Зрачење НАТО уранијума од 1999. године

25.10.2010. Београд

НАТО пакт је 1999. године бомбардовао СР Југославију и релативно су познате последице детонација, касетних бомби и других оруђа за убијање и уништавање. Оно што је мање познато и што се прикрива, је озраченост коју сви још увек у великој мери трпимо, због уранијума који је НАТО бацао са бомбама на Југославију. Вероватно ће режимске и прозападне организације и медији поново прећутати ово питање или прокоментарисати да је то европски, демократски, либерални уранијум бачен на српске хулигане, фашисте, насилнике. Ипак, јасно је да је истина управо обрнута. Озраченост на Косову и Метохији се може поредити са Хирошимом, а они који буду и даље скривали податке о броју оболелих, умрлих и другим последицама бомбардовања уранијумом, нека знају да су саучесници у најтежем ратном злочину према цивилном становништву, који може ускоро бити окарактерисан као геноцид. Ево једне од вести која је узбуркала Србију:

DUSAN STANOJEVIC NATO uranijum u utrobama majki sa Kosmeta

http://www.pecat.co.rs/2010/10/dusan-stanojevic-nato-uranijum-u-utrobama-majki-sa-kosmeta/

Razgovarala Natasa Jovanovic

Da li je Kosovo druga Hirosima, zasto se cuti o epidemiji karcinoma, da li je izvestaj lekara iz nase Juzne pokrajine zvanicna potvrda da je NATO izvrsio bioloski genocid nad srpskim narodom – otkriva u razgovoru za „Pecat“ direktor GAK „Narodni front“ i vodeci ginekolog hirurg kod nas i u svetu

„Zlocin na Kosmetu, koji su izazvali NATO projektili ‘obogaceni’ osiromasenim uranijumom, prevazilazi sve dosadasnje svetske tragedije, a posledice sa kojima ce morati da zivi 60 narednih generacija ne mogu se ni zamisliti“, kaze u razgovoru za „Pecat“ vodeci hirurg ginekolog prof dr Dusan Stanojevic

U poslednjih 10 godina javnost u Srbiji  je u vise navrata, pokusavala da otvori temu epidemije raka kao posledice NATO bombardovanja. Na zalost, sve je ostajalo na nivou pokusaja. Onda ste vi izasli u javnost i rekli da je Kosovo srpska Hirosima. Cime potaknuti ste prekinuli ovo desetogodisnje cutanje?
Kao predsednik ginekoloske sekcije 24. septembra obreo sam se, sa jos 50 kolega iz Beograda, na sastanku u Kosovskoj Mitrovici, u Zvecanu. I kako, vec po obicaju, ljudima u cijim gradovima se odrzavaju ovakvi skupovi prepustamo da iznesu  probleme koje ih muce, opet u svetlu najmodernijih tendencija nauke, cuo sam frapantne podatke o posledicama delovanja osiromasenog uranijuma. Lekari sa Kosova, uglavnom Srbi, odabrali su temu „Prisustvo radioaktivnog uranijuma na Kosovu“ i njoj posvetili cetiri-pet predavanja. Prema njihovom kazivanju na celoj teritoriji Kosova, pala je negde oko 21 tona osiromasenog uranijuma. Dakle, to nije 21 tona nekakvih bombi sa eksplozivom, vec je rec o 21 toni radioaktivnog uranijuma. Ovaj podatak je uzet iz NATO arhiva iz Brisela. Celo Kosovo je pokriveno osiromasenim uranijumom kojim su zatrovani zemlja, voda i vazduh. Culi smo konstataciju lekara da je medu decom i medu nekim odraslim osobama registrovano prisustvo tumora na kostima, uvecano za 107 odsto u odnosu na period od pre 1999. godine.  Danas na Kosmetu svako ima u porodici po nekoliko clanova obolelih od raka, a na jednom sastanku kojem sam prisustvovao, sedelo je 50 odsto ljudi obolelih od ove opake bolesti. Sve me je to nateralo da u ime svog dvomesecnog unuka i svih novorodencadi u Srbiji, iznesem u javnost ovu dugo skrivani cinjenicu da je srpski narod na Kosmetu usao u pravu epidemiju karcinoma.

Istrazivanje koje je sproveo tim lekara sa Kosmeta, potvrduje jos neke pretpostavke strucnjaka o dalekoseznim posledicama delovanja osiromasenog uranijuma. Mozete li nam reci do kakvih su jos otkrica dosle vase kolege?
Ideja i cilj ovih lekara je bio da ispituju, posto su svi ginekolozi, prisustvo uranijuma u plodovoj vodi i u pupcanoj krvi, sto im je bilo dostupno. Oni su za te potrebe angazovali jednu genetsku laboratoriju iz Subotice i tako otkrili, u pojedinim slucajevima, prisustvo radioaktivnog osiromasenog uranijuma u plodovoj vodi i u krvi pupcanika. Tom sastanku prisustvovala je doktorka geneticarka, koja me je pitala kakvog to ima uticaja na plod, kakve su posledice prisustva osiromasenog uranijuma u samom plodu i plodovoj vodi. Nisam znao sta da odgovorim. Jedino u sta sam siguran jeste da posledice mogu biti stravicne, ali njihove razmere, mislim, niko zivi ne moze da predvidi. Druga stvar, koja je sa stanovista ginekologije mnogo znacajnija, jeste ta da je zabelezena cesta pojava takozvane molahidatoze ili grozdaste mole. To je oboljenje tog tkiva, od koga ce se kasnije stvoriti embrioni posteljica.
U celijama te grozdaste mole se najcesce javlja genetska malformacija. To je oboljenje koje se pojavljuje na pocetku trudnoce gde je plod unisten, a celokupna masa zajedno sa posteljicom razvija se kao jedan tumor, koji najvise podseca na grozde. Sastoji se od sitnih vodenih cista i raste u beskonacnost. A kakve ce se tek mutacije i malformacije javljati, tek cemo videti. U normalnim celijama postoji 46 hromozoma, a u celijama grozdaste mole njihov broj je dva ili cetiri puta veci. To je vec genetska anomalija, koja se pojavila posle bombardovanja. U normalnim okolnostima jedna grozdasta mola se javlja u tri hiljade trudnoca, a u ovim, posle bombardovanja, prisustvo grozdaste mole je mnogo cesce u odnosu na raniji period. I izrazava se u procentima. Alarmantan je i broj uginuca ploda u ranoj trudnoci, pojava tumora kostiju kod male dece…
Pazite, taj rezultat su prikazali lekari, koji rade na Kosovu, kao i profesori Univerziteta u Pristini sa sedistem u Kosovskoj Mitrovici. Oni su poredili pojavu grozdaste mole pre bombardovanja 1999. godine, sa njenom pojavom posle NATO bombardovanja. Takode, i pojavu tumora kostiju pre i posle bombardovanja. Uoceno je da su te pojave ucestale i onda su lekari krenuli da prebrojavaju koliko je to cesca pojava. Sve o cemu vam govorim potkrepljeno je  statistickim rezultatima.

Da li ono sto nas ocekuje mozemo nazvati tihim atomskim ratom?
Licno smatram da od Hirosime pa do Kosova, takav jedan ratni zlocin nije zabelezen. Ovo jeste tihi atomski rat, cije posledice cemo sagledati za 600 godina. Ono sto je vrlo bitno jeste da smo na tom predavanju culi da je zagadeno zemljiste na Kosovu, kao i voda i vazduh, i da se osiromaseni uranijum vec nalazi u lancu ishrane. Ako se nalazi u lancu ishrane od toga nema odbrane.

Dakle mi ne govorimo samo o bioloskom genocidu, vec i ekocidu?
Da biste izbrisali jedan narod morate mu prvo planski zatrovati zivotnu sredinu, a nalogodavcima ovog bombardovanja radioaktivnim uranijumom je upravo to poslo za rukom. Osiromaseni uranijum iz zemlje ulazi u biljke, od kojih su neke hranljive. U svakom slucaju, stoka jede te biljke, a mi smo u direktnom kontaktu sa tom stokom, koju koristimo u ishrani. Posto je tamo kompletno unistena zivotna sredina, radioaktivni uranijum sada se nasao u kompletnom lancu ljudske ishrane. A cim je usao u lanac ishrane, automatski je ugrozio sva ziva bica na Kosmetu.

Privremene politicke granice ne mogu da ospore cinjenicu da je Ibar reka koja povezuje Srbiju sa pokrajinom. Da li se i centralna Srbija nalazi na udaru epidemije raka o kojoj govorite?
Sto se tice granica na Balkanu, ja sam veliki grkofil i moj omiljeni pisac u Grckoj je Nikos Kazanzakis. Svojevremeno je preko nekog svog prijatelja Zorbasa, koji je ozenjen Crnogorkom, porucio da su granice na Balkanu kao harmonika. Stalno se skupljaju i sire. Dakle, nista se nije pokrenulo u zadnjih hiljadu godina na Balkanu. Granice se pomeraju levo ili desno, ali to nema nikakve veze sa narodom. Narod ide i levo i desno od granice. Sto se tice uranijuma sa Kosova, on preko Ibra dolazi i u ostatak Srbije. On rekom moze da dode i do Velike Morave i do Dunava, ali ce se i tamo negde staloziti, sto znaci da nece imati takvu snagu da ponovi kataklizmu sa Kosmeta, na kojem je ostalo zagadeno i zemljiste. Voda to moze da spere i odnese, ali zagadeno zemljiste jeste veliki problem.

Cinjenica je da su projektili NATO alijanse padali i na Frusku Goru i na Pancevo, da polusrusene zgrade u centru Beograda prste od radijacije. Da li bi i to moglo biti tema nekog buduceg skupa lekara?
Slicni slucajevi zagadenja  registrovani su i u Pancevu, ali tamo nije problem samo sa radioaktivnim otpadom koliko i sa nekim drugim hemijskim materijama. Ono sto se sada namece kao obaveza jeste organizovanje strucnog sastanka, i ja sam vec u pregovorima po pitanju regionalne saradnje na tu temu, sa kolegama iz Makedonije. Plan je da u Ohridu odrzimo jedan regionalni sastanak na koji bi bili pozvani lekari, i Srbi i Albanci sa Kosova, kao i lekari iz Albanije i Makedonije,  i sa drugih podrucja Srbije. To bi bila prilika da vidimo sta nas je sve zajedno zadesilo. Veza izmedu osiromasenog uranijuma i karcinoma u Srbiji je jos uvek neartikulisana i nije uzela nekog velikog maha. Ali ono sto se namece kao potreba, jeste stvaranje jedne genetske laboratorije u kojoj bi mogli da se otkriju slucajevi malformisanih plodova, genetskih malformacija i ostecenja ploda.

Da li cete konsultovati i italijanske lekare, buduci da je gotovo ceo kontigent njihovih vojnika, koji su boravili na Kosmetu, o cemu je bilo spora u svetskoj javnosti, oboleo od posledica zracenja osiromasenim uranijumom?
Bombe sa osiromasenim uranijumom padale su tamo gde ce kasnije biti rasporedeni Italijani, koji su i prvi oboleli od raka i prvi obelodanili tu istinu. Bilo bi korisno cuti i saznanja njihovih lekara.

Na vratima klinike u Bariju stoji napisano: Zdravstvena kontrola italijanskih gradana, koji su radili na teritoriji BiH i Kosmeta, upucuje da bi cela Srbija trebalo da se podvrgne testiranju.
Rekao sam im da cu se oglasiti u medijima, i da cu svetu kazati sve o tome. Ali znate kako, nas narod je poprilicno anatemisan i nama se ne veruje sta god da kazemo. Ja sam to iskusio na svojoj kozi iduci po svetu. Gde god se negde pojavite kao Srbin, svi vas gledaju sa omalovazavanjem kao da je potrebno da Srbija ponovo u pomoc pozove Arcibalda Rajsa, koji ce objaviti svetu sta se ovde dogada.

Kako tumacite to sto Albanci cute kada je u pitanju alarmantno povecanje broja obolelih od karcinoma na Kosovu?
Ono sto ja kao lekar klinicar znam, jeste to da su kod mene dolazili i Albanci i Albanke oboleli od karcinoma. Kada ne mogu nigde da odu i kada im se sva vrata zatvore, oni dodu kod mene. Ja sto mogu operisem, a sto ne mogu – ne mogu.
Mi imamo konzilijum za karcinom. Ne znam da li je karcinom u porastu, i o kom broju je tacno rec. Ono sto mogu da kazem jeste da se kod nas godisnje leci oko desetak Albanki, koje tvrde da mnogi boluju od raka. Ocigledno je vlasti vaznija politika od zivota gradana.

Poznato je da su snage KFORA jos 1999. godine, davale uputstva svojim vojnicima da izbegavaju kontakt sa predmetima za koje se sumnja da su pogodeni projektilima sa OU. Nije li to bio jasan pokazatelj da se sa lekarskim istrazivanjima ne ceka 10 godina?
Ja sada na to pitanje tesko mogu da odgovorim.

Ako je Kosovo srpska Hirosima, zasto taj problem nije podignut na drzavni nivo, zasto nema nacionalne strategije?
To nije pitanje za mene. Ja sam vam samo preneo ono sto je bilo do nas, i sto su ginekolozi konstatovali, a moja je duznost da obavestim celu javnost u Srbiji i u svetu. Javno mnjenje se poprilicno ustalasalo. To vidim i prema pozivima koje sam dobijao. Sa druge strane, stekao sam utisak da su lekari na Kosovu prepusteni sami sebi. Naravno da bi drzava trebalo da omoguci ljudima da se ispita o cemu se radi, a ne da lekari sa Kosova budu inicijatori istrazivanja i da vape za pomoc. Oni su ljudi klinicari, koji kazu da to postoji u tom i tom broju. Ohrabruje odobreni projekat SANU, da lekari na Kosmetu nastave sa istrazivanjima i ispitivanja posledica bombardovanja. I o tim nalazima bice obavestena i Svetska zdravstvena organizacija, koja je ocigledno pod pritiskom. Bilo je predloga da se obaveste i americke nevladine organizacije, istaknuti intelektualci.

Kakvu povratnu informaciju ocekujete od SZO koja je 2001. godine objavila izvestaj, gde stoji da u „zonama u kojima je koriscena municija sa osiromasenim uranijumom nije neophodno testirati ljude“?
Americki urolog Ricard Santuci iz Detroita, koji je boravio kod nas pre dve-tri godine kao gost klinike, pozvao me je da zajedno odemo u Mozambik gde su isle americke misije da pomazu ljudima. Svetska zdravstvena organizacija ume da radi kada hoce. Medutim, kod Kosova je ocito rec o politickoj stvari. Neko ko vodi SZO treba da uputi bilo kakav signal da se ispita teren Srbije, to jest Kosova, i da tek onda kaze ima li ili nema razloga za bojazan, i da li narod moze ili ne moze normalno da zivi. Ako imate podatak da je baceno toliko tona osiromasenog uranijuma, neozbiljno je saopstiti da ne treba ispitivati teren Kosova. Onda je tu rec o nekoj drugoj pozadini. U tom smislu SZO je pala na ispitu.

Cini se da kada je rec o istini koju Srbi salju u svet, SZO nije jedina koja pada na ispitu casti?
Mi smo toliko u svetskim medijima ocrnjeni, degradirani i omalovazavani da kada se pojavimo negde i kada kazemo da smo iz Srbije, gledaju nas sa nekim nepoverenjem. Uvek se tu nadu ljudi, pa cak i Srbi, koji ce da pljuju po Srbima. Meni to dosta smeta. Smeta mi sto nismo svi isti bar sa profesionalnog aspekta i pred SZO. Licno mislim da treba da dignemo glas i saopstimo istinu, i da polako osvajamo medijski prostor, koji se osvaja kao „tiha voda koja breg roni“. Polako, ali sigurno. Ne treba se zaustaviti samo na ovome.

Da li je politicko pitanje i cutanje Beograda pred problemom smrtnosti od NATO radijacije?
Na to pitanje ne mogu da odgovorim, ali znam da smo okruzeni osiromasenim uranijumom. Imam unuka od dva i po meseca, koji treba da zivi na ovom Balkanu barem narednih 60 godina. Sta njega ceka ovde? Svet treba da bude upoznat da se na Balkanu nalazi mnogo dece koja i dalje treba da zive, i to na ovom zagadenom prostoru. Pretpostavljam da ce se po tom pitanju angazovati i drzava.

Srbija je u evropskom vrhu kada je rec o raku grlica materice. Da li to mozemo dovesti u vezu sa osiromasenim uranijumom?
Ne. Rak grlica materice izaziva humani papiloma virus. Sto se tice raka grlica materice, o njemu se sve zna. On ne nastaje od zracenja i tu je kod nas zatajila preventiva. Moramo nesto da uradimo na njegovom ranom otkrivanju, jer je svuda u svetu maltene iskorenjen. Mi se upinjemo da pokazemo da zene treba da idu na redovne preglede. Imamo dovoljan broj i ginekologa i aparata za pregled. Danas u Beogradu ima 135 zena koje imaju pocetni karcinom grlica materice, a da toga nisu ni svesne. Zato sve zene moraju da idu na redovne kontrole.

Kako se desilo da pojedini mediji preuzimaju ulogu samog Ministarstva zdravlja i drze gradanima moralne lekcije o zdravlju?
Nije to preuzimanje uloge ministarstva. Svi bi trebalo da preuzmu tu ulogu informisanja kako bi se saznalo sve o karcinomu grlica materice, da bi se sprecila pojava pravog raka. Taj karcinom ima svoju evoluciju. On se prvo javi u pretklinickoj formi, a do pojave klinicke forme, to jest pravog raka, potrebno je da prode deset godina. U tih deset godina ako svaka zena samo jednom godisnje ode kod ginekologa, eventualni karcinom grlica bice otkriven u pretklinickoj formi, a tada je izlecenje stopostotno.

Profesor ste na Medicinskom fakultetu u Beogradu, direktor GAK „Narodni front“, vodeci ginekolog hirurg kod nas i u svetu. Da li sam izostavila neku funkciju?
Da, pored svega pobrojanog, ja sam i predsednik Ginekoloske sekcije. Do sada su to uglavnom bili najznacajniji ginekolozi, od oslobodenja pa do danas. Za mene je to izuzetna cast. Mnogo je veca cast biti predsednik te sekcije nego direktor jedne ovakve zdravstvene ustanove. Zato sto su predsednici sekcija do sada bili i direktori zdravstvenih ustanova, Vojin Sulovic, profesor Dragomir Mladenovic, Atanasije Tasa Markovic, Radmilo Jovanovic, Sinisa Tasovac… I kada je meni zapala ta cast, malo sam se osecao nelagodno.

http://www.pecat.co.rs/2010/10/dusan-stanojevic-nato-uranijum-u-utrobama-majki-sa-kosmeta/