Муслиманске секте

БАХАИЗАМ

После Мухамедове смрти муслимани су кратко време били јединствени. За време четвртог Мухамедовог наследника калифе Алије, који је иначе био Мухамедов зет, дошло је до сукоба на питању калифата па су се муслимани поделили у две групе: сунити и шиити. Од шиита који су имали и имају већину у Ирану, одвојиле су се разне секте. Једна од најновијих муслиманских секти под именом бабисти, појавила се 1844. године. Њен покретач је био Мирза Али Мохамед, прозвани “Баб”, што значи “врата”, то јест он је “врата кроз која свету долази истина”. По властитој тврдњи он је “манифестација божанске суштине у свету”. Противници су га убили у Табрису 1850. године, али његови фанатични следбеници су кроз цео деветнаести век задавали муке исламским владаоцима у Турској и Персији. Наследник Бабов био је његов млађи син Мирза Јахаја Нури који се назвао Баха Улах што значи Алахов сјај. Отуда и назив секте бахаизам. Од 1957. године кад је без мушког потомства умро последњи наследник Баба Улаха, верском заједницом управља веће од девет највиших заступника.
Бабово учење се може најкраће изразити у тези: постоји Бог који има два атрибута вољу и истину. Воља Божија показује се кроз акт стварања, а истина се отелотворује у пророцима – имамима. Један од њих је Мирза Али Мухамед звани Баб, а исто тако и његови наследници.