Насловна О нама Download Везе Контакт

Планета кукавички ћути пред новом агресијом неоколонијалне империје

НАТО пакт напао Африку

"Недужни цивили" са борбеним авионима и тенковима!?

20.03.2011.

НАТО пакт је на самиту прошле године себи доделио улогу чувара глобалне безбедности или преведено на свакодневни језик обичних људи - светског полицајца. Наравно, НАТО за ово није тражио нити добио одобрење од света који жели да "чува". НАТО је поставио себи раније за основни приоритет проширење, до скоро на Балкан, а од скоро и на Африку (линк). Неке афричке државе већ су део злокобног, лукавог програма "Партнерство за мир" (тојест рат). Једна од најбогатијих држава Африке, богата квалитетном нафтом, није се сложила са оваквим планом, већ је лобирала у Афричкој унији у супротном смеру - стога се нашла на удару старих, нових колонијалних сила; реч је о Либији.

Скоро месец дана се води опсежан медијски рат против Либије, износе се тврдње да војска одана Гадафију убија недужне цивиле и слично. Ипак, има довољно доказа, које су чак и западне станице објавиле, да побуњеници поседују борбене авионе, тенкове, итд, стога се борба Гадафија да заведе ред у држави мора разумети. Ниједна суверена држава на свету не би допустила оружану побуну, губитак контроле над великим делом територије и образовање нове владе која не поштује постојеће државно руководство.

Француска и Британија, а затим и Америка су напале Либију која има око 100 пута мање становника од поменутих земаља агресора, а земаља нападача има и више. Напад се догодио у тренутку када су Гадафијеве државне оружане снаге повратиле контролу над скоро целом земљом од терориста. Грађани престонице Триполија су одмах по нападу изашли на улице и образовали "живи зид" пркосећи ракетама НАТО пакта.

Француска је прекршила међународно право и цивилизацијске норме признавши наоружане побуњенике, терористе у Бенгазију и другим градовима као нову владу Либије. Овим је власт Француске угрозила начела суверености и територијалног интегритета, што може дестабилизовати међународну заједницу. Западноевропске државе и Америка су постале нервозне у жељи да свргну непослушног Гадафија. Једна од разлога за војну интервенцију је наводна заштита цивила, али испоставило се да су већ први напади НАТО пакта 19. марта довели до убијања либијских цивила. То се могло и очекивати (за напад су коришћени између осталог и "томахавци" испаљени са подморница), стога је агресија потпуно контрапродуктивна.

Криза у Либији је још једном отворила проблем на који Покрет 1389 указује већ дуже време, а то је да Америка и Британија константно злоупотребљавају појам "Међународна заједница", тојест крију се иза њега. Ово се нарочито осећа у унутардржавним обраћањима, али и другим приликама. Најмоћније државе НАТО пакта отворено желе да угуше УН или да их ставе под своју контролу. На жалост, овој фашистичкој амбицији пружа се слаб отпор. НАТО покушава да оправда своје агресивне акције проглашавајући себе за међународну заједницу, односно за представника међународне заједнице. Јасно је да западна цивилизација покушава да све друге мирољубиве цивилизације покори. Не могу 2 нити 4 државе избрисати цео свет и неовлашћено се представљати у име човечанства. Цивилизације и државе света су дужне да одбране своја права и своје гласове од неофашистичких аспирација - не сме се дозволити глобални неоколонијални империјализам. Америка, Британија и друге државе се морају оштро опоменути сваки пут када неовлашћено употребе израз "међународна заједница", иначе ће велика већина нација бити ускоро обесправљена.

Напад на Либију је припреман око месец дана бесомучном пропагандом против Гадафијеве владе. Веома је тешко и данас доћи до података о сукобима у Либији од државних органа Либије, већина података до којих се може доћи су дириговане вести западних великих медијских корпорација. Показало се да је свет лоше и једнострано информисан и да је потребно да се развијају регионални и глобални објективни медијски системи, наравно, њихови власници и уредници не смеју бити из земаља ЕУ и НАТО које су завеле светску информативну диктатуру, која се мора што пре окончати.

Једна од највећих превара у свему је Барак Обама, добитник Нобелове награде за мир (који је ово признање у многоме обесмислио), човек који је дошао на власт у Америци оштром критиком рата Џорџа Буша млађег у Ираку и обећањем да ће тај рат прекинути. Обама је повећао број војника у Авганистану, није се повукао из Ирака, стално појачава претње и ултиматуме Ирану, а сада је напао и Либију. Све то Обама је зачинио личном харизмом и моралном реториком - ипак његова дела сведоче о насиљу.

Моамер Гадафи је пре пар година показао добру вољу према западу, одрекавши се свог нуклеарног програма - ипак притисци на његову земљу нису престали. То је још један доказ и да притисак Америке на Иран, због наводног развоја нуклеарног оружја, у ствари има другу позадину - жељу Америке да покори и уништи све који јој се јавно супротстављају.

Покрет 1389 позива међународну заједницу, односно све цивилизације света да не посматрају немо агресију запада на северну Африку, већ да захтевају хитан прекид ватре и да се омогући државним органима Либије да успоставе мир и поредак на целој територији земље. Руководствима светских држава су неопходна храброст и јединство, како би се изборили да право победи силу и да једна агресивна војна алијанса не пороби постепено целу планету. НАТО пакт се мора вратити у оквир међународног права и одбрамбеног деловања, а не окупационог. Данас Либија, сутра може бити било ко!

Прилог арапске ТВ "Al Jazeera" на енглеском који приказује на почетку обарање борбеног авиона либијских побуњеника, а на крају тенк побуњеника на улицама Бенгазија: