Анти-србизам све присутнији

Народни покрет "1389" на жалост, мора да констатује, како је анти-србизам све присутнији у Србији и Европи. Анти-српски шовинизам има одлике анти-словенског расизма и поприма размере фашизма, а надовезује се на Хитлеров нацизам (чија оружана компонента је поражена, али не и идеолошка). Можемо рећи да се анти-србизам уградио у савремену идеологију евро-атлантизма и постао једна од њених препознатљивих карактеристика.

На жалост, анти-србизам као мржња и нетрпељивост према свему што је српско, постаје све озбиљнији проблем и у Србији. Носиоци анти-србизма су: медији, невладине организације, државни органи, амбасаде западних земаља, политичке странке, квазиверски лидери, сепаратистички покрети, делимично расформиране терористичке снаге, итд. Носиоци анти-србизма се често оправдавају и прикривају неопходношћу европских интеграција . Многи акти анти-србизма се спроводе ради испуњавања услова званичног Брисела у вези придружења ЕУ.

Анти-србизам доминира српским медијима, али и већином медија Енглеске, Немачке, Холандије, и САД. На први поглед парадокс анти-србизма у медијима Србије се објашњава тиме, што се велика већина медија Србије налази у рукама западних корпорација или је под контролом марионетског режима. Двоструки стандарди у медијима су очигледни: док су српски навијачи (претежно малолетни) 10. и 12. октобра називани хулиганима, фашистима, зверима, рушитељима државе, дивљацима... са којима се треба најоштрије (па и "језиво") обрачунати, млади Французи, који су само пар дана касније учествовали у огромним вишедневним нередима (до 3 и по милиона учесника) због реформе пензијског система Француске и млади Енглези који су 10. новембра у великом броју (неколико десетина хиљада учесника) разбили просторије владајуће партије - називани су: студентима, демонстрантима, штрајкачима, итд. Дискриминација је очигледна, а има заиста много примера.

Анти-србизам постаје све израженији друштвени проблем и поприма размере које је анти-семитизам имао између два светска рата, а знамо како се то завршило у периоду 1939-45. Подсећамо да велике економске кризе, често доводе до разбуктавања шовинизма и расизма. Сматрамо да међународна заједница треба да обрати посебну пажњу на све присутнији проблем анти-србизма у Србији и Европи, како би се спречило даље погоршавање стања и како се над Србима не би поновио геноцид из Другог светског рата. Срби тренутно немају установе које би спречиле масовну пропаганду анти-србизма, нити установе које би могле да спрече физичко, масовно злостављање цивила.

У концентрационом логору Јасеновац у Хрватској за време II светског рата убијено је између 600 и 700 хиљада Срба, од чега од 22 до 45 хиљада деце:

10.11.2010.