|
|||||
О блокадама 9.2.2025. (1. део) Ако се држимо студентске логике да су за пад надстрешнице у Новом Саду одговорни органи власти итд, онда су за ужасни и кукавички инцидент покушаја убиства студенткиње у Рузвелтовој улици великим делом одговорни и организатори протеста - тојест студенти. Посебно зато што око два и по месеца организују блокаде саобраћаја итд мимо закона и угрожавајући безбедност грађана, а многе грађане то и иритира. Знајући менталитет људи у Београду, нервозу, кратак фитиљ, да многи пију и возе, много је оних који користе "теже" дроге у последње време (такав је тренд), да протести трају дуго, да има пуно оних који се не слажу са студентском блокадом - оваква трагедија се, на жалост, могла очекивати. Пут до пакла је поплочан добрим намерама. Неко је можда то и прижељкивао - најпре они који желе што дубље поделе у Србији, раздоре, мржњу, сукобе, а можда и грађански рат - а то нису ни студенти ни власт ни већина људи, већ западни центри моћи којима све то одговара по принципу: Завади па владај. Инжењери хаоса, који налазе људе у Србији који ће да спроводе њихову политику. Одговорна је и полиција која је дозволила да се масовно врше блокаде саобраћаја, мимо свих закона, без икаквих последица по организаторе. Што се тиче возача, који је покушао убиство студенткиње, подсећам на апел да се уведе смртна казна у Србији, јер другачије одређен слој усијаних глава и мафијаша није немогуће умирити. Новине Данас су усмериле критике на рачун Полиције, али која Полиција у свету може квалитетно да обезбеди блокаде саобраћаја на много локација у држави сваки дан? - при томе блокаде организоване аматерски мимо прописа и закона о окупљању грађана и безбедности саобраћаја? Србија је генерално болећива према студентима и даје им разне привилегије, али нису сви 100 посто одушевљени са тиме, поготово што многи након што искористе све што им држава омогућава бесплатно од вртића до факултетске дипломе на крају одлуче да напусте државу и тиме обесмисле сва улагања у њих. За нову трагедију у Рузвелтовој улици велики део одговорности сносе организатори блокаде, а то је највероватније неформална групација Студентска блокада Правног факултета, која је организована на нелегалним студентским пленумима који су заобишли легалне Студентске парламенте (који су наводно троми и спори итд), где су постојали неки председавајући и вође студентске блокаде где су донете одлуке о блокади наставе (а можда и о блокади улица), а блокаде улица су спроведене аматерски и нелегално. Не можемо се борити против нестручности, корупције и беззакоња у Новом Саду тако што ћемо и сами да организујемо скупове непрофесионално и незаконито, срљањем. Са друге стране, власт се превише опустила и осилила, тако да понекад мисле да могу да раде шта хоће мимо воље народа, правних прописа итд, као што је случај са литијумом где је 90 посто грађана против експлоатације литијума, Влада је обећала да тога неће бити (и донете су званично одлуке), а онда се креће у преговоре са Немцима око рударења литијума непосредно након што је та иста Немачка покренула светску кампању да се Србија прогласи геноцидном творевином због непостојећег геноцида у Сребреници. Још горе је што је то урађено преко Уставног суда због псеудо легализма, а у ствари је манипулација важном државном правном установом. То додатно снижава рејтинг Србије као озбиљне државе и ствара утисак да узак круг људи има превелику концентрацију моћи и да диригује системом према свом, а не општем интересу. (2. део) Треба омогућити онима који желе да раде - да раде, онима који желе да студирају - да студирају. Блокаде су узеле маха и прешле одређене мере и границе. Постоје права да човек искаже своје незадовољство и неслагање, али постоје и обавезе и законски оквири како се организују протести, штрајкови, итд. Треба имати у виду да нису студенти у блокади, него да је део студената у блокади. Да нису бајкери подржали студенте, него да је део бајкера подржао студенте, итд. Видели смо како су студенти у јесен 1996. у масовним протестима поносно носили заставе западних великих држава, а већ у пролеће 1999. су нас те државе бомбардовале и затим окупирале јужну покрајину - да би у јесен 2000. дошло до преврата, револуције и рушења државе у име слободе, демократије, економског и културног напретка, правде, итд. Да ли треба то све да понављамо? (3. део) Студенти морају да поштују законе Србије, исто као и сви остали пунолетни грађани. Да ли су стварно сви студенти будућност Србије? Или су будућност неких других држава? Велики део њих планира да после завршених студија напусти земљу. Они често не воле или презиру своју земљу, као малу, недовољно развијену, итд. То нам се догађа већ деценијама. Многи планирају да доспеју на паразитске функције, добро плаћене где раде 2 или 3 сата дневно. Колики је проценат њих који су истински патриоти којима је истински стало до земље? Колико процената њих је посетило Србе на Косову и Метохији с обзиром да врло тешко живе последње две године, колико њих је организовало протесте и блокаде против терора приштинских власти против српског народа?? Држава, народ и родитељи се труде да обезбеде све студентима, али они, поред права, имају и обавезе, да уче и поштују државу и њене законе. Где су сада студенти из великих студентских протеста 1968. и 1996.? Да ли су они испунили сопствене идеале? Студенти морају да поштују Устав, законе, статуте својих факултета и универзитета, а пре тога морају то да прочитају, науче и знају. Прави студент је онај ко озбиљно схвата студирање и проводи радни дан од 8 сати (или приближно толико) на предавањима и / или учећи. Само се уписати и ставити индекс у џеп и затим правити блокаде и бавити се политиком није довољно. То што професори подржавају студенте не значи да су тиме решени сви проблеми - морају и једни и други да поштују Устав, законе и друге правне норме о високом образовању, о томе како се легално пријављује и одржава јавни скуп или скуп у покрету. Сад је најважније имати јаке живце и не подлећи рапсодијама незадовољства и деструкције. (4. део) Србијом треба да влада мирна већина, а не агресивна мањина. Не треба падати на никакве трикове и специјалне ефекте, јер су западњаци мајстори у томе, ако нешто није јасно или је спорно: треба ићи на изборе - да се дилеме и недоумице разреше. Ако неко тврди да се избори краду (што је лаж) то је већ знак да имамо посла са преварантима којима је стало пре свега да узму власт, на било који начин. Тојест, ако немају већину у народу и на изборима, онда насиљем и преко улице. Битно је узети власт, мада многи и сад добро живе од пара које им Запад шаље, али морају да оправдају то што је уложено у њих и да од Србије поново направе колонију. Са друге стране Доналд Трамп гаси агенцију USAid која дуго времена подржава све ретроградне промене у свету: промену пола, револуције, абортусе, итд, тако да је многима последњи воз да преузму државну власт у Србији и наставе да паразитирају - тојест хлеб и погача и све то без мотике. Треба размислити озбиљно о томе да се престоница Србије премести у неки мањи град у унутрашњости, јер у Београду има пуно анти-националних елемената и струјања, а такође и прозападних, анти-Православних, итд. Престоница треба пре свега да буде посвећена свом народу и сопственој држави и националним интересима итд, а на другом месту страним идеологијама, итд. Видимо да у САД, Канади, Аустралији, Турској итд престоница није највећи град. Београд је превише нестабилан и окренут ка себи и Западу, а премало ка Србији и потребама државе и целокупног становништва Србије. Србија треба да гради дугорочну стабилност, а то је тешко остварити у Београду. (5. део) Огорчење младих и народа због великих грешака власти је делом оправдано: попуштање (претерано) ка независности Косова и Метохије - зашто смо гинули кроз целу историју?, промена политике према литијуму и обмана јавности, геј парада након одлука и обећања државних установа да их неће бити, велика корупција при запошљавању, итд. Али рушењем власти руши се држава и ствара простор за повратак жутих, екстремних црвених и других антисрпских левичара на власт. Један од разлога зашто се ово све дешава је то што се скоро нико није бавио родољубивим, верским и моралним васпитавањем деце те се њихов систем вредности формира кроз друштвене мреже, медије, јавне личности, инфлуенсер(к)е, глумце, певачице, спортисте, итд, а не кроз монахе, официре, књижевнике, пољопривреднике, итд. Дакле, кроз сензације, опсене, конфор, превртљивост, а не труд, веру, посвећеност, знање, храброст, патриотизам, итд.
|
|||||