ЕУ шири демократију војничком чизмом

24.04.2011.

Лисабонски споразум је озваничио коначан прелаз Европске уније у једну милитаризовану творевину, која у будућности намерава да све више јача своје војне капацитете и која има право да дејствује и ван Европске уније, када год и где год отуђени политички врх ЕУ одлучи да је то потребно. Европска унија намерава да започнe копнену војну мисију у Либији, у близини града Мисрате, шаљући 1000 војника, на тај начин преузмајући примат од НАТО-а у војном "доношењу хуманитарне помоћи".

Иако је Европска унија дуго времена промовисана као једна економска заједница у којој се негују идеали модерног, демократског друштва, на жалост, право лице Европске уније постаје све више очигледно.

Док широм ЕУ ничу масовни протести против економске политике Европске уније, који се на крају претварају у насиље и окршаје са полицијом, политички врх ЕУ је усмерен на ковање ратних планова и слање војних мисија у суверене земље широм света.

Наиме, Лисабонски споразум, који је ступио на снагу крајем 2009. године, озваничио је коначан прелаз Европске уније у једну милитаризовану творевину, која ће имати заједничку сигурносну и одбрамбену политику, која у будућности намерава да све више јача своје војне капацитете и која има право да дејствује и ван Европске уније, када год и где год отуђени политички врх ЕУ одлучи да је то потребно. При томе, како наглашава Лисабонски споразум, дејства војске ЕУ морају бити у сагласности са дејствима НАТО (види: Милитаризација ЕУ ).

Тренутно ЕУ има војне мисије у Сомалији и БиХ, док су цивилне мисије размештене у више држава (БиХ, Србија - Косово, Молдавија, Украјина, Грузија, Авганистан, Ирак, Конго ...).

Међутим, оно што је посебно забрињавајуће јесте да Европска унија намерава да се са својом војском активно укључи у сукобе у Либији, на страни побуњеника. Наиме, чланице ЕУ намеравају да започну копнену војну мисију у Либији, у близини града Мисрате, шаљући 1000 војника.

Званични циљ ЕУ војне мисије ће бити да осигурају хуманитарне коридоре на копну и мору, затим да чувају морнарицу, а уколико њихови коридори буду угрожени, ЕУ војска ће се активно укључити у борбу. Са друге стране, НАТО алијанса се залаже да овога пута, уместо њих, војска ЕУ преузме главну улогу оружаних снага "које доносе хуманитарну помоћ".

Концепт ове војне операције је већ разрађен и потписан почетком априла, од стране представника чланица ЕУ, и само се чекало на одобрење УН за почетак војне акције. Међутим, званичници УН су у својим изјавама датим пре три дана били доста резервисани, тврдећи да се хуманитарна помоћ успешно доставља и преко цивилних мисија и да војна мисија ЕУ није потребна у ту сврху. Упркос томе, француски министар спољних послова је 22.04.2011. изјавио да се припреме за војну мисију ЕУ настављају без обзира на став УН.

План је састављен у канцеларији Кетрин Ештон, која је шеф спoљашње и безбедоносне политике ЕУ, а за војну интервенцију највише се залаже Француска, која намерава да овом акцијом промовише пројекте који подржавају заједничку одбрамбену и безбедоносну политику ЕУ.

Наравно, нико не поставља питање на који начин је безбедност Европске уније угрожена у Либији, па да се она мора бранити? Постаје очигледно да је војска Европске уније структура паралелна НАТО-у, која се од Северно-атланске алијансе ни мало не разликује по својим циљевима и начину деловања. Улазак у Европску унију, искључује војну неутралност земље чланице и повлачи за собом учествовање у у агресијама на суверене земље широм света, наравно под паролом хуманитарне помоћи и очувања демократије.

Више о војној мисији ЕУ у Либији можете прочитати на:
http://www.guardian.co.uk/world/2011/apr/18/libya-conflict-eu-deployment-ground-troops
http://www.hurriyetdailynews.com/n.php?n=eu-deploys-to-libya-despite-un-concern-as-rebels-welcome-us-drones-2011-04-22

Извор: Аналитичко-информациони центар "Референдум" - http://referendum-eu.rs

ЕУ = европско крило НАТО-а - погледајте