Истина ће нас ослободити ропства!

17.12.2010.

Ми, на жалост, често, радимо против себе.  Ја сам  дубоко веровала у Истину. Верујем и данас. Верујем у оно што је записано у Светом Писму: „Истина ће вас ослободити". Сви се куну у истину, а нико је не жели. Зашто Србија не покреће питање злочина над српским народом?

Како прећутани злочини утичу на Србију данас, колико нас то мења у духовном и етичком  смислу?

Српска пострадања под клероусташком Хрватском, у Муслиманској Босни, од стране комуниста, на Косову и Метохији од стране шиптарских терориста су велико и озбиљно оптерећење које тражи  историјски одговор, реституцију и исправљање историјских неправди.

Српски народ се прославио својим одбранама од Турака у Балканским ратовима где се жртвовао, гинуо и прсима јуришао голорук. Сада прогањају генерале и  полицајце, као да је злочин бранити своју земљу. Никакав злочин није починио  генерал Лазаревић, јер је бранио своју земљу, спасао је толике људе. Да их нису спасавали ишли би на војни суд.  Нико не спомиње генерале који су бранили Косово и државу, а осуђени су на  15- 25 година затвора. Шта ми радимо да их бранимо? Зашто? Рамуш Харадинај је ослобођен, Насер Орић је ослобођен после тврдње Дел Понте о продаји људских органа, што је злочин над злочинима. У Гњилану су жену и људе везали за кола и растргли их.  Шиптари су починили геноцид над српским народом. Откривамо страшне злочине и - ништа! Где је ту морал? На чему васпитавамо децу?
Колика је ту одговорност отвореног лобирања Соње Бисерко, Наташе Кандић, Борке Павићевић?

МИНИМИЗИРАЊЕ ЗЛОЧИНА И АКРЕДИТИРАЊЕ ЛИДЕРА ЗЛОЧИНА ОД СТРАНЕ ДОМАЋИХ МЕДИЈСКИХ КУћА:

Знајући колико има функционера и  чиновника при ОЕБС, УНМИК, СФОР, КФОР, питам се, да ли су намерно игнорисали и прикривали злочине почињене над српским грађанима, од Кравица, Бљеска, Олује,...

Како је могуће да данас игноришемо жестоку подршку дату од тих наших НВО на међународном нивоу у име Србије и такво њихово деловање на међународним конференцијама, где годинама промовишу да треба разумети и признати политику: Месића, Туђмана, Изетбеговића, Тачија, без обзира на извор злочина из те политике? Да ли одговорност није у редовима медијског простора датог тим особама у последњих десет година, овде у Србији, али пре тога од 1996 у свету. Већина медија није дозволила да се ове НВО критикују, а у супротном, ако се то и догодило, тим лицима је јавно у Србији прилепљена етикета: “екстремни националисти“, прозвани су фашистима, клерофашистима, итд. Природно је поставити и питање донација превасходно упућених Србији од пореских обвезника: ЕУ, САД, Канаде, Швајцарске, Аустралије, „ЗА РАЗВОЈ И ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ“, УПЛАЋИВАНЕ ТАКВИМ  НВО ФОНДОВИМА, НА НАШУ ЖАЛОСТ ПРЕПОЗНАТИХ У СВЕТУ КАО БОРЦИ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ И ЉУДСКА ПРАВА.

Изложба у Приштини одржана у јеку кампање на изборима 2007, у част „ослободиоца УЧК“ недвосмислено је указивала на умешаност НАТО официра, што активних, што пензионисаних, у блиској сарадњи са Тачијем, Харадинајем, и многобројним злочинцима са тих простора. Србија је бомбардована без икаквог међународно-правног основа. Побијени су толики људи, бомбардоване болнице, школе, аутобуси, телевизија - то нису били војни објекти. НАТО је починио ратне злочине над српским народом. Њихов грех је велики, али и свих оних који су сакривали тај грех, али и данас то јавно раде. - Све се дешавало у Београду, не у прашумама Амазоније. Има живих сведока, има добрих истраживача, све се може утврдити уколико се жели. Треба да утврдимо истину, ради историје, ради морала, зарад будућности Србије!

Зато сам захвална Дик Мартију што је имао све потребне способности  и храбрости да истражи и да обелодани истину о ЦИА затворима по Европи, и свету, као и о методу Гвантанамо, а посебно сам му захвална што је лицемерне белосветске учитеље и самопрозване лидере у борби за људска права, недвосмислено јавно прозвао и на нама је да их препознамо. Они треба да сносе личну и моралну одговорност сакривања истине. Зауставимо агонију препознатих жртава и још страшнију агонију сакривених међу нама живих жртава сведока истине ..  

Велико и озбиљно оптерећење које тражи  историјски одговор, реституцију и исправљање историјских неправди:

Нада Шакић, најмонструознија жена убица у логору Јасеновац, полусестра усташког злочинца Макса Лубурића и жена Динка Шакића, заповедника логора у Јасеновцу, мирно проводи старост у елитном старачком дому у Загребу. И поред доказа, суд у Загребу је ослободио кривице и тако показао зашто је 1998. затражио њено изручење од Аргентине, истовремено када и суд у Београду. Уместо на робији, Нада Шакић ужива све привилегије достојне националног хероја и заслужног грађанина. Због чега Србија данас поново не затражи једног од највећих злочинаца над српским народом? – Или чека. Шта чека? Да жена умре? Преговоре са Тачијем?

 Ја рачунам на то, то самостално судство Србије, то је део борбе, део живота, и сматрам да се морамо суочавати са наведеним и другим проблемима, да би створили праведну будућност без нових ратова.

              Борка Миланков-Црепуља, експерт УН за мир и људска права, директор асоцијације Швајцарска-Русија, саветник Покрета 1389 за људска права и слободе, активиста људских и грађанских права

Београд, 15.12.2010. 

Извештај Савета Европе о трговини људским органима на Косову и Метохији (усвојен 16.12.2010. у Паризу), известилац Дик Марти, (на енглеском) - погледајте

Покрет 1389 тражи јавно извињење и оставку на све функције Бернара Кушнера, који се на Косову и Метохији вулгарно подсмевао жртвама "жуте куће", а оне који су истраживали ову тему (где се сада убрајају Дик Марти и Савет Европе) назвао "идиотима и убицама". Исто важи и за Раду Трајковић, која је саучесник у наведеном неделу, а при томе је учешћем подржала недавне Тачијеве антидржавне изборе на Косову и Метохији.