Насловна О нама Download Везе Контакт

 

Не у наше име!

16.11.2010.

Пише: Миодраг Новаковић

ВРЕМЕ ЗАПЛЕТА

Пре него што нам се деси време расплета, мораћемо да преживимо време заплета које се управо одвија пред нашим очима- Али опет, не у нашој властитој режији... Над земљом Србијом поново су се надвиле неке мрачне и невидљиве силе, које нас гурају у нове ирационалне сукобе, које ће опет "неко" искористити да нас прогласи "неурачунљивим" и овај пут нам одузме, не само нашу отаџбину, већ и потомство, и будућност...

Какву нам то будућност, за наше потомство, спремају те мрачне силе могли смо да видимо на примеру ове накарадне параде срама. Какву будућност спремају за нас "садашње", можемо да видимо на примеру Режимске репресије која прати тај блудни чин (организован од стране "наше" државе и плаћен нашим народним парама).

ГРЕШКЕ ИЗ НЕДАВНЕ ПРОШЛОСТИ НАМ СЕ ПОНАВЉАЈУ...

Сећате се, како је у "време расплета" Слободана Милошевића, који је очигледно био корумпиран, али је ипак имао неку своју визију независне и слободне Србије; У тој истој Србији пробуђена национална свест, и створила се једна огромна патриотска енергија код народа. Но, тада су почињене крупне грешке од стране тог истог режима, које су имале катастрофалне последице за будућност Србије.

Милошевићев режим једноставно није имао храбрости, нити способности да каналише и институционализује ту енергију, и крене у планско решавање Српског националног питања на територији целе бивше Југославије, и то у име Српске државе и Српских територија које је Српски народ унео као "мираз" у прву Југославију (Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца). Не греба никада да заборавимо да су Срби тада чинили скоро 80% становниптва те прве "Југословенске" државе.

Након мање од једног века "југославизације", „деправославизације" и у овој задњој фази десрбизације српског народа, који су били праћени геноцидима и етничким чишћењем нашег народа са вековних огњишта. Ми смо на том истом простору преполовљени, ако не и десетковани. Сличан геноцид у модерној историји је једино почињен над Америчким Индијанцима, од стране ових истих американаца који нас данас "уче" демократији и толеранцији.

Дакле тај геноцид траје над нашим народом у континуитету више од једног века под покровитељством три "Европске Уније": Аустро-угарске Царевине, Хитлеровог Трећег Рајха и сада ове задње НАТО Европске Уније. Оно што је заједничко свим овим "унијама", јесте да су имале и имају веома снажан антисрпски карактер. Ова задња је најбоље камуфлирала тај карактер у разне форме демократичности и "добронамерности", али то је и оно што га чини најопаснијим.

Оно што претходне две "уније" нису успеле, овој Јевропејској полази за руком: територијално сакати Србију, отима наше националне ресурсе, брише нам културни и национални идентитет, и у овој задњој фази нам чак и "отима децу" васпитавајући их за друштво у коме је морално. Оно што је неморално (те припреме за «отимачину»  наше деце смо видели 10-ог Октобра на улицама престонице, на паради коју су предводили познати "јевропски" педофили!

СРБИЈА- ТВРД ОРАХ

Милошевић, горњим (пропуштеним) српским државотворним потезом вероватно не би успео да избегне конфронтацију са западним силама, које су и иницирале распад Југославије и "кастрирање" српске нације; Али би зато добио подршку са других страна, и што је најважније: јасним дефинисањем српских националних циљева и граница нове српске државе на Балкану, би успешно мобилисао целу нацију око тог циља, и истовремено ставио до знања великим силама да је Србија "тврд орах", о који не вреди ломити зубе.

Уместо тога, Милошевићев режим се определио за "нео-социјалистичку" варијанту југословенства; Која је практично окренула цео свет против нас, обезбедила политичку "муницију" сепаратистичким републикама, и збунила и поделила сам Српски народ. Да све то учини још горим. Вакум који је настао због недостатка јединственог националног програма и јасно територијално дефинисане српске државе на Балкану (која би свуда где треба дисциплинованом армијом заштитила српски народ на својим вековним огњиштима).

Милошевић је на жалост  тај "вакум" препустио "улици" и гангстерима, тајним службама и "полуписменим" националним политичким партијама. Последице свих тих пропуста, су  свима нама добро познате. Истовремено Милошевић је покушавао невешто да глуми Балканског "Менделу". Наравно он није био Мендела, и сувише касно је схватио да су се велике силе само користиле њиме, да би оствариле стари Бизмарков "сан" уништења српске државе на Балкану.

Убеђен сам да би под тим условима (стварања српске националне државе и дефинисања јасних минимума српских националних циљева), Србија и све Српске земље биле у много јачој позицији решавања националног питања на овим просторима, него онако како се то одиграло након Милошевићевих безбројних "уступака" онима, који су му на крају и дошли главе.

СМРТОНОСНИ ЗАГРЉАЈ ЕВРОПСКЕ АНАКОНДЕ

Данас, две деценије касније, поново се код народа створило велико незадовољство, пробудила национална свест и одлучност да се ослободимо смртоносног загрљаја "европске анаконде", познатије као ЕУ. Која од наше (једне од најстаријих држава у тој истој Европи) ствара расцепкане колоније, од нас самих економске робове, а од наше деце будуће сексуалне девијанте...

Нормално ситуација је данас друкчија од оне у време Милошевића, и то у смислу да је много гора: У данашњој Србији, или радије у њеном остатку, ми немамо више патриотске снаге на власти, нити јединственог националног или опозиционог патриотског фронта. И ако то није довољно лоше, поред спољних непријатеља у виду ЕУ и САД, имамо још много јачег: унутрашњег непријатеља; Који је, да буде још црње и грђе, управо на власти у Србији!

Неко ће сматрати ове моје речи тешким, али нажалост оне су поткрепљене чињеницама које сви ми добро знамо. Не видим како се друкчије може описати (зло)чињење овог режима према сопственом народу у задњој деценији, почевши од срамног начина доласка на власт; нелегалне испоруке српских патриота, укључујући комплетан државни врх Хашком (НАТО "победничком") суду; распродају у бесцење, и пљачку националних ресурса и привреде; кривотворење српске историје и десрбизацију школског програма кроз увођење на "велика врата" неморалних вредности, попут ове јавне педерастије. И да не спомињем Тадићево јавно и нелегално одрицање државности над Косовом у скупштини УН-а...Све ово би у свакој нормалној земљи, би било сматрано издајом.

КАКО ИСКОРИСТИТИ СТВОРЕНУ  ОГРОМНУ НАЦИОНАЛНУ ЕНЕРГИЈУ

Дакле, данас смо се нашли у ситуацији сличној оној пре две деценије, али као што рекох по много чему горој. Горој у том смислу, да иако имамо огромну позитивну националну енергију и огроман неформалан грађански патриотски фронт, немамо готово ниједну националну институцију, или организацију, која је спремна и способна, да се стави на чело свог народа и поведе га у борбу, не само за национално ослобођење, већ за голи опстанак српске државе.

Сви смо видели на примеру ове параде срама, као и недавном инциденту у Ђенови, шта се дешава када тај "вакум" попуни "улица", разне домаће и стране тајне службе, и ко зна ко још све не... Зато је веома важно да наше, од државе "независне" националне институције, пре свега Српска Православна Црква, Академија наука и сви водећи српски нтелектуалци, као и малобројне патриотске опозиционе политичке партије, попуне тај "вакум".

Свако друго решење ће алијенисати нашу омладину, отерати је "андергроунд", створити можда неке нове "црвене бригаде" и евентуално отпочети сукобе у овој нашој већ сувише напаћеној и испошћеној земљи. Самом однарођеном режиму то  ће дати изговор за увођење нове диктатуре, нова масовна хапшења и прогоне, ограничавања или чак укидања свих демократских слобода, могуће је чак и увођење "ескадрона смрти" уз помоћ њихових "западних" налогодаваца- који у томе имају обилато искуство. Нашим непријатељима ће пружити сатисфакцију, да смо успели да сами себи нанесемо много веће зло, од оног које су нам они у недавној прошлости задали.

НЕ- ПОДАНИЧКОМ ОДНОСУ

"Наш" однарођени режим је одлучио у наше име и без наше сагласности да Србија не може да буде неутрална, да мора да буде "европска слушкиња" и проведе у ЕУ чекаоници сво време, ако треба и до судњег дана; Да наши синови у будућности служе војску у НАТО алијанси, заједно са убицама својих очева и дедова, и да зарад предаторских западних корпорација воде освајачке ратове и убијају светску сиротињу, и да евентуално и сами буду убијени... Време је да кажемо јасно и одлучно:   НЕ У НАШЕ ИМЕ.

http://www.vidovdan.org/component/content/article/37-politika/3327-2010-10-17-22-01-08

 

Евроатлантизам - погледајте