Српски Народни Покрет 1389

Блиц се не смирује! Након што је спровео, невиђену до сад, кампању медијске демонизације владике Артемија, окреће се ка новим метама: владикама Јефрему и Никанору. Избор мета, жртава је јасан - у питању су владике познате као традиционалисти, конзервативци, светосавци, непомирљиви противници унијаћења, папизма и других верских девијација и јереси. Да су формални разлози Блица за напад на владику Артемија - финансијске злоупотребе и непослушност неистините, доказ је чланак Блиц-а од 5. маја у коме се неосновано, клеветнички, подмукло нападају епископ Јефрем и епископ Никанор, а све са циљем да се Патријаршија дестабилизује и да се отворе сукоби међу архијерејима. Јасно је да Блиц делује као анти-црквени инструмент и да је извештавање овог листа дубоко злонамерно и криминално. Надамо се да ће Црквене установе и јавност реаговати како би се спречило даље узнемиравање и обмањивање верујећег народа.

Patrijarh: Crkva i episkopi da ocuvaju kredibilitet pred narodom

Vladika Artemije razresen duznosti i penzionisan

Crkva i njeni episkopi treba pred narodom da ocuvaju moralni kredibilitet i punu odgovornost. Treba da budemo uzor, poruka je jucerasnje besede patrijarha srpskog Irineja na zasedanju Sabora, a koja se odnosila na njegov stav o kanonskoj odgovornosti vladike Artemija.

Posle citanja izvestaja sinodske komisije o finansijskim propustima i odgovornosti vladike Artemija, a potom i reci patrijarha srpskog kakvu Crkvu “zeli pred Bogom i narodom”, Sabor je vecinom glasova prihvatio povlacenje vladike Artemija s duznosti episkopa rasko-prizrenskog i njegovo penzionisanje.

Na Saboru nije izabran novi vladika rasko-prizrenski, a na molbu patrijarha Irineja, vladika Atanasije, koji je od februara obavljao duznost administratora, obavljace tu duznost i narednih meseci.

Glasanje o sudbini rasko-prizrenskog episkopa obavljeno je na zahtev vladika iz takozvanog bosanskog lobija. Patrijarh je pristao da se glasa, a episkopi su odlucivali izmedu dve opcije – da li da se vladika Artemije penzionise ili da ide na crkveni sud. Vikarni episkopi nisu imali pravo glasa, a za penzionisanje je glasao 21 epikop, devet je bilo protiv, cetiri uzdrzana, dok su dva glasa bila nevazeca.
Saborsko zasedanje o Eparhiji rasko-prizrenskoj imalo je promenljiv tok. Tokom jucerasnjeg, prepodnevnog dela zasedanja svi arhijereji Srpske crkve slozili su se da je najbolje resenje za vladiku da se penzionise, odnosno da Artemije vise ne bude nije eparhijski arhijerej, ali da zadrzi cin vladike. Odluka Sinoda SPC iz februara ove godine o privremenom razresenju administrativnog upravljanja time bi bila potvrdena.

Prvi deo zasedanja je protekao mirno. Nije bilo suprotstavljenih stavova. Stekao se utisak da su svi episkopi svesni da najbolniji dogadaji za Crkvu mogu biti samo - raskol ili pak kada treba doneti odluku o razresenju sabrata.
Isprva je citan izvestaj komisije Sinoda o stanju u Eparhiji rasko-prizrenskoj, to jest sta je zateceno pod upravom episkopa Artemija. Izvestaj se sastoji iz dva dela – finansijskog, i dela o kanonskoj odgovornosti vladike. U finansijskom delu su krupne pronevere novca namenjenog najugrozenijima na Kosovu. Dobar deo novca od SMS poruka gradana za obnovu kosovskih svetinja otisao je na luksuzan zivot vodecih ljudi Eparhije rasko-prizrenske. Imovina SPC u eparhiji prodavana je Albancima bez znanja Crkve. Izdavane su crkvene prostorije, a taj novac nije odlazio u eparhijsku kasu. Jedan od podataka koji je ranije obznanjen jeste utaja 440.000 evra, a i taj iznos nije konacan.

Vladika Artemije gotovo da uopste nije obilazio narod na KiM niti je sluzio liturgije po selima. U teskim svakodnevnim zivotnim uslovima dodatno je otezavao zivot preostalim Srbima, deleci ih na podobne i nepodobne, i to po politickoj osnovi. Svojim potezima podrivao je i poredak SPC - godinama unazad nije postovao nijednu odluku najvisih crkvenih tela, vec je neprestano oponirao svima. Njegova praksa je bila da pred svima obeca da ce nesto uciniti, a potom cim izade iz Patrijarsije, uradi suprotno. Sinod i Sabor od 2006. godine nekoliko puta su ga opominjali.

Posle citanja detaljnog izvestaja sinodske komisije, koji su episkopi juce po prvi put culi, nastao je potpuni muk. Izvestaj o stanju u Rasko-prizrenskoj eparhiji dokazao je da problemi u toj eparhiji nemaju nikakve veze sa navodnim politickim progonom vladike Artemija, niti pak s ekumenizmom. Prakticno ni sa jednim pitanjem koje je poslednjih dana potezano u javnosti, a koja su najvecim delom lansirali branitelji vladike Artemija. Nijedan episkop nije progovorio ni rec protiv izvestaja, niti zatrazio bilo kakvo pojasnjenje. To prakticno znaci da je izvestaj jednoglasno prihvacen. Niko u tom trenutku nije pomenuo glasanje o vladiki Artemiju jer bi glasanje o sinodskom izvestaju znacilo da se vladike opredeljuju za ili protiv kanona i poretka SPC, sto je u oba slucaja apsurdno.

Vladike koje su se kasnije tokom prepodneva javile za rec imali su identicnu poruku - da nema dileme sta je bitnije - spasavati jednog coveka time sto bi se na sve zazmurilo i krenulo dalje kao da se nista nije dogodilo ili spasavati jednu eparhiju i crkveni poredak SPC. Detalje besede patrijarha Irineja nije bilo moguce saznati. Nekoliko vladika reklo je za “Blic” da su bili zadivljeni mudrom ulogom, hrabroscu i odlucnoscu patrijarha da se nijedan problem ne gura pod tepih, vec da Crkva upravo treba da se suoci sa svim problemima i prevazide ih na dostojanstven nacin.

- Vise nema sumnje koja je vizija Srpske crkve patrijarha Irineja, a to je da ona bude bez ijedne mrlje. Prema meri Gospoda i na ispomoc narodu. Patrijarh zeli odgovornu Crkvu i episkope na ciji ugled narod moze biti ponosan - kaze jedan vladika.

A onda je tokom poslepodnevnog dela zasedanja doslo do delimicnog preokreta. Deo vladika iz takozvanog bosanskog lobija se pobunio i poceli su da zatezu oko zauzimanja stava. Najglasniji je bio vladika banjalucki Jefrem, za koga se zna da ne moze da preboli sto nije izabran za patrijarha, iako se njegovo ime pojavljivalo u nekoliko krugova. Nista manje glasan nije bio ni banatski vladika Nikanor, protiv koga se buni gotovo celo svestenstvo u njegovoj eparhiji. Njih dvojica, sa vladikama kanadskim Georgijem i dabrobosanskim Nikolajem pocelu su da zatezu oko odluke i u jednom trenutku trazili glasanje. Ova grupa vladika nastojala je da se u odlucivanje ubaci ideja o crkvenom sudu kako bi se odluka o vladiki Artemiju prolongirala. Ono sto je poslednjih dana na Saboru bilo evidentno potvrdilo se i u poslednjem trenutku – niko nije stitio vladiku Artemija vec su se pojedinci uplasili za sebe. Na prvom delu zasedanja vladiki Artemiju je bila ostavljena mogucnost i da se sam dostojanstveno povuce, sto on medutim nije zeleo da uradi. Sada vec bivsi episkop rasko-prizrenski do poslednjeg trenutka pokusavao je da odlozi odluku Sabora o njegovoj sudbini. Nastojao je da izdejstvuje da se sudi Sinodu koji je uputio komisiju koja je proveravala poslovanje. Medutim, nije imao podrsku ostalih vladika.