Изворни проглас при оснивању покрета 1389

О нама

Покрет "1389" је образован почетком октобра 2004. године са циљем да усмери и сабере значајну, али помало хаотичну енергију неколицине познаника и пријатеља и да постојеће родољубиво прегнуће подигне на виши организацијски ниво. Сазрела је свест која би се могла исказати речима ''кад ако не сад'' и ''ко ако не ми''. Српски народ је у великој биолошкој, моралној, економској и свакој другој кризи и мораће сам да преузме судбину у своје руке, да се тргне из апатије или да једну ногу спусти у гроб. Апсолутно је јасно да на жалост нема појединаца ни институције који би могли (и хтели) да својим ауторитетом и харизмом поведу нацију, па се стога сви морамо упитати: шта могу да учиним за отаџбину? 
Свесно, одлучно и поносно настављамо државотворне идеје и традицију прилагођавајући их у изразу сопственом времену, дакле наша уверења нису изум једног човека ни туђинских институција, нити пак талог потрошачке, материјалистичке саможивости.

Градићемо камен по камен Србију духовности, уметности, науке, образованости, васпитаности, традиције, достојанства, материјалне сигурности, психо – физичког здравља, радости и спорта; радићемо на решавању највећих друштвених проблема као што су: алкохолизам, исељавање младих стручњака, бела куга, изрођавање. Неко је ову визију назвао бајком, али стварност сутрашњице је производ вере и рада у садашњости. 
Одређени интелектуални национални кругови се баве искључиво теоријским разматрањима, док су други (страначки и омладински) окренути практичном политичком деловању – ми ћемо се ипак кретати путем усклађивања ова два приступа. Важно је познавати прошлост, предузимати неопходно данас ради будућности којој треба храбро изаћи у сусрет. 
Поред покретања процеса утврђивања државног и националног интереса превасходно сврха нашег постојања (организације имају сврху, а нације смисао; организације су средства, а не циљ) је окупљање родољубивих снага. Овај посао схватамо крајње озбиљно и истрајаћемо у њему упркос обесхрабрујућим историјским и скорашњим искуствима, јер је то једини пут ренесансе народа. Србија тренутно има велики, али неискоришћени потенцијал, а оличен у мноштву изолованих и недовољно активних патриотских организација. Овом језеру је потребна турбина предузимљивости и саборности која би искористила енергију која лежи у њему. Група ''1389'' је свесна величине проблема са којима смо се ухватили у коштац и зато тражи и нуди сарадњу како би конкретни пројекти били што боље промишљени и што квалитетније остварени. Само уједињени можемо се надати постизању значајних резултата.
Треба истаћи још да: сматрамо да је мера вредности организације допринос народној и државној добробити; трудимо се да будемо међу првима по учесталости извођења конкретних акција; сабираћемо и објављивати оригиналне радове; од самог почетка смо кренули са идеологијом и праксом новог родољубља; спроводимо оригинална решења на пољу устројства политичке организације; итд.
Међу члановима влада потпуна равноправност. О свим питањима се одлучује по правилу: један човек - један глас. Дакле, немогуће је да се оствари дикатура појединца што је скоро неизбежно у свим постојећим политичким организацијама (странкама) или потчињеност мафији, односно крупном капиталу. Омогућићемо чак једном месечно гостима на састанку да гласају, с тим што активно чланство задржава право вета. Оваквим системом рада показујемо стварно поверење у народ и жељу да се његова воља непосредно испољи и затим реализује.
Назив ''1389'' указује на годину Косовског боја, на прекретницу у српској историји и нашу непоколебљиву одлуку да служимо Богу правде, а не сили и тај небески идеал смо сачували по цену милиона живота. Назив указује на пожртвованост и храброст, на тешке последице српске неслоге, потсећа на државотворну традицију, опомиње на окупирано Косово и Метохију и захтева јединство ради стварања снажне националне државе. 
Знак чине два квадрата под углом од 45°, један представља народ, други државу, а заједно оличавају националну државу. Народ и држава, као две сродне категорије, се међусобно допуњавају у сталној тежњи да се пронађе савршен склад. Знак представља одлучност, слогу, снагу, уређеност, свестраност и самосвест које негујемо и ширимо. Осмокрака звезда указује и на нашу приврженост Православљу.

Децембар 2004. године

''Ми једини онога који не жели да се меша у државне послове не зовемо пријатељем мира него чељадетом од кога нема користи''. Перикле, V век пре Христa