Духовна пустош у Србији кроз две приче

Београд 28.07.2012.

Дошли сатанисти у једно село у Србији близу Гроцке да врбују народ да напусти своју Свету Православну веру и да пређу на ону страну. Наиђу на једну бабу и почно они своју причу. Баба их пажљиво саслуша и одговори она њима једним питањем:

"- Јел'те децо, постите ли ви?"

Сатанисти се нађу збуњени, али одговорише да не посте. На то ће баба:

"- Е децо моја, немам ја шта са вама да причам."

У овоме кратком дијалогу између једне старе домаће жене и нафилованих сатаниста и њеном питању везано за пост садржи се сва народна мудрост и срж Православне вере. Одрицање, суздржавање и приношење себе на жртву зарад општенародног и сопственог добра.

Смисао целе ове приче је да се укаже на важност поста и да током поста осим тиховања и молитве не би требало ништа противно овоме да се чини. Међутим у центру Новог Београда спрема се фестивал пива током којег ћемо имати прилике да видимо како наша омладина након лудо проведене ноћи надувана и пијана спава по клупама и жардињерама и све то у славу идола пива. То јако подсећа на ситуацију када се у једном селу у Србији током једног поста организовала кобасицијада па очајни парох не знајући на који начин да реагује дао да се сваки дан током трајања кобасицијаде звони за душе упокојених.

Који је смисао одржавања таквог фестивала пива током трајања Госпојинског поста, ако није кретенизација омладине Србије и упућивање исте у нове европске вредности које сигурно воде у ништа.