| Насловна | О нама | Download | Везе | Контакт |
Архива објава на фејсбуку - 2025. година
Архива објава на фејсбуку (основна страна)
facebook страница 1389: https://facebook.com/1389jedan389/
facebook група 1389: https://facebook.com/groups/336325920763/
Facebook телеграф: поредак и демонстрације (вести са фб) - погледајте
Радојко Љубичић 21.11.2025. · Подељено са Јавно Могуће да у овој личној исповести има неких грешака и непрецизности, али суштина је тачна и крајње је време да се испоштују и прославе наше огромне жртве Dragan Vasiljevic 2 д. · Истина о комунистичким злотворима који су се утркивали са усташама ко ће више Срба да побије излази на видело.... Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства... Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене... Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није смело говорити – каже Ћебић. – Гледао сам групе девојака које у самртном загрљају скачу са стене у Дрину покривену њиховим дугим косама и белим кошуљама. И родитеље који држећи децу за руке идући у смрт у подивљалој реци да би избегли усташко иживљавање. Ко није скончао у Дрини, масакриран је. Срби у источној Босни су до почетка 1942. одолевали усташким нападима. Одбрану су организовали и предводили предратни официри. – Наредника Радомира Нешковића народ је изабрао да буде командант српске одбране, јер су муслимани већ били у усташким униформама. Српска територијална одбрана, која нас је сачувала у почетку рата, постала је део Југословенске војске у отаџбини. Партизана није било. Само ми, Срби. Отац ми је погинуо у јесен 1941, бранећи село од усташа. Власти НДХ су у пролеће 1942. покренуле офанзиву за истребљење Срба, од Сарајева до Дрине. Десетине хиљада избеглица из Фоче, Зворника, Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова и Пала сливале су се у колону која је покушавала да дође до Србије. Путеви су били закрчени стоком и запрегама које су носиле сав иметак и нејач. Италијани, који су чували вишеградски мост, тражили су да се људи одвоје од кола, да се наводно не би загушио пролаз. Они који су их послушали одведени су у немачки логор на Старом сајмишту који се налазио у НДХ, а не, како појединци данас причају, у Недићевој Србији. Српски збег је очајнички почео да тражи други излаз. Прочуло се да из Старог Брода, уског простора између Дрине и планина, чамци превозе људе на другу обалу реке. – До Брода је водила уска стаза по планинској литици клизавој од кише којом ни овце нису хтеле да иду – сећа се Ћебић. – Ми смо некако прошли са оним што смо имали на себи и стигли на плато прекривен хиљадама бедних и промрзлих људи који су се од јаке кише скривали испод шатора од грања и ћебади. Маса се тискала у блату крај Дрине покушавајући да уђе у чамце. Србе који су имали злато да плате превозили су и немачки војници у својим гуменим сплавовима. Они који га нису имали скакали су у Дрину и покушавали да је пређу држећи се за конопац који је опасивао сплав. Немачки војници су их ударали веслима по главама док се не би удавили. Када су се усташе приближиле, Немци су забранили прелазак Дрине. – Део збега упутио се ка селу Милошевићи, одакле нико није живу главу изнео. Стриц који је некако прешао на другу страну Дрине успео је да нас спасе у задњи час. Давао је немачким војницима по дукат из невестинске ниске своје жене за сваку главу коју пребаце чамцем. На десној обали Дрине, Ћебићева породица се придружила невољницима око ломача који су покушавали да се загреју и осуше. Немци су држали збег на обали, да гледа како усташе и муслиманска милиција изводе крвави пир. – Заклано је тада и 25 Ћебића. Клање је потрајало до мрака, а онда се све утишало. У зору се појавио усташки командант Јуре Францетић на белом коњу, и покољ је почео изнова. Касније су се појавили немачки војни моторни чамци из Вишеграда. Пуцали су у ваздух и викали: „Усташе цурик“. После смо сазнали да је Недић умолио Немце да зауставе покољ. Масакр у Старом Броду је прекинут, а Францетић је рекао преживелима да се слободно врате у своја села. То је била лаж, сви су побијени на путу. Тада је заклано и 72 мојих рођака. Најмлађи је имао само седам дана. Српским избеглицама на десној обали које су узбегле усташку каму запретила је глад. – Спровели су нас до напуштених кућа у околним селима. Мајка је дала велики златни ланац за џачић кукуруза који је самлела, а нас децу послала да беремо јагорчевину. Данима смо јели проју од кукурузног брашна помешаног с том биљком. Убрзо је и тога нестало, мислили смо да ћемо помрети од глади. А онда је стигла храна из Србије. Били смо спасени. Недић је успео да од Немаца добије одобрење да нас прими у Србију. Родитељи, суочени с крајњом бедом, давали су децу Комесаријату за избеглице који их је одвео у Матарушку Бању, први сабирни центар за српске малишане из НДХ. – У Бањи смо добили чисту одећу, јели и спавали у топлом и били сигурни. А онда је почело да стиже још српских сирочића, на стотине сваког дана. Бања је ускоро била препуна деце, требало је нахранити хиљаде уста, и храна је постајала све скромнија. Српски домаћини узимали су децу у своје куће, али и они су живели у беди. Онда су избиле епидемије. Мој млађи брат и његова васпитачица умрли су истог дана од заушака. Ћебићева мајка је дошла да сахрани сина и повела са собом осталу децу. Милорад је као најстарији, са 12 година, одређен да са стричевима иде у печалбу, на бербу кукуруза у Банату. – Домаћин из Лајковца кога смо упознали у возу убедио је стричеве да ме оставе код њега. Добри човек је желео да ме усвоји. Код њега сам дочекао и ослобођење 1944, а мајка није долазила, иако је обећала – прича сузних очију Ћебић. – Мој домаћин крио је од мене да су ми мајку комунисти усмртили кундацима јер јој је брат био у Дражиној војсци. Срби у Подрињу, који су бранили свој народ, прогањани су и убијани без суда. Нико од муслимана који су листом били у усташама није одговарао за злочине. Ћебића су из хранитељске породице одвели у дом из кога је отишао на занат. После војске остао је у Србији, запослио се у Трстенику. У родно село Бранковиће одлазио је само по неколико дана годишње, док му је деда био жив. – Село је опустело, готово сви су били побијени или расељени. О злочину у Старом Броду се ћутало. Тек 2007. нас неколицина преживелих из Србије и Аустралије подигли смо спомен-капелу жртвама из Бранетића. После освештања обратио сам се званицама: „Срам нас било Срби, срам вас било председници општина од Сокоца до Дрине, стидите се владике и Цркве кад сте заборавили 6.000 покланих Срба на Старом Броду који ни крст немају.“ Већина тих младих људи је била запањена, јер није ни чула за страшни злочин. Годину касније, у Старом Броду подигнут је споменик, а затим и капела. Надам се да ће неко такву капелу подићи и на Старом сајмишту, где су страдале десетине хиљада Срба из НДХ. КУНДАЦИМА ПО УДОВИЦИ Кад су се у Бранковићима 1941. појавили наоружани људи с петокракама на капама, нико није знао каква је то војска, каже Милорад Ћебић. – Партизани су били из неких других крајева, међу њима није било наших људи. Са оружјем су по кућама тражили храну. Викали су на мајку која је кроз плач говорила: „Људи, ја сам удовица, мужа ми убише усташе, имам петоро деце, не остављајте их гладне.“ Претукли су је кундацима. ЦРНОКОШУЉАШИ ОТИМАЛИ СРПСКУ ДЕЦУ Срби из Бранковића први окршај са усташама имали су на Малу госпојину 1941. године. – Црнокошуљаши су изненадили скоро сву децу из села окупљену на ливади око стоке и убацили их у два камиона. Стајао сам на оближњем брегу укочен од страха. Гледао сам усташу како наслања пушку на ограду и нишани у мене. Два метка су ме промашила, трећи ме је окрзнуо, и пао сам у несвест. Људи из села су чули пуцњаву и, предвођени наредником Нешковићем, направили заседу и ослободили децу. ТАЈНА ГРОБНИЦА Шума у Борикама била је склониште за 65 српска официра и подофицира који су одбили да се предају после Априлског рата. Ту су чекали да им Дража Михаиловић одреди распоред, да се боре против окупатора, открива Ћебић. -Партизани су дошли из правца Жепе, из муслиманских села, и похватали те људе на спавању, без метка. Одвели су их до оближње јаме и живе у њу побацали. Нисам сигуран да је икада очитано опело над том гробницом.
Радојко Љубичић 21.11.2025.· Подељено са Јавно Dragan Vasiljevic 2 д. · На фотографији се налазе Миле (??, Бранко (5) и Зорка (2) Комадина из села Садиловац код Слуња на Кордуну. Ова дјеца су заједно са сестрицом Маром која је била беба и својим родитељима Радованом и Милком живи спаљени у српској православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Садиловцу 31.07.1942. године заједно са још 463 Срба из Садиловца, Бугара и Липоваче. Од живих спаљених 149 су дјеца млађа од 12 година. Да се не заборави хрватски геноцид над српским народом - Велики Покољ (1941-1945)!
19.11.2025.. · Подељено са Јавно Nela Stevanovic 13. август · Beograde, dobro jutro! Ulje na platnu, 60x 60 cm
19.11.2025. · Подељено са Јавно Весна Марић 11. новембар у 18:52 · Један од срамотних уступака које смо учинили ЕУ јесте и тај да данас славимо "Дан примирја". Бедна Европска унија, која је изгубила овај рат, и оне земље које су биле наводни савезници, и оне против којих смо се директно борили, нису могли да поднесну да једна малобројна држава, која се још није опоравила од турске окупације и балканских ратова, буде победник Првог светског рата. Они који су изгубили нека се мире, за нас нормалне, ово је Дан победе. То и много више могу Срби кад се сложе. Срећан вам Дан победе!
14. новембар у 01:42 · Подељено са Јавно ???? Образовање истакнутих лица у Југословенској Војсци у Отаџбини у поређењу са комунистима Драгољуб ''Дража'' Михајловић (1893-1946) -Армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, министар војске, ваздухопловства и морнарице Краљевине Југославије. -Војна академија у Београду завршена 1913.године - 19. у рангу -Виша Војна академија - Генералштабна школа 1921-1923. -Специјализација у Француској - Ecole speciale militaire de Saint-CYR 1930. -Најобразованији официр ЈВуО, класично генералштабно образовање западног типа — Одликовања: – Сребрна медаља за храброст, уручена 1913. – Споменица за Српско – турски рат, уручена 1913. – Споменица за Српско – бугарски рат, уручена 1913. – Златна медаља за храброст, уручена 1915. – Енглески Војни крст, уручен 1917. – Бели орао са мачевима четвртог реда, уручен 1918. – Бели орао са мачевима петог реда, уручен 1920. – Споменица за рат 1914 – 1918., уручена 1920. – Златна медаља за храброст, уручена 1920. – Албанска споменица, уручена 1921. – Орден Светог Саве четвртог реда, уручен 1928. – Бугарски Командирски крст Светог Александра, уручио лично цар Борис у Софији 1936. – Чехословачки Орден белог лава трећег степена за војне заслуге, уручио лично председник 1937. – Француски Ратни крст, доделио генерал Шарл де Гол, 1943. – Америчка Легија заслуга првог степена, највиши орден намењен странцима, доделио председник Хари Труман 29. марта 1948 Урош Тешановић (1891-1965) - официр Краљевине Југославије и ЈВуО, професионални официр и носилац ордена Француске легије части - Војна академија у Београду завршена 1911. године - Генералштабна струка. Захарије Остојић (1907-1945) - потпуковник Војске Краљевине Југославије, шеф оперативно-обавештајног одељења ЈВуО, један од наобразованијих официра, Франкофил, говорио више језика - Виша Војна академија у Београду завршена 1935. Звонимир Вучковић (1916-2004) -Војна академија у Београду -Један од најмлађих виших официра у ЈВуО Исмет Поповац (1907-1943) -Медицински факултет у Београду, дипломирао 1928 -Официр и командант јединице ЈВуО Димитрије Ђурић (1895-1944) -Правни факултет у Београду -Официр правник у Генералштабу ... комунисти: Јосип Броз ''тито'' (1892-1980) - 4 разреда одновне школе у Кумровцу, потом занатску школу за браваре у Сиску. - после рата ''владар'' Југославије Александар Ранковић (1909-1983) - 4 разреда гимназије у Београду - после рата шеф УДБА-е и други човек државе Едвард Кардељ (1910-1979) - недовршена гинмазија у Љубљани - комунистички идеолог који је писао Уставе Петар Драпшин (1914-1945) - 4 разреда основне школе Сава Ковачевић (1905-1943) - 4 разреда основне школе ... У суштини, неписмењаци које је неморал уздигао а антисрпство поставило на врх државе. Плаћали су их дебело из Британије и запада. Данас њихови унуци и идеолошки наследници користе исти рецепт: Мало школе - много приче. Мало знања - много лажи. Много антисрпства, иста велеиздаја.
11. новембар у 12:38 · Подељено са Јавно Још једном треба истаћи да је 11. новембар Дан велике победе у Првом светском рату, а тој победи велики допринос је дала српска војска. Не дан Примирја - него Победе! Данас имамо пуно западњака у друштву и људима којима недостаје елементарно самопоштовање, национални идентитет, (па на жалост и) лично и национално достојанство (кад морам и то да кажем), људи и организација који су добро плаћени од стране Запада да величају Западну културу, економију и цивилизацију, а да понижавају, омаловажавају и чак исмевају свој народ и државу, нашу историју и културу. Људи који више воле Немачку или Америку или Енглеску него Србију, а често су у јавном сектору и добијају плату из државног буџета Србије, а то значи од сваког грађанина који плаћа порезе и купи хлеб у продавници и плати порез и на то и тиме пуни државни буџет. Са тиме мора да се прекине! Крајње је време да се говори истина о нашим победама и страдањима, посебно у 20. веку ма колико то сметало лажним пријатељима (старим непријатељима) из Европске уније. 1914. године на првој линији фронта код Лознице и Јадра је за 55 дана пало просечно 20 граната на 1 квадратни метар!! Сетимо се великих победа у биткама на Церу и Колубари, повлачења преко Албаније чак у Африку у Тунис и пробијања Солунског фронта. Срећан дан Победе!
10. новембар у 23:36 · Подељено са Јавно У Руском дому, вече посвећено руској медицинској сестри Дарји Александровној која је била добровољац и погинула у Првом светском рату. Из богате аристократске породице. Била је болничарка на првој линији фронта код Лознице и Јадра где је за 55 дана 1914. пало просечно 20 граната на 1 квадратни метар. Невероватно херојство сестре Рускиње и наших храбрих предака.
9. новембар у 20:48 · Подељено са Јавно Земље НАТО пакта које су учествовале у бомбардовању радиоактивним уранијумом 1999. године би сада требало да бесплатно лече нашу децу болесну од рака и других тешких болести. Многа наша деца су болесна због уранијума који је НАТО бацао на нас, а онда кад се разболе, имућне западне земље наплаћују често стотине хиљада евра за њихово лечење.
Коментари:
Дејан Марковић Непопуларна истина... осиромашеним уранијумом је гађана искључиво територија Косова. И још једна непопуларна истина, осиромашени уранијум није канцероген, него је отрован у тренутку експлозије (слично испарењима олова). Многе армије света, укључујући и руску имају муницију са осиромашеним уранијумом, јер има велику густину и самим тим велику кинетичку енергију.
Радојко Љубичић ..... Ово просто није истина. Не знам зашто браниш НАТО пакт. Овим само показујеш да је западњаштво код Срба често патологија. Разумем да неко воли Америку и Запад, али не разумем да воли Америку випе него свој народ и своју земљу. Не разумем да неко за агресију на своју земљу криви свој народ и своју власт, а не агресоре. Не разумем тај ауто-шовинизам. За колико пара то неко може да ради? Уранијум је радиоактован и изазива рак, после 1999. је број обољења од рака повећан око 3 пута, а деце можда и 5 пута. На сећам се болесне деце у 20. веку. Ако неко воли Америку, а не може да каже бомбардовање Југославије је било грешка и злочин него каже: то је у реду, и требало нас је убијати, ми смо животоње, итд, онда то не могу да разумем и подржим – такав недостатак самопоштовања.
2.11.2025. · Подељено са Јавно Дугачак снимак са јучерашњег скупа у Новом Саду (укупно око 8 сати), око 4 сата и 2 минута репортер КТВ разговара са младим момком на улици који носи руску заставу Исуса Христа, онда репортер каже да можда Русија саботира народне скупове, да застава представља милитаристичку групу Вагнер, да ће они марксисти поново успоставити диктатуру пролетаријата (овог пута изгледа без лажног проруског сентимента), да је Исус локничаст (фризура са локницама), и на крају каже новинар да је то све шала !! Шала?? Једна руска народна пословица каже да у свакој шали има пуно истине. Будимо опрезни, непријатељи Хришћанства, Србије и Русије се не предају, воле да манипулишу са људима и чекају прилику за нову револуцију - ако се опустимо и ако им дозволимо.
https://youtube.com/live/roiM-9L4VR0
31.10.2025. · Подељено са Јавно https://youtube.com/watch?v=tuoSuBo3NLo Кратак мисионарски филм манастира Жича о Ноћи вештица и зашто Православни Хришћани не треба да је славе. Није шала, није забава.
29.10.2025. · Подељено са Јавно Руско језеро Бајкал
28.10.2025. · Подељено са Јавно Разне шарене бомбоне се продају нашој деци у Србији са сликама разног воћа, а кад погледате састав, воћа које је нацртано може бити само 0,1 посто !!?? то је хиљадити део или десетина грама на једну просечну кесицу од 100 грама ..... да ли онда имају право да цртају воће на амбалажи ?? Држава треба да брине о здрављу грађана и посебно деце.
24. октобар у 21:20 · Подељено са Јавно Своје мишљење треба ставити на последње место, а не прво, ако хоћемо да грешке у одлукама сведемо на минимум. Шта то значи? То значи - уместо да одмах о свакој новој ситуацији или појави или личности излећемо са својим ставом и мишљењем, требало би прво консултовати став Светог Писма о таквим и сличним проблемима, затим учење Светих отаца, па историју националну и светску, затим логику и лично искуство, итд, па онда постепено и опрезно кренути ка формирању личног мишљења и става о проблему. Тако ћемо грешке свести на минимум. Ми често радимо супротно: заузимамо напрасно ставове и формирамо мишљење брзо, експресно, интуитивно, површно, импулсивно, острашћено итд, уз то често погрешимо, па се срећемо са другим људима који су на сличан начин формирали своје мишљење (можда другачије или супротно нашем), а онда може доћи до сукоба.
21. октобар у 21:27 · Подељено са Јавно
Свети Јован Претеча 21. октобар у 09:00 · Крагујевачки октобар или крагујевачки масакр је име за масакр којег су над цивилним становништвом у Крагујевцу и околним селима починиле јединице нацистичке Немачке 19., 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. У Србији се 21. октобар обележава као државни празник, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Први пут је на овај начин обележен 21. октобра 2012. године. Преузет текст: Фб Манастир Драганац
19. октобар у 20:28 · Подељено са Јавно ............ о НАТО бомбардовању Југославије
15. октобар у 20:53 · Подељено са Јавно Генерално, имам критички однос према УН, али што се тиче глади у Гази, труде се реално да помогну несрећним Палестинцима, за разлику од велике већине равнодуших. Када треба посетити земљу Исуса Христа и велике светиње онда се сетимо Јерусалимског патријарха, али када деца гладују и гину онда смо мање ангажовани.
14. октобар у 21:41 · Подељено са Јавно https://youtube.com/watch?v=tuoSuBo3NLo Кратак мисионарски филм манастира Жича о Ноћи вештица и зашто Православни Хришћани не треба да је славе. Није шала, није забава.
30. септембар · Подељено са Јавно Што се тиче Диане Будисављевић њен ангажман је врло проблематичан — иако је можда и имала добре намере, велика већина Православне српске деце коју је она спасила од смрти и усташког ножа нису усвојена у Православним српским породицама, што би било логично, него у германским (аустријским, немачким, итд) католичким и протестантским породицама, а будући да су деца била углавном врло мала, тиме су трајно изгубила идентитет и постала нешто друго – против њихове воље и против воље њихових родитеља и рођака, који су углавном убијени. Не заборавимо да је план усташког покрета за Србе био: трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити.
28. септембар · Подељено са Јавно Завршен је успешно 17. Крстни ход за Републику Српску, петодневно ходочашће од Београда до Бијељине - хвала Господу Богу и свима који су учествовали и помогли.
25. септембар · Подељено са Јавно Говор Ерике Кирк након убиства њеног мужа Чарлија. Дивно и потресно обраћање у коме показује да је и она способна да буде један од лидера америчког друштва - Ерика поседује многе квалитете и сличне ставове попут Чарлија, али уз то је одмеренија и блажа у изјавама. Није случајно једна припадница америчке ултра левице након убиства Чарлија изјавила: Зашто нисте убили целу породицу? зашто само Чарлија? Овакве изјаве треба схватити озбиљно. Као и анархисте и ултра левичаре. Зар нам гиљотина и Октобарска револуција нису били довољни?
https://youtube.com/watch?v=zFfdJyaUzTU
25. септембар · Подељено са Јавно Крстни ход за Републику Српску 3. дан - Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Дебрцу
24. септембар · Подељено са Јавно Мудри војвода Марко Миљанов - заиста народни
23. септембар · Подељено са Јавно Завршена је прва етапа 17. Крстног хода за Републику Српску Београд - Бијељина; Храм Светог Саве - Сајам - Ада - Макиш - Остружница - Умка - Барич - Обреновац. Хвала Богу!
20. септембар · Подељено са Јавно Детаљ са данашње војне параде - дефиле бродова. Црква и Војска имају огроман, крваво заслужен, историјски углед у српском народу и то треба свима да буде јасно и не треба дозволити никаква поигравања са стубовима државе и никакве труле компромисе са анархистима којима практично све смета - па на крају и држава. Историјски покушаји замене религије идеологијом и државе некаквим асоцијацијама произвођача итд су се завршили колапсом истих.
19. септембар · Подељено са Јавно Пројекција филма о Светом Недељку Раковичком у Раковици - пострадалом од стране комунистичке Озне 1945. године
19. септембар · Подељено са Јавно
Косово и Метохија 16. септембар · Овим путем шаљемо посебан апел свим правоверним Србима и људима добре воље, да сви заједно помогнемо нашем оцу Игњатију Драганачком. Такође вас молимо да ПОДЕЛИТЕ ову овбјаву и позивамо да то исто учине сродне странице нашој страници које прате наш рад. Браћо и сестре у Господу! На нашем заједничком труду на изградњи манастирске Цркве Светог владике Николаја Жичког и Охридског стигли смо, хвала Богу и вама, до изливања темеља. Да бисмо наставили радове потребна нам је и даље Божија помоћ и ваша финансијска припомоћ јер ово узвишено дело захтева велики труд и улагање. Благодарни Богу и Вама у Господу. Протосинђел Игњатије, настојатељ Манастира са свом у Христу братијом. ?? Динарски рачун: 105-0404031000295-45 Aik банка ИГЊАТИЈЕ СТАНИЋ Карађорђева 62, Црквенац
18. септембар · Подељено са Јавно Трагедија се догодила у Лисабону, пао је вагон градске жичаре у центру града, најмање 15 мртвих, 5 теже повређених. Очигледна је одговорност градских власти и других инстанци. Да ли ће се сад у Португалу појавити политички покрет Португал против насиља? Да ли ће се појавити покрет Руке су вам крваве и блокаде свих факултета дуже од пола године? Наравно да неће, јер је то земља која има развијену политичку културу, не злоупотребљавају се саобраћајне и друге трагедије за политичке циљеве, а и светским центрима моћи није у интересу да се дестабилизује поуздан члан НАТО пакта.
17. септембар · Подељено са Јавно У Србији треба да доминирају српске друштвене, културне, политичке, духовне, моралне и друге вредности. Па онда све друге - друге могу да постоје, али не да преузму примат и доминацију. Ако желимо стабилно, уређено и успешно друштво. Да бисмо то постигли прво поменуте вредности морамо да добро познајемо кроз образовни систем, медије, кућно васпитање, предавања, музеје, филмове, музику, итд. Надам се да то није спорно. Тренутни хаос вредности треба да буде превазиђен.
11. септембар · Подељено са Јавно Када сам објавио пост о суштини комунизма на Фејсбук профилу пре мање од месец дана 13. августа, људи су били затечени како је та објава оштра, сурова и неочекивана. Сада ћу да је поновим у контексту убиства Чарла Кирка (погледати претходну објаву) конзервативног, верујућег, младог, америчког Хришћанина који је стекао брзо велику популарност посебно код младих и који је тиме наносио велику штету радикалној левици. Онда су просто решили да га убију, а затим многе демократе то славе као своју победу. 13. август: Комунизам је партија шаха у којој кад комуниста види да губи партију и да је противник бољи и интелигентнији од њега и да ће за пар потеза бити матиран он просто извади пиштољ и убије противника и прогласи себе за победника - јер противник није у стању да настави меч. А онда убије и све друге сведоке који се буне против његовог поступка. Онда остали у страху признају да је комуниста победник. Затим се направи службена белешка делегата и судија у којој пише да је комуниста био бољи шахиста и да је противник претходно покушао убиство комунисте и да је на партију шаха донео 2 бомбе са циљем да убије своје противнике, али је спречен у томе. Код комуниста је важно победити по сваку цену - циљ оправдава средство, а затим све што је било пре комунизма треба прогласити за негативно, примитивно, заостало, неразвијено, итд. Ово је илустрација историјске чињенице о томе шта је комунизам и како функционише. Велика је срамота што тај злочиначки систем још није разобличен и демонтиран и расветљен.
11. септембар · Подељено са Јавно Убијен је у Јути (САД) Чарли Кирк, један од лидера нове младе генерације конзервативних активиста Хришћана заступник права деце (насупрот абортусу) итд. Изгубили смо чином бруталног насиља дивног, младог, храброг, интелигентног човека мужа и оца двоје мале деце, зато што су противници вере и хришћанског морала почели да губе популарност, подршку међу младима, а и зато што немају аргументе. Покрет за живот ће и даље бранити право сваког детета, у стомаку мајке и изван, на живот. Убиства нас неће уплашити, истина и правда ће победити. Али код демократа у Америчком конгресу нема разумевања и поштовања - на позив председника Конгреса да се минутом ћутања ода пошту Чарлију Кирку они негодују, псују, итд. Да ли је могуће?
9. септембар · Подељено са Јавно Садашња политичка сцена у Србији се кроз многе медије и друштвене мреже представља као сукоб добрих и поштених студената и злих и покварених политичара. То је романтизована (да не кажемо романсирана) илустрација два табора. То је сукоб добрих и лоших момака, два сталежа. Али проблем је у томе што су садашњи политичари пре деценију, две или три такође били студенти који су се борили против корупције, неправде, партијашења и лоповлука - а из редова садашњих студената ће се највероватније попунити редови будућих владајућих гарнитура. Дакле, у питању је пре сукоб генерација, тојест процес моралног пропадања одрастањем у нашој средини. Како то зауставити? Једино окретањем Богу и Православљу. Вери, посту, молитви, покајању, Литургији. Све друге политичке и економске идеологије итд не могу донети суштинске промене.
7. септембар · Подељено са Јавно Одржана је и данас Изложба за заштиту нерођене деце од абортуса на Тргу Републике. Ово је акција која траје сваког 7. дана у месецу више од 11 година. Филмови, дечија музика, постери, иконе, флајери и разговори, тешки разговори са младим особама које сматрају да је прекид трудноће нормална ствар у 21. веку - иако се тиме детету одузима живот.
6. септембар · Подељено са Јавно Одржава се геј парада (парада срама) у Београду. Организатори параде су против Полиције иако је досада и по неколико хиљада полицајаца обезбеђивало њихову екстремно непопуларну манифестацију у Србији, тако деградирајући свој углед у народу. Против су државе јер им не испуњава њихове захтеве, иако им је држава одобрила параду мимо воље велике већина грађана. Исмејавају породицу овогодишњим називом: За породицу, иако једнополне везе не могу биолошки донети потомство, иако су истополне везе осуђене као велики грех од религијских заједница и великодостојника. Поново имају такозвану "куму" прајда, иако је кум свето звање у обреду Хришћанског крштења, чиме се додатно ругају верницима и вређају их и понижавају - мене лично, на пример. Промовишу социјалну патологију која додатно погоршава нашу ионако јако тешку демографску ситуацију. Подржавају их медији који директно или индиректно раде на рушењу темељних моралних, духовних, политичких, културних, историјских вредности српског народа и државе Србије. Шта рећи? Надајмо се да је ово последња парада срама. П.С. Са сајта N1: Diskriminacija, nasilje, policijska brutalnost, siromastvo i – bunt. U takvoj atmosferi pripadnici LGBT+ zajednice docekuju ovogodisnju Paradu ponosa, pod sloganom „Za porodicu“, pise Dojce vele.
3. септембар · Подељено са Јавно Чудо на Светој Гори 1903. године Чудо у манастиру Пантелејмон на Светој Гори 1903. године. Тада је било пуно сиромашних и бескућника који су долазили у Пантелејмон и друге манастире на расподелу хлеба и хране. То је монасима и игуманима досадило, што се хране нерадници па су донели одлуку да се та милостиња прекине. Неко је тада сликао последњу поделу хране. Када су развили фотографију међу онима који узимају хлеб видели су један смирен и скроман женски лик - то их је зачудило, јер на Светој Гори нема жена. Кад су погледали мало боље фотографију приметили су да је у питању Пресвета Богородица. Онда си схватили да милостињу не треба прекидати, иако нам је то некад тешко и непријатно.
1. септембар · Подељено са Јавно 1. септембар, нека је благословена нова школска година, мада родитељи слабо доводе децу у Цркву на призивање благодати Божије за почетак школске године. Данас је у Русији дан знања, учитељице добијају цвеће, односно деца се уче да поштују своје учитеље, школу и државу. Подиже се државна застава у руским школама. Мислим да је у америчким учионицама застава Америке. Треба учити и од једних и од других. На Западу многи кажу да је национализам привилегија великих нација - али није тако - само треба да поштујемо своју традицију, веру и државност.
29.8.2025. · Подељено са Јавно Зашто се вијори ЛБГТ застава у центру Београда ?? У строгом центру Београда, у улици краља Милана, близу Председништва и старе Скупштине, вијори се ЛБГТ застава !? Зашто !? У питању је покрет који је у Русији окарактерисан као екстремистички и забрањен. Да ли нам је потребно додатно угрожавање ионако крхких, а витално важних установа брака и породице? Да ли је то порука деци и младима који шетају центром Београда? Да ли је то права и пожељна слика Србије? Србија има велике демографске проблеме, око 100 хиљада умрлих и само 60 хиљада рођених годишње, уз одлив мозгова и исељавање чиме се врло негативан природни прираштај додатно погоршава; велики број развода бракова и прекида трудноће, недовољно склопљених бракова, касно ступање у брак, касно рађање првог детета, велики број парова који се лече од неплодности, итд. Да ли ће ЛБГТ покрет нешто од тога решити или додатно погоршати? Одговор је јасан. Наравно, није добро да се против истополних особа спроводи било каква врста насиља и сл, али ЛБГТ покрет има мало везе са аутентичном ЛБГТ популацијом у Србији, он је политички идеолошки покрет који је данас анахрон и деструктиван и као такав не треба да заузима битна места у граду и јавности.
27.8.2025. · Подељено са Јавно Одбијање дијалога Одбијање дијалога са властима је нешто што одбија доста људе од студената у блокади и блокадера уопште. Ако неко истакне своје захтеве властима, и предузме радикалне мере ради истицања значаја тих захтева, а није спреман на разговор са онима којима је упутио захтеве, представницима власти - онда је то, у најмању руку, чудно. Ако нема дијалога и разговора, онда је логично да после неколико месеци углавном мирних блокада започну нереди и немири и насиље противника власти. Та порука: Нећемо да разговарамо са вама, јер сте ви зликовци и убице и руке су вам крваве, није добра и није разумна. Немогуће да су свима крваве руке и да су сви учествовали у реконструкцији железничке станице у Новом Саду, итд. Ту има елемената презира и мржње према целој политичкој гарнитури што није добро. Мени лично, је један од главних мотива да не подржим студенте у блокади била њихова одлука да одбију сваки дијалог са представницима естаблишмента од којих траже промене и испуњење захтева. Захтеви су генерално у реду и разумни, али методе деловања не увек. Битно је да започне дијалог, да се не понашамо као завађена индијанска племена, над којима се надвила велика сенка енглеске колонијалне управе. Неопходно је да читамо историју и да разумемо историјске лекције, јер око 70 посто свега што нам се дешава није суштински ново, већ нешто што смо ми или други преживели у историји, а историјске поуке и наравоученија су записана и чекају да буду проучена и примењена.
25.8.2025. · Подељено са Јавно Литија у Требињу на Преображење (видео)
25.8.2025. · Подељено са Јавно Голоруки народ Неки блокадери говоре о томе како народ тешко живи и како је "голоруки" народ изашао на улице против власти. Тачно је да многи данас тешко живе и да су многи изашли на улице, али не сви и не већина. Те групације које су изашле на улице не могу да говоре у име народа; власт је добила поверење већине грађана на изборима, али има евидентно доста грађана који су оштри противница напредњака, али демонстранти могу још мање да говоре у име целог народа. Уосталом, ми смо подељено и завађено друштво углавном без консензуса, тако да не постоји једно мишљење и немогуће је да једна групација или један човек представе све делове, фрагменте друштва, потребно је више представника и њихов међусобни дијалог (у скупштини итд), али воља већине мора да се поштује као легитимна и легална. Они који гађају полицајце (многи полицајци на дужности су у 20-им годинама) камењем, флашама залеђене воде, металним штанглама, храном за псе итд, нису голоруки народ. Српски народ је велики у отаџбини, окружењу и расејању. Многи делови нашег народа су голоруки, али не у Србији, јер овде народ има своју војску и полицију коју чине углавном Срби са обележјем двоглавог орла и Крста са 4 оцила, и разне друге безбедносне службе специјалне, информативне, итд. Голорук српски народ је на Косову и Метохији где живи као у гету, под окупацијом редовне албанске полиције, албанских специјалаца Росу, НАТО пакта (Кфор), Еулекса, УНМИК-а, и других страних трупа. КиМ је подељен на 5 окупационих зона које контролишу САД и 4 западноевропске државе. Ту је заиста голоруки српски народ коме је потребна помоћ. Слично је и у Хрватској где је извршен прогон српског становништва 90-их година, а пре тога геноцид 40-их година. Није много боља ситуација ни у БиХ. Наш народ је био заиста голорук 5 векова под Турцима у тешком ропству под империјом стране националности и вере трпећи данак у крви, набијања на колац, крваве одмазде, жестоку репресију. Народ у Србији данас, хвала Богу, није голорук.
21. август у 15:20 · Подељено са Јавно 21 човек, од тога 5 млађих од 30 година, блокира Пожешку улицу на Бановом Брду 21. августа око поднева. Да ли је ово аутентичан студентски народни покрет? Улицу заправо блокира полиција, јер питање да ли би народ трпео малу групу да блокира саобраћај.
21. август у 14:36 · Подељено са Јавно Глад у Гази и даље ....... да ли радимо нешто по том питању или смо постали безосећајни?
18. август у 22:58 · Подељено са Јавно Страшна глад у Гази, хоћемо ли реаговати коначно ??
18. август у 22:53 · Подељено са Јавно (француски видео)
15. август у 18:05 · Подељено са Јавно Људи леже на Зеленом венцу ..... други људи пролазе поред њих ..... пораз друштва ..... да ли ови бескућници могу да буду збринути?
13. август у 14:32 · Подељено са Јавно Комунизам је партија шаха у којој кад комуниста види да губи партију и да је противник бољи и интелигентнији од њега и да ће за пар потеза бити матиран он просто извади пиштољ и убије противника и прогласи себе за победника - јер противник није у стању да настави меч. А онда убије и све друге сведоке који се буне против његовог поступка. Онда остали у страху признају да је комуниста победник. Затим се направи службена белешка делегата и судија у којој пише да је комуниста био бољи шахиста и да је противник претходно покушао убиство комунисте и да је на партију шаха донео 2 бомбе са циљем да убије своје противнике, али је спречен у томе. Код комуниста је важно победити по сваку цену - циљ оправдава средство, а затим све што је било пре комунизма треба прогласити за негативно, примитивно, заостало, неразвијено, итд. Ово је илустрација историјске чињенице о томе шта је комунизам и како функционише. Велика је срамота што тај злочиначки систем још није разобличен и демонтиран и расветљен.
12. август у 01:39 · Подељено са Јавно Овакве вести би требало да буду на националним медијима и да се шаљу у свет као слика српске монархије, традиције и државности. Princ Filip i Princeza Danica Karadordevic се налази на локацији Mount Athos Resort. 10. август у 18:51 · Ierissos, Периферија Средишња Македонија, Грчка · И ове године, по традицији, док су Филип и Стефан боравили на Светој Гори, Марија и ја смо их чекале у предивном @Mount Athos resort-у.???? Након њиховог повратка ту смо наставили породични одмор и створили успомене које нас, уз велику захвалност, везују за божанствену регију Атоса, море и љубав. ?? Once again this year, in keeping with tradition, while Filip and Stefan were on Mount Athos, Marija and I awaited them at the beautiful Mount Athos Resort . ?? After their return, we continued our family holiday there, creating memories that, with great gratitude, bind us to the divine region of Athos, the sea, and to love.???
8. август у 22:14 · Подељено са Јавно Терор у Гази је толики да ни Вашингтон и Бела кућа то не могу више да игноришу: масовна убиства одраслих и деце, глад, рушење кућа, недостатак струје, хране, воде, медицинске опреме, жене се порођају на поду, а у оваквим условима је вероватно и смртност беба повећана ..... преко 7 хиљада деце је убијено. Шта власти Израела мисле да овим постигну? Српска народна пословица каже: Зло добра донети неће.
7. август у 15:14 · Подељено са Јавно Изгледа да смо ми незрело политички острашћено друштво у коме је преокупација многима критика власти или директна борба за освајање или очување власти - при чему често кршећи законе, морал, верске принципе итд. Власт се доживљава као некакав шумадијски Олимп на коме седе полубогови који једу, пију и решавају о судбинама обичних смртника. Опозицији обично не пада на памет да мења систем или да брине о обичним људима (који су велика већина) већ да свргне тренутне свемоћне полубогове и заузме њихово привилеговано место. Крајње је време да се то промени - да се бавимо променама система и бољим животом "обичних" људи.
5. август у 23:13 · Подељено са Јавно Хитлерова порука Србима о уједињеној Европи (видео)
3. август у 12:43 · Подељено са Јавно Данас је владика Нектарије служио у Жаркову и протумачио је Јеванђеље о умножењу хлебова овако: Глад великог броја људи је у наше време недостатак љубави, бриге и пажње; 5 хлебова и 2 рибе су наши мали трудови, добра воља и пажња; Бог то умножава да ако љубимо ближње своје и старамо се око њих они имају све што им је неопходно, пре свега у душевном погледу, што је данас важно.
30. јул · Подељено са Јавно Наша шахисткиња Теодора Ињац је постала првакиња Европе ове године, али већина медија је то игнорисала или занемарила. Зашто? Потребно је доста више пажње указати нашим талентованим научницима и шахистима итд и створити им добре услове да остану у Србији, да не одлазе у иностранство и да тако наставе да буду изванредни амбасадори Србије у свету.
27. јул · Подељено са Јавно Princ Filip i Princeza Danica Karadordevic се налази на локацији Хиландар/Света Гора/Атос. 27. јул · По први пут са мојим сином, принцем Стефаном, на Светој Гори ???? Први пут у историји две генерације Карађорђевића у истом тренутку у Хиландару ?????? Трећу годину заредом походио сам свети Манастир Хиландар, а ове године тај благослов је удвостручен. По први пут у историји, две генерације потомака Вожда Карађорђа заједно су закорачиле на тло нашег заветног манастира. По мојим усрдним молбама, игуман Методије и часно братство Хиландара служили су помен Вожду Карађорђу на дан његовог мучког убиства, као и свим преминулим члановима наше Краљевске породице. Та молитва је била више од сећања, то је био завет који преносимо с колена на колено. Срце ми је испуњено поносом што је мој син Стефан, у својој седмој години живота, могао да осети дубину духовности Хиландара, тврђаве наше вере, културе и историјског сећања. Верујем да ће овај тренутак оставити трајан траг у његовом животу, као што је оставио и у мом. Нека се и будуће генерације потомака Карађорђевих, у миру и слободи, враћају Хиландару са истим поносом, вером и љубављу према отаџбини.
26. јул · Подељено са Јавно Глад у Гази, потребна је помоћ у храни за децу
25. јул · Подељено са Јавно О, зоро Кошара - Хаџи Никола Мијовић
https://youtube.com/watch?v=_lhouyq7e_I
23. јул · Подељено са Јавно Глад у Гази - да ли наша држава и хуманитарне организације помажу у овој катастрофалној ситуацији? Можда не можемо да направимо преокрет, али можемо да ублажимо патњу цивила.
22. јул · Подељено са Јавно Ево какав треба да буде говор државника који жели добро свом народу. Наравно, има Трамп и пуно грешака, али ово обраћање је изванредно. На жалост, овако нешто је тешко замисливо у Европи.
https://youtube.com/shorts/NDZHIllMKJ4
20. јул · Подељено са Јавно Princ Filip i Princeza Danica Karadordevic се налази на локацији Kraljevski Dvor. 20. јул · Београд, Централна Србија · ???? Са поносом делимо тренутке у којима смо, као породица, обукли српску народну ношњу са градским елементима у дворском комплексу на Дедињу, месту где традиција и историја живе. Моја ношња je из централне Србије, односно из Шумадије, док је ношња коју носи Даница из Београдске посавине. Овај избор за нас има посебну вредност, јер управо из Шумадије потиче наша династија - Карађорђевићи. Овим фотографијама започињемо сарадњу са Културно-уметничким друштвом „Абрашевић“ @abrasevicbeograd са жељом да, заједно, допринесемо очувању и новој афирмацији народне ношње и културне баштине Србије. Хвала Марку Јевтићу, уметничком руководиоцу КУД “Абрашевић”, на повећености. Верујемо да је повратак традицији пут у будућност коју градимо са поносом, знањем и поштовањем. Фотографија : Ана Марија Ршумовић @jeanmariefox
20. јул · Подељено са Јавно Покрет Срце Хероја 19. јул · Истина о "најтрагичнијој" српској породици Костић. Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину , нестао 10. јула 1998. Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића. Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића.Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје људи је под пратњом униформисаних припадника УЧК-а одведено на гробље да ископају раку. Срби су онда потерани на сахрану која је обављена без свештеника и осталих српских обичаја. Затим су враћени у центар села и постројени. Жене су се поздравиле са синовима и мужевима. Мушкарци су утоварени у камион и одведени у правцу села Оптеруша. Никад више нису виђени. Павле Костић, син убијеног Анђелка, који нам је испричао ову причу, није присуствовао злочину. Био је блокиран у селу Зочиште, јер се по повратку с посла 17. јула због борби није могао пробити до свог села. Пошто је Ретимље удаљено од Зочишта свега три километара, сву ноћ је слушао борбу. Сутрадан му је мајка испричала шта се догодило. КИДНАПОВАНИ СРБИ ИЗ РЕТИМЉА 1.КОСТИЋ ДИМИТРИЈЕ, 1928. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 2. КОСТИЋ ЛАЗАР , 08.03.1972. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 3. КОСТИЋ ЈУГОСЛАВ ,07.01. 1971. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 4. КОСТИЋ ЉУБОМИР, 1968. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 5. КОСТИЋ МИОДРАГ , 19.09. 1960. РЕТИМЉЕ 18.07.1998. РЕТИМЉЕ 6. КОСТИЋ МИРОЉУБ , 28.08.1967. РЕТИМЉЕ 18.07. 1998. РЕТИМЉЕ 7. КОСТИЋ МЛАДЕН, 1940. РЕТИМЉЕ 18.07.1998. РЕТИМЉЕ 8. КОСТИЋ НЕБОЈША, 23.08. 1980. РЕТИМЉЕ 18.07. 1998.РЕТИМЉЕ 9. КОСТИЋ САШКО , 14. 06. 1976. РЕТИМЉЕ 18.07.1998. РЕТИМЉЕ 10. КОСТИЋ СРЕЋКО , 1974. РЕТИМЉЕ 18. 07.1998. РЕТИМЉЕ 11. КОСТИЋ СВЕТИСЛАВ, 05. 06. 1965. РЕТИМЉЕ 18. 06. 1998. РЕТИМЉЕ 12. КОСТИЋ ТОДОР, 30.07. 1965. РЕТИМЉЕ 18, 07. 1998. РЕТИМЉЕ 13. КОСТИЋ ВИТОМИР , 28. 05. 1928. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 14. КОСТИЋ ВЕКОСЛАВ , 1958. РЕТИМЉЕ 18.07. 1998. РЕТИМЉЕ 15. КОСТИЋ ЖИВКО , 15. 05. 1976. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 16. НИКОЛИЋ ЦВЕТКО , 06. 04. 1981. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ 17. НИКОЛИЋ РАЈКО, 1954. РЕТИМЉЕ 18. 07. 1998. РЕТИМЉЕ Вечнаја памјат.
19. јул · Подељено са Јавно Наши студенти су доста затровани анархистичким антидржавним идејама, а требало би да буду много више окренути верским и националним вредностима, родољубивим и државотворним. Пошто им нисмо понудили праве, традиционалне, духовне, државотворне вредности то су искористиле мрачне политичке снаге да манипулишу младима и њиховим осећањима, идеалима и уверењима.
Радојко Љубичић 18. јул · Подељено са Јавно Хаџи Александар Димитријевић 17. јул · Сутрадан по убиству Светих Царских Мученика, бољшевичке убице су у сибирском градићу Алапајевску, удаљеном око 150 км од Јекатеринбурга, наставиле са зверским обрачуном са Високим Домом Романових. Дакле, 18. јула 1918. године, живи су бачени у дубоку јаму близу Алапајевска Велики Кнежеви и Кнегиње Династије Романов: Велика Кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, монахиња Варвара Јаковљева, Велики Кнез Сергеј Михаилович Романов, Кнез Императорске крви Иван Константинович Романов, Кнез Императорске крви Константин Константинович Романов, Кнез Императорске крви Игор Константинович Романов, Кнез Владимир Павлович Палеј и секретар Великог Кнеза Фјодор Семенович Ремез. За нас Србе је важно истаћи да је Кнез Иван Константинович био србски зет, ожењен Кнегињом Јеленом, кћерком Краља Петра и сестром краља Александра Карађорђевића. Један од највећих молитвеника Високог Дома Романових, Иван Константиновић је често на различитим духовним догађањима био изасланик Цара Николаја II, јер је Цар веома ценио изузетно осетљиву и религиозну душу Иванову. Управо његово тело нађено је на избочини у тој дубокој рударској јами поред Велике Кнегиње Јелисавете која му је повезивала ране својим апостолником, што сведочи да њих двоје нису одмах умрли од пада у јаму. Иванов брат Константин Константинович служио је у чувеном Измаиљском пуку и због исказане храбрости приликом одбране знамења пука, одликован је орденом Светог Георгија IV степена. Трећи брат Игор Константинович био је ухапшен и понуђено му је да узме друге документе и бежи, што је он одбио рекавши да није учинио ништа лоше пред Отаџбином. Изузетан је подвиг монахиње Варваре, келијнице свете Велике Кнегиње Јелисавете и најближе сараднице у Марто-Маријинској обитељи у Москви. Око 20. јуна бољшевици су келијницу Варвару одвојили од Велике Кнегиње, пребацили је у Јекатеринбург и рекли јој да је слободна. Међутим, монахиња Варвара је молила да је оставе са Великом Кнегињом, рекавши да је спремна да дели судбину са својом Матушком и враћена је у Алапајевск. За својом матушком-настојатељницом она је добровољно кренула на страдање и смрт и у узрасту од 35 година извршила подвиг Јеванђелског завета о љубави. Истоветан подвиг учинио је секретар Великог Кнеза Сергеја Михаиловича, Фјодр Семенович Ремез, који је оставио најближе и пратио Великог Кнеза, наставивши службу до смрти и положивши душу своју за ближе своје и тиме показао врхунац љубави по речима апостола Јована Богослова (Јован 15, 13). Унук Императора Николаја I, поменути Велики Кнез Сергеј Михаилович Романов, био је генерал-инспектор артиљерије и он је био стрељан од стране бољшевика пре бацања у јаму. Владимир Павлович Палеј такође је био одликован за храброст у боју, био је песничка душа са издате две збирке песама и одбио је предлог бољшевика да се одрекне очевог презимена, после чега је ухапшен и потом је поделио судбину Алапајевских мученика.
16. јул · Подељено са Јавно Царска породица Романових
16. јул · Подељено са Јавно Да ли вам ово делује познато? Отпор? 5 октобар? Поново?
13. јул. · Подељено са Јавно Немачка краде сад и студенте (нова фаза одлива мозгова) Док се двојица свађају - трећи добија Влада Немачке даје стипендије нашим редовним студентима Универзитета у Београду да наставе школовање у Немачкој !!?? Њима је криза са блокадама факултета итд добро дошла, јер Немачка има велике демографске проблеме и врло низак наталитет и потребни су им образовани кадрови. Вероватно да већ неки немачки факултети не могу да попуне ни уписне квоте. До сада су углавном чекали да наши студенти заврше наше факултете и да их онда одведу, покраду, али сада су изгубили стрпљење. То је разлог више да се стање на универзитетима што пре нормализује. Србија мора да заштити своје ђаке и студенте, да задржи своје таленте иначе немамо будућност. Немачка поред овога врши и систематску асимилацију Словена вековима, тако да је од преко милион Лужичких Срба остало само око 50,000. Када наши људи пошаљу дете у немачки вртић онда их често позову из вртића и кажу: Ваше дете у вртићу говори немачки, а ви код куће српски, ви тако збуњујете своје дете, треба и кући да говорите немачки. ?? Немачка има преко 80 милиона становника, а Србија око 7 милиона - ми не смемо да њима поклањамо најважније ресурсе, децу и омладину.
10. јул. · Подељено са Јавно Пошто имамо пуно наших студената у иностранству, у различитим земљама и на различитим универзитетима, онда нека пробају они у знак солидарности са колегама студентима у Београду да организују блокаде Оксфорда, Кембриџа, Јејла, Харварда, Сорбоне, Болоње, итд. Да видимо како би то прошло у тим западним, демократским, либералним земљама. Да ли би било могуће један дан? Или би их обезбеђење избацило са факултета, а они остали без статуса студента?
8. јул . · Подељено са Јавно Блокада на Бановом Брду. Семафор показује да су аутобуси близу, али не могу да прођу. Дошло је до сукоба учесника блокаде и човека који је против блокаде, Полиција је одвела у страну противника блокаде ??!! иако је он за поштовање закона.
6. јул · Подељено са Јавно 80. прослава Видовдана у Канади: https://www.facebook.com/share/r/1CaV7LJkmq/?mibextid=wwXIfr
5. јул · Подељено са Јавно (видео) појање
5. јул · Подељено са Јавно Основне животне намирнице: брашно, уље, шећер, со, млеко и ....... цвеће! ??
4. јул · Подељено са Јавно Блокада у Жаркову - жена са дечијим колицима и друга жена са бебом на рукама су принуђене да изађу из аутобуса и иду пешке, ко зна колико далеко .....
2. јул. · Подељено са Јавно Саша Мратић је са корисником Саша Мратић. 5 д. · Дечака од седам година су стрељали два пута, на данашњи дан 1992. године! Данас се сећамо породице Голубовић: Петар и Павле Голубовић имали су само 7 и 5 година, када су заједно са својим родитељима стрељани у Коњицу у јулу 1992. Њихови родитељи Ђуро и Власта били су професори у коњичкој гимназији и остали су у том граду, иако је већина Срба напустила Коњиц. Веровали су да су безбедни и да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили никакво зло. Припадници специјалне полиције су у ноћи 1. јула 1992. упали у њихов стан и одвели оца Ђуру, мајку Власту и њихове синове узводно уз Неретву и на 5 километара од Коњица их стрељали. Игром случаја седмогодишњи Петар је преживео стрељање и када су злочинци отишли извукао се испод тела убијених родитеља и у пола ноћи пошао да тражи помоћ. Дошао је до полицијског пункта у селу Бијела и испричао полицајцима шта се догодило.?? Ти полицајци су га изручили истим људима који су убили његовог брата и родитеље, тако да је мали Петар од 7 година по други пут стрељан! О том злочину дуго се после рата ћутало у Коњицу. Тај мук први је прекинуо муслиман Анис Косовац! Анис је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен плочу својим комшијама, друге вере, дечацима Петру и Павлу, која данас подсећа и опомиње на нешто што никада не смемо заборавити, а што неки већ годинама покушавају да забораве.?? У месту Борци обновљена је црква Светих апостола, Петра и Павла и посвећена убијеним дечацима. И тако се сада уз ликове апостола, на престоној икони, налазе и ликови невино страдале дечице која се раме уз раме са Споменком Гостићем, Милицом Ракић и Марком Симићем моле за нас данас. Наша је дужност да их вечно памтимо.??
1. јул · Подељено са Јавно Ево стигао сам кући у Жарково у 00:03 после 3 сата ходања ходања са посла у центру града. Ако се питате: Зашто? погледајте претходну објаву. Могу да замислим како је женама, старима, болеснима, трудницама, итд, који живе још даље; а сутра треба поново на посао.
1. јул . · Подељено са Јавно Блокада путева код Аде (видео)
29. јун у 18:17 · Подељено са Јавно Звечан, север Косова и Метохије (видео)
28. јун у 19:43 · Подељено са Јавно Завршено је 19. Видовданско ходочашће од Београда до Газиместана - до Косовске Митровице пешке. Ухапшени су Срби због мајице на којој пише Србија и сличних преступа против косовских закона. Будимо данас сложни и јединствени у одбрани Косова и Метохије. Срећан Видовдан свима.
25. јун у 22:24 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће код манастира Кончул, близу града Рашка
25. јун у 11:19 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће, висећи мост
24. јун у 19:56 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће; појање у незавршеној Цркви у Баљевцу
23. јун у 03:54 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће од Маглича до Студенице
20. јун у 14:14 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће
20. јун у 12:01 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће, 6. дан
19. јун у 19:51 · Подељено са Јавно Карађорђевићи
19. јун у 19:50 · Подељено са Јавно Десимировац поред Крагујевца, Црква свете великомученице Недеље
19. јун у 12:39 · Подељено са Јавно 5. дан Видовданског ходочашћа од Крагујевца до Кнића. Спомен парк Шумарице где су немачки нацисти стрељали српску децу 21. октобра 1941. године.
18. јун у 13:49 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће
18. јун у 13:45 · Подељено са Јавно Видовданско ходочашће од Младеновца до Тополе
18. јун у 12:34 · Подељено са Јавно Данас је 4. дан Видовданског ходочашћа од Београда до Грачанице и Газиместана. Ево слика претходних дана.
14. јун у 15:59 · Подељено са Јавно Деблокада (1. октобар) Потребна је нормализација универзитетског живота. Предавања, испити, упис нове године, дипломирања, итд. Студентски Захтеви су оправдани, али методе нису. Блокада треба да стане. Блокаде саобраћаја су нелегалне, студентски пленуми су незванична неформална тела, студентске блокаде су нелегалне. Све то треба трпети и толерисати до одређене границе. На ПМФ-у у Новом Саду студенти не дозвољавају чак ни запосленима да уђу у зграду?! Крагујевац: професори приморавају студенте да промене став и буду против он-лајн наставе и подрже блокаду. Прете им да ко је за он-лајн наставу неће моћи да полаже испит, а ко је против он-лајн наставе да може !!?? Ово је бизарно и апсурдно и грубо бављење политиком на универзитету и тиме кршење закона. Поред тога код великог броја младих дошло је до масовне колективне побуне против режима, против система и против скоро свих старијих генерација које им не дају јасну подршку. То је синдром гусара који нападају државне и трговачке бродове или хајдука који се боре против турске окупационе власти. Све то поприма јако негативне психолошке, микро-социјалне и макро-социјалне последице. Делује да су студенти и млади некакви супер хероји, а сви који нису са њима да су против њих - део режима или слуге режима, продане душе, непријатељи, отпадници, кукавице итд. Све то узима маха. Губи се осећај постајања државног система, слабе ауторитети, међу младима расту: дрскост, безобразлук, непоштовање, охолост, бахатост, итд. Стратегија попуштања често не доноси добре резултате. Може бити корисна ако је друга страна спремна на дијалог, компромис итд, што овде није случај. Следећа вест је вероватно незамислива у свим (уређеним и неуређеним) државама света: "Студенти у блокади Медицинског факултета, који су присуствовали седници Већа, не слажу се са одлуком о онлајн настави. Објавили су да је почела тотална блокада Деканата и да у зграду не могу ући запослени, већ искључиво студенти са индексом." https://rts.rs/.../medicinski-fakultet-beograd-onlajn...
13. јун у 10:31 · Подељено са Јавно Јутрос око 100 људи испред Владе на блокади која блокира град од 2 милиона људи пети дан.
12. јун у 14:27 · Подељено са Јавно (видео) Миленко Павловић пилот
11. јун у 15:51 · Подељено са Јавно Добро је да се сетимо поруке наших предака: Само слога Србина спашава. Принц Филип Карађорђевић са супругом на помену краљу Александру Обреновићу убијеном 1903. године у мајском преврату. Мудра, племенита и хришћанска одлука принца ка помирењу и свеобухватној државотворности.
11. јун у 15:44 · Подељено са Јавно Уличне светиљке и месец
10. јун у 02:09 · Подељено са Јавно Покрет Срце Хероја 9. јун у 14:30 · Твој једини грех је био што си Србин и што ништа није имало у биоскопу у Приштини тог дана, ни у позоришту, ни у концертној дворани. Ни утакмица. Једина забава је била "Убиј Србина" док једе. Док му је залогај у устима. Било ког Србина. Ето тог дана убили су тебе. Могли су мене. Била сам 100 метара према манастиру. Али није био мој дан. Доћи ће... Нико не брани Србе. Легитимна су мета. Сезона лова на патке, медведе, вукове, али чешће на Србе. Био си одличан ђак. Писао си песме. Свирао гитару. Волео фудбал... Био мајкина радост. Симпатија неке девојке... Али планови су били други. Уместо концерта, промоције књиге, дипломе, матурског плеса, испраћаја у војску, уместо свадбе... Сахранили су те. Ниси заборављен. Као да је твој оброк јуче прекинуо рафал из аутомата. Не пре тачно 21 годину.... Глас Косовска и Метохије - нови
9. јун у 20:54 · Подељено са Јавно 20:57 око хиљаду људи код Владе блокира Београд, ово сад личи на техно журку на отвореном
9. јун у 17:12 · Подељено са Јавно Да ли је могуће да је неколико десетина људи блокирало центар европске метрополе и то мимо свих закона??!! То се догодило данас око 10:30 сати код Владе Србије. Зашто Полиција ово толерише и не ради свој посао по закону? Зашто се дозвољава малтретирање грађана? Чак и сајт изузетно про опозиционог листа Данас показује снимке врло малог броја људи који блокирају центар града и кључне саобраћајнице. А онда ову групицу у којој су можда један или два професора универзитета назива Академском заједницом? Касније је било доста више људи, али они очигледно нису чекали да се окупи импозантан број људи да блокирају саобраћај, већ изгледа почињу с шатором на раскрсници, а блокада траје сатима. На крају може остати шатор са 10 људи који блокирају центар града од 2 милона људи ?! Све то може испровоцирати обичне грађане који путују на посао, кући, код рођака, итд, и довести до озбиљних сукоба и инцидената, а то није у интересу Србије, него непријатеља Србије којима требају наши унутрашњи сукоби. Зато је важно да Полиција добро процени ситуацију и делује превентивно и да се поштују закони о јавним скуповима, јавном реду и миру, саобраћају, итд. Циљ не може да оправда средство.
7. јун . Призрен
6. јун · Подељено са Јавно Православни Живот 6. јун · На данашњи дан 6. јуна 1988. након много година народног поштовања, блажена Ксенија Петроградска, Јуродива Христа ради, канонизована је на Помесном сабору Руске Православне Цркве. А још раније, 24. септембра 1978. године, Ксенија Петроградска је канонизована у Руској заграничној цркви а Московска патријаршија убројила ју је у лик светих десет година касније. Цркве посвећене Светој Ксенији налазе се у многим земљама света, а њен лик се може видети чак и на новозеландским новчићима. Блажена Ксенија Петроградска (око 1720.–1803.), млада удовица, изабрала је подвиг јуродства Христа ради како би се молила за душу свог изненада преминулог мужа. Пошто је раздала своју имовину, ходила је у његовој одећи, тврдећи да је "Ксенија умрла". Живела је у сиромаштву, ноћу се молила по пољима, одбацујући милостињу (осим копејку – "цар на коњу"). Постала је позната по својим чудима (предвиђањима, исцељењима) и тајној помоћи у изградњи Смоленске цркве (ноћи је носила цигле). Блажена Ксенија провела је у подвигу јуродивости 45 година и упокојила се у Господу почетком 19. века. Сахрањена је на Смољенском гробљу у Петербургу, где је 1902. над њеним гробом саграђена капела с мерменим иконостасом. То је место непрекидног ходочашћа верника из целог православног света, који у размаке између цигала остављају цедуљице са својим прозбама светитељки. Блажена мати Ксенија, моли Бога за нас!
3. јун · Подељено са Јавно Хвала свима који су се укључили у акцију заштите Православног манастира Свете Катарине у Египту. Амбасада Египта у Београду је реаговала врло љубазно и професионално на забринуте телефонске позиве и мејлове. Хвала службенику амбасаде госпођи Сари и амбасадору екселенцији Баселу Салаху, они чине све што могу да чињенице допру до јавности Србије и других земаља. Египат нам је пријатељска земља. Пратимо и даље догађања, али највероватније да неће бити промене статуса манастира нити гашења манастира.
2. јун · Подељено са Јавно Египат је спровео конкретне правне и друге потезе против Православног манастира Свете Kатарине на Синају. Намера је вероватно да се манастир затвори, конфискује сва имовина и протерају монаси. Влада и Црква у Грчкој су јако забринути. Ради се о једном од најстаријих и најважнијих хришћанских манастира на свету. Након судске одлуке, очекује се да ће бити претворен у музеј. Упутимо оштре протесте Амбасади Египта у Београду телефоном радним данима од 9 до 17 и не званични мејл амбасаде: +38111 265 05 85 office@egyptemb.rs Извештај листа Политика о овој кризи:
2. јун · Подељено са Јавно Велики протест у Софији у Бугарској 31. маја за националну валуту лев, против преласка на евро и даљег губљења суверенитета земље у ЕУ. Свака част за Православне комшије. Иначе, од уласка у ЕУ Бугарска доживљава демографску катастрофу, број становника у последњих око 30 година је опао са 9 на приближно 6 милиона.
25. мај · Подељено са Јавно Бојкот робе и услуга земаља које су признале независност Косова и Метохије
24. мај 2025. . (видео) Подељено са Јавно Газа 0:20 / 0:46 MOVETOHELP.ORG Donate now Није повезано са Meta производима Move To Help 13. мај у 11:58 · ?? Palestine Needs Us – Act Now! Thousands are suffering in Gaza — homes destroyed, families torn apart, children left with nothing. Your donation provides: ?? Food & clean water ?? Emergency medical aid ?? Shelter for the displaced ??? Hope in a time of crisis ?? Every dollar makes a difference.
21. мај 2025. · Подељено са Јавно Лозанка Радоичић 4 д. · Драги сви, обавештавам вас да је дана 20.05.2025. у 17.45 наша Лоза, наша мајка, наша бака и и наш херој заувек заспала. Сахрана ће се обавити 23.05.2025. у 12 часова са почетком опела у 11.30 на гробљу Орловача. Њен профил ће остати на овој друштвеној платформи као врста споменика њене борбе за свог сина Владимира и свих јунака са Кошара. У име породице, захваљујем се свима који су је, и у њеној болести, звали и храбрили да истраје. Ћерка Јелена Радоичић
19. мај 2025. · Подељено са Јавно Без краља не ваља. Српска народна пословица
16. мај у 16:34 · Подељено са Јавно Да се не понови никад 5. октобар: (видео)
14. мај 2025. Манастир Косијерево 10. мај у 07:37 · Тијана Бошковић најбоља одбојкашица на свијету са нама у Ходочашћу према манастиру Острогу.
12. мај у 17:39 · Подељено са Јавно Ево делова из чланка Политике који довољно говоре о томе каква је ЕУ данас, зашто тамо на треба да идемо, колико је њихова перцепција стварности погрешна, искривљена и неправедна, колико су подложни утицају медија и слабо расуђују итд. На 730 погинулих Руса и других становника Совјетског Савеза током Другог светског рата долазе 4 погинула Американца. Искрцавање Американаца, Енглеза и других у Нормандији лета 1944. се догодило када је већ војна моћ Немачке била добрим делом оштећена и уништена жестоким борбама на Источном фронту пуне 3 године до тада. Ипак, већина Француза сматра да је главни допринос Американаца победи у Другом светском рату ??!! Од 34 милиона погинулих војника у борби против нацизма, 73 одсто су били губици Црвене армије, амерички су износили само 0,4 одсто, али данас већина Француза сматра Америку главним архитектом победе над Немачком. Тако, када је 2015. године исти Ифоп питао Французе која је земља највише „допринела поразу Немачке“, 54 одсто испитаника је навело Сједињене Државе, а само 23 одсто навело је Совјетски Савез. Док 18 одсто сматра кључни допринос Енглеске. Важно је напоменути да је међу младима избор у корист Сједињених Држава израженији још израженији, чак 60 одсто Француза старости од 18 до 35 година сматра да су Американци били главни протагонисти победе.
12. мај у 15:34 · Подељено са Јавно Омладина пешке на Острог из Републике Српске ??
26. април у 21:53 · Подељено са Јавно Удар на Хришћанске, конзервативне политичке снаге у Европи је у току. Атентати, судске пресуде, прогони итд, атентат у Словачкој, поништавање легитимних избора у Румунији, пресуда против Марин ле Пен у Француској, покушај забране АФД у Немачкој, кампање против Виктора Орбана, налог за хапшење Милорада Додика у Републици Српској, забрана Руске православне цркве у Украјини и Естонији, терор против Срба на КиМ, итд. То је све анти-демократија оних који се крију иза либерално демократске реторике, а у ствари су им моћ и новац приоритети. Европа је последње упориште зла и анти-хришћанских вредности, народи се буде и окрећу на другу страну. Конзервативне снаге треба да се повезују и обједињују у борби против терора и репресије оних који су револуцијама и демагогијом дошли на власт и сада желе да уклоне оне који имају подршку народа. Погледајмо како су се разни Хришћани мудро и прагматично повезали и сложили (без теолошких компромиса и екуменизма) у Америци и однели убедљиву победу на председничким изборима 2024. године. ....
24. април · Подељено са Јавно Разумно је говорио Ђинђић о Косову и Метохији доста пута, ограђујем се од сувишних дневно политичких коментара и острашћености, јер исто тако је било много мржње против Милошевића и Ђинђића и видимо како се то завршило. Ми се међусобно уништавамо, а наши противници напредују, а ми тонемо. Потребан је хитно дијалог и компромис. Можда уз посредство Цркве и Универзитета, али никако никога споља.
23. април · Подељено са Јавно Газа се претворила у пакао и пред лицем Божијим нико неће моћи бити неутралан. Без обзира на политичка и геополитичка убеђења овај терор мора да престане.
20. април · Подељено са Јавно Лекција о томе шта је држава из 1904. године:
19. април · Подељено са Јавно Благодатни Огањ се појавио у Јерусалиму и ове године на Велику Суботу из гроба Христова.
19. април 2025. Светосавска Србија 12. април · Лазарице, општина Штрпце Косово и Метохија, Србија ??
18. април · Подељено са Јавно Стајати на позицијама објективности и државотворности није увек лако. Ево два, три запажања. Влада Србије формирана је 16. априла 2025. на Велику Среду, дан када је Јуда издао Христа за 30 сребреника !!?? Ово је велика грешка и знак непознавања и непоштовања хришћанске цивилизације. Са друге стране, блокада РТС-а показује слабост и рањивост нашег друштва. Око 300 - 400 људи је са пиштаљкама, трубама итд блокирало све улазе у РТС, тако да се не могу донети храна, извршити смене запослених. То је радикализација постојећих блокада. Који је следећи корак? Влада и Полиција би требало да обезбеде нормално функционисање ТВ станице и слободан и неометан рад уредницима, запосленима, новинарима, итд. Уз минималну примену силе у смислу померања оних који противзаконито блокирају установу, саобраћај, снабдевање итд. Уколико се настави са даљом радикализацијом блокада може се стићи и до оружја, а онда ће цена успостављања правне државе бити много већа. Наравно, крајње је време да се испуне студентски захтеви и објаве целокупна документација у вези реконструкције железничке станице у Новом Саду. Ригидност власти и негативни протекционизам према одређеним фирмама и јавним функционерима нас води дубље у кризу са несагледивим последицама уз раст тензија и напетости и дубље друштвене и политичке поделе. Необјављивање целокупне документације је такође кршење закона и корупција, што иде на руку онима који желе проблеме и нестабилност Србији.
14. април · Подељено са Јавно Да се подсетимо априла 1999. године на Косову и Метохији. Наше генерале су после револуције 5. октобра демократе, жуте евроунијате хапсиле и испоручивале ратном непријатељу у Хаг, тојест НАТО пакт да им суде Енглези, Немци, Французи итд зато што су бранили своју земљу.
10. април 2025. . · Подељено са Јавно Газа (видео)
7. април 2025. . · Подељено са Јавно Завршена је 11. Благовестна литија за заштиту нерођене деце, хвала свима који су учествовали лично или молитвено, срећне Благовести свима ????
6. април у 15:51 · Подељено са Јавно Благовестна литија 7. априла Поштовани, позивамо Вас на 11. Благовестну литију за светињу живота, нерођену незаштићену децу, Хришћански брак и породицу, традиционално на велики празник Благовести 7. априла. Литургија почиње у Саборној цркви у Београду (Улица краља Петра) у 9 сати, а литија око 10:15. Традиционална рута кретања иде ка Народној Скупштини са молитвом за заштиту нерођене деце, а затим до Храма Светог Саве. Можете понети своје иконе. Добродошли.
4. април у 12:56 · Подељено са Јавно Страшан терор се спроводи против палестинске деце у Гази: преко 7,000 је убијено, много је тешко и лакше рањених, немају довољно хране, лекова, одеће, крова над главом, безбедности, итд. Зашто ћутимо !?!? Ратни злочини против деце морају да престану, а све међународне и хуманитарне организације и сви који се боре за људска права су дужни да реагују званично или ће изгубити легитимитет и морално право да се баве људским проблемима. Израелска војска у Појасу Газе у једном дану је убила најмање 55 особа, укључујући трудницу и 12 деце.
3. април у 12:11 · Подељено са Јавно То што је Трамп скоро истовремено поставио Србина за амбасадора САД у Београду и увео високе тарифе на увоз робе из Србије (по принципу протекционизма) је противречно. То говори о томе да поново наша дипломатија, коју скупо плаћамо, слабо ради свој посао и да ће морати много више да ради и да има боље резултате. Трамп генерално поштује Србију и има поверење у Србе, он зна да је велика већина Срба гласала за њега на последњим изборима, тако да смо требали више да се потрудимо да задобијемо бољи статус у новој администрацији Беле куће.
3. април у 08:59 · Подељено са Јавно.. На аргумент одговорити аргументима, на шамар трпљењем, на оружје - оружјем.
1. април у 14:24 · Подељено са Јавно 11. Благовестна литија 7 . априла од Саборне цркве у Београду, ако Бог да.
(видео)
30. март у 18:47 · Подељено са Јавно Иако сам далеко од тога да подржавам све пројекте УН ипак што се тиче хуманитарне помоћи у храни становницима Газе, вероватно да би ретко ко могао бити против тога. Да ли можемо гледати равнодушно како деца гладују или чак умиру од глади и недостатка медицинских средстава? Палестина је једна од области света са највећим наталитетом и процентом деце. Коме је то сметало? Видео снимци рушевина говоре више од хиљаду речи.
28. март у 22:50 · Подељено са Јавно Видео запис предавања у библиотеци Милутин Бојић на тему: Шта је држава? Било је занимљиво, држали смо се највише теорије политике, али и других приступа, да би се приближили одговору на ово фундаментално питање, од значаја за све нас.
27. март у 13:04 · Подељено са Јавно Стигло нас је неко енглеско време, не због ових што смишљају како да изведу револуцију у Србији, него: киша, облаци, влага.
25. март у 12:33 · Подељено са Јавно Предавање на тему: Шта је држава? Петак, 28. март у 19 сати, библиотека Милутин Бојић
25. март у 10:20 · Подељено са Јавно Митрополит Фотије о НОВОЈ УНИЈИ
Митрополит Фотије - НОВА УНИЈА 21.03.2025 19:35 Година 2025. иде као пушка запета. Шта ће ова година донети? Многи најавише, неки пророковаше, а ствари се догађају и иду. А за нас је најзначајнија - најављена Пасхална унија између Рима и Цариграда, Латина и Грка. Пасхална унија, шта је то? Често ме људи из народа питају за Пасхалну унију, нешто су начули па би да знају да ли је то нешто важно, нешто што је већ било у старини, или нешто ново. Одговорио сам им: - Да ново је, али и старо. Црква је била јединствена, Једна, Света, Саборна и Апостолска све до 1054. године. Те године ће доћи до разлаза између Рима и Цариграда, и поделе на Источно и Западно Хришћанство. То је била велика трагедија у животу Хришћанске Цркве. Да би потврдили своју одлуку, из Рима је латинска делегација дошла у Цариград и донела декрет о прекиду међуцрквеног општења и предала је анатеми Цариградску Цркву. То ће мало касније урадити и Цариградска Црква према Римској. Тако се хиљадугодишња заједница Хришћанске Цркве поделила на два дела - Исток и Запад, као што се завеса у Јерусалимском храму поцепала на двоје у време Христовог Распећа. Од тада, па ево већ хиљаду година, Рим у црквеном смислу иде својим путем, нажалост путем силе и моћи, уподобљавајући се више традицији Римске империје него Ране Цркве. Одмах после црквене схизме 1054. године, римокатолички Запад, предвођен Римским папом, напушта своје јеванђелске символе, Крст и Јеванђеље и узима штит и мач у руке и креће у освајање остатка света. Папа покрећући наводно борбу против Ислама успут је нападао све православне земље које су му се нашле на путу: Далмацију, Србију и Грчку. Западни крсташи су у тим православним земљама такве злочине и богохулна дела учинили, какве Турци нису учинили за 500 година владавине на овим просторима. Источно хришћанство је такође ишло својим путем - путем проповеди Светог Јеванђеља, путем чувања православне вере и учења која су потврђена Саборима и светим Оцима. То је била и остала битна карактеристика православног Хришћанства уопште. Оно што ће бити велико искушење за Источно Хришћанство јесу, са једне стране Крсташки ратови (12-14 в.) које је папа повео наводно против Ислама у Светој Земљи. Међутим, на том освајачком путу су крсташи, као што смо већ рекли, опустошили и разрушили многе православне светиње и читаве градове, највише Солун а потом и сам Цариград. Познато је да су се римокатолици у то време руководили језуитским принципом - Циљ оправдава средство. Отуда њихова добра намера да ослободе Свету Земљу, оправдавала је све њихове злочине према православним народима које су тада учинили, што је небивала пракса и логика у читавој историји Хришћанства. Али кад се изгуби благодат људи се почињу руководити телесним умом и оно што им јуче није било могуће, данас им постаје могуће. Папски Крсташки ратови су у многоме ослабили Византију, која ће касније тако ослабљена постати лак плен турским освајањима, што ће бити крунисано коначним падом Цариграда 1453. године. Од тада, у грчком народу влада сећање да су Латини срушили Византију и предали је Турцима. Турци су освојили најпре Грке, а потом и остале балканске народе, и као што је познато, овим нашим просторима су владали скоро 500 година. Да напоменемо да је наш велики архијереј, правник и историчар др Никодим Милаш, у својој књизи Православна Далмација, говори о страдању православних хришћана у Далмацији, Приморју па све до Солуна, баш у време крсташких ратова. Идући путем Via Egnatia ( Игњатијев пут који је повезивао Римске провинције Илирик, Македонију, Тракију са Константинопољем), они су за собом пустош остављали, већину православних цркава порушили, опљачкали и православне хришћане протерали са тих простора. То ће у многоме допринети да распарчано Византијско Царство Турци Османлије без много тешкоћа заузму. Период Османског ропства је свакако један од најмрачнијих периода у историји нашег српског народа. Чим поменемо Турке, то нас асоцира на ропство, на данак у крви, отимање и одвођење српске деце у Турску, да би се касније вратили као јаничари и војници и борили се против свог сопственог народа. Црквени живот у Србији и у српским земљама у том периоду био је сведен на минимум, а то се односи на градитељство и црквену просвету. Турски дугогодишњи зулум био је разлог да ће се у Србији покренути Први српски устанак 1804. под Карађорђем, кад је и започела Српска револуција (1804-1835) које је завршена доношењем нашег првог Сретенског Устава 1835. године. Убрзо после пропасти Хаџи-Проданове буне под Милошем Обреновићем започео је 1815. године Други српски устанак. Ти устанци нису донели пуно резултата и угушени су, али је у народу покренут српски слободарски дух и жеља да се српски народ коначно ослободи дугогодишњег турског јарма и ропства. Вратимо се сад на најављену Унију између Рима и Цариграда, Рима и Новог Рима, која ће почети Пасхалном унијом од ове, 2025. године. Пасхална унија значи следеће: да ће од ове године па надаље, Рим и Цариград увек истога дана празновати Пасху (Васкрс) и то по древној Пасхалији Православне Цркве. Међутим, оно што је мање познато, а у нашем народу готово непознато, је да је папа прихватајући датум празновања Васкрса по православној Пасхалији, тражио сагласност Цариграда да може да врши службу Петровог наследника и на Истоку. То значи да ће папа бити папа и за православне Грке и на Истоку и на Западу, што је Патријарх Вартоломеј прихватио, а потом и Цариградска Патријаршија. Друга ствар која се најављује ове 2025. године јесте теолошки симпосион, који ће бити одржан на јесен у Риму, а који има за тему - Место и улога Римског папе у Првом миленијуму Хришћанства. За тај симпосион су се већ пријавили теолози, како католички тако и православни, али и из других конфесија. Оно што је за нас битније од тог самог симпосиона, је чињеница да ће током његовог трајања Urbi et Orbi (граду и свету) бити обзнањено даље кретање и правац којим ће ићи Унија између Рима и Цариграда. Та Унија ће бити остваривана у фазама, о чему се у јавности засад мало зна. Оно што је познато је да ће коначни циљ бити - потпуно уједињење две Цркве, латинске и грчке. Круна тога уједињења ће бити заједничко служење свете Литургије и заједничко Причешће (interkomunio). Док до тога потпуног уједињења не дође, препоручиваће се верницима једне и друге конфесије, да се могу причешћивати једни код других. По неким претпоставкама за потпуно уједињење у црквеном смислу Рима и Цариграда биће потребно 5-10 година, а по некима и више. Међутим главним актерима и заговорницима Уније то неће ни бити толико важно. За њих је важно да је та Унија започела и да неће стати док се у потпуности не оствари. Када дође до потпуног јединства Латина и Грка и буде васпостављена тзв. древна Пентархија коју су, као што је познато чиниле: Рим, Цариград, Антиохија, Александрија и Јерусалим, у свим црквеним и јавним гласилима биће обзнањено да је васпостављена првобитна Црква из Првог миленијума, заједничког неподељеног Хришћанства. Све хришћанске конфесије биће позване да се прикључе тој, наводно древној Апостолској Цркви, која се већ сада у медијима назива - Црква Мира. Сви они, односно, све Цркве које буду изван те заједнице биће окарактерисане и сматране да су у некој врсти нејединства и раскола у односу на нову Унију. Што се тиче свих других Православних цркава изван тзв. грчког корпуса: Румунске, Бугарске, Српске, Чешке, Словачке, Пољске, Финске, Македонске и Руске Цркве, оне ће морати саме да се определе и заузму став према новој - старој Цркви, Унији између Рима и Цариграда. Могуће да неке Цркве пристану уз њих, а неке не. Што се пак Српске Цркве тиче, мораћемо и ми на Сабору и Синоду донети наше званично гледиште и став о новој црквеној реалности, о новој заједници Рима и Цариграда. Како ће то све заједно изгледати, шта ће и како ће се збивати, то сада никоме у потпуности није јасно. Што се тиче нас Срба, ми смо у историји морали често да се опредељујемо, почевши од Косовске битке, (1389) па сада ево до ове најављене црквене Уније између Грка и Латина. Често нам у животу ствари изгледају компликоване и тешко решиве, али су у основи једноставне. Отуда сматрамо да ми Срби немамо куд него да останемо верни својој традицији, Православљу и Светосављу. Ми треба да останемо самостална Српска Црква, што већ јесмо од 1219. године, када је Свети Сава добио самосталност Српске Цркве. Ми морамо остати оно што јесмо, што смо вековима били. То је наш завет и дуг према нашој вери, историји, традицији и култури. Ми смо део Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, верни Саборима и светим Оцима, верни своме устројству - Пећкој Патријаршији, то јест својој Српској Православној Цркви. Она је наш народ водила у тешким и злим временима, па се надамо да ће наш народ и јерархија остати верни својој Светосавској Православној Цркви. У јавности се пронео глас, а тиче се највеће Руске Православне Цркве, која ће по својој сили и моћи свакако остати изван тих нових црквеник уједињења и Уније. Ова Унија која се наговештава није засноване на Светим Канонима и Догматима Православне Цркве. Она је пре плод заједничких политичких интереса, доказ силе и земаљске моћи. То све нема ослонца у вери и јеванђелском, православном учењу Сабора и светих Отаца. Та Унија је заснована на хуманистичким и земаљским интересима. Постоји још нешто што бисмо морали рећи, а то је да постоји оправдана сумња да се нова Црква Мира, Унија Рима и Цариграда, припрема да осуди Руску Православну Цркву за неку врсту етнофилетизма - служење Руском свету, односно служење више нацији него вери, што је апсурдно и неистинито. Али ће они на овај начин покушати да искомпромитују Руску Цркву пред другим Православним Црквама и пред читавим светом. Све ово што поменусмо у овом кратком обраћању има првенствено за циљ да колико-толико информишемо нашу црквену и ширу јавност о предстојећим догађајима унутар Хришћанства, између римокатолицизма и православља. Неки већ најављену Унију са одушевљењем очекују. Они ће у овој Новој Цркви видети остварење својих екуменистичких тежњи и либералне теологије, која је већ увелико узела маха, поготово на Западу, јер се потпуно примерила вери у човека, а не Богочовека Христа. Други су, посебно православни, много опрезнији и покушавају најављену хришћанску Унију да посматрају кроз призму светоотачког учења и Предања Православне Цркве. Једно је сигурно, да је јако тешко доћи до информација о овом догађају, јер се информације о настанку Уније скривају од очију јавности. Разумљиво је зашто. Творци овог кристалног дворца не желе да чују ни један приговор и благодатну реч која би ту грађевину могла уздрмати па можда чак и срушити. Сетимо се само шта је Римски папа рекао када је чуо да Свети Марко Ефески није Флорентинску Унију потписао. Папа је тада рекао: - Ако Марко Ефески није потписао, ништа урадили нисмо. Због тога се све око ове Уније скрива и прикрива. А Господ нам у Јеванђељу рече, да је све што је радио, радио јавно, јер је било намењено спасењу свих људи и читавога света. На крају можемо рећи: - Ко има очи нека види и ко има уши нека чује. ?Митрополит Фотије
24. март у 20:46 · Подељено са Јавно Да не заборавимо никад НАТО бомбардовање, невине жртве и крваве руке Клинтона, Бајдена, Блера и других атлантиста! Хвала браћи Грцима на подршци.
23. март у 23:39 · Подељено са Јавно Често када се на америчком Фејсбуку објави нешто о страдању Срба у ратовима, српском патриотизму и вери не постоји опција "подели", већ само: Свиђа ми се, Коментар и Пошаљи. Зашто ??!!
23.3.2025. Слога Ако су студентски захтеви оправдани - треба их испунити - не смемо дозволити нову револуцију! Већ смо то доживели неколико пута у историји и донело нам је трагичне последице. Србија и српски народ су под огромним притиском окружења и светских сила, али и изнутра. Започела је отворена хајка муслимана и западних сила на државно руководство Републике Српске. Већ око две године се спроводи појачан терор против Срба на Косову и Метохији. Скоро сви Срби су протерани из Хрватске, а то је модел који и други прижељкују. За то време Срби су поново несложни и међусобно се сукобљавамо високим интензитетом, што наши противници виде и злурадо трљају руке. Треба сада закопати све српске политичке ратне секире, испунити студентске захтеве, нормализовати образовање, а затим и друге секторе и бити спреман за велике изазове. Наш народ не сме поново доживети масовне злочине, убиства и прогоне. Сад је време да смо сложни, храбри, паметни и испуњени вером. Сви смо дужни да се потрудимо на успостављању националног јединства и да не уносимо немире и антагонизме у национално биће.
22.3.2025. · Подељено са Јавно Желим да живим - Јана Копривица, песма Драгане Мирковић којом се промовише Дом за маме
21. март 2025.. · Подељено са Јавно Левичари се жале због наводне употребе звучног топа 15. марта. А да ли смо заборавили шта значе левичарске револуције и зашто се не смеју допустити? Велика француска буржоаска револуција 1789. године, постављена је гиљотина на главни париски трг и ту је убијано брутално, без суђења, правде и милости хиљаде политичких противника и неистомишљеника дневно! Казна за критику власти је смрт. После тога још већи терор нових власти. Октобарска револуција у Русији 1917. године - бољшевици су без милости, правде и суда убили цара, царицу и њихово 5 деце, а затим милионе политичких противника и неистомишљеника. Смртна казна за критику власти. Југославија 1943. Тито и комунисти су искористили Други светски рат да започну грађански рат и револуцију, а затим су на свиреп начин убили стотине хиљада политичких противника и неистомишљеника на Голом Отоку, масовна стрељања и масовне гробнице без цивилизованих обележја. 15. март 2025. у Београду . можда је употребљен звучни топ. Левичари се жале на бруталност власти против оних који мисле другачије ??!!
19. март 2025. . · Подељено са Јавно Порука студената Факултета за физичку хемију у Београду. Важно је што су то млади људи који воле своју земљу и свој народ и хоће да остану овде да живе и раде и са мењају систем у коме живе. Треба сви да имамо пуно разумевање за то, чак иако некад погреше или су једнострани, итд.
15. март у 13:42 · Подељено са Јавно 15. Март - Прославља се чудотворна икона Пресвете Богородице "ДЕРЖАВНАЈА" Молитва Пресветој Владичици у част Њене иконе ДЕРЖАВНАЈА О, Заштитнице света, Мајко многоопевана! Клањајући се са вером, надом и љубављу пред иконом Твојом «Державном», усрдно Ти се молимо: не одвраћај лице Своје од оних који Ти притичу; умоли, милосрдна Мајко Светлости, Сина Твог и Бога нашега, најслађег Исуса Христа: да у миру сачува земљу нашу, да утврди државу нашу у благостању и избави нас од међусобних сукоба; да оснажи Свету Цркву нашу Православну и сачува је непоколебиву од безверја, раскола и јереси. Ми немамо друге помоћи, осим Тебе, Пречиста Дјево: Ти си свемоћна Заштитница хришћана пред Богом и гнев Његов праведни ублажаваш. Све који Ти се с вером моле, избави од падова греховних, од лукавства злих људи, од глади, жалости и болести. Подари нам дух скрушености, смирење срца, чистоту мисли, очишћење грешног живота и опроштај сагрешења наших, да бисмо се сви, захвално Те у песмама величајући, удостојили Царства Небеског и тамо са свима светима прослављали Пречасно и Величанствено Име у Тројици Слављенога Бога, Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Тропар икони, глас 4. Тражећи град Сионски, под твој покров данас притичемо, Дјево пречиста, и нико нам ништа не може, јер нема јачег града од истинског Бога, и нема веће силе од милости Дјеве владичице. (чита се за помоћ за благодатно уређење односа у држави)
14. март у 14:10 · Подељено са Јавно (видео обраћање патријарха Павла на протестима)
12. март у 16:52 · Подељено са Јавно Свети Сава мири браћу. Фреска из цркве Светог Саве у селу Грачац код Врњачке Бање
11. март у 20:39 · Подељено са Јавно На плакату Блокадног Феста пушке и разоружавање и хапшење припадника снага реда !???
9. март у 19:14 · Подељено са Јавно Победа Православља! Торжество Православия!
9. март у 14:36 · Подељено са Јавно Парадоксално - ако хоћемо суштинске, дубоке, системске промене у Србији на боље - морамо одустати од бунтовања и револуција, којима је препуна наша историја од почетка 19. века. Такве експлозије незадовољства (често дириговане и изманипулисане споља) су вид освете, мржње, незадовољства, нестрпљења, тражења кривца који наводно треба да плати за све наше неуспехе и промашаје, да би након тога завладали благостање и општи процват на све стране. Јасно је да се ради о великој заблуди, коју смо већ много пута скупо платили. Ако хоћемо општи бољитак, морамо знати своју историју и не понављати исте грешке. Ако се догоди још једна (обојена) револуција, за 20 или 25 година бићемо на истом месту као данас. Држава не може да напредује, ако сваке две, три деценије након великог посла и изградње неко притисне дугме за ресет.
8. март у 17:56 · Подељено са Јавно Насилницима треба одузети посланички имунитет и да одговарају пред законом - као што су сами тражили да (без заштите државе и политичког протекционизма) одговарају они који су криви за пад надстрешнице у Новом Саду. Сада нека сами на себе примене своје принципе.
Радојко Љубичић 5. март у 16:27 · Подељено са Јавно Предраг Пеки Алексић 25. фебруар у 15:54 · "На суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961, сведок оптужбе Александар Арнон, открио је да је у Јасеновцу убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада. Историчар Менахем Шелах је у својој књизи 'Историја холокауста—Jугославија', коју је објавио 'Јад Вашем', рекао да је 700.000 жртава реална цифра. Био је мој близак пријатељ и са мном је поделио резултате свог важног истраживања. У својој књизи Шелах је на страници 188 написао: 'Током четири године постојања, у Јасеновцу је почињено убиство на стотине хиљада људи. Поред тога што је био концентрациони и робовски радни логор, био је то и логор истребљења'. На страници 189 своје књиге потврдио је да је 700.000 реалан број жртава. Преживели су у својим сведочењима рекли да број жртава износи 900.000 до милион (сведочења Цадика Данона, Милана Дуземлића, Јулијо Бинга). Нацистички извори наводе 600.000–750.000 (Херман Нојбахер, специјални изасланик Министарства спољних послова Трећег рајха за Југославију, и Ернст Фик, генерал мајор немачких СС трупа, у свом писму Химлеру од 16. марта 1944). Енциклопедија Југославије из 1962, објављена у Загребу, каже да је број жртава 700.000. А Фрањо Туђман, у свом 'Беспућу повијесне збиљности' процењује да је број жртава свега 3.000–4.000. Видите, кад дођете до државног наратива Хрватске о 83.000 жртава и Туђмановог о само 3.000, ту морате одмах позвати у помоћ математику и логику. Аушвиц је заузимао површину од 40 км2, а Јасеновац је био шест пута већи, односно 240 км2. Поставља се питање зашто им је био потребан простор приближне величине од 150 фудбалских терена за тај, по државном наративу Хрватске, број од '83.000'? За изградњу зида у Јасеновцу од 842 метара дужине коришћен је робовски рад десетина хиљада људи који су ручно морали све да раде без машина. Никад нећемо знати тачан број жртава у Јасеновцу јер не бисмо успели да утврдимо број фетуса који су извађени из материца несрећних мајки; оних који су скувани у казанима, како би се од њих направио сапун; оних који су бачени у реку Саву, оних чије кости су спаљене у усташкој асанацији терена масовних гробница 1945. године… Архив из Единбурга располаже снимком Јасеновачких масовних гробница савезничких пилота из ваздуха које су се простирале на око 10 км2. У својој књизи 'Јасеновац—Аушвиц Балкана' презентовао сам све до сада доступне процене о броју жртава. Након темељног истраживања у архивама немачких војних дневника у Регенсбургу, италијанских фашиста у Риму, путева транспорта од Јасеновца до Бергена у Националном архиву у Ослу, архиве 'Јад Вашема', затим Архива Југославије, Србије, Српске и Хрватске, Југословенске кинотеке и последњих доказа из Архива у Единбургу, бојим се да цифра од 700.000 може бити само већа него што смо мислили, и то нема апсолутно никакве везе с ревизионизмом већ је засновано на истрајном и темељном научном истраживању. Дакле, тренд ревизионизма је увелико у току, ваља се борити. А 2007, када је у Јасеновцу отворена нова хрватска изложба о логору на којој је представљен списак од 69.842 убијених, отварању су присуствовали и представници центра 'Симон Визентал'. Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима бројева пострадалих, отуда је, очигледно случајно, упао баш на линију државног наратива Хрватске од 83.000 до 100.000 жртава у Јасеновцу. Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе. Коме је стало до истине, а не до беспућа повесне збиљности, јасно је о чему се ради". —Проф. др Гидеон Грајф
5. март у 12:43 · Подељено са Јавно Ко јури два зеца, остаће без иједног. Руска народна пословица
4. март у 19:13 · Подељено са Јавно Држава клизи у хаос .... посланици опозиције су показали своје право лице и према њима треба предузети све могуће законске мере да би се спречило понављање хаоса и ругла и срамоте за Србију пред лицем Европе и света. Посланици опозиције су показали да немају културу, васпитање, поштовање према правној држави. Нису достојни високог позива народног посланика и треба им одузети све могуће привилегије. Битно је да се успостави поредак и ред у држави и да се криминал кажњава. Установе морају да раде - они који ометају рад установа морају бити удаљени на дуже време као насилници. Дозвољено је демонстрантима да неометано јајима гађају Скупштину !!?? Зашто полиција толерише криминал којим се нарушава углед државе ?? Студентски пленуми треба да се ограде од насиља у Скупштини иначе ће пасти под сенку политизације, пристрасности, лицемерја, неискрености.
4. март у 19:12 · Подељено са Јавно Libby BowenDenver Nuggets Die Hard Fans 2. март у 23:00 · Nikola Jokic with another insane month averaging a triple-double: 27.3 PPG 12.3 RPG 11.6 APG 70.3% TS This is his 3rd month averaging a triple-double on 70%+ TS — nobody else in history has one.
28. фебруар у 00:42 · Подељено са Јавно Почетак европских интеграција Србије уз посредништво Немачке
25. фебруар у 20:15 · Подељено са Јавно Душа људска је као море: на површини таласи, пена, ветрови, чамци, бродови и пливачи, а у дубини је хладна и тамна.
22.2.2025. . · Подељено са Јавно Деца из основне школе у Ораховцу певају (Ми смо) Деца неба
Радојко Љубичић 22.2.2025. . · Подељено са Јавно Против заборава, издаје и велеиздаје. Зашто жути не смеју да се врате?:
У лету изнад Дунава, последњи пут се окренуо, кроз прозор хеликоптера погледао Београд и рекао "Тако је леп." Пар минута раније, Слободан Милошевић је у затворском комбију који је пратио само један стари мерцедес без ознака, стигао на хелиодром Државне безбедности на Бањици. Тамо су га чекала 3 хеликоптера ДБ-а, министар полиције Душан Михајловић и Кевин Куртис, истражитељ Међународног трибунала, као и неколико службеника ДБ-а у цивилу. Куртис је испред хеликоптера Милошевићу прочитао његова права, док Милошевић није на њега обраћао пажњу већ се зезао са преводиоцем и питао га где је тако добро научио енглески језик. Током укрцавања у хеликоптере Милошевићу и његовој пратњи допаде исти онај хеликоптер којим је летео на Газиместан 12 година раније. Два пилота у униформама без ознака салутираше Слоби уз "Извини председниче", на шта им он кратко одговори "Момци данас је Видовдан." Хеликоптери полетеше у формацији стреле а након што заврши последње разгледање Београда из ваздуха, Слобо од затворског чувара затражи цигарету, на шта му Куртис рече да је у ваздуху пушење забрањено. Слобо га поново игнорише и док шибицом пали цигарету, показује прстом на пепељару и кратко одговара "Ово је мој хеликоптер", затим се окреће према Куртису и док увлачи дим пита га чиме се бави у слободно време када не хапси невине људе попут њега. Лет од Београда до америчке војне базе Орао у Тузли није трајао дуго, тамо их дочека поручник Енди Милани, командант Делта Форса. Током примопредаје, Слобо игнорише и Миланија те цело време разговара са америчким војником који је био задужен за снимање, те га између осталог пита како му стоји лептир машна и објашњава му како да користи зум на камери. У току ноћи у базу слеће авион БАЕ-146, Краљевског летећег одреда, који Слобу одвози за Ајндховен, одакле ће директно у Хаг бити пребачен копненим путем негде у ово доба. У међувремену, 3 хеликоптера су поново у формацији стреле, али овог пута брзином метка, вратили се за Београд. 5 месеци након што су Америка и Енглеска са 65 милиона долара финансирали 5. октобар и пружили сву логистику, аутобусе, багере и камионе људима да пале и руше свој Београд, у вили Мир од стране непознатих лица са фантомкама ухапшен је Слободан Милошевић. Пре излаза из виле своје киднапере је замолио да му допусте да се обрије, што је и урадио са киселом водом поред свеће, јер је данима доток воде и струје у вилу био искључен. Пребацују га у Централни затвор у блок звани "Хајат", где је имао топлу воду и кревет на спрат. У наредна два месеца колико ће ту провести до изручивања, чуварима ће делити кухана јаја од доручка, једно вече ће провести са управником затвора пијући виски и причајући о животу, док ће породице осталих затвореника испред затвора организовати свакодневне протесте због његовог хапшења. Затим, као да није постојао други датум, водећи се провокацијом, на Видовдан те 2001. године Слобу су изручили у Хаг. Док је излазио из ЦЗ-а, 1.000 затвореника је у глас певало песму "Видовдан." У Хагу се бранио сам, кроз чврсту одбрану покушавао је да докаже да је тај трибунал место које скида главе само Србима, сваку прилику користио је да га исмеје. Био је главни кухар за 40 затвореника у свом блоку који су тражили да он куха. У затвору је био и венчани кум Предрагу Бановићу из Приједора. 3 месеца пред смрт писао је руској амбасади у Холандији где је отворено рекао да га трују, нико није реаговао. "Умро" је 11. марта 2006. године, док његови доктори у Србији тврде да је умро дан раније, и да су чекали да виде шта ће са телом. Киднаповање и испорука Слободана Милошевића страном казамату и то на Видовдан једна је од највећих издаја у историји српског народа, а било их је много. Они који су га изручили, врло брзо су изгубили главу од истих оних који су платили за његово изручење. Ако је заслужио, могли смо само да му судимо ми у Србији. Што би рекао Петар Божовић: "Ми Срби кад бијемо, бар бијемо своје па им подигнемо споменик." Пише: Деан РС
19.2.2025. . · Подељено са Јавно Детаљ са представљања Дома за маме и песме Желим да живим у Храму Христовог васкрсења у Подгорици 16. фебруара
14. фебруар у 19:54 · Подељено са Јавно Митрополит црногорско-приморски Јоаникије са Драганом Мирковић и Јаном Копривицом, аутором и извођачем песме Желим да живим којом се промовише Дом за маме.
12. фебруар у 17:02 · Подељено са Јавно Ако волимо и поштујемо студенте и желимо им добру будућност у Србији, онда је важно да их научимо да поштују поредак, Устав и законе, статуте својих факултета и универзитета. Да би сутра они и њихова деца живели у уређеној и стабилној држави где постоје владавина права и јаке институције.
11.2.2025. Princ Filip i Princeza Danica Karadordevic се налази на локацији Kraljevski Dvor. 10. фебруар у 14:45 · Београд, Централна Србија · Данас смо имали велико задовољство да у кабинету Краља Александра Првог у Краљевском Двору у Београду примимо делегацију Српског удружења “Карађорђе” из Херцег Новог, из миле нам Црне Горе. За ову прилику и своју прву посету Двору били су обучени у народне ношње Срба из Црне Горе и приморја, а предводио их је председник г. Предраг Вујновић, од кога сам на поклон добио традиционалну црногорску капу. Увек нам је уживање да се видимо са нашим народом из Црне Горе, да чујемо о њиховом животу и осетимо посебну културу и несаломиви дух који носе. Веома смо везани за Црну Гору као породица, не само историјски, осећамо је делом свог бића. Ми смо један народ који је изнедрио своје државе кидајући ланце ропства и на та достигнућа и њихове прваке, треба да будемо поносни, чувајући тековине слободе и наш братски однос.
10.2.2025. Вера Стефановић 10. фебруар у 15:31 · ???? Пет синова отаџбини одгајила је Станојла с мужем Радичем Радичевићем, опремила и испратила у рат. Отишли су најстарији Павле и Марко, капетани прве класе. За њима Милоје, инжењер и капетан друге класе, за овим Василије, учитељ, и најзад најмлађи Радош. Од њих петорице са бојишта се вратио најстарији Павле, на боловање да вида ране, а oстала четворица пала су славно, записао је свештеник и писац Милисав Д. Протић Гучанин, па наставља: „Прво је пао Марко, па онда средњи и најмлађи – истог дана. Милоје на Шапцу. Радош на Жаркову, а учитељ Василије од великих ратних напора умро је у Трстенику. Мајка није била те среће ни да јој првенац Павле запали свећу. Аустријанци 1915. у Каони убише и њега, прву и последњу наду Станојлину.” „Са пет свећа и пананија дошла је да прекади подушја синовима, поређала пет чаша укуване пшенице и извадила пет свећа. Док је поп Урош Оцокољић читао, Станојла је уздисала и до земље се клањала, крстећи се и молећи се Богу. Оно што је за дивљење и пример јунаштва, причао је поп Урош, Станојла је попут Југовића мајке ’и ту мајка тврда срца била, и од себе сузу не пустила’...” Гледали су тај призор аустријски војници, записао је Милоје Радичевић (млађи) „и схватили да никад не могу покорити овај народ, а убијали су невине од Горачића до Каоне и Дубца, неке одвели у Гучу и ту касније обесили”, све то забележено је међу корицама књиге „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом. (Манастир Рибњак)
10. фебруар у 20:15 · Подељено са Јавно (5. део) Огорчење младих и народа због великих грешака власти је делом оправдано: попуштање (претерано) ка независности Косова и Метохије - зашто смо гинули кроз целу историју?, промена политике према литијуму и обмана јавности, геј парада након одлука и обећања државних установа да их неће бити, велика корупција при запошљавању, итд. Али рушењем власти руши се држава и ствара простор за повратак жутих, екстремних црвених и других антисрпских левичара на власт. Један од разлога зашто се ово све дешава је то што се скоро нико није бавио родољубивим, верским и моралним васпитавањем деце те се њихов систем вредности формира кроз друштвене мреже, медије, јавне личности, инфлуенсер(к)е, глумце, певачице, спортисте, итд, а не кроз монахе, официре, књижевнике, пољопривреднике, итд. Дакле, кроз сензације, опсене, конфор, превртљивост, а не труд, веру, посвећеност, знање, храброст, патриотизам, итд.
9.2.2025. у 18:32. · Подељено са Јавно (4. део) Србијом треба да влада мирна већина, а не агресивна мањина. Не треба падати на никакве трикове и специјалне ефекте, јер су западњаци мајстори у томе, ако нешто није јасно или је спорно: треба ићи на изборе - да се дилеме и недоумице разреше. Ако неко тврди да се избори краду (што је лаж) то је већ знак да имамо посла са преварантима којима је стало пре свега да узму власт, на било који начин. Тојест, ако немају већину у народу и на изборима, онда насиљем и преко улице. Битно је узети власт, мада многи и сад добро живе од пара које им Запад шаље, али морају да оправдају то што је уложено у њих и да од Србије поново направе колонију. Са друге стране Доналд Трамп гаси агенцију USAid која дуго времена подржава све ретроградне промене у свету: промену пола, револуције, абортусе, итд, тако да је многима последњи воз да преузму државну власт у Србији и наставе да паразитирају - тојест хлеб и погача и све то без мотике. Треба размислити озбиљно о томе да се престоница Србије премести у неки мањи град у унутрашњости, јер у Београду има пуно анти-националних елемената и струјања, а такође и прозападних, анти-Православних, итд. Престоница треба пре свега да буде посвећена свом народу и сопственој држави и националним интересима итд, а на другом месту страним идеологијама, итд. Видимо да у САД, Канади, Аустралији, Турској итд престоница није највећи град. Београд је превише нестабилан и окренут ка себи и Западу, а премало ка Србији и потребама државе и целокупног становништва Србије. Србија треба да гради дугорочну стабилност, а то је тешко остварити у Београду.
9.2.2025. · Подељено са Јавно Православна победоносна песма
3. фебруар. · Подељено са Јавно Победоносна песма Светог владике Николаја Велимировића
3. фебруар (3. део) Студенти морају да поштују законе Србије, исто као и сви остали пунолетни грађани. Да ли су стварно сви студенти будућност Србије? Или су будућност неких других држава? Велики део њих планира да после завршених студија напусти земљу. Они често не воле или презиру своју земљу, као малу, недовољно развијену, итд. То нам се догађа већ деценијама. Многи планирају да доспеју на паразитске функције, добро плаћене где раде 2 или 3 сата дневно. Колики је проценат њих који су истински патриоти којима је истински стало до земље? Колико процената њих је посетило Србе на Косову и Метохији с обзиром да врло тешко живе последње две године, колико њих је организовало протесте и блокаде против терора приштинских власти против српског народа?? Држава, народ и родитељи се труде да обезбеде све студентима, али они, поред права, имају и обавезе, да уче и поштују државу и њене законе. Где су сада студенти из великих студентских протеста 1968. и 1996.? Да ли су они испунили сопствене идеале? Студенти морају да поштују Устав, законе, статуте својих факултета и универзитета, а пре тога морају то да прочитају, науче и знају. Прави студент је онај ко озбиљно схвата студирање и проводи радни дан од 8 сати (или приближно толико) на предавањима и / или учећи. Само се уписати и ставити индекс у џеп и затим правити блокаде и бавити се политиком није довољно. То што професори подржавају студенте не значи да су тиме решени сви проблеми - морају и једни и други да поштују Устав, законе и друге правне норме о високом образовању, о томе како се легално пријављује и одржава јавни скуп или скуп у покрету. Сад је најважније имати јаке живце и не подлећи рапсодијама незадовољства и деструкције.
1. фебруар у 12:24 · Подељено са Јавно Наставак: (2) Треба омогућити онима који желе да раде - да раде, онима који желе да студирају - да студирају. Блокаде су узеле маха и прешле одређене мере и границе. Постоје права да човек искаже своје незадовољство и неслагање, али постоје и обавезе и законски оквири како се организују протести, штрајкови, итд. Треба имати у виду да нису студенти у блокади, него да је део студената у блокади. Да нису бајкери подржали студенте, него да је део бајкера подржао студенте, итд. Видели смо како су студенти у јесен 1996. у масовним протестима поносно носили заставе западних великих држава, а већ у пролеће 1999. су нас те државе бомбардовале и затим окупирале јужну покрајину - да би у јесен 2000. дошло до преврата, револуције и рушења државе у име слободе, демократије, економског и културног напретка, правде, итд. Да ли треба то све да понављамо?
1. фебруар у 12:14 · Подељено са Јавно Марко Бакић 26. јануар у 23:29 · [Након позоришне представе "Зоран Ђинђић" изведене на Правном факултету у којој се на скарадан и увредљив начин исмевају Војска Србије и СПЦ, и повраћа по српској застави, где је читав амфитеатар усхићено аплаудирао (Захваљујући брзој провери тачности ове информације од стране Dejan Kostic установљено је да је претходна вест стара 12 година,прим.аут.) Елем, други део објаве и даље стоји као тачан.] Студенти су решили да организују блокаду Аутокоманде баш на Савиндан и то са почетком у 10ч. То је тачно у време кад се увелико служи Литургија у свим црквама СПЦ на један од највећих празника у Срба, Светог Саву. И уместо да позову све Србе и православне да баш тога дана дођу у храм на Литургију и помоле се Светом Сави за помоћ, причесте се и након тога крену у своју праведну борбу Литијама као у ЦГ, не, они позивају на улични баскет и протесте, и одвајају у ствари народ од оног што нам је најпотребније, од Христа и Божије помоћи. Након овога студентски протести немају моју подршку. Не по тој цени. Лаку ноћ.
31. јануар у 17:22 · Подељено са Јавно Ево неколико објава о студентским блокадама писаних последњих дана: (1) Ако се држимо студентске логике да су за пад надстрешнице у Новом Саду одговорни органи власти итд, онда су за ужасни и кукавички инцидент покушаја убиства студенткиње у Рузвелтовој улици великим делом одговорни и организатори протеста - тојест студенти. Посебно зато што око два и по месеца организују блокаде саобраћаја итд мимо закона и угрожавајући безбедност грађана, а многе грађане то и иритира. Знајући менталитет људи у Београду, нервозу, кратак фитиљ, да многи пију и возе, много је оних који користе "теже" дроге у последње време (такав је тренд), да протести трају дуго, да има пуно оних који се не слажу са студентском блокадом - оваква трагедија се, на жалост, могла очекивати. Пут до пакла је поплочан добрим намерама. Неко је можда то и прижељкивао - најпре они који желе што дубље поделе у Србији, раздоре, мржњу, сукобе, а можда и грађански рат - а то нису ни студенти ни власт ни већина људи, већ западни центри моћи којима све то одговара по принципу: Завади па владај. Инжењери хаоса, који налазе људе у Србији који ће да спроводе њихову политику. Одговорна је и полиција која је дозволила да се масовно врше блокаде саобраћаја, мимо свих закона, без икаквих последица по организаторе. Што се тиче возача, који је покушао убиство студенткиње, подсећам на апел да се уведе смртна казна у Србији, јер другачије одређен слој усијаних глава и мафијаша није немогуће умирити. Новине Данас су усмериле критике на рачун Полиције, али која Полиција у свету може квалитетно да обезбеди блокаде саобраћаја на много локација у држави сваки дан? - при томе блокаде организоване аматерски мимо прописа и закона о окупљању грађана и безбедности саобраћаја? Србија је генерално болећива према студентима и даје им разне привилегије, али нису сви 100 посто одушевљени са тиме, поготово што многи након што искористе све што им држава омогућава бесплатно од вртића до факултетске дипломе на крају одлуче да напусте државу и тиме обесмисле сва улагања у њих. За нову трагедију у Рузвелтовој улици велики део одговорности сносе организатори блокаде, а то је највероватније неформална групација Студентска блокада Правног факултета, која је организована на нелегалним студентским пленумима који су заобишли легалне Студентске парламенте (који су наводно троми и спори итд), где су постојали неки председавајући и вође студентске блокаде где су донете одлуке о блокади наставе (а можда и о блокади улица), а блокаде улица су спроведене аматерски и нелегално. Не можемо се борити против нестручности, корупције и беззакоња у Новом Саду тако што ћемо и сами да организујемо скупове непрофесионално и незаконито, срљањем. Са друге стране, власт се превише опустила и осилила, тако да понекад мисле да могу да раде шта хоће мимо воље народа, правних прописа итд, као што је случај са литијумом где је 90 посто грађана против експлоатације литијума, Влада је обећала да тога неће бити (и донете су званично одлуке), а онда се креће у преговоре са Немцима око рударења литијума непосредно након што је та иста Немачка покренула светску кампању да се Србија прогласи геноцидном творевином због непостојећег геноцида у Сребреници. Још горе је што је то урађено преко Уставног суда због псеудо легализма, а у ствари је манипулација важном државном правном установом. То додатно снижава рејтинг Србије као озбиљне државе и ствара утисак да узак круг људи има превелику концентрацију моћи и да диригује системом према свом, а не општем интересу.
21. јануар у 12:40 · Подељено са Јавно Село Прилипац у општини Пожега; поред Цркве из 14. века коју је подигао свети кнез Лазар су гробови и споменици из средине 19. века; натписи на њима сведоче о писму које је било много ближе савременом руском док још Вукова реформа (по налогу Беча) није узела маха.
3. јануар у 15:41 · Подељено са Јавно Кандидат АФД за канцелара Алиса Веидел - интервју за Блумберг Врло разумна, храбра и прагматична особа на таласу умерене деснице који запљускује Италију, Француску, Америку, итд, а највероватније и Немачку. Алиса је за јачање немачке индустрије, скептична према ЕУ и НАТО, за јефтини руски гас, затварање граница и легалне контролисане миграције, итд. Одбацује етикете да су десничари или крајњи десничари - та јефтина негативна пропаганда све слабије пролази код бирача. Надамо се да је и за повлачење признања независности Косова и Метохије.
AfD candidate Alice Weidel: https://youtu.be/IeYB_Hmsu84?si=DIaZOa1MZV4a1WL9
3. јануар у 00:36 · Подељено са Јавно Што се тиче такозваног стратешког дијалога Србије и САД, треба подсетити да он мора да буде у оквиру Устава Србије, а то значи да Америка треба прво као знак елементарног поштовања Србије и њене суверености и територијалног интегритета повуче признање независности наше јужне покрајине Косова и Метохије. Друго, ми још увек нисмо ни отворена питања решили и дошли до нивоа елементарног узајамног поштовања, а треба да говоримо о стратешком дијалогу. То нема смисла - апсурд. Америка прво треба да исправи своје велике грешке према Србији од почетка 90-их и да упути званично извињење, итд, да прекине да ради против Србије, а ми треба да се трудимо да имамо основно самопоштовање. Они који се плаше Америке и не треба да седе у државном руководству. Треће, тренутна Бајденова администрација има још 5 радних дана!! и нема сврхе започињати са њима такозвани стратешки дијалог и само наљутити Трампову екипу. Или се ту ради о протеривању Руса из НИС-а, а добијања неких привремених мрвица заузврат и лажних обећања. Deja vu
11. јануар у 22:47 · Подељено са Јавно Повезано са претходном објавом, Џефри Сакс, један од највећих ауторитета у интелектуално академском свету Запада.
11. јануар у 11:17 · Подељено са Јавно Американци траже да се Руси повуку из Нафтне индустрије Србије !?!? Је ли то она Америка која нас је бомбардовала пре четврт века и водила све ратове индиректно и директно против Србије, довела своје људе на власт 5. октобра да би се Хагу изручили генерали и хероји одбране, она Америка која је признала независност Косова и Метохије, отворила базу Бондстил на нашој територији, она која је међу главним заговорницима тога да су Срби извршили геноцид у Сребреници, она Америка која је својим савезницима из два светска рата забила нож у леђа, итд, итд? Садашња америчка администрација нема легитимитет да десетак дана пред свој одлазак наређује бахато сувереним земљама шта треба да раде, а и иначе (генерално) немају право на то. Бајденова мрачна екипа се труди да почини што више штете пре него што се повуку. Вероватно се не треба превише узбуђивати - близу је 20. јануар, наш празник Светог Јована Крститеља, а и инаугурација Доналда Трампа у Вашингтону, који добро зна да је велика већина српске (незанемарљиве) популације у Америци гласала за њега. Са друге стране, Русија је наш историјски савезник и вишевековни покровитељ српске државности и заслужује високо поштовање, као таква. Више немамо право на политичке аутоголове. Ова америчка администрација има још буквално 5 целих радних дана !!!! Да ли треба сад да се плашимо Бајдена ??
9. јануар · Подељено са Јавно Гренланд је данско Косово
8. јануар ·
8. јануар · Подељено са Јавно Белгијски фотограф Александер Думареј је у периоду од 2016. до 2022. фотографисао преко 200 напуштених школа у Бугарској која је од 1990. изгубила око 2,5 милиона становника и стотине школа у мањим местима су затворене и напуштене. Узрока је пуно, али један од главних је улазак Бугарске у ЕУ и одлазак младих на Запад практично без границе. Слично се догодило и у Хрватској после уласка у ЕУ, мада не оволико драстично. То је један од разлога зашто је улазак Србије у ЕУ штетан, посебно по демографску ситуацију.
4. јануар · Подељено са Јавно Шта повезује 4 велике трагедије нашег народа последњих годину и по дана? Врачар, Младеновац, Нови Сад и Цетиње? Прве две су се догодиле након опште прославе 1. маја, Нови Сад одмах након Ноћи вештица, Цетиње после неразумног и антихришћанског празновања Нове године у време поста. Дакле живот и Бог нас опомињу да се вратимо Хришћанству, путу својих предака, доброј традицији, уздржању и разумном понашању. Празнике који у себи носе елементе антихришћанског и демонског (паганског, комунистичког) треба уклонити или их празновати у друго време на други начин. Остао нам је свети завет предака да држимо пост средом и петком и 4 велика годишња поста (Васкршњи, Петровдански, Богородичин и Божићни) и да се у то време не једе мрсна храна и не организују славља и умерено користи алкохол. Ако то поштујемо добро ће нам бити и Бог ће нас благословити миром, здрављем, радошћу, успехом и победама. Уколико то не поштујемо сами призивамо на себе и своје ближње зло, муку и страдања. Народна пословица каже: Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се лупају. Заиста је тако. 1. мај је празник комуниста, масона и сатаниста и ми као светосавски хришћански народ не смемо то да празнујемо, али наравно да треба да постоји у друго време празник рада и радника. Ноћ вештица је ноћ безумља и призивања зла, то је својеврсни руски рулет који доноси врло горке плодове. Ми смо народ Белог анђела и светих архангела Михаила, Гаврила, Рафаила и других, а не црних вештица. Слављење светске Нове године 7 дана уочи Божића у време када треба појачати пост и уздржање је такође велики колективни грех. У време када треба да пребивамо у посту, молитви, бдењу, уздржању, подвигу, посећивању богослужења, читању Светог Писма, молитвеника и житија светих - ми се опијамо, једемо свињско печење и сарме, лумпујемо, псујемо људе и Бога, блудничимо, итд. Шта онда очекујемо - какве плодове оваквог понашања!? Конац се кида где је најтањи, али сви сносимо колективну моралну одговорност за злочин и трагедију на Цетињу. Крајње је време да се као светосавски Хришћански народ у отаџбини, окружењу и расејању одлучно и снажно вратимо светом путу наших предака и поштовању Православних постова средом и петком и 4 велика поста да се спрече будуће трагедије и несреће и да нам Господ Бог подари Своју милост, мир, здравље и сигурност. Молба државним руководствима да дани жалости не буду недељом, јер је то дан Христовог васкрсења из мртвих, победе живота против смрти и радости, него боље петком што је дан Христовог Распећа и смрти на Крсту или суботом што је дан који је Исус провео у гробу мртав, пред славно Васкрсење.
1. јануар · Подељено са Јавно Не сумњај никад у Божију егзистенцију, мудрост и доброту.