одбио да и даље плаћа данак Татарима. Руска војска је препречила Татарима пут на реци Угри. Ипак, до велике битке није дошло пошто су се Татари повукли.

Прича се да се у критичном моменту, када су нацистичке трупе дошле на домак Москве, чудотворне иконе сетио и Стаљин. Наредио је да у децембру 1941. године буде стављена у авион који је летео око Москве. Како год било, Немци су убрзо одбачени од Москве. Русија је поново тријумфовала. Као што ће, уз помоћ Пресвете Богородице, и у будуће савладавати сва искушења са којима се буде сусретала, ма колико она деловала застрашујуће, и на мах фатално. Јер, ко што смо рекли, иако је то људском уму некада несхватљиво, Русија је света а икона Богородице Владимирске је један од њених истинских симбола.

ТРИЈУМФ ВЕРЕ

Руси се молитвено обраћају Пресветој Богородици пред њеном владимирском али и другим иконама, призивајући је у помоћ приликом туђинских најезди, и оне доживљају неуспех. Руски дух тријумфује над опаком пакленом лавином, ма колико она наизглед била незаустављива. Подржани са „неба“, или бар инспирисани вером, Руси у својим душама и телима налазе огромне резерве снаге које им омогућавају да савладају сваку опасност.

Поучени тиме молимо се и ми, и тако осокољени и са висина небеских подупрти, упорно делујмо у прилог одбране и препорода Српства. У тешком смо положају, али зар Руси нису били у још горем када су Наполеонове снаге и Хитлерове хорде стигле до Москве? Или у доба када су Пољаци успели да освоје Русију, и привремено јој наметну своје (квислиншке) цареве? Но, Света Русија је истрајала и победила.

Знајмо: и српске земље су свете, а наш национални дух је извор победоносног надахнућа. Нема те спољне и унутрашње опасности коју не можемо да савладамо, само ако то истински хоћемо. Не смемо да будемо малодушни и да губимо веру у тријумф, већ и када нам делује да је све пропало, те је наша борба бесмислена, упорно морамо да делујемо као да је остао само још један корак до циља. И победа ће сигурно доћи. Не робујмо тзв. позитивистичким судовима већ се поуздајмо у дух, и издржаћемо сва искушења, и из судара са непријатељима изаћи као победници.

БОГ ЧУВА СРБЕ

Они су данас много слабији него што су били пре, а наши руски пријатељи много су јачи него пре десет година.  Русија је устала, и наставиће да се диже. А англосаксонски и други српски злотвори ни онда када су били на врхунцу моћи нису успели да нас униште, ма колико да су нам нанели штете. То што нас данас уз помоћ српске „пете колоне“ убеђују да смо поражени те да смо доспели у безизлазан положај, много више говори о њиховој слабости него о нашој немоћи. Јер, да је истина то што тврде, не би им требало да нас убеђују да дигнемо руке од себе. Не би морали да троше време и енергију на то да сломе наш дух и тако паралишу наш потенцијал да пружимо отпор, већ би нам силом наметнули све што желе.

Славни француски маршал Фош рекао је: „Прихватити мисао о поразу значи бити поражен“. Зато српски спољни непријатељи и њихови овдашњи помагачи покушавају да у наша срца усаде осећање пораза. И стога ми морамо у нашој историји, традицији и православној вери да нађемо инспирацију за наставак отпора. Ако тако поступимо – ма колико да нам делује да је већина Срба поклекла – сигурно ћемо пре или касније као нација победити. Атмосфера безизлазности наш је главни непријатељи, а не већ онемоћали, иако и даље пропаганди вични, противници. Терајући малодушност из себе, допринећемо да она нестане и у душама других, а сваки чин отпора, ма колико краткорочно не давао резултат, елемент је у мозаику победе који се тихо већ слаже.

Србија је света, као и Русија. Молитва и истрајан рад подстакнут искреном вером, неће остати без одјека и у сфери коју умовима не можемо да спознамо. Сви они који нам желе добро, као и они што нам прижељкују зло, увидеће да је и Српство као птица феникс. Многима делује да догорева, а оно ће се поново, у свој својој величанственој раскоши, родити! Зато главе горе. Бог чува Србе. Ни репресија и лажи квислинга, ни систематско деловање агресора, нису ништа спрам Свете Србије. Она ће неминовно надвладати зло.

http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/3524-2010-10-24-15-42-44