Насловна О нама Download Везе Контакт

 

Дипломатске противречности

 

Самосталност дипломатије је у одређеној мери разумљива, због важности и специфичности ове државне службе, али понекад се у томе претерује. Један од пораза руске спољне политике је завођење санкција сувереној афричкој држави Либији 2011. од стране СБ УН, Русија је то могла спречити ветом, али није. Пре неколико дана Америка је срамно уложила вето у СБ УН на истраживање трговине људским органима на Косову и Метохији, штитећи тако своје пријатеље терористе из УЧК, али вероватно и своју умешаност у овај скандал.

Дозвољено је да се беспотребно током 2010. године недопустиво срозају односи Русије и Белорусије - руска дипломатија се веома неспретно понашала, чак је и подржала белоруску антидржавну опозицију чији ставови су далеко неповољнији по Русију од Лукашенкових. Након вишемесечне кризе, ствари су се поправиле (вероватно непосредном интервенцијом председника и премијера РФ) и Русија је коначно подржала Лукашенка (који је довео своју земљу до најмање незапослености у Европи) и Белорусију, са којом је у државној заједници, коју треба даље ојачавати.

Недавна криза око Курилских острва са Јапаном је још једно искушење за руску дипломатију. Непотребно је створена криза, а Јапан је веома оштро реговао на (дипломатски слабо припремљену) посету Медведева делу своје територије, показујући одређено непоштовање према свом западном суседу. САД је подржала сувереност Јапана над Курилима што је оштра провокација и провоцирање оружаних сукоба, али Русија није битније променила своје позиције, иако САД очигледно жели да испровоцира сукоб Русија-Јапан или неки други сукоб на Пацифику.

Често се у изјавама дају нејасне изјаве по питању ЕУ, а често је 2010. и 2011. подржан улазак Србије и Украјине у ЕУ. Ово је веома озбиљна стратешка грешка. Улазак Србије и Украјине у ЕУ би индиректно значио и улазак ове две земље у НАТО, јер су уставни акти ЕУ у погледу безбедности компатибилни са НАТО алијансом (линк). Ово је наравно у супротности са државном политиком Русије и директивама председника и премијера. Такође, улазак Србије у ЕУ би значио губитак Косова и Метохије, што је опет у супротности са званичном политиком Кремља. Многи потези МИД РФ су наводно на линији побољшања односа са западом, али они се углавном своде на то да Русија чини уступке и трпи озбиљну штету, да би се западне силе мало мање љутиле на Русе.

Дипломате већ годинама покушавају да побољшају односе Русије са Америком и ЕУ, али резултати су на том пољу веома лоши - НАТО пакт и ЕУ планирају даља проширења на Балкан и друге европске државе, Русија губи слободни простор, поставља се ракетни штит у источној Европи, Америка инсистира на нуклеарном разоружању (и опкољавању) Русије, итд. Ради бескрајних попуштања увек незадовољном западу поништен је уговор о испоруци руског оружја Ирану, чиме је настала велика штета за руску одбрамбену индустрију и буџетске приливе. Такође, погоршани су односи са Ираном и другим пријатељским земљама, које су очекивале (у изградњи и очувању њихове суверености) озбиљнију помоћ од РФ.

МИД РФ је везала руке својим дипломатским представништвима у свету (амбасадама) још увек актуелном губитничком доктрином о "немешању у унутрашња питања других држава". Ова горбачовштина се буквално примењује тако да руске амбасаде у свету бројним дисидентима, научницима, странкама, невладиним организацијама, покретима, уметницима, научницима итд, не могу понудити скоро ништа. За то време САД и ЕУ преко својих амбасада, културних центара, фондова, новинских агенција, НВО, мрежа сарадника, и др, врше меку окупацију многих држава чије становништво је већински наклоњено Русији, али то РФ не зна да примети и употреби, већ допушта да комбинацијом медијског рата, корупције, револуција, санкција, војних акција, итд, запад преузме власт у овим земљама и заведе атлантистички терор.

Могло би се још много тога рећи, али за сада је најважније отворити болну тему, која је у медијима табу, али је једна од главних по кулоарима. Углед РФ у свету је у последњој деценији и по веома порастао захваљујући харизми Путина, стабилизацији рубље, енергетском узлету, снажној обнови војне индустрије, високом извозу, високим девизним резервама, доследности Медведева, мирољубивости, изградњи међудржавних мрежа, итд. На жалост овај државни и привредни успон није преточен у дипломатски прогрес; није се успело изаћи из губитничких бирократских матрица из времена Горбачова и Јељцина. Потенцијал није добро искоришћен. На спољнополитичкој арени супарници Русије не показују довољно поштовања према овој суперсили, а пријатељи не крију изневереност. Докле ће се приносити велике жртве, ради лажног пријатељства са западом.

http://1tv.ru/news/polit/172985

Движение НАШИ: Премьер-министр Владимир Путин прокомментировал ситуацию вокруг Ливии - http://nashi.su/news/35241