Секте новог доба

”ВРАТА РАЈА” ИЛИ СМРТ КАО УСПОН ДО КОСМИЧКИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

У богатом калифорнијском предграђу Ранко, Санта Фе, предвођени бившим диригентом, наркоманом и хомосексуалцем Херфом Еплвајтом, 39 следбеника секте “Врата Раја”, верујући у предсказање свог спасења након извршења масовног самоубиства, одлучило се на кобан корак у смрт. Умотани у чаршаве, након конзумирања опојних средстава, верници су ставили пластичне вреће преко главе, како би гушењем испунили своју самоубилачку мисију.
Осим... Осим задаха смрти, у вили је све изгледало савршено мирно. У просторијама где је лежало 39 лешева није било трагова насиља или борбе. Сваки од чланова секте поступио је према писаној инструкцији која је упућивала на мирно лежање и релаксацију, након узимања коктела састављеног од фенобарбитурата и вотке. Очигледно је да су чланови секте умирали постепено: 15 првог дана, 15 следећег и последњих 8 трећег дана. Само двоје последњих, две жене, пронађене су у пластичним кесама на својим главама. Остали су мирно лежали, у црним патикама, покривени пурпурним прекривачима.
Све ово је обављено на чудан и театралан начин, у предграђу Сан Дијега. Испод кревета сваког од умрлих поређане су торбе с уредно сложеним врећема за спавање, спиритуалним белешкама и балзамом за усне. Свако од њих поседовао је рачун на пет долара и новчић од 25 центи у џепу. (Мистериозно, нема шта! Можда добровољни прилог). Свако од њих је назуо нове, црне “најке” (да ли у циљу извођења слогана познате фирме која гласи: “Урадите то!”). Изгледали су као неформална група, која се окупила око вође, пре скромног и живахног него строгог човека, и која је, с неким, себи својственим, оптимизмом и подсмехом, била свесна чињенице како ће реаговати медији на њихову стравичну мисију.
Било је то само лудо подсмевање својој овоземаљској смрти. Иследници су открили неке детаље који су наговештавали да је међу члановима секте ипак била присутна тиха патња и присила, чији резултат је стручна, хирушка кастрација шесторице мушкараца, чланова секте, међу којима је и њен основач – Маршал Херф Еплвајт. Учени су да се одупиру овоземаљским искушењима и припреме за живот у Небеском Краљевству. Кратко подшишани, и жене и мушкарци, обучени у комотну гардеробу. Своја тела сматрали су за пуке “носиоце”, а ванземаљска бића која су живела у њима нису подносила близину обичних смртника. Били су као изгубљене душе, привремено у својој сопственој кожи која их је спутавала у очајничкој потрази за новим, узвишеним домом који не могу наћи. Неки од њих су толико застранили у својој посвећености секти, да су заборавили раније живљени фамилијарни живот.

Херф Еплвајт
Шта је обузело чланове секте “Врата Раја”, који себе сматрају “посадом за виши ниво”, 21 жену и 18 мушкараца од 26 до 72 године, не само да изврше самоубиство већ да то учине са приметним усхићењем и преданошћу постављеним циљевима? На основу обимне документације коју су оставили за собом, коју сачињавају видео – траке, писмени записи о раду секте као и подаци на мрежи Интернета, може се закључити да су следбеници поменуте секте поступали у складу с традицијом која је својствена већини секти и фантазијама којима су опчињени следбеници Њу Ејџа у сталном бежању од овоземаљске стваронсти. По њиховом сазнању, Хале – Бопова комета је предзнак доласка бића из космоса. Наилазак комете је дуго ишчекивани сигнал који означава долазак космичког брода с Нивоа Изнад Људског, који би требало да одведе чланове секте у “Трећи Свет”, што су они обзнанили шаљући “Хитну поруку” у мрежу Интернета.
Један од главних узрочника ове трагедије лежи у личности гуруа, предводника секте. Иако је Херф Еплвајт био врхунски манипулатор, овај случај масовног самоубиства одише неким контрадикторностима. Еплвајт је говорио својим следбеницима да је тешко болестан, да се његово тело налази у стању “дезинтеграције”, па се говоркало да неће живети дуже од 6 месеци. Истражитељи су установили да није било трагова фаталне болести.
Еплвајта су покретали сексуални демони. Као син презбитеријанског свештеника, лепог изгледа и снажног пријатног гласа, живео је у Тексасу. Био је професор музике на Алабама универзитету у току 1960 – их. Учествовао је у прављењу албума групе “Кримсон тајд” и чинило се тада да ужива у улози фамилијарног човека, оца двоје деце. По разводу брака, напустио је Алабаму праћен говоркањима о хомосексуалној афери. У то време и у тој средини хомосексуалци су били презрени и отуђени. Крајем шездесетих предавао је музику на Универзитету у Хјустону и компоновао мјузикле за католичке црквене обреде. Због емотивне нестабилности, депресије и психичке кризе, десетак година касније, отишао је на лечење, желећи да престане с хомосексуалним активностима. Некон срчаног удара, осетио је близину смрти, за њега врло важно искуство, како је убеђивао своју сестру. Међутим, по тврдњама њему тада блиских пријатеља, опорављао се од неумерене употребе наркотика.
Током тих година пуних бола и патње упознао је нову животну сапутницу, Бону Ли, медицинску сестру, која се лаички бавила астрологијом и пратила нове верске покрете. Бони је напустила мужа и четворо деце, стремећи ка узвишеним циљевима заједно са Еплвајтом. Њихова веза, иако платонска, испуњена новим искуствима, покретана је “снажним, узвишеним, рајским спиритуализмом”. Заједно су доживљавали испуњења свих духовних стремљења. Бони Ли је одржавала контакте са својом ћерком Тери, тада двадесетогодишњакињом, путем писама у којима је објашњавала своју истинску срећу.
Овај, наизглед савршен пар, након узимања чудних надимака зауставља се на два, звучна и препознатљива: До за њега и Ти за њу (ознаке у нотном систему), да би показали своје уверење о безначајности људских имена. Често су се ословљавали као “Двоје”, што злослутно предсказује њихову даљу судбину, као “Двоје” сведока у пророчанствима који страдају на путу од пакла до раја. Сматрали су да ће делећи страдалничку судбину постати слични Исусу Христу, да ће након страдања на земљи бити уздигнути у рајске висине, после тродневног лебдења у светлосном облаку – долазећег космичког брода.
Појавили су се 1975. године, с новим надимцима. “Bo” и “Peep”. Њихово “стадо” изгубљених оваца сачињавале су особе сличне хипицима, сањарима и луталицама, које су се одрекле каријера, фамилија и других овоземаљских благодети да би следили “Двоје”, на путу од овоземаљске смрти до нових животних димензија на неком свемирском броду. До је поседовао врлине које су привлачиле нове чланове секте.
У то време, До је тражио од својих следбеника да му се придруже на интергалатичком путовању ка “Вишем Нивоу”. Пошто нису испуњени њихови снови о небеском путовању, многи заврбовани чланови су, отрежњени том чињеницом, напустили секту, оптужујући “Двоје” за покушај потчињавања контролом њихових мисли. Одјек тих оптужби у јавности, депресивно је деловао на До и Ти, па су се отиснули у још већу самоизолацију. Лутајући од удаљених кампова до градских предграђа, издржавајући се при том прилозима својих следбеника, мала секта са педесетак чланова који су себе називали “HIM” (индивидуална људска метаморфоза), одржавала је промотивне скупове у циљу реедукације чланства од стране До и Ти. Сваки члан имао је слободу избора и могао је тада напустити секту по свом нахођењу. Они који су наставили да живе у кампу подвргнути су стриктној дисциплини. Дрога и секс су били забрањени. Следбеници су били под присмотром и морали су се јављати вођама сваких 12 минута. Често су у свакодневним активностима носили капуљаче. Значајна је и чињеница да је свакоме од њих додељен партнер као заштита од сећања о прошлом животу и неконтролисаних мисли. Ако би неко од њих посумњао у узвишену мисију одлазио би у “зону за деконтаминацију”. Претходна овоземаљска искуства морала су бити заувек потиснута.
Кад би се новчани фонд секте испразнио, чланови су били принуђени да се издржавају обављањем додатних послова или прошењем. Често су живели у суровим, сеоским установама. Међусобне тензије често су добијале драматичне размере. Еплвајт се још увек није подвргао кастрацији не би ли смањио своје фрустрације. Трудио се да створи “ефекат великог искушења” посвећујући се целибату. Бо и Пиип су користили сексуалне тензије својих следбеника, не би ли њихово прочишћење настало као резултат свакодневног самоодрицања и одолевања искушењу, на путу ка узвишеним духовним идеалима.
Током 1985. године, на основу белешки које је оставио До, Ти је преминула у својој 57 години, од рака јетре, оставивши свог пратиоца у сазнању да је постала напредни члан “Вишег Нивоа”. Након тога До је интезивно размишљао да јој се придружи.
Секта “Врата Раја” поново је изронила из мрака 1993. Није сасвим јасна Еплвајтова одлука да поново ради јавно. Могуће да је Интернет представљао нови изазов, помоћу кога је своје идеје могао проширити широм земаљске кугле. У почетку је намере обзнанио у часопису који се бавио научном фантастиком, градећи култ достизања узвишеног циља помоћу космичких летелица, на путу одабраних ка бесмртности. Секта је објашњавала своја филозофска уверења слично другим минеларистичким групама и самозваним месијама, којим је припадала и Лоза давидијанаца, као и предводник Храма Сунца, секте која је организовала 3 масовна самоубиства од 1994. године у Европи и Канади при чему је страдало 70 њених чланова. “Врата Раја” нису одобравала поступке поменутих секти иако су проповедали постојање генералног непријатељства – овоземаљске стварности огрезле у корупцији препуне религија обузетих Сотоном.
“Врата Раја” су прихватила за њих мистични свет компјутерских екрана. Ушавши у тајне Интернета, у сталној потрази за наговештајима доласка других цивилизација које ће им омогућити “Нови живот”, чланови секте су стекли завидно искуство у руковању компјутерима. Током 1996, “Врата Раја” стартују нов бизнис, прављење компјутерских програма под називом “Виши нивои савлађивања космоса”. Захваљујући приступачним ценама својих услуга и једноставном дизајну, секта добија нове следбенике и развија компјутерски бизнис.
Приходи омогућавају члановима секте да за 7.000 долара месечно изнајме луксузну кућу на периферији Сан Дијега, од несрећног иранског бизнисмена, у коју се усељавају у октобру 1996. Кућа је купљена две године раније за 1,3 милиона долара, а осим 7 спаваћих соба, 7 купатила, 2 гараже, поседовала је лифт, базен за пливање, тениски терен и обиље зеленила.
Чланови секте који су живели у луксузном здању, њих око 20, деловали су помало мистично на своје окружење. Њихов монашки изглед и бледа лица, одударали су од препланулих лица становника луксузне четврти Ранко Санта Фе. Пошто су изнајмили кућу, нису се много експонирали у јавности, рачуне су плаћали редовно, у кешу, нису поседовали банковне рачуне ни бројеве социјалног осигурања, да би имали што мање додира с државним институцијама.
Врата раја су започињала дневне активности у рану зору, око 4 ујутро, посматрањем затамњеног неба и трагањем за својим рајским уточиштем. Затим је следовао једноставан групни обред. Дан су преживљавали на воћу и лимунади, иако је упражњавање дијете при напорном ноћном раду неким члановима секте исцрпљивало последње атоме менталне енергије, што је често узроковало кофеинске грчеве. Компјутеризована религија великог култног мајстора Еплвајта, састављена од библијске апокалиптичности, мистицизма Њу Ејџа, научне фантастике и елемената далекоисточних религија, црног ислама, мормонизма и сајентологије, заживела је на Интернету у виду апокалиптичких порука и фантастичних графичких илустрација. Поруке насловљене са “Време је да умрете за Бога”, које су биле фокусиране на теме самоубиства, депресије, и критику овоземаљских вредности чекале су нове конзументе, изгубљене душе на рајском путу. Еплвајтове белешке казују да се број чланова секте удвостручио.
“Врата Раја” нису успела да продају ауторска права приче о животу секте. То је био још један ударац од стране државних институција, разлог за параоичне поступке чланова секте. Незаинтересованост шире публике за њихове активности био је сигнал да започну припреме за коначни “повратак” Кући. Рајске поруке су пулсирале Интернетом. “Коров човечанства прекро је земаљску башту”; “Време је за одлазак на Виши Ниво – што људи просто називају умирањем”. “Космички бродови, четвороструко већи од земље долазе трагом комете”. До је знао да његова вољена Ти прилази ка планети Земљи у Мисији њиховог избављења. Пошто је Комета запарала небо, средином марта, и приближила се Света недеља, чланови секте били су спремни да напусте своје земаљско обличје. Приближавање часа избављења, чланови секте су прославили церемонијалном, последњом вечером.
Шест месеци пре њиховог трагичног краја, секту је напустио један члан, Рио Ди Анђело, стар 42 године. Наставио је да живи обичним животом. Можда је то део плана у циљу обавештавања јавности о њиховој светој мисији. На његову адресу је крајем марта стигла пошиљка с две видео – траке и прецизним упутствима. Рио је имао стравичан предосећај. О својим слутњама обавестио је газду, Ника Мацоркиса, који је то прихватио са сумњом. Потом су се одвезли од “Храма ужаса”, Ди Анђело је ушао у кућу. Појаво се после 20 минута, самртнички блед. Једва се прибрао у колима по повратку с места ужаса. Обавестили су полицију.
По налазу истраге, неке од жртава умрле су од превелике дозе средстава за умирење – што би требало да буде 50 до 100 пилула – а што није једноставно конзумирати са соком од јабука. За већину, узрок смрти је гушење пластичним кесама које су им биле навучене преко главе, док су лежали омамљени дрогом и алкохолом. Полиција је пронашла 20 – так  белих најлон кеса за смеће са еластичним врпцама које су служиле за стезање. Ритуално самоубиство прве групе од петнаесторо почело је 23. марта, у ноћи између суботе и недеље, и наставило се следећа 3 дана. Полиција сматра да је Еплвајт био међу последњима, у овом спором ритуалу умирања од суботе од уторка. Видео – траке  сведоче о расположењу међу члановима секте Врата раја. Неке од жртава у трансу узвикују: “Радујемо се одласку”; “Уздигнимо се на космичким зрацима”. Еплвајт озбиљно позива: “Можете да нас пратите. Не можете истовремено остати на земљи и следити наш траг”.

HALLOWEEN

Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.
У протеклих месец дана све нас у спољњем свету подсећа да се ближи празник Haloween: деца у школама увелико цртају бундеве, вештице и слепе мишеве, родитељи размишљају како да набаве или сашију идеални костим у којем ће њихова деца ићи по кућама и тражити слаткише "плашећи" комшије (trick or treating), из излога нам се кезе и цере ликови вампира, вукодлака и разних демона, који понекад изгледају "симпатично" - шаљиво, а понекад узнемирујуће. Многи ће од нас пристати да поведу своју децу "trick or treating" увече 31. октобра, кад зађе сунце, иако нам је тај обичај потпуно стран и у најмању руку чудан. Многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од осталих, учествовати у овом празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења.
А ево шта је заправо позадина празника Halloween. Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак. Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај "маскирања" у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у "мистичну" заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у "посету" биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити - отуда обичај звани "trick or treating". Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.
У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник "Свих Светих" 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај, а ноћ уочи празника Свих Светих ("All Hallows eve") служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.
Чак је долазило и до крађе и скрнављеља свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.
Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween. Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била "само" забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу "маскирамо" и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа Бога нашег, који нам је заповедио: "Немој имати других богова осим Мене".
У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun). Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара. Зато, уместо да "угасимо ватру на домаћем огњишту", тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.

NEW AGE И ХРИШЋАНСТВО

Шта је New Age?
New Age или Ново доба најбоље је дефинисати као “супермаркет алтернативних духовности”, како је то учинио Мајкл Фас, прфесор, религиолог на папском факултету Грегориана у Риму. New Age означава нову религиозну свест која је у настајању и коју би смо могли окарактерисати више као “слободну и лутајућу духовност”, а мање као конкретну организацију. Као глобални покрет, New Age иде за тим да на свим нивоима замени традиционалну слику света. Да постигне тај циљ, овај синкретички покрет уједињује најразличитије религијске, окултне и терапеутске групе стављајући их у контекст политичких, друштвених и државних размишљања.
New Age се појавио први пут 1960 – тих година када је група младих настала из покрета хипија, себе покушала назвати тим именом. Тек је 1970 – тих година New Age као нови глобални покрет постао препознатљив по низу организација, публикација и читавој мрежи активности. Оквир покрета је езотерично – астролошке природе и он се позива на прелаз који се догађа из раздобља Рибе у раздобље Водолије.
У чему лежи тајна привлачности New Age – а?
Последњих неколико деценија овог века, по природи ствари, доживљавамо као неко прелазно доба. Многи се питају где то идемо и са каквим духовним ставом треба да живимо тај прелаз: тескобно или са оптимизмом? New Age одговара да долази време остварења потиснутих латентиних могућности људске природе, долази до промене свести на планетарном нивоу, долази ново доба у које треба гледати и ићи са оптимизмом. Осим тога, у синкретистичкој мрежи New Age – а велики изазов су алтернативни облици лечења који наглашавају холистички или свеобухватни приступ у лечењу болести. Према философији New Age – а здравље читаве особе чини складно јединство тела, душе и околине. Када се то јединство наруши, настаје болест. Модел целовитог здравља, према New Age – у заснива се на концепту енергије, а не материје. Енергија је према том схватању космичка, универзална животна снага која подржава живот, а назива се различитим именима (ruah, prana, chi’I …). Трансцедеталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стресова психичке природе, а доласком у контакт са споменутом космичком енергијом лечиле би се практично све болести. Није чудно, нити неочекивано да многи потраже спас било где када службена медицина закаже и када им више не може помоћи. Поједини случајеви здравственог побољшања алтернативним методама лечења још више подгреју често пута нереалне наде у чудесна оздрављења. У битни садржај New Age – а свакако спада и појам реинкарнације. Међутим, за разлику од хиндуистичко – будистичког схватања према којем је реинкарнација нужно зло, јер се спасење састоји у бегу из самсаре (присилног круга рађања), на Западу је она прихваћена као нешто добро и пожељно јер нуди човеку увек нову прилику да сукцесивно развије своје скривене могућности. Уопштено говорећи, може се рећи да је New Age као глобални покрет веома прихватљив за све оне који би желели брзо и без великог напора доћи до среће.
Може ли се овај покрет схватити као покушај синтезе древних духовних пракси и модерне егзистенцијалистичке психологије у циљу саморазвоја по принципу “помози сам себи”?
Уверен сам да се то може рећи. New Age је мрежа разних духовних и религиозних покрета и медитативних техника које нуде решење за све човекове проблеме. Трансцедеталном медитацијом и другим медитативним техникама појединац својим силама постиже промену властите свести и долази до просветљења, те многобројним реинкарнацијама, опет сам по себи постиже спасење.
Шта New Age чини сличним, а шта га разликује од стандардних религија као што је нпр. Хришћанство?
New Age није нова религија, него својеврсна мрежа сплетена од разних религија. New Age једнако прихвата објаву Бога преко Библије, односно у особи Исуса Христа, затим Алаха из Кур’ана као и многобројна божанства и разне инкарнације бога Вишне како то доноси Бхагавада – Гита. Многобројни религијски покрети одлично су примљени у идеолошки круг New Age – а. Битна ознака религиозности New Agе – а састоји се у монистичком погледу (свет и Бог су једно) те у пантеистичком замишљању Бога који у свом окружењу постаје универзална енергија, космичка свест, неперсонална животна снага. Насупрот оваквом схватању које нуди овај покрет, хришћанство као и јудаизам верују у личног Бога који са човеком ступа у дијалог. Велика разлика између New Age – а и хришћанства види се и у појму спасења. Због присутности неогностичког менталитета у овом покрету, заступници New Age – а говоре о спасењу као просветљењу. Такво се спасење постиже властитим силама, за то није потребан Бог. Према заступницима New Age – а, сам човек је бог, само он то још не зна, треба га просветлити. Кроз бројне реинкарнације човек спознаје своју духовну природу и тако сам постиже своје спасење. Насупрот оваквом мишљењу, хришћанство подучава и верује да коначно спасење човек не постиже својим силама, него је оно дар Божији којег треба прихватити у вери и на њега одговорити љубављу према Богу и ближњем. И New Age и хришћанство говоре о потреби новог рађања. Разлика је у томе што заступници New Age – а верују да се то ново рађање постиже променом свести разним медитативним техникама или узимањем дрога, те многобројним реинкарнацијама, док хришћани верују да се човек поново рађа снагом Божије милости, захватом Духа Светога. Наравно, има још пуно других разлика које овде не спомињемо.
Да ли су New Age и хришћанство компатиблне или је међу њима непремостив јаз?
Одговор на ово питање треба да буде нијансиран. Према некима постојала би темељна конвергенција између New Age – а и хришћанства. Оно што их зближава је свест кризе у којој се свет налази, затим уверење да је ту кризу могуће надвладати једино духовним преображењем. Осим тога, конвергетни елементи су такође настојање да се надвлада превелика одвојеност Бога и човековог живота, захтев за стилом живота у терминима једноставности и љубав према природи, као и потреба рађања новог човека. Међутим, из хришћанске перспективе поглед на свет New Age – а је неприхватљив највише због тога што деградира Бога на неку безличну космичку силу или енергију, а идеализује и идолизује човека приписујући му божанска својства. New Age не може да прихвати крст којим се хришћани требају хвалити према речима св. Павла будући да је по њему Исус донео свету спасење. New Age је неприхватљив и због своје критике рационалности чиме ризикује бег у ирационално, како то уосталом и потврђују окултно – езотеичне праксе које га прате. У сваком случају New Age је велики изазов за хришћанство, а могао би бити и подстицај да још више нагласи и посведочи снагу хришћанске вере и алтруистичке љубави које имају снагу за обнову света и за целовито ослобађање човека.
Колико је New Age присутан на нашем хрватском подручју и у којим облицима?
New Age је философија живота, поглед на свет и као такав он је присутан у разним сферама живота. Присутан је кроз штампу која промовише алтернативне методе лечења, затим кроз штампу која доноси тумачење хороскопа, која фаворизује езотерију, окултизам, магију и слично. New Age је присутан у многим новим религијским покретима и верским организацијама, разним школама које промовишу трансперсоналну психологију и још на многе друге начине.

АНТРОПОЗОФИЈА

"Ухватите веома младог пољског миша и одерите га... Ми ћемо узети кожу, када Венера буде у знаку шкорпиона, и спалићемо је... Сада узмите пепео, који сте добили на овај начин, и поспите га по пољима" - Рудолф Штајнер (Rudolf Steiner), En Lantbrukskurs, Stockholm, 1966.
ШТА ЈЕ ТО АНТРОПОЗОФИЈА?
Човек који стоји иза Антропозофије је аустријски философ Рудолф Штајнер (1861 - 1925). Штајнер се у својим младим данима заинтересовао за духовне покрете у Европи у то време, нарочито за Теозофију и Гетеове мистичне идеје. Почетком двадесетог века, Штајнер је све дубље и дубље улазио у Теозофију, нарочито захваљујући свом пријатељству са руском глумицом Мари вон Северс (Marie Von Sievers), оданој теозофисткињи, а 1902 он постаје и генерлани секретар немчког теозофског друштва.
Теозофија се базира на Хиндуизму, Будизму и европском окултизму, али Штајнерово учење је ближе Хришћанству и реду Розенкројцерима. 1906 он оснива ложу (Mysteria Mystica Aeterna) при реду О.Т.О. (Ordo Templi Orientis). Остали познати лидери ове секте који су почели као чланови О.Т.О. - а били су сатаниста Алистер Кроули и Л. Рон Хабард оснивач Сајентологије. Због Штајнеровог приближавања О.Т.О. - у, по наредби Ани Бесент (Annie Bessant) лидера теозофског покрета, који је деловао у Индији (она је открила Јиду Кришнамурти), Штајнер је избачен из теозофске организације и он је потом основао свој култ, Антропозофију.
ПСЕУДО - НАУЧНА ВЕРОВАЊА
Штајнер је написао много књига о Атлинди и Лемурији. Тврдио је да је примио информације о овим митовима захваљујући својој видовитости. Према Штајнеру становништво Атлантиде није могло да говори, али су мислили у сликама и комуницирали помоћу телепатије. Најразвијениј појединци су се окупили у централној Азији под вођством великог вође. Антропозофија тврди да је аријевска раса потекла од те групе и да је расно мешање лоше:
"Видели смо да мешање крви веома удаљених животињских врста, убија; мешање крви блиских животињских врста не убија. Телесни организам човека преживљава када страна крв дође у додир са страном крвљу, (изузев, наравно, у случају неодговарајуће крвне групе, које међусобно згрушавају једна другу), али снага видовитости умире приликом мешања крви или венчавања ван групе" - Рудолф Штајнер (Тајанствено (окултно) значење крви, 1906).
Антропозофија је углавном базирана на теозофији и враћа се уназад према гностицизму и источној "мудрости". Веза са гностицизмом чини Антропозофију непријатељски настројену према земљским уживањима. Људско биће се састоји од три ентитета: тела, душе и духа. Ако је душа сувише блиска земаљским уживањима она ће бити реинкарнирана у ново тело и неће бити у могућности да досегне више светове где ће, евентуално, бити сврстана са духом. Стога је веома важно за антропозофа да не буде сувише укључен у задовољства као што су рок музика, забаве и слично, већ да живи аскетски духовни живот.
Осим тога антропозофски покрет је непријатељ алопатсој (званичној) медицини, подржавајући хомеопатију која је делимично заснована на Парацелзијусовој (1493 - 1541) теорији да биљка лечи оболели орган уколико својим обликом орган личи на ту биљку. На пример, лист цвета Еукалиптуса личи на људско око, и зато се у традиционалној медицини користи за лечење обољења ока. Научно неосноване теорије, као што је и ова, и даље преживљавају у Антропозофији. Друге теорије које су јаче у антропозофији укључују идеју да "астралне силе" у биљкама утичу на тело. Рак се наводно лечи правилно припремљеном имелом која апсорбује етеричне силе и ојачава астрално тело. Други начин лечења рака, али и других болести, је "еуритмиа", врста пантомимичног плеса. Дијабетес се наводно лечи ојачавањем ега:
"У diabetes mellitus стање је следеће: его - уређење, као да потпуно нестаје из астралног и етеричног подручја, је толико слабо да не може више ефикасно да обавља свој рад против шећерне супстанце. Шећер тада пролази кроз процесе у астралној и етеричкој области и преузима место его - уређења... из свега овога видимо да прави процес оздрављења од diabetes mellitus може бити иницирано само ако смо у позицији да ојачамо его - уређење пацијента." - Рудолф Штајнер (Основна теорија, 1924, поглавље VIII).
У Шведској, антропозофи су највише популарни по својој биодинамичкој пољопривреди, што није исто што и еколошка пољопривреда. У ствари, биодинамичка пољопривреда је много сличнија антропозофској медицини. Земља се види као организам који дише два пута дневно и има живи земљани слој. Земљани слој се прави динамичнијим тако што му се додаје хомеопатија - као лек за њега. Пољопривреда пролази кроз компликован систем заснован на етеричним и астралним силама и њиховом ефекту на минерале, биљке и животиње.
Фредрик Бенц
Са енглеског: Ђорђе Продановић

АСТРАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА

Њена дефиниција по New Grolier Multimedia Encyclopaedia - небулозни и квази- религијски скуп вјеровања, изданак побуне младих 1960-их и покрета људских потенцијала 1970-их. 
У САД, углавном на западној обали израста идеја да свиће ново " духовно доба",  у коме ће људи схватити и досегнути више духовне сфере у себи. Ново доба  "new age", обухвата широку лепезу спиритуализма, астрологије, вантјелесних искустава, тероија реинкарнације, и окултних дисциплина те псеудонаучног кориштења моћи кристала и пирамида као љековитих. Астрална пројекција је засигурно дио те културе. 
Астрална пројекција, је окултна пракса гдје особа ослобађа своје астрално тијело од физичког како би оно слободно путовало уоколо на астралној равни као вантјелесно искуство. Ове Астралне равни би могле бити препознатљиве области или неке веома далеко, чак и у свемиру. Постоји конфузија чак и међу присталицама око тога шта мисле да је астрално тијело у ствари.  Једни вјерују да је сродно са нечијим духом, док други вјерују да је то више физичка ствар.  За шта год се опредијеле, истина је да је то све неоснована фантазија. Ово исходи из њихових записа гдје се виде голема неслагања и контраверзе у међусобним свађама. 
У својој књизи, "Разумјевање астралне пројекције", Антони Мартин, практичар наведеног, цитира Корићанима посланица друга 12:2 
"Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу, не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба."
Даље наставља, објашњење Св. Павла прихвата да је таква ствар могућа.  Ово није нити сан, нити халуцинација, тијело се може напустити у правом смислу ријечи.  Текстови Св. Павла нису увијек били најјаснији.
Аутор, поушава да да печат аутентичности овој, иначе врло танкој хипотези цитирајући Библију. 
Дубиозна природа оваквога астралног тијела, је по тобожњем Антонију Мартину не - спиритуална у сржи, како он види, јер је дух неуништиви дио човјека, али не и астрално тијело  - каже он у књизи. 
Постоје природно и духовно тијело, што би могло указивати да постоји природно и астрално тијело, или да постоји астрално тијело и душа. Једно је јасно, искуство које је Св.Павле описао за њега је непобитно стварно. 
Пракса астралне пројекције, засигурно укључује спиритуална искуства неке врсте, Библија нема шта да каже за ово етерично тијело, за које new ager-и мисле да живи у нема и  много казује о духу и о "унурашњем човјеку".
Јасно је из ауторових ријечи да ни он сам није увјерен у постојање астралног тијела.  Ово заснива цјелокупно учење на чистој шпекулацији. 
Како видимо из Библије: 1. Тимотије 4:1,2 "А Дух разговјетно говори да ће у пошљедња времена отпустити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске, у лицемерју лажа, жигосанијех на својој савјести."
Јасно је да ако појединац има "жигосану" савјест он је каутеризован - неосјетљив. Таква савијест ће вам омогућити да вјерујете у све и свашта. Чак и, када нема везе са духовном истином. Мртвој савјести, све је тачно. Хипократски потез - кориштења записа који у ствари осуђује вашу филозофију да би се потврдила тачност ваших теорија може бити поријеклом само од оца лажи. 
Постоји такођер и аргумент који износе new ager-и како би додали тежину својим теоријама, а то је научни. Витез Сир Џејмс Фрејзер који је написао књигу "Златна грана"каже: "људи на свим нивоима незнања и знања, обично вјерују да када умру, неки дио њих не нестане. У овом универзалном и сталном убјеђењу лежи есенцијала раздвојености душе и астралног тијела. Разлика је значајна, астрално тијело има корелацију са физичким, и аспект је окултних теорија. Душа, у другу руку, је вјерски концепт и нераздвојиви је дио вјечности. Астрално тијело је повезано са материјалним и можда би се могло научно и измјерити." 
Овдје, опет видимо да ријечи "можда"и "вјероватно" доминирају и да нема ни дијелића јаснога доказа или учења о цијелој ствари. Такођер се признаје да је астрално тијело окултна теорија. 
Мијешање науке у овакве теме је типична сатанска смицалица да превари најлаковјерније и прихвате лажи. Тако се чини често са темама везаним за хришћанско учење, нпр. стварање или еволуција. Како вријеме пролази, открива се све више доказа који потискују научне теорије, а износе научне чињенице. Типичан примјер овога, након што је Хабл телескоп оперативан, научници су схватили да је свемир много млађи него што се до сада мислило. Ово им ствара велики проблем јер сада имају звијезде за које тврде да су старије од свемира. 
Учења, ових окултиста, је да су астрално тијело, душа и дух, одвојене компоненте индивидуе, и као обједињени као људи ми чинимо Бога. Учено је да зато што је астрално тијело физичке природе, могло би преживјети смрт, али само на кратко прије него и оно нестане. 
Касније се у овој књизи наводи: Антони Мартин, поново настоји аутентиковати свој случај са цитатима доктора, иако није јасно које је врсте тај доктор којега цитира.  Цитат је украшен стилски, како би добио на снази, он каже: 
"У цјелини дефиниције окултне анатомије, кориштене од др.Роберта Крукхола, се препоручују. Свака особа, по др.Крукхолу, има физичко тијело и душу. Ово су два пола укупне тјелесне конституције. Као додатно, посотоји и ситније, тијело, названо ?астрално тијело повезано са астралним нивоима или равнима. Између физичког тијела и астралнога, је атмосфера, ауре, затим, међу простор а затим астрална атмосфера. Прва физичка атмосфера се такођер назива и возило виталности, и одговара "даху живота". Књига постанка - 2:7 и 6:17
2:7 "А створи Господ Бог човјека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива."
6:17 "Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути."" 
Увезано са овим концептом, "носиоца животне снаге"или даха живота је оно што астрални пријектичари називају ~сребрени увез~ што би наводно требало да буде као пупчани повез између материјалног и астралног тијела.  Када је на астралним нивоима, ова се врпца растеже на фантастичне раздаљине као огромна гумена веза, наводно до тачке када се више не може протегнути и пуца остављајући физичко тијело без астралног које се не може вратити. Антони Мартин говори у својој књизи под поглављем "сребрни повез". 
".... Астрално тијело није увијек слободно плутајуће, у много случајева не може ићи где жели. Повезано је са физичким системом повеза способног за растезање на велике даљине.  Постојање овог повеза је посвједочено од много астралних путника и појављује се у најранијим свједочењима. Класичан примјер је у библијском Ecclesiastes 12:6 `сребрени ланац ће пући и златна лампа, ће пасти и сломити се, и водена посуда ће се разбити~. Повез је у ствари продужетак астралног тијела и веза са физичким је таква да омогућује задње виталне процесе да трају. Могло би се, условно назвати животном нити и у више прилика је упоређена са пупчаном врпцом која одржава функције нерођеног дјетета. Прекид астралне врпце, као и одвајање пупчане, чини повратак дуплога тијела у физичко немогућим. Ово је, како је рекао један астрални практичар, шта смрт у ствари јесте."
Овдје поново видимо сатанино злоупотребљавање записа да би се поаутентичиле лажи о астралној пројекцији. Неки древни Јога текстови, спомињу осам сидхиса или натприродних моћи које се могу стећи кроз одређене типове јоге (јога значи јо-гад га-ман или Бог - човјек).  Једна од њих је позната као `летење по небу` што се изгледа односи на астрална путовања, ово чврсто укорјењује астрлна путовања у источњачки миситцизам и окултно, што опет указује шта је та пракса - зла сатанска творевина. 
Астрална путовања или астрална пројекција је јасно повезана са многим другим окултним праксама и вјеровањима, преко new age покрета, источњачког миситцизма итд.  Један такав аспект је вјеровање у сјајну одору, која је постављена између физичког тијела и душе коју окружује. Ово друго тијело или одора је наводно састављено од звјезданог материјала и стога је осјетљиво на астролошке утицаје. 
Како би се кренуло у астрално путовање, учитељи ове праксе, препоручују да се испразни ум од свега осим жеље да се крене изнад физичког тијела.  Чини се да је ово сатанин план у коме се људи наводе да прво ипсразне ум, а затим и тијело.  Лако је са сигурношћу утврдити да ово води у инвазију злих духова који ће ући у напуштену љуску уколико заиста, нечији животни дух потпуно напусти тијело. 

АСТРОЛОГИЈА

Астрологија је данас у свету засигурно један од најраширенијих и најутицајнијих система веровања. Милиони људи полажу веру у звезде каква се ретко може срести у некој од познатих и званичних религија света. Њен утицај је огроман. Од шарлатанских и вашарских хороскопа по дневним новинама (озбиљним окултистима – астролозима је то испод части) до студија и књига које претендују да укажу и оправдају епитет који је дат астрологији као “царици окултизма” намењеној само за “просвећени” и “одабране”. Ови други су заправо следбеници савремене западне астрологије која је нека врста синтезе и учења чувеног Клаудијуса Птоломауса познатијег као Птоломеј. Рођен у Грчкој, Птоломеј је живео у Египту у другом веку пре Христа и његови списи су претходница садашњих астролошких текстова.
Потписник ових редова је имао прилику да разговара са нашим врхунским астролозима међу којима је и београђанка Јања Тодоровић (чију исповест можете наћи на овом сајту ОВДЕ). Управо сам из тих разговора и сазнао колики број угледних политичара, правника, лекара и др. угледних особа најразличитијих занимања, прилази астрологији са пуним поверењем што, с обзиром на њихове положаје и звања, никако не може да буде само њихова “лична ствар”. То је додатни разлог да у овом чланку укажемо на све заблуде и опасности које собом носи ова окултна вештина.
ОБУЗЕТОСТ АСТРОЛОГИЈОМ
У Београду, крај студентског дома на Карабурми долази “двадесет петица”. Једна девојка улази у аутобус, а друга, њена познаница, трчи за њом и виче:”Немој да га доводиш ако није јарац”.
Црква у Београду, жена, крштена у зрелим годинама, дошла у канцеларију. Свештеник који ју је крстио попуњава документ – крштеницу. У том документу постоји рубрика:”Да ли је рођен/рођена као близанац?” На то госпођа одговара:”Не, ја сам шкорпија”.
Дневне новине, некад угледне, не излазе више без хороскопа; чак се ни не ограђују, као некада поднасловом “резервисано за сујеверне”.
Излазе специјализовани астролошки часописи, књиге се штампају у хиљадама примерака, а наслови:”Шта кажу звезде?”, “Шта нас чека у наредној години по предсказању звезда?”, “Велики Нострадамусов хороскоп”, “Кинески хороскоп”, “Ацтечки хороскоп”, “Индијски хороскоп”... Једна шунд новина, која се тобож бавила “популаризацијом религије”, објавила је чак (o tempora, o mores!) “православни хороскоп”, по свецу на чији сте дан рођени (рецимо, ако сте рођени на Светих четрдесет мученика севастијских, “Младенце”, ви сте, тврде хороскопџије, “дружељубиви”)... На државној и приватним телевизијама астролози вршљају неометано, пророкују “светлу будућност”, а Српство пропада и тоне све дубље и дубље...
Прве две анегдоте су сваком јасне: девојка је својој другарици рекла да јој доведе момка кога жели да упозна само под условом да је “јарац” у хороскопу (ваљда зато што се то поклапа са њеним знаком); новокрштена госпођа је мислила да у крштеници треба да стоји њен астролошки знак, па је рекла да је “шкорпија” упитана да ли је рођена као нечија сестра близнакиња. Остало што смо навели о поплави астрологије, не најпопуларније окултистичке вештине, некима није јасно, али је многима, веома многима, привлачно. И астро – бизнис цвета, а све под изговором да је реч о “забави” и нечем “безазленом”.
ЧОВЕК ЈЕ МИКРОТЕОС (МАЛИ БОГ У БЛАТУ)
Нико не спори да космос не утиче на човека, јер је човек микрокосмос и у њега су, свељубавно руком Творчевом, на најнежнији начин уграђени сви елементи Божије творевине. Познато је медицинској науци да су промене на Сунцу повезане са извесним болестима, па чак и епидемијама на нашој планети. Ако месец изазива плиму и осеку, како онда да не делује на људски организам препун телесних течности? Али, човек није само микрокосмос; микрокосмичне су и животиње и биљке. Човек је, пре свега и изнад свега, микротеос, “мали бог у блату” (отац Јустин Поповић), који је кроз Богочовека Христа призван да постане наследник Царства Небескога. Као такав, саздан по слици и прилици Оца и Сина и Светог Духа, он је изнад свих осталих твари, изнад звезда, планета, галаксија, а његова душа је вреднија од читавог света.
Од када је човечанству грануло Сунце Правде, Христос Распети и Васкрсли, од тада су звездице убогих људских умовања потамнеле, и светлост истинита је обасјала свакога онога који жели. Нака би Бог дао обасја и богожедног читаоца!
ОБЛИКОВАЊЕ ЈАВНЕ СВЕТИ КРОЗ ОКУЛТИЗАМ И АСТРОЛОГИЈУ
Колико је астрологија утицајна када је у питању обликовање јавне свести, види се по томе што веома тиражне новине, попут “Блица”, редовно објављују астролошка тумачења извесне Славице Живановић, председника Удружења астролога Србије (?), при чему је уредништво поносно на то што су њена предвиђања веома успешна. Челној дами Удружења астролога се у новинама даје цела страна.
У броју 26 – 27. август 1997. под насловом “Милошевић неизбежан и незаобилазан”, председник Југославије је објашњен овако: “Комбинација Јупитер/Плутон је симбол плутократије, жеље за предвођењем маса, таленат за организацију... Врло близу је и жеља за спровођењем верских и идеолошких реформи и питање је само ко шта од понуђеног изабере”...
У броју за период од 28. новембра до 1. децембра 1997. ова астролошкиња је понудила и решење за Косово: “Чињеница да су у астролошком смислу Албанци представљени Плутоном и Сатурном, који се једнако, на архетипском нивоу, везују за Србе, показује да морамо пронаћи modus vivendi, јер је астролошки, непријатељ у нама самима и свуда око нас (?)”...
Лист “Сведок” је 13. маја 1997. године, пренео писање нишког “Плуса” у коме је Богољуб Карић изјавио да су он и Мирјана Марковић, супруга председника Југослације, приликом посете Индији посетили угледног индијског астролога, који је Карићу “све погодио”...
Ако се људи највеће економске и политичке моћи међу данашњим Србима обраћају астрологу, онда значи да се ту већ ради о нимало наивним стварима...
Шта Православна Црква каже о астрологији?
ЈЕСТЕ ЛИ РАЗМИШЉАЛИ О ОВОМЕ?
Да ли сте, док јурцате за новинским, књижевним и другим хороскопима или тражите неког да вам уради наталну карту размишљали о следећем:

1. Астрологија је настала као саставни део многобожачког погледа на свет, и древни астролози су веровали да су планете које управљају људским поступцима, у ствари, богови. Зато су их тако и називали: Меркур (бог трговине, пророштва, лопова), Венера (богиња пожуде), Марс (бог рата), Јупитер (врховни бог), Сатурн (Јупитеров отац), итд. Истинити Бог је Себе открио у Христу као Свету Тројицу: ми, који после Христа живимо, кроз Цркву Његову имамо не само пуноту богопознања, него и богоопштења, причешћујући се Његовим Телом и Крвљу. Како онда можемо веровати да планете управљају нашим поступцима знајући да оне нити су богови, нити имају божанско порекло, и ако знамо да их је Бог створио човека ради, а не човека ради њих?
2. Зодијачки знаци су у Светом Писму Старог Завета названи Мазарот, и сваки од њих је, као скупина звезда, означавао неку пророчку силу будућих догађаја везаних за долазак у свет Спаситеља нашег, Исуса Христа. Ко верује астрологији, верује паганским тумачењима зодијака (рецимо, Грци су веровали да је знак Бика на небу као “успомена на то да је Зевс са Крита отео девојку Европу над којом је извршио насиље”).
3. У области поларног арктичког круга, често се дешава да се неколико седмица на ноћном небу не може видети ни једна планета, нити се знати њихов распоред у часу нечијег рођења. Према астрологији, то би значило да неки становници Гренланда, северне Аљаске, Канаде и Сибира нису ни рођени (немају хороскоп!).
4. До шеснаестог века, астрологија је била заснована на претпоставци да је земља у средишту Сунчевог система и да се планете окрећу око ње (геоцентризам). Пре Коперника, дакле, сви хороскопи су били прављени на лажној, квази – научној претпоставци. Да ли су могли бити тачни?
5. Планете Уран, Нептун и Плутон до новијих времена нису биле познате астрономији, са самим тим ни астрологији. Кад су откривене, астролози су почели да се баве и њиховим “утицајем” на човека. То значи да су хороскопџије пре проналаска ових планета обмањивали своје муштерије, не дајући им све “планетарне могућности”, пошто нису ни знали за све планете Сунчевог система.
6. Једнојајчани близанци, рођени под истом “звездом”, могу да воде потпуно различите животе. Астролошка логика каже да је то немогуће. Животна логика показује да се то дешава често. Хороскопџије веле да звезде и планете близанце кроз живот треба да воде на исти начин. Ако је тако, зашто се дешава да једно од близанчади, рецимо, умре приликом порођаја?
7. Астрологија тврди да планете управљају зодијачким знацима (зодијачки знаци су скупине звезда). Сваком ко иоле познаје астрономију то је смешно, јер су звезде које формирају зодијачка сазвежђа светлосним годинама удаљене од планета Сунчевог система, које су у односу на њих патуљци, као и Сунце.
8. Астрологија учи да свако, у складу са управљањем њиме од стране звезда, има индивидуалну судбину, посебан живот и посебну смрт. Како су онда могуће масовне трагедије и погибије у земљотресу, пожари, поплаве? “Извлачење” на тзв. “мундану” астрологију, астрологију која се бави “судбином” света, у томе не помаже много.
9. Астролошка предвиђања су крајње уопштена и неодређена, што је особина свих демонских “прорицања”. Хороскоп вам може рећи: “Очекујте успех!”, али вам никада неће рећи: “Добићете златну медаљу на такмичењу из стрељаштва”. Пророчанство типа: “Данас ћете имати сукоб са неким” или “чућете вести из далека” нису никаква пророчанства. Можете кренути градом и рећи тако нешто првој десетини људи које сретнете, и бити сигурни да ће се на многима “прорицања” испунити. Сто хиљада читалаца хороскопа који се појављује у неким дневним новинама могу да се, тог дана, с неким посвађају, или однекуд добију вест. Али, хороскоп вам никада неће рећи: “Добићете вести да сте примљени на конкурс за професора енглеског у Првој гимназији у Београду”. То би било конкретно, а то је новинској астрологији недоступно.
10. Зашто ви у  ствари верујете у хороскоп? Зато што је то лакше. Унапред сте “предодређени”. Сваки ваш поступак је, што се звезда тиче, “оправдан”. Када направите нешто што је неморално, такав вам је “хороскоп”. Кад погрешите, планете вам нису наклоњене. Ако вам се нешто лоше збива, судбина је таква. Једном речју, за све своје зло оптужујете Бога, који вам је дао слободу и савест. Наравно да за своје поступке нећете одговарати пред зодијачким “биковима”, “јрацима”, “шкорпијама” и “рибама”, него пред Богом. И то не пред било каквим “богом”, богићем нашег разума, који вели да “има нешто”, него пред Распетим и Васкрслим Богочовеком Христом Богом Љубави, који је за нас излио Своју пречисту Крв.
11. Виши сте не само од звезда, него и од свег створенога, јер сте задани по слици и прилици Свете Тројице. Звезде, планете, читава творевина од вас чекају одговор, као од оних који су призвани да буду деца Божија и тако Богу усинове све што је Он створио. Размислите о томе пре читања хороскопа, комадића хартије са  одштампаном лажју која тврди да вашом судбином управљају непостојећа божанства античке Грчке и Рима.
12. Ђаво је Еви, а Ева Адаму, рекао да ће после једења забрањеног плода бити као богови. Окусили су и – умрли, одвојивши се од Бога који је “Живот”. Искушење се понавља и данас. Свако, сваког часа, све до последњег даха свог, бира: Живот или смрт.

Бирајте! Избор се не може избећи. У свему што Бог није благословио крије се ђаво, у свему што није живот, вреба смрт.
Бог, очито, није благословио астрологију.
НОСТРАДАМУС
Принц европских астролога у 16. веку био је Мишел де Нотрдам, звани Нострадамус (1503 - 1566). Он је био дворски физичар Француском краљу Анрију II 1556. године. У позним годинама, Нострадамус се одао пророковању и саставио књигу стихова “Ценурије” исписану у више од хиљаду строфа, од по четири стиха свака. Ово неразумљиво дело је тобоже откривало, када се правилно растумачи, историју човечанства током више стотина година које су наступале. Неодређеност такозваних пророчанстава је, међутим, омогућила многобројна тумачења. Погледајмо следећи исечак: “Из велике опасности заробљени је избављен. Мало потом, велика срећа се променила. У палати народ је заробљен. По Божијем предсказању град је опседнут”.
Макеј тумачи да се овај катрен односи на Наполеонов повратак са Елбе. Међутим, у овој строфи неки су уочили гласине о бекству науци – вође Мартина Бормана из Берлина у завршним данима Другог светског рата, када су савезничке трупе надирале ка граду. Тако су многа различита тумачења Нострадамусових списа могућа, да се она уопште не могу оквалификовати као пророчанства. Упркос свему, Нострадамуса још увек много следе. У Сједињеним Државама на располагању су бројна дебела “тумачења” његових списа.
“Tумачи” Нострадамуса из двадесетог века су добро искористили три наводна указивања у његовим делима на некаквог “Хистера”, за кога су мислили да је Адолф Хитлер. Вероватније, да је Нострадамус упућивао на реку Дунав, јер се доњи ток Дунава на латинском назива Истер. Катрени који спомињу Хистер заиста се могу одностити на Немачку, на “плач” и “сузе” какв је Хитлеров режим произвео; на залог и гордог човека тиранина какав је он био. Међутим европска историја је таква да се ови списи могу односити и на многе друге вође сем на Хитлера.
ХИТЛЕР И АСТРОЛОГИЈА
Иако Хитлер није поименице фигурисао у нострадамусовим списима, Нострадамус и његови следбеници окултисти су у сваком случају имали значајан удео у Хитлеровом режиму. Астрологија и остала окултна пракса потпомогли су припремање тла, да се тако изразимо, у које је национал – социјализам пустио корен и израстао у Немачку између два светска рата. Иако главне биографије Хитлера теже да превиде окултно порекло нацизма, постанак Трећег Рајха из окултизма је документован, и можемо имати представу како је астрологија била повезана са нацистичким учењем и радом Хитлерове владе.
Међу пред – нацистичким верницима астрологије је био и немачки окултиста Гвидо фон Лист (1848 – 1919). Лист је био окупиран бројним окултним потрагама и својим именом је назвао друштво Гвида фон Листа, које је било повезано са астрологијом и теософијом. Лист се у четрнаестој години заветовао да ће једног дана саградити храм богу нордијских пагана Вотану. Лист је наводно видео себе као живу везу са “Армененом”, древним друштвом немачких магова који су користили кукасти крст као свој симбол. Лист је потпомогао оживљавање немачког национализма пропагирањем тевтонске митологије која ће се касније инкорпорисати у нацизам.
Међу другим приврженицима астрологије који су дали свој удео нацистичкој философији и учењу био је Адолф Ланц (1874 – 1954), такође познат као Јорг Ланц фон Лебенфеле, који је имао снажан утицај на младог Хитлера. Ланц је издавао окултни часопис “Остара”, који се широко бавио астрологијом и за који се сматрало да је био међу омиљеним Хитлеровим штивом у току његових дана крајње немаштине у Бечу.
Још једна веза између нациста и астролога је окултиста Рудолф Фрајхер фон Зеботендорф (1874 – 1945). Добро познат писац у астрологији, Зеботендорф је припадао злокобном друштву Туле, тајној организацији која је у своје време произвела нацистички покрет. Или од “Остаре” или од друштва Туле, или можда од обоје, Хитлер је усвојио кукасти крст као знак своје партије.
Говори се да је Рајх ангажовао астрологе да би учествовали у бизарној организацији названој Берлински Институт. Циљ института је био да припреми све окултне вештине, од астрологије до црне магије да потпомогну војне успехе Немачке. Према једној причи, астролог по имену Вилхем Вулф је био увучен у ову групу и касније је описао њене резултате као “јадне”. Апсурдно је, додао је, да било ко мисли да натприродни утицај може бити ангажован у војне циљеве на такав начин.
“Јадност” је добар опис делотворности астрологије за откривање будућности. У сваком случају нацисти су веровали у астрологију, као што су и Римљани пре њих; а као што се десило у царском Риму тако су и нацисти испољавали своју веру у астрологију, покушавајући да спрече њено практиковање након доласка Хитлера на власт. 1941. нацисти су специјално забранили астрологију уз остале окултне философије и делатности. Ова забрана је била део онога што је један историчар назвао великом “бежанијом” окултиста из Немачке. Веома слично Домицијану пре њега, Хитлер је очито био забринут могућношћу да неко уради његов хороскоп и тако открије његове слабости.
Хитлеров помоћник Рудолф Хес (1894 – 1987) је чврсто веровао у астрологију. Историчар Елик Хау је био мишљења да је астрологија могла имати значајну улогу у Хесовој загонетној одлуци да сам одлети у Шкотску 10. маја 1941., у покушају да закључи примирје са Британијом. Према Хауу, сматра се да је Хес веровао да је астролошки утицај на Хитлера био веома неповољан крајем априла и почетком маја 1941. Изгледа да је Хес узео на себе обавезу да спасе свог вољеног Фирера и да доведе до мира са Британијом. Мисија је била неуспешна: Хес је задржан у Британији, суђено му је у Нинбергу након рата и осуђен је на доживотну робију. Хес је био ученик астролога и “геополитичара” Карла фон Хаусхофера, који је служио као ментор Хитлеру.
За СС поглавара Хајнриха Химлера (1900 – 1945) се такође наводи да је био привржен астрологији и једном је објаснио Вулфу да су закони против ње имали намеру да спрече астрологе да примене своје вештине на тобоже нижу, “неаријевску” расу. Не примењивање начела астрологије на све људе света очито се гледало као на порицање узвишеног статуса аријевске расе. Касније, ми ћемо испитати као садашњи покрет Новог Доба – толико привржен астрологији, колико нацисти никада нису били – на сличан начин наступа делећи друштво на две групе: вишу расу окултних посвећеника и ниже врсте које морају бити уништене пре него што нова ера у друштву почне.
Чак и пре него што су анти – окултистички закони ступили на снагу, астролози под Хитлером су увидели да неблаговремена или лоше усмерена пророчанства могу значити невољу. Астролог по имену Карл Ернест Крафт је једном предвидео да ће Хитлеров живот бити у опасности између 7. и 10. новембра 1939. Крафт је чак послао телеграм Хесу, упозоравајући да ће Хитлер остати под претећим астролошким утицајем неколико дана. Крафт је ухапшен. Касније, Крафт је прешао да ради у министарству пропаганде под др. Јозефом Гебелсом, преправљајући тзв. Нострадамусова пророчанства да би начинили да Хитлер изгледа као непобедив.
Кад се у Лондону прочуло да Хитлер има астролога који ради у његову корист, председник владе Винстон Черчил је запослио астролога по имену Луис де Вол да му говори какве савете може примити Хитлер. Очито, ова окултна обавештења су забављала Черчила. “Зашто би Хитлер имао монопол на астрологе?”, шалио се он.
Рад де Вола за Черчила могао је имати своју забавну страну, али на страни Немачке астрологија је попримала трагичан и тужан карактер како се рат ближио крају. Гебелсу подређени Ханс Фрицше, оптуженик на Нирнбершком процесу након рата, рекао је да је министарство за пропаганду покушало да подигне морал у послењим данима рата емитовањем лажних астролошких предвиђања о недаћама после којих ће за Немце наступити срећна времена. Ова лажна астролошка прорицања, рекао је Фрицше, била су једина ствар која је одржала наду код многих Немаца.
АСТРОЛОГИЈА И НОВО ДОБА
Хитлер је наводно, повремено говорио о астролошком. У астрологији се каже да су велика доба (епохе) периоди од око 2000 година у којима људска цивилизација наводно носи психичку ознаку појединог знака. Многи астролози су хришћанску еру означили “добом Рибе”, обележену мукама и патњама. Познато је веровање да ово доба треба да наследи “доба Водолије”, време мира, љубави, уживања и идеализма. Астролози се не слажу у погледу момента кад доба Водолије треба да осване, али је опште очекивање да ће се прелаз ускоро десити, с обзиром да хришћанска ера траје око 2000 година, и према распореду Новог Доба, сва је прошла и још само остаје да се оконча.
Једно предвиђање покрета Новог Доба за доба Водолије је да ће непожељни остаци из доба Рибе (тј. хришћанске ере) бити вероватно “очишћени”, ратним сукобом, пре него што нова окултистичка ера буде почела. Неки тумачи мисле да се ово односи на антихристову владавину и на астролошку улогу у припремању људског рода за њу. “Прочишћење” се појављује као улепшани израз за масовно уништење: то је управо план о коме Св. Писмо говори кад каже шта ће непријатељ смерати Хришћанима у последње дане.
Симболика Водолије у покрету Новог Доба је један разлог да сматрамо да ће астрологија играти значајну улогу у оснивању антихристовог царства, као што је играла такву улогу и приликом успона Хитлера, његовог претече.
Астролошки знак – Девица такође има посебан значај у покрету Новог Доба, из неколико разлога. Код новодобаца, Девица симболише земљу и ствари на земљи, попут житарица. Чистота је још једна симболика Девице. Ова два елемента симболике Девице – чистоћа и земља – су значајне компоненте култа природе као “богиња” и симбол земље, идеалан симбол.
Девица је такође била тумачена као симбол “Вавилона”, религиозног светског поретка антихриста. Ово тумачење се појављује као доследно нумеричкој симболици зодијака. У модерној употерби, Девица је шести знак у хороскопу (Ован је први), а шест се често тумачи као особит(о) сатански број; као што је представљено у броју звери (666) у Откривењу. Шта више, неки следбеници новодобског мишљења тврде да у Девици виде “триплицитет” који делује на три нивоа – физичком, осећајном и умном. Тумачи се да овај триплицитет представља број шест (број Девице) на сваком од нових нивоа, што даје укупно три шестице, а то се може записати као 666. Према овом тумачењу, модерна астролошка симболика Девице може означавати ђаволово троструко полагање права на тела, ум и душе оних који ће прихватити печат антихриста.
Време ће показати јесу ли или не ови погледи исправни. У овом тренутку, међутим они се показују као доследни Св. Писму и модерној астролошкој симболици. Такође, лако се може замислити да ђаво користи зодијачку Девицу – искривљење Бетулах, Дјеве из Мазарота – да потпомогне успостављање владавине антихриста. Овакав маневар ће бити кулминација многих сатанских пародија на дела Божија.
Шта више, може се видети још једна троделна заједница како се сада обликује у друштву: окултизам улази у хришћанске конфесије, структуре политичке власти и научне установе наших дана.
Окултистичка веровања су тако широко распрострањена у модерним протестантским и римокатоличким групацијама, да су постали део католичког катехизисног материјала, а није непознато да протестантски пастори одобравају астрологију и друге видове окултизма. Лутерански свештеник ми је једанпут рекао да не види ништа лоше у практиковању астрологије, све док она не контролише нечији живот. Оно што није видео је да астрологија, ако се озбиљно практикује, заиста овлада животом појединаца, и касније може врло лако довести дубљем уплитању у окултизам. Астрологија је наводно била практикована у Белој Кући последњих година да би се обезбедила тобожња предност у политици, а повећани интерес научника за окултизам указује да се можда враћамо на нешто слично ситуацији на Западу у доба ренесансе, када је окултизам прожимао световну политику, цркве и научну заједницу, све скупа. Може ли неко замислити пожењнију ситуацију за ђавола?
Како тачно антихрист може користити симболику астрологије да помогне установљење свог краткотрајног царства на земљи, не можемо још рећи. Ми још увек знамо мало о конкретним догађајима који ће довести до антихристовог зацарења, и тако је вероватно бесмислено вршити веће спекулације по тим питањима. Са одређеном сигурношћу, ипак, може се рећи ово: популарна вера у астрологију нуди симболику која се лако може искористити за ђаволове циљеве, докле год (та вера) подстиче, или барем толерише, уплитање у многе друге (и дубље) облике окултних активности.
Такве активности обликовале су веровање древног Вавилона и модерне Немачке на сличан начин, и сада, у последњој декади 20. века, астролози и други окултисти марљиво нуде своју “помоћ” политичарима и народним челницима, као што су Лили и Бујкер задобили наклоност генерала Ферфекса.
Случај Ферфекса и његове војске показује да ће масе следити своје вође. Свака значајна личност која доноси одлуке, а прихвати астрологију ће вероватно повући са собом многе следбенике; и сваки верник астрологије постаје регрут ђавоље војске, до дана када ће антихрист позвати на савез свих народа. Због тога, сваки пораст вере у астрологију њене следбенике води у прихватање жига антихриста, ако се деси да овај дође у наше време.
Због тога што ће жиг довести до казне у паклу огњеном, православни хришћанин има задатак да говор против астрологије и свих њених придружених вештина, а нарочито у ова последња времена кад окултни утицај на друштво постаје свеприсутан као и ваздух који удишемо, и када астролошко “златно доба” које је описао Макеј, изгледа врло слично нашем сопственом.
Ми се морамо трудити да што је могуће више људских душа одвратимо од мрачне вештине према светлости Христовој, да бисмо на суду Божијем могли да кажемо да смо учинили што смо могли да упозоримо народе на опасност од астрологије и њеног изумитеља ђавола, кољача душа.
До тада сећајмо се Божићњег тропара, који говори о три бивша астролога који су дошли да се поклоне Исусу Богомладенцу након што су видели Његову звезду на небу.

ВЕЛИКО БЕЛО БРАТСТВО И НАПАД НА КИЈЕВСКЕ ХРАМОВЕ

Широм Русије могло се, од 1990. видети нешто необично: на плакатима излепљеним по руским градовима налазила се фотографија младе жене која је себе називала “Великом мајком света”. Жена је била одевена у бело. Десном руком је “благосиљала”, а у левој је држала штап. Носила је осмокраки крст са распећем. Њени следбеници, такође обучени у бело, су Кијев, “мати руских градова”, прогласили “Новим Јерусалимом”, а себе “великим белим братством” тзв. “јусмалијанаца”, верујући да су изасланици “Господа Јусмалоса”.
О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?
“Мајка света”, која је себе назвала “Маријом Деви Христос” и основала “Велико бело братство”, звала се Марина Цвигун. Некад је била активиста комунистичке омладине (комсомола), инструктор Реонског комитета КП СССР и државни службеник. Потом је радила као новинар – приправник у локалној омладинској новини, а затим била ноћни чувар у кафићу.
Када је почињала своју мисију, придружио јој се човек који је себе назвао “Јован Свами”. “Свами” је некад био Јуриј Андрејевич Кривоногов и мењао је посао скоро сваке године. Једне прилике, укућанима је рекао да је он “Адам и Сунце”, а затим је напустио породицу и оженио се Марином Цвигун (која је, такође, напустила породицу, да би се удала за њега). Тада су смислили ново учење, тобожње откривење “Господа Јусмалоса”. “Јусмалос” је Трећи Завет. Марина Цвигун и Јуриј Кривоногов су себе прогласили “ваплоћењима Свете Тројице” – он је прво лице, “Јован Свами”, она је – друго лице, “Мајка Божија”. Главни “откровењски” докуменат је потписао “пророк Илија” (такође Кривоногов) и он носи назив “Обраћање пророка Илије јусмалијанцима и палом роду Адамовом”. Ово “откривење” саопштава да је 1. јуна 1990. године почео период библијске Апокалипсе, а да ће страшни суд наступити 24. новембра 1993. (То јест, 1260 дана после 1. јуна 1990.). Због тога су на земљу сишли “Марија Деви” и “Јован Свами”. Они су “Енох и Илија”! Предвиђено је да она, “Марија Деви Христос”, заврши своју мисију за три и по године. Такође 1. јуна 1990. на планети се зацарио антихрист. “Пророк Илија” поручује: “Да људи не би помешали антихриста са Христом, Господ Бог је послао на земљу Своју Живу Мајку Марију Деви, као Утешитеља и Месију читавог човечанства. То и јесте Други Долазак Христов на земљу! Јер су Мајка и Син сада – једно! И Господ Јој је на земљи дао сва Своја овлашћења. А у дан Страшног суда Исус Христос ће се, као Бог, појавити у свој Својој слави! Али, само на небесима”. Јован Свами и Марија Деви имају задатак да припреме долазак “Христа” (мада је Марија Деви - “Христос” (?)).
Поруке секте биле су сумануте квазимистичке конструкције комбиноване са неким елементима православног учења у унакаженом виду. Основне пароле су гласиле: “Одричите се чулних задовољстава, меса, пушења и алкохола”; “Не читајте новине, часописе, не гледајте телевизију, не слушајте радио. Сад је свуда енергија сатане”; “Склањајте из станова електричне апарате и прибор”; “Узимајте своју децу из јаслица, дечијих вртића, школа и средњих школа – одмах! Тамо на њих нарочито делује сатанизам. Зар сте ослепели?”; “Не рукујте се ни са ким, немојте се грлити”; “Стално клечите и кајте се и страствено се молите”... Веома су инсистирали на забрани женидбе и удаје: “Немојте се женити (нити удавати)! Више нема времена за такве ствари. У сваку трудницу ће се сада настанити душа демона и родиће се ђаво!” Јован Свами и Марија Деви позивали су децу да напуштају родитеље, јер “од седме године одговарају и за родитељске грехе”, и да се придруже секти. Учитељима су обећавали пакао ако ђаке и даље биду учили “демонским специјалностима”. Нарочито је “потресна” порука лекарима: “Лечите само молитвом! Ви сад лечите енергијом и мислима од сатане. Зато или нема резултата или су лажна исцељења... Не примењујте препарате и приборе! Слепци! Изучите учење “јусмалос” и схватићете како се лечи и како себе лечити без посебног (демонског) образовања. То је јако просто”.
Цвигунова и Кривоногов почели су да сабирају чланство чим су се венчали (што су, видесмо, другима забранили). На почетку, имали су десет следбеника; мало – помало, све више младих им се прикључивало. Првих десет ученика су проглашени “апостолима”, а обични ученици су тим “апостолима” морали да служе, да им доносе новац, одећу, украсе, да им спремају храну.
Темељ учења је био – апсолутна потчињеност Јовану Свами и Марији Деви. Сумња у њихову божанскост сматрана је највећим грехом. За две године, Марија Деви и Јован Свами стекли су две нове куће у околини Кијева, а “пророчица” је путовала у Египат, Израел, Грчку и Индију. По повратку се жалила следбеницима како није наишла на разумевање, али верује да ће се “кандила запалити”, и да ће јој сви рећи “Дођи!”. Марија – Марина је, у стилу бивше комсомолке, нарочито мрзела православно свештенство, које “у њој није препознало живог бога на земљи”, него су је “речима којима се тера сатана избацивали из својих храмова”. Зато су она и Свами позивали своје следбенике да не иду у храмове, не примају Свето Причешће и нафору јер они већ садрже “микроб сатане”. Фанатизовани дечаци и девојчице упадали су у храмове и прекидали службе Божије, убеђујући људе да постану “јусмалијанци”.
Кривоногов је пророковао да на дан краја света мора да страда 12 хиљада људи. Да би могао несметано да делује (пошто је у Кијеву против њега покренута истрага), склонио се у Пољску, и са “Мајком Света” слао писма својим следбеницима, позивајући их да се не боје хапшења, јер је смрт награда.
24. новебра 1993. припадници секте су се, са свих страна Русије, скупили у Кијеву, ради колективног самоубиства. Претходно су насрнули на православне храмове, рушећи све пред собом. Смак света није дошао, али је дошла полиција, која је ухапсила Марину Цвигун и Јурија Кривоногова, као и многе њихове слуђене следбенике. Због изазивања опасних нереда, Свами и Деви су затворени... Секта је, међутим, наставила да постоји; сада праве своју гарду и наоружавају се, чекајући нови Армагедон.
ГРУПА АУТОРА
ОД УТОПИЈЕ ДО КОШМАРА
ИЗДАЈЕ: СВЕТИГОРА – ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКЕ, ЦЕТИЊЕ 1997.

ДЕЦА БОГА – ПОРОДИЦА

ОСНИВАЧ: Дејвид Берг (David Berg), такође познат као Мојсије Давид, Отац, Дека, рођен 1919. год.

Дејвид Берг
ДАТУМ ОСНИВАЊА: 1968. год.
ЗВАНИЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ: Моова писма, многе траке, књиге и интерни новински магазин. Берг тврди да је пророк последњег времена и његова плодна писања су “наставак откривења”. Мамина писам која је написала Бергова супруга по обичајном праву (љубавница), Карен Зерби(Марија) (Karen Zerby), се такође сматрају ауторитативним.
СТРУКТУРА ОРГАНИЗАЦИЈЕ: Дејвид Берг и његова љубавница, Марија, имају апсолутну ауторитативну контролу над овом организацијом. Географске области широм света су подељене у регионе који се називају Континенталне Извештајне Канцеларије (КИК). Оне су подељене у Локалне Комуне које су се некада називале колоније, а сада се називају Домовима и њима управљају Пастири или Тим Радника.
ЈЕДИНСТВЕНИ НАЗИВИ: Флерт рибарење (сексуални прозелитизам), систем, револуционарност, просветљеност, деоба (блуд или прељуба).
ОСТАЛА ИМЕНА: Има доста имена које Породица користи. Они теже да прилагоде и присвоје имена погодна за одређене области и циљеве. Нека од коришћених имена су Светски Сервис, Породица Љубави, Небеска Магија, Мартинели, Дружина Независних Хришћанских Цркви, Божија Деца.
ИСТОРИЈА
Средином шездесетих, током рата у Вијетнаму, било је време преиспитивања естаблишмента и значајних друштвених побуна међу младима, нарочито у Калифорнији. Хипици, дрога и антикултура су створили атмосферу за израстање једног особеног новог култа, Деца Бога.
Дејвид Берг, рођен 1919. год., је син пастора хришћанско – мисионарског удружења и мајке која је проповедела преко радија. Берг се оженио својом женом Џејн 1944. год. (мајка Ева) и започео је кариеру евангелистичког проповедника. Берг је развио радикалне идеје дељења богаства што је резултирало тиме да је замољен да напусти своју цркву у Аризони. Овим почињу да престају његове привилегије и осуда од стране организоване религије.
Преокрет за Берга је дошао 1968. год. када је добио надзор над једним тинејџерским кафићем у Хантигон Бичу (Huntington Beach) у Калифорнији. Променио му је име у Тинејџери за Христа и окупио је присталице анти – естаблишмента “Исусове људе” и касније прихватио име Божија Деца. Бергова радикална порука која јавно оптужује оно што он назива “Систем” укључује постојеће цркве. Његова порука да се буде “револуционаран” за Исуса и “напустити све и следити њега” укључује напуштање родитеља, запослења, школе и давање свог поседа организацији.
Берг је започео прељубу са Карен Зерби (Марија) која је постала његова жена по обичајном праву односно љубавница. То се догодило у време када је започео своја плодоносна Моова Писма, и када је разматрао да настави откривење за своје следбенике. Ово је такође време када је дошло до упадљивог пада општег морала у организацији.
Берг се слободно повезао са евангелистом Фредом Џорданом (Fred Jordan) што му је омогућило да оснује комуну на Џордановом ранчу “Клиника за душу” у Тексасу. Пошто су се родитељи организовали и покренули изузетно негативну кампању о забринутости због “прања мозга” код своје деце, Џордан је 1971. год. замолио Берга да са својим следбеницима (којих је било између две и три хиљаде) напусти ранч. Берг почиње да организује комуну (колоније) са чврстом хијерахијском контролом. Према тврђењу Породице било је 130 колонија Божије Деце у 15 земаља у 1972. год. новац су почели да зарађују и основали су свој фонд, напуштајући све, затим “просветљењем”, односно продавајући Моова Писма заинтересованима.
Негде у то време, Берг је променио своје име у Мојсије (Божији пророк) и Давид (Краљ Израела). Берг је 1972. год. тврдио да је примио “разумевање Данила” и почео да прориче лажна пророчанства укључујући између осталог и то да ће Калифорнија бити уништена у земљотресу и да ће Сједињене Државе бити уништене кометом Кохоутек у јануару 1974. год. Такође је прорекао да ће Христос доћи 1993. год. У ово време, Берг почиње свој пад у окултно, често пишући о својим контактима са духовним водичима.
Окружен законским проблемима, “оптужен је 1973 – 74 за избегавање плаћања пореза, киднаповање, напаствовање, неморал”, где такође треба узети у обзир и истражни извештај који је издао главни правобранилац града Њујорка, Берг је побегао из САД и повео је за собом већину својих следбеника у Европу. Берг и његова љубавница Марија су 1974. год.  стигли на Тенерифе (Канарска острва) и почели су да се развијају и шире своје настрано учење о Флертованом Рибарењу. Флертовано Рибарење учи да сексуална превара или религиозна проституција није ништа друго него Божија револуција на евангелистички начин. Берг је измислио термин “Проститутке за Исуса” укључујући у то и дозвољавање браколомства.
Берг тврди да су Божија Деца расформирана 1978 и да је 300 лидера отпуштено и да је име промењено у Породица Љубави. Али, бивши чланови и остала интерна документа указују да је дошло до прерасподеле утицаја, зато што је значајан проценат лидера одбио да учествује у религиозној проституцији.
Многи поремећени људи, неки од њих су и бивши лидери и чланови Бергове породице, наставили су да упражњавају скривене активности Породице. Њихова сведочења и велики број Берговог и Маријиног писања и видео записа оставили су траг о активностима која су укључивала инцест, спиритуализам, браколомство, блуд, групни секс и сексуална умешаност људи из власти. Захваљујући овим открићима и нападу страха од Сиде, Породица је издала саопштење у коме се износи да инцест и Флертовано Рибарење више неће бити практиковани (1987). Није било признања да се грешило, само да је ова одлука донета “због могућих проблема са Системом”.
Изведена је серија рација у Европи и Јужној Америци и оптужби у које су укључене и оне о злоупотреби деце. Због недостатка доказа о физичком малтретирању деце неке оптужбе су одбачене. Али остали случајеви су још увек актуелни и воде се у Аустралији, Филипинима, Аргентини и Француској.
Породица је одскора поново почела да ради у САД и масовним наступом у јавности покушава да створи нову слику о себи. Они желе да сви забораве њихве “грешке” из прошлости и да о њима суде само на основу онога што раде сада. Скорашње Моово Писмо показује њихову дволичност јер подучава своје чланове да се прикључе слободним црквама које тиме постају више толерантне и да користе њих да би задобиле кредибилитет и промене. Писмо подучава да се слободним црквама повремено шаљу нови чланови како би достигле циљ. Оно, такође, упозорава да се клоне евангелистичких и фундаметалних цркви јер чланови Породице “би морали да чине велике компромисе”.
Тренутно тврде да имају само 3.000 пунолетних чланова и 6.000 деце који живе у комунама у преко 500 земаља. Бивши чланови пак тврде да има много више и чланова и деце.
УЧЕЊЕ
Проблем је оценити многа учења која се налазе у Породици/Божијој Деци. Дејвид Берг је подучавао опречно, случајно и збуњујуће ствари чине некакво учење. Породица такође има приличну историју јавног наметања и превара како би умањили противљење које су проузроковали.
СВЕТО ТРОЈСТВО: Према Породичној скорашњој потврди вере, они тврде да су у хармонији са правоверношћу. Они потврђују “једног истинитог, вечног Бога и јединствено божанство, које се представља у три различите али јединствене личности: Отац, Син и Свети Дух”. Ипак по Берговом учењу представљање Оца, Сина и Светог Духа је далеко од правоверности.
БОГ ОТАЦ: Берг пише и описује доследно Оца као мушкарца са белом косом, “секси, нагог бога у духовној дивљој оргији” и као “сводника”.
БОГ СИН: Поново, Породица у својој изјави о вери приказује Исуса Христа у правоверју. У изјави се потврђује Његово божанство, чињење чуда и божанствено зачеће, рођење од девице Марије, безгрешност, његову жртву за људске грехе, васкрсење, вечито посредовање за његове људе и његов други долазак и страшни суд.
Ипак, према Бергеровом учењу, он изјављује да је архангел Гаврило, као Божији представник, уствари имао полни однос са Маријом и да је тако зачет Исус. Берг такође учи “по откровењу” да је Исус константно блудничио са женским делом својих следбеника, нарочито са Маријом, Мартом и Маријом Магдаленом. И, пошто све ово није било довољно, Берг учи да је Исус имао вернеричну болест.
Постоји велики број противречних изјава које се тичу божанско/човечанске природе Христа у Берговом писању. Понекад је говорио о Исусу као о вечном Сину, али много чешће му је приписивао да је у ствари створени Син. На састанку са лидерима Породице у Румунији, дошли смо до сазнања да они користе исте аргументе и стихове као и Јеховини сведоци да би доказали да је Исус створен, а не да је вечан.
СВЕТИ ДУХ: Свети Дух се у њиховој литератури доследно описује као полу нага, сладострастана жена. Берг описује Светог Духа на разне начине као “Бог Мајка, Краљица Раја, Краљица Љубави, Еликсир Љубави”. Берг описује Светог Духа као неког ко омогућава да се искуси “духовни оргазам испуњен Духом”.
ЉУДСКА СУДБИНА: Поново, појављује се последња изјава о вери да потврди правоверје. Она потврђује да смо сви грешници, да се спасење добија милосшћу Христовом кроз веру захваљујући Христовом страдању, да појединац мора лично да верује и лично да призива Исуса Христа, да буде поново рођен како би осигурао вечност.
Историјски, Божија Деца су проповедала Библијско јеванђеље иако је њихово подучавање о хришћанском начину живота деформисано. Међутим, како је Бергово ненормално учење све више прихватано, тако је јеванђеље постајало све више деформисано. На пример, покајање је ретко, а из његовог писања се закључује да је то његов одговор на јеванђеље. Бергова подучавања и методи евангелизма промовишу сексуални благослов и “закон љубави” (неморалан, незаконит) изобличавајући јеванђеље. Берг такође подучава о универзалном спасњу кроз чистилиште као неки процес.
ОСТАЛА УЧЕЊА
1)     “Закон љубави”: Берг је изврнуо цитате из Библије као што су: Јован 1:17; I Коринћанима 6:12; Галатима 5:14, као и остале што је произвело једну од централних јереси Породице. Берг подучава да је Закон укинут и да је замењен  љубављу, а да Духовни закон, који Берг интерпретира на свој начин, значи “ако је нечија активност мотивисана љубављу (несебичном) и ако никога неповређује, онда је та активност прихватљива и за Бога”. Другим речима, дата је дозвола за блуд, браколомство, простаклук, богохуљење, чак и за групни секс (раније инцест, проституција и секс са децом).
2)     Апокалиптичке поруке: Многа Бергова писања садрже пророчанства о пропасти и упозирења цркви, Сједињеним Државама и свету уопште. Уз сва ова лажна пророчанства већина су деструктивна или бизарна.
3)     Спиритизам и окултно: Берг има дугачку историју личне умешаности у бављења астрологијом, кроз коју је вођен духовним водичима и помагачима (што укључује упокојене свеце и пагане), које је користио као медијум. Уз ово бавио се и врачањем где је тврдио да је имао сексуалне односе са духовима и паганским богињама.
4)     Напуштање свега: Према тврђењима бивших чланова, Породица има исту структуру као и други култови користећи неморалне, манипулативне технике за обликовање размишљања као и технике за контролу мишљења као што је контрола информација, изолација, осећање кривице, страх, лични комплекс, одустајање од каријере, породице или било чека другог што омета групни рад.
Craig Branch

Са енглеског: Ђорђе Продановић

ДРАГАН МАРЈАНОВИЋ

“Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.”
(Матеј 24: 4,5)
Већ рана хришћанска Црква била је очевидац испуњења ових речи Господа нашег Исуса Христа. Само један од многих самозваних “христоса” био је и Симон Самарјанин, кога Св. Ап. Лука помиње описујући дела Светих Апостола, као оног који “чараше и довођаше у чудо народ самарјански”, те га отуда и прозваше “велика сила божија” (Дела ап. 8: 9,10).
Од првог века наовамо, кроз читаву историју Хришћанства, с појавом харизматичних, гордоумних месија – утописта, речи Господа нашег опомињуће одзвањају. И то не само пророчанске речи: “изићи ће лажни христоси”, већ нарочито оне: “и превариће многе”. И заиста, масе осташе насамарене и вечном смрћу убијене.
Савремени самопрокламовани пророк, исцелитељ, “месија” (и све остало што следи у низу), очигледан је пример Драгана Марјановића који је своју мисију “божјег изасланика” отпочео пре нешто више од осам година у Великом Мокром Лугу, а наставио у свом родном месту Вукмановцу, код Јагодине. Уз свесрдну помоћ мештана господин Марјановић је изградио неку врсту приватног светилишта, необичан вишеугаони храм који привлачи масе унесрећених особа. Храм је изграђен за други долазак Христов на земљу. Иако следбеници Драгана Марјановића сматрају да ће се ту, у Вукмановцу, Христос објавити, мештани, Драганове комшије и рођаци с неповерењем прате све оно што се дешава. Враћајући се у родно место, с посебном мисијом на уму, Драган је лажју и преваром нагнао мештане да му помогну око градње храма. Обећавао је да ће Вукмановац постати важан туристички центар са аеродромом, хотелима, робним кућама, да ће долазити људи из читавог света, и да ће то за читаво село значити материјално благостање. Када се обећања нису обистинила, један по један, окренули су се против “онога који лечи и баје”, како га називају. Драган не придаје сувише значаја мишљењу које влада у његовој најближој околини. “И Христа нису разумели у родном крају”, његово је објашњење. Осим тога, на хиљаде људи, из свих крајева земље, па чак и из иностранства, свакодневно долази поклањајући му безгранично поверење, али, како сведоче жртве, то очигледно значи материјално благостање само за г. Марјановића.
Млади господин, који је ради безбедности желео да остане анониман, пре пет година нашао се у једној оваквој поворци “драганопоклоника”. Пристао је да за “Београдски дијалог” исприча своје искуство.
            “Београдски дијалог”: Шта Вас је навело да посетите Драгана Марјановића?
                                                Д.С: Отишао сам тамо због породичних проблема. Примио ме је у црвеној соби. У суштини, код Драгана преовладава црвено – бела комбинација. Он у томе види нарочиту симболику. Бело представља невину Христову жртву, а црвена коначну победу. Драганова одећа је бела, са једним црвеним шалом на рукаву, храм је грађен пола црвеном, а пола белом фасадном циглом. Тај део храма, који је  црвен, сматра се најважнијим и најсветијим. Ту улази само Драган и они које лично позове. Дакле, ушао сам у црвену собу. Ту се налазио један олтар и упадљиво мноштво православних икона. Чуо сам од неких који су га у скорије време напустили, да однедавно у храму држи и иконе са својим ликом.
Чим сам ушао у црвену собу почео сам неконтролисано да се тресем. Рекао је да легнем. Тако лежећи наставио сам да се тресем и да снажно вриштим. При том нисам осећао никакав бол. Драган се за све то време “молио” изнад моје главе, а онда ми је свечано саопштио да сам у власти нечастиве силе. У суштини, он то свима објављује и сматра да су сви људи у власти демона, те отуда болести и друге невоље. Његово саопштење “у власти сте нечастивог” идентично је оном “на вас је бачена црна магија”, које се све чешће чује и којим се све објашњава.
Не само да сам у власти нечастиве силе већ, по Драгановим речима, то је дух мога веома блиског сродника. Како је то изговорио, истог момента осетио сам мирис мог рођака, моји покрети претварали су се у његове, мимика је била идентична... Врхунац је био када сам пао на под и почео да се рвем с привиђењем, потпуно уверен да се супротстављам рођаку који је овладао мноме.
                                                Б.Д: Да ли је посета Драгану Марјановићу помогла да решите Ваше проблеме?
                                                Д.С: После третмана осећао сам се страшно, био сам уплашен и дубоко депресиван. Упркос томе, Драгану сам одлазио из недеље у недељу. Осећао сам се све слабије и исцрпљеније. У Дргановим присуству падао сам у нешто што је код њих познато као “реакција”. При томе су из мене причали духови познаника. Драган је комуницирао са њима и када је дошло време да сам отплатио “грех од старих” (што је епицентар Драганове јереси), наводно, све их је избацио.
                                                Б.Д: Да ли се те сеансе наплаћују?
                                                Д.С: Формално не тражи новац, чак то и јавно наглашава, већ људи остављају добровољни прилог. Међутим, када му неко поклони поверење, Драган тражи новац под фирмом да је за откуп “грех од старих”, односно за други Христов долазак. Дао сам му позамашан девизни износ који је он сам тражио рекавши да представља “новчану жртву” којом откупљујем “грех од старих”. Новац, како тврди, враћа кроз једанаест или двадесет и један месец, али онај  који тражи свој новац назад веома лоше пролази. Наводио је у својим “проповедима” низ примера оних који су лоше прошли због непоштовања њега и његових смерница.
На пример: једном брачном пару без деце Драган је, наводно, помогао да добију дете. По рођењу детеа родитељи су на славље позвали лекаре, а на Драгана су заборавили. Када је дете навршило седам година, погинуло је, што је он касније објаснио тиме што нису показали захвалност према њему када се дете родило.
И још један пример: једну жену је излечио од склеродермије, а она је почела да се облачи као он и да лечи људе као он. Убрзо је умрла, што су његови следбеници објаснили као “божју казну”.
Све што се лоше деси за време боравка код њега тумачи као резултат греха који је у човеку.
Наравно, треба имати у виду да постоји могућност да су ови догађаји производ маште Драгана Марјановића, којима он своје жртве држи у сталном страху и на тај начин несметано манипулише.
                                                Б.Д: Шта, по Драгановом учењу, конкретно значи “грех од старих”?
                                                Д.С: Драган Марјановић представља се као “божји изасланик” који има могућност да комуницира са анђелима и свецима. По њему, све болести су резултат “грех од старих”, дванаест колена по оцу и дванаес колена по мајци. Због греха од старих, тврди, да се у људима налазе нечастиве силе, ђаво, сатана, дух сродника или познаника. Он има могућност да комуницира са нечастивим силама и да их избаци из човека кад за то дође време. Да би избацио духове мора се, по његовим речима, дати откуп за грех који је у виду поста, молитве и новчаних жртава. Доласци у Вукмановац и боравак у храму помажу одвајању нечастивих сила које су се, по његовим речима, увукле у кости, месо, кожу, косу.
Он тврди да у људе, поред осталих начина, нечастиве силе улазе путем црне магије, као на пример, убацивањем у кофу воде у којој се мртвац купа, гатањем и врачањем. Те нечастиве силе које уђу у човека он је у стању да изазове и да оне проговоре и да кажу име особе која је то урадила.
Особе у којима су њихови блиски сродници показују изузетне сличности са својим сродницима, чак и у мимици, гестикулацији и гласовно, када они из њих проговарају. Кад изгони демоне из људи он издаје команду: У ИМЕ ГОСПОДА БОГА И ДРАГАНА, ИЗЛАЗИ НАПОЉЕ! При том, опседнути људи реагују вриштањем, плакањем, грчењем тела, псовањем... Сличне се ствари дешавају када Драган шета кроз масу са подигнутим крстом у десној руци, људи беже, падају у несвест, лају, плачу...
Због уверења да нечастиве силе изазивају болести, људи се благовремено не обраћају лекарима.
                                                Б.Д: Да ли је такав став у појединим случајевима бивао кобан?
                                                Д.С: Постоји низ примера оних по које се, заиста, завршило кобно. Ја ћу навести само неколико:
Једна жена из Пирота, веома сиромашна, долазила је годинама због свог проблема са материцом. Одбијала је да иде лекарима, па су је тек у коматозном стању одвели у болницу, где је умрла услед последица неодговорности према себи.
Затим, један момак оболео од шећерне болести за време боравка код Драгана није узимао лек, па је у тешком стању одведен у болницу.
Још један пример: момак коме је рекао да је у прошлом животу био римски војник који је учинио нажао Христу, после тог сазнања прекинуо је сваку комуникацију са људима.
Много људи оболелих од рака долазило је код њега у нади да ће их излечити. Сугерисао им је да не пристану на зрачење и помрли су. Тамо су долазили и људи оболели од Сиде у нади на излечење.
Његове тврдње су такође да су лекови храна за нечастиве силе, мада  он изричито не забрањује њихову употребу. Сматра да бање, море и лечилишта погодују развоју нечастивих сила јер оне тамо уживају. Знам многе случајеве да је забрањивао посете људима који су у болницама, сматрајући да нечастиве силе из умирућег могу ући  у посетиоца.
Све у свему, неки се хвале да их је излечио, а неки да им је упропастио психофизичко здравље.
                                                Б.Д: Упркос свему, тамо одлазе људи из целе земље, организовано, аутобусима, сопственим колима и на друге начине, а долазе чак и из иностранства. Какав је профил људи који посећују г. Марајановића?
                                                Д.С:  Долазе људи разних старосних доба, од беба – мада ређе – преко младих, средовечних и старијих људи, различитог образовног статуса, мада већином са оскудном школом. Чести доласци, свакако, захтевају изостајање са редовних послова, премда се све чешће и избегавају запослења. Такође, они који раде, у својим фирмама пропагирају учења Драгана Марјановића, увлаче и зову људе да му одлазе дајући им наду да ће тако решити све своје проблеме и бити исцељени. Оне који проповедају, Драган назива “краљевима”, јер су “од бога одређени да позивају друге”.
                                                Б.Д: Потреба за масовношћу заједничка је за сваку верску секту, па и за ову коју је организовао г. Марјановић. Где их прима? У каквим условима бораве ти људи који долазе код њега?
                                                Д.С: Борави се у лошим хигијенским условима, без воде и струје. Људи спавају на поду “храма”, збијени једни уз друге, или напољу, под ведрим небом. Тамо се обично долази за Васкрс и све долазеће празнике, од Васкрса до септембра. Остаје се једну недељу и више. Некада се тамо људи састају и у зимским месецима чак и кад Драган Марјановић није ту. Он зими, обично, у разним кућама по Србији организује приватне сеансе.
Када се појави на ливади испред храма, окупљени људи праве шпалир и док он пролази бацају своју одећу и цвеће, њему под ноге. Он полако корача док му људи целивају ноге, а он их благосиља. За све то време пушта се црквена музика (најчешће хор монахиња манастира Ћелије). Неки људи падају у транс, вичу, неки падају у несвест... Када дође до храма одржи молитву у централном одељењу, потом држи “проповеди” окупљеној маси.
                                                Б.Д: Шта је најчешће садржај таквих “проповеди”?
                                                Д.С: Најчешће говори о “грех од старих”. Али и о много чему другом. Сугерише људима да иду у цркве, да се моле Господу Богу и ЊЕМУ, да славе славу, да поштују свештена лица без обзира на њихово понашање, јер они носе благослов у десној руци.
За Србију говори да ће бити света земља и да ће у Вукмановац долазити владари целог света да приме власт. Његово објашњење зашто ће Христос доћи баш у Србију јесте да су Свети Цар Лазар и косовски мученици принели себе на жртву Господу Богу.
За себе мисли да је реинкарнација Христа, мада то јавно не говори, али говори својим најближим људима у поверењу (јавна тајна!). А појединим људима који долазе у храм сугерише да су у прошлим животима били библијске или црквено – историјске личности. На пример, за једну девојку говори да је Марија Магдалена, за једног младића да је био римски војник који је копљем пробо Христа, а за свог најближег сарадника из села да је реинкарнација Светог Саве, итд. То су углавном људи који су му одани и који су, стога, од Бога одређени да се муче заједно са њим за други долазак Господа.
Учи народ да се крсте као православци, само да додају пети део на крају грудне кости. Тај пети део ставља се за други долазак Христа на земљу, односно за Драгана. Људи се поздрављају поздравом “БОГ”! Нема руковања, ни љубљења, јер се тако најлакше преносе нечастиве силе и мешају енергије.
                                                Б.Д: Рекли сте да Вам “молитве” и сеансе г. Марјановића нису помогле, напротив, од тада су почеле ваше праве муке. Шта Вас је, ипак, задржало да останете код њега?
                                                Д.С: Истина било је случајева када сам се после сеансе осећао добро и по неколико сати, а после се све враћало на старо, па и горе: несаница, напетост, губитак апетита, мршављење, дубока депресија... Задржавао ме је, пре свега, страх. Шта ако је истина све то што проповеда и како се представља? Ништа о вери нисам знао пре доласка у Вукмановац. Оно што сам тамо сазнао прихватио сам, без резерве, као сушту и једину истину. Без обзира на сметње и погоршано стање, ја сам му веровао.
Кад ми је било тешко и када сам патио, говорио је да то тако мора да буде. Растрзао сам се између поверења које сам му поклонио и осећања да ради лоше ствари. Деловало ми је да Бог, по Драгановим речима, брише могућност слободног избора за своје добро или своје зло. Дефинитивно сам напустио Драгана Марјановића када ми се потпуно распала породица. А дошао сам да бих решио породичне проблеме.
И сада, после неколико година откако сам напустио Драгана Марјановића, постоји у мени велики страх и стрепња од њега, тако да нисам у стању да своју личну драму у потпуности испричам.
                                                Б.Д: Ово што сте до сад испричали веома је потресно и илуструје збивања у Вукмановцу. Да ли сте нешто предузели, после разобличавања лажне духовности Драгана Марјановића, да помогнете себи?
                                                Д.С: Опоравак напредује лагано уз примену медикамената и психотерапије. Заправо, чиним све оно што је требало када су отпочели породични проблеми. Мислим да је веома важно нагласити потребу да људи за решавање свих проблема треба помоћ да траже, пре свега, код стручњака за то, дакле, обраћањем званичној медицини. Будући да мој проблем није био само физичке, већ и духовне природе, на основу досадашњег искуства, увиђам неопходност темељнијег упознавања с изворном вером, вером у којој смо рођени, у мом случају са Православљем. Знањем се штитимо од оних који користе незнање да заведу, обману и упропасте.
Разговор водила: МАРИЈА КРЊАЈА
БЕОГРАДСКИ ДИЈАЛОГ
бр. 3 – 4, јун 1998.

ЕКСЛУЗИВНО БРАТСТВО
ПЛИМУНТСКО БРАТСТВО

Корени ове групе су везани за свештеника Џона Нелсона Дарбија (John Nelson Darby). Он је студирао право на колеџу Св. Тројице у Даблину, али се касније прикључио Англиканској Цркви у Ирској. Године 1829. прикључио се слободним Библијским Студијама у Даблину које су се најзад одвојиле од Англиканске цркве. Први састанак Братства је одржан у јануару 1832. год. у Плимунту, Девон, Енглеска. Web страна Плимунтског Братства се налази на адреси http://www.cloudnet.com/~dwyman/anonymous1.html и говори нам следеће:
Такозвано Плимунтско Братство је настало касних двадесетих година XIX века. То је био заједнички скуп хришћана који су желели да буду изван свих осталих формалних хришћанских организација. Основна хришћанска учења су преузели од већине протестантских вероисповести. Они верују да на Земљи постоји Христово тело (односи се на Цркву или Скуп) које је сачињено од свих истинитих хришћанских верника без обзира на њихово религиозно опредељење. Ово је, међутим, њихово уверење да уколико неко припада било којој хришћанској организацији практично пориче истину о вери у једно тело. Зато они признају само друштво свих хришћана који држе исправно основно учење, живети побожним животом и да нису чланови друге формалне хришћанске организације. Они су група људи који су одани проучавању Библије, практичној побожности и евангелизацији. Друштво је расло широм света како су године пролазиле.
Потребно је да разумемо да у овом моменту група није била култска и заиста пошто вероватно постоје разлике у споредном учењу, она група која је остала верна оригиналној визији није култ. Да би смо били јасни, потребно је да погледамо у рану историју формирања онога што се  у ширем смислу назива “Отворено Братство” или “Ексклузивно Братство”.
Рана верзија је била да се одбаци, онако како су они то видели, замка “религиозности”, а сусрети без званичних свештеника су пажљиво припремани. Сваки човек је био охрабриван да узме учешћа, а састанци су се одржавали на једноставним местима. Није било музичких иструмената, а ломљење хлеба је био једноставан али значајан чин.
Међутим, временом неке промене су се увеле. Најџел Скотланд (Nigel Scotland) нас информише у својој књизи “Секташка религија у модерној Британији” (Sectarian Religion in Contemporary Britain), Paternoster Press, 2000:
Постепено, скоро неприметно, новине су почеле да се појављују на састанцима почевши да истичу потребу за “одвајањем”од света. Тридесетих и четрдесетих година XIX века у време када се “очекивао крај света”, сви су морлаи да буду спремни да се сусретну са Господом у његовом доласку. Тако се оно што је у почетку био покрет отворен према друштву и спреман да прихвати сваког верника, трансформисао у једно друштво које најзад искључује све остале и спашава само елиту Братства.
Плимунт сада добија на значају зато што је Џ. Н. Дарби држао комплетну власт над Братством у већем делу Британије. Међутим овај град из Девона није прихватио његово лидерство и расцеп је био спреман да исплива на површину. Подела се коначно догодила 1848. год. и од 1849. Ексклузивно Братство је дошло у његово власништво.
Од 1849. па надаље Ексклузивно Братство је испливало као посебна група. Често су називани “Дарбистима” због значаја Дарбијеве тоталне доминације. Далеко од опадања, као “верни остатак” ,наредних тридесет година се показало као период експанзије и просперитета.
Ово је главни период разједињења, мада као што ћемо видети постоје групе чак и унутар Ексклузивног Братства. Међутим, морамо опет да назначимо да она група која је позната као “Отворено Братство” не спада у оне које овде помињемо. Мада се можда нећемо сложити са свим што они раде, то је сада споредно питање, што нас неће спречити да се дружимо са онима који воле Господа.
ГРУПИСАЊЕ
Враћајући се Ексклузивном Братству, морамо приметити различито груписање у оквиру звања ових људи.
Иако ово може да буде представљено као претерано поједностављење, Ексклузивно Братство се обраћа онима који нису више чланови “Отвореног Братства” од разиласка касних четрдесетих година XIX века. Од тог времена било је још различитих разилажења од којих су нека била усмерена на враћање у првобитно стање. Главна крила Ексклузивног Братства су изгледа она која се често називају KLC (Kelly-Lowe-Continental), TW (Tunbridge Wells) и Taylor (Raven/Taylor) Братство. Свака од ових група је унутар себе подељена на мање групе.
KLC и TW су остале верне раном учењу одвојеног Ексклузивног Братства. Људи унутар ових група ће патити због наклоности групе према култном. Највеће промене су се, међутим, догодиле унутар треће групе, која је настала одвајањем Џ. Н. Дарбија. Развој ове групе ће бити оно што ћемо пратити као графичку илустрацију штете која може бити нанета од стране ауторитативне групе. Најџел Скотланд нам говори:
Од Дарбијевог времена па надаље Ексклузивно Братство је постало чврсто и повећало је свој степен повучености из спољњег света, те је постало место зла и покварености. Дарби је постепено учио оштрој разлици између истините цркве, која је сабор Ексклузивних, и остатка хришћанства, које се одрекло истините вере. У теорији, Дарби је веровао да свеци могу да постоје изван Ексклузивног Братства, али у пракси, било је могуће да људи осете то искуство само унутар друштва светих и да раде на свом спасењу. За чланове Ексклузивног Братства њихова организација и њихова заједница су једино сигурно место.
Постоје многе паралеле које би се могле повући између Ексклузивног Братства и осталих култова, нарочито Јеховиних сведока. Надаље, видимо тврђење да су једина истинита црква, циљ култова данас, и имамо развој учења од стране наследника Џ. Н. Дарбија – скоро потпуно слично као што је то учинио Радерфорд са Раселовим учењем код Јеховиних сведока.
РАВЕН
Дарби је умро 1882. год. и након кратког времена наследио га је Фредерик Равен (Frederick Raven). Равен је био предавач који је живео у Гринвичу, југоисточни део Лондона. Ту је дошло до развоја Равеновог учења које је довело до даљег дељења унутар покрета. То су та учења која често разликују Taylor – ово Ексклузивно Братство од осталог дела Ексклузивног Братства.
Главна подела се догодила 1890. год. унутар Ексклузивног Братства због учења Ф. Е. Равена од Гринвича, Енглеска. Било је много разлика у учењу које је учио Равен и која су довела до поделе. Једно од главних његових (Равен) учења је да вечни живот не укључује да је живот повезан са верником већ боље речено са сфером живота у коју верник улази удружен са осталим верницима и само онда када су заједно окупљени на састанку. Учио је да вечни живот нема везе са животом чије је трајање вечно. Такође је створио многне несхватљиве дефиниције као што је безгрешност. Равен је такође подучавао Аполинаријевом учењу које учи да је дух Човека , Исуса Христа, подељена личност. Он је одбио заједничко учење хришћана о једној личности (Исус Христос је био комплетан човек, безгрешан, и потпуни бог, сједињени у Његовој Личности). У својим писањима он је ово називао бесмисленим хришћанским учењем, апсурдом и великом грешком.
Као што можемо видети из већ реченог, све Равенове измене су усмерене ка централном учењу о личности Исуса Христа. Он се сада одрекао јединствене личности Христове и комплетне Христове човечности. Он је такође учио да није нужно да свко ко верује у Христа задобије вечни живот.
ТЕЈЛОР СЕНИОР
Као што то обично бива са групама као што је ова, једном када се скрене са пута инстине онда се то наставља и надаље. Овде ћемо рећи шта се догодило када је Равен умро, а наследио га Џејмс (Џим) Тејлор Снр [James (Jim) Taylor Snr] на месту лидера 1903. год. Тејлор је рођен у области Слиго у Ирској, 1870, али је касније емигрирао у САД.
Користио је 2. Тимотеју (2, 19; 22) како би оправдао целокупну идеју расцепа. Али највероватније да је начинио највећу промену око личности Христа 1929. год. Овде он почиње да објашњава да Христ није вечни Син Божији. Другим речима Он није рођен као потпуни Бог. Он је само примио ту пуноћу од Бога или у храму када је имао дванаест година или када га је крстио Јован Крститељ.
Он је такође развио следећу култну доктрину,
Џејмс Тејлор сениор, је учио да Свети Дух данас говори на састанцима Братства допуну у односу на оно што је надахнуто и написано у Светим Списима. Такође је учио да је Свети Дух предао истину у наше дане која није била предата апостолима. По њиховом мишљењу Бог је често давао напомене њима и тиме им је давао “ново просветљење”. Они верују да остали хришћани нису на путу Божије Воље зато што су одбили ово “ново просветљење” које им је дато од Светог Духа кроз ове “велике људе” (мисли се на лидере. прим. прев.). Божија Реч је изгубила сопствени ауторитет кроз свест чланова. Чврсто се наглашава да се поштује оно што је у Светим Списима, али у пракси од тога се одступа, јер Списи морају да буду протумачени од стране “божијег човека”. Било какав покушај довођења у питање тумачења “божијег човека” доводи у питање Божије суверено право да Своју Реч  у данашње време презентира кроз Свог “изабраног слугу”. По овој логици, контрола над комплетним размишљањем чланова је остварена. Ово је учење да Братство може да се преда учењу “божијег слуге”, “изабраника”, и да та особа може да крене погрешним путем уколико они (чланови, прим.прев.) свој начин мишљења вежу за божије мишљење.
Поново имамо култно учење које је слично учењу Јеховиних сведока. Није само Тејлор постао Божији тумач на Земљи, већ сваки члан може да прихвати то учење, стављајући своје лично мишљење по страни. Контрола је комплетна зато што несмеш да провераваш оно што ти говоримо кроз Библију – мораш само да верујеш.
ТЕЈЛОР ЈУНИОР
Након смрти Џејмса Тејлора сениора настао је период од неких 6 година где је константно висило питање ко ће постати лидер покрета. Најзад, Џејмс Тејлор јуниор је преузео власт 1959. год. Ускоро, он урезује жиг у Ексклузивно Братство објављујући учење о “одвојеним столовима”. То је значило, у почетку, да нисте могли да једете за истим столом са било ким ко је старији од 12 година, а није ломио хлеб са Ексклузивним Братством. Међутим, није дуго трајало пре него што се ово учење развило у то да нисаким ко није члан Ексклузивног Братства неможете да једете, па чак не смете да једете храну коју је спремила особа која није члан Братства. Можете само да замислите штету и невоље које су проузроковане овим учењем у породицама као и смешне ситуације које су изникле као резултат свега.
Деци више није било дозвољено да једу јела припремљена у школи, па су морали да носе јело са собом или да одлазе у дом братства за време паузе за ручак. На североистоку Шкотске многи чланови Ексклузивног Братства су били  ангажовани у рибарској индустрији.  Да би избегли седење за истим столом са колегама који нису били верујући, галијски столови су пресечени по средини тако да је ту био прорез од двадесетак сантиметара.
То је било превише за многе породице и процењује се да је у то време 8.000 људи напустило Тејлорово Ексклузивно Братство.
Постојале су многе заповести за сваки сегмент живота, које је требало спроводити, као што је: кога и где можеш узети за супружника, колико деце смеш да имаш, коју школу смеш да похађаш, забрањено даље школовање на колеџу или универзитету, забрана коришћења компјутера, забрана чланства у занатским удружењима и осталим јавним телима која захтевају професионалне квалификације.
Правила групе у модерно доба нису ништа мање строга и жена нарочито има потлачену улогу. Правило Палца каже да нетреба имати било какве пријатеље и што је могуће мање контаката са било ким изван Братства. Ово може ићи и дотле да се избегавју заједничка излазна врата са неверницима или оно што је много озбиљније недозвољавати нечлановима да дођу на сахрану свог рођака.
АБЕРДИН 1970
Једна од дозвољених ствари је пиће духа, нарочито џин и виски. Испијање џина је био главни разултат у животу Џејмса Тејлора јуниора и наравно Ексклузивног Братства. Како је он своје лидерство развио шездесетих година XX века, често је јавно чино разне суровости или простачке алузије, а неки су говорили да је он човек ван сваке контроле. За велики део његовог неодговорног понашања окривљено је пиће, а неки су волели да кажу да је он алкохоличар са великим апетитиом за жене и секс. Све ово је достигло врхунац у јулу 1970. у Абердину.
Укратко ћемо овде изнети објашњење Дика Вејма (Dick Wyam)  са његовг сајта http://www.cloudnet.com/~dwyman/aberdeen.html о овом догађају:
“У јулу 1970. год. Џејмс Тејлор јуниор отпутовао је у Велику Британију да би одржао серију састанака... До овог времена г-дин Тејлор је успео да уведе често конзумирање алкохола као свакодневну дужност у овом Братству... Тејлор јуниор је често користио шале и лакоумност за време одржавања састанака. Ово је био јасан знак потпуног напуштања учења Тејлора сениора који је једном рекао да сва моћ одлази са састанка уколико се чланови Братства на њему смеју. За време једног од састанака у Великој Британији, Тејлор је почео да прави вулгарне напомене, почевши са описом како Адам гледа у нагу Еву када ју је први пут угледао... У Абердину, г-дин Тејлор је отсео у приватној кући, како је у то време био обичај у Братству. За време боравка у тој кући, супруга другог човека (уз његово одобрење) проводила је свако вече у спаваћој соби г-дина Тејлора. У суботу увече, г-дин Тејлор је водио окупљање, које би се тешко могло назвати састанком. У присуству преко 400 сведока, начинио је неочекиване покрете док се човек молио, изговорио је много вулгарности и начинио велики број увредљивих гестова на рачун присутних... После састанка, Тејлор се вратио у кућу где је одсео и са собом у своју спаваћу собу повео је жену другог човека. Домаћин је одлучио да мора да сазна шта му се догађа у кући, па је преузео акцију. Он је повео Стенлија Меккалума (Stanley McCallum), познатог као другог човека у свету г-дина Тејлора, са собом када је кренуо да отвори врата спаваће собе. Пронашлу су г-дина Тејлора и жену заједно у кревету. Тејлор је био у потпуно раскопчаној пиџами. Жена је била нага. Ова два човека су протествовала код Тејлора, питајући га да ли је његово понашање исправно. Тејлор је одговорио да јесте. Г-дин Меккалум га је питао “Шта би Рене рекла на ово?” мислећи на супругу г-дина Тејлора Ирену (Irene). Тејлор је одговорио “Претпостављам да ћете јој ви то рећи”. Касније је одведен на испитивање код лекара који је дијагностицирао стање алкохолизма и преписао му неке пилуле”.
Ови догађаји су се појавили и у штампи и то је проузроковало неколико акција. Вејм објашњава:
“Братство у Абердину је реаговало брзо и одвојило се од г-дина Тејлора, шаљући извештај о догађајима у Њујорк. Састаниц су се одржали широм света, а сваки скуп је чуо за новости и донео је одлуке на основу доказа које је поседовао. Речено ми је да се целокупно Братства из Сан Франциска, сем једног малог дела, пошто су се базирали на сведочења две жене које су биле у Абердину, одвојили од г-дина Тејлора. У осталим градовима слика је била помешана... Пре него што је прихваћена пресуда скупштине Братства из Абердина, г-дин Тејлор се врати свом послу измисливши другу верзију догађаја. Прво је уклонио сведочење својих обеју гошћа из Абердина и сведочење г-дина Меккалума искључујућих из Братства којим је он управљао. Објавио је да је кућа у којој је одсео у Абердину “нечиста”. Г-дин Тејлор је 7. августа написао писмо у коме он наводи да је жена дошла код њега у собу да му опер ноге, а да је потом њен муж предложио да би она могла да му помаже сваког дана после састанака да му истрља главу и да га измасира. Тејлорово писмо је било написано као одговор на писмо једне госпође која му је писала пре Абердина, где он још помиње да је она навела у свом писму како је уживала на састанцима. Постоји још извештаја о томе како су ноге г-дина Тејлора пране од стране једне или више жена и на другим састанцима пре Абердина”.
МОДЕРНО ДОБА
Процењује се да је током наредне две године 8.000 припадника Ексклузивног Братства ускратило своју подршку Тејлору и напустило његову организацију, али као што смо видели у групи је остало још веома много људи. Ти који су остали после овог врмена названи су “Џимовци” и у данашње време вођа им је Џ. С. Халс (J.S.Hales). Идеја да лидер изговара речи Божије настављена је и даље и на једној конференцији Халс је описан као “персонификација Светог Духа”.
Данас се процењује следеће:
Да постоји 288 градова у свету у којима се одржавају састанци Џимијеваца. У једном граду може бити од једног до неколико десетина оних који се окупљају. Сваки град има једну централну администрацију у зависности од тога коликa је група која се окупља. Отприлике има 27.000 чланова широм света. Чланство углавном сачињавају Европљани или Британци па се спушта до веома малих група у Индији и неколико црних чланова на Карибима. Могуће је да у свету укупно има око 1.000 црних чланова. Окупљају се у следећим земљама: Великој Британији, Ирској, Немачкој, Холандији, Шведској, Данској, Француској, Италији, Шпанији, Јужној Африци, Аргентини, Тринидаду, Сент Винсент, Барбадос, Јамајка, САД, Канада, Нови Зеланд, Аустралија и Индија. Сви састанци се одржавају на енглеском језику без обзира на матерњи језик државе у којој се састанак одржава.
Даље у овом тексту ће те прочитати резултате испитивања менталног здравља из којих ће те видети интересантне закључке.
Раних деведесетих година двадесетог века, 295 тестова са питањима су послати бившим члановима Ексклузивног Братства и 244 је враћено назад. 43 нису били попуњени из разноразних разлога тако да су проценти у доле наведеним закључцима урађени на узорку од 252 комплетирана теста.
76% осећа да је напуштањем организације изгубило блиске пријатеље, али у исто време 73% испитаних осетило је огромно олакшање.
50% осети узнемирење сећајући се дана проведених у Ексклузивном Братству, а 36% испитаних покушавају да уопште не мисле на те дане.
77% испитаних се осећало другачије у школи као да немају ничег заједничког са осталим ученицима, а 60% испитаних је осећало да су изненада у Братству морали да обуздају могућност да самостално размишљају. 77% испитаних је осећало да мора да се усклади са оним што им је речено у групи.
Ово су неке од реакција које могу да проузрокују будуће проблеме људима који напуштају Братство.
ЗАБРАНЕ
Резултат ове контроле, према онима који су још увек у Братству, може се видети из следеће листе ствари које су забрањене члановима Братства.
Члан НЕ СМЕ:
o       Да буде члан било које религиозне организације.
o       Да посећује било које друге религиозне скупове.
o       Да буде члан синдиката или професионалног удружења.
o       Да се придружи било којој организацији која ће га увући у чланство са били којом особом која није члан Братства.
o       Да једе или пије са било којом особом која није члан Братства.
o       Да разговара са било којом особом која је иступила из Братства.
o       Да живи у истој згради са особом која није члан Братства. Полу одвојена зграда није прихватљива. Проблем овде је коришћење заједничког зида.
o       Да послује у истој згради или да дели заједнички зид са другим послвоним човеком који није члан Братства.
o       Да дели пут који спаја главни пут са зградом у којој станује са својим комшијом.
o       Да дели заједничку одводну цев канализације, ако је комшија прикључен ближе главном колектору.
o       Да поседује акције у компанији у којој било која особа није члан Братства.
o       Да дели профит на било који начин.
o       Да у послу  дели трошкове рекламе и са снабдевачем и са дистрибутером.
o       Да има било какве повластице без обзира да ли је послодавац или запослен.
o       Да се венча са неким ко није члан Братства.
o       Да живи у истој кући са супружником који је напустио Братство. Мора да буде правно и физички одвојен од свог супружника да би му било дозвољено да учествује у Братству.
ЊИХОВА МИСИЈА
Шта мислите која је мисија Ексклузивног Братства данас?
Равен/Тејлорова група не верује да су позвани да шире Јеванђеље свету. Они су осетили да је та служба завршена од стране првих апостола и да се наредба Господа Исуса да се иде у свет односила директно на те прве апостоле. Они немају мисионарску службу и не подржавају финансијски било кога ко је ангажован у мисионарском раду. Џимовци верују са се Јеванђеље проповеда на градским улицама где се и налази једно од места њихових састанака. Прилично уобичајено је да се те уличне проповеди одржавају сваки дан у недељи изузев недељом. Ако особа постане заинтересована за Јеванђеље првог кога ће да сретне су управо ови улични проповедници. Ако и даље остане заинтересована, могла би бити позвана у кућу чланова на наредне разговоре. У главном ове посете не трају дуго зато што је веома мали број људи који задрже своје интересовање после ове етапе.
Садржај мисије коју смо споменули да се одржава сваког дана у недељи сем недељом је следећи:
Недеља 6 сати пре подне – Вечера Господња и молитва. Ово су мала окупљања, тридесет до четрдесет људи, али само мушкарци учествују гласно у захвалностима и молитвама. Сви преко 12 година треба да учествују.
Недеља 9 сати пре подне – Састанак поводом проучавања Библије. Један од водећих мушкараца ће предложити тему и поглавље за читање, а други мушкарац ће отворити дискусију.
Недеља после проучавања Библије – Проповедање Јеванђеља. Три мушкарца износе кратке поруке из Јеванђеља. У току дана биће још једна или више проповеди све до 6 сати поподне.
Понедељак – Молитвени састанак. Мушкарци и дечаци само учествују.
Уторак – Пророчко посредовање – два или три мушкарца би беседили. Они нису изабрани или правилније речено ово је као лична вежба.
Среда – Проучавање Библије – један мушкарац би предложио тему, а затим би водио дискусију.
Четвртак – Читање Библије, обично ван града.
Петак – Читање Библије, али понекад вођа из града би именовао три мушкарца који би одржали неприпремљену беседу.
Субота – Проучавање Библије.
ЗАТВОРИТИ
Враћајући се на злоупотребу и праксу доминације над животима чланова, завршавамо са описом шта значи “затворити” у терминологији Ексклузивног Братства.
То долази из упутства из Треће књиге Мојсијеве која се зове Левитска где се затвара човек или кућа на које се сумња да имају губу. Код Ексклузивног Братства то значи  да је особа осумњичена за грех и да му није дозвољено да посећује састанке или да има било какве контакте са другим члановима  Братства докле год то вођа не прекине. Када се открије да особа није грешна, тада му се одобрава да поново посећује састанке.
Међутим, ако лидер одлучи да се особа не може покајати тада ће та особа бити искључена (екскомуницирана) из заједнице. Процес затварања може да траје од неколико дана до године и ако је један члан породице затворен сматра се да је цела породица такође затворена.
Ако је мушкараца тај који је екскомунициран, тада је и његова жена затворена све док не добије легални развод и не одвоји се од њега тако да не живе у истој кући или ако муж сарађује, онда он може да се исели. Потребно је да разумемо да већина чланова Ексклузивног Братства верује да је њихова дружина једна и једина црква на Земљи, па је тако најгора ствар за појединца да умре изван дружине.
Ситуација је погоршана и тиме што окривљена страна веома ретко има прилику да своју верзију приче интерпретира вођи. Уз то на овај начин се врши емоционални притисак на особу која је у потпуности препуштена милости главне браће који опет, наравно, делују на хумани начин и у већини случајева то доказује да је у питању лична и вероватно пристрасна одлука. Већина чланова се осећа жалосно када се предузимају оштре мере, али они заиста верују да врше Божију вољу, као  што је и апостол Павле мислио да врши Божију вољу прогонећи Хришћане у раној цркве пре него што је прихватио Исуса за свог Господа.
Особа избачена из Братства осећа се крајње грешно и растанак је апсолутан. Таква особа не сме да комуницира са осталим члановима осим у екстремним ситуацијама али никада на пријатељски начин. Чак и при сусрету на улици није прихватљиво ни махнути руком или климнути главом. Још једном, запањујућа је сличност овог начина третирања бившег члана са начином третирања бившег члана Јеховиних сведока. Улажу се велики напори да се осигура да неко ко је напустио Братство не виђа чланове породице. Многи због тога нису у могућности да виде по неколико година родитеље, децу, унуке, браћу или сестре. Члан који се сматра добрим неће чак ни радити са екскомуницираном особом.
СВЕДОЧАНСТВО
Желим да завршим са неколико исечака из личних сведочанстава, која су стигла у нашу канцеларију. Нећемо откривати име али писмо је у документацији са пуним именом и адресом.
Моји таст и ташта су “искључени” 1963. год. Таст је имао два брата и сестру у покрету и сви су изашли из покрета осим једног. Он је присиљен да живи у камп приколици у башти или да се поново придружи својој жени и породици. Он је одлучио да се поново придружи, јер је био под уценом да ће му брак бити уништен.
На недавној сахрани у оквиру Ексклузивног Братства, старија сестра супругине тетке нерадо је дозволила сестричини да присуствује сахрани сестре из Братства. Ово се догодило због услова да се чланови Ексклузивног Братства не мешају са онима који то више нису.
Мој таст је успео само да сазна, са треће стране, да му је брат умро осамдесетих година XX века и то две године касније.
ЗАКЉУЧАК
Ове личне приче могу се копирати више пута. Као једини закључак до којег можемо да дођемо је тај да Ексклузивно Братство има сва обележја култа. Међутим, да ли то треба да значи да ми треба њих да третирамо, као што они третирају своје бивше чланове? Наравно да не!
Ми смо позвани од Господа да будемо спремни да помогнемо било којој таквој особи која је спремна да се одазове. Можда нећемо бити у могућности да успоставимо директан контакт са овом групом као што то можемо са многим другим култовима, али можемо да се молимо за њих. Учинимо да наша молитва буде јака, настојећи да владање над њима буде прекинуто и тада ће бити спремни да разговарају са нама и да нађу живот изван Ексклузивног Братства.
Многи ће патити у овом животу и неће имати сигурно спасење у будућности. Молимо се и досегнимо до њих. Дозволимо себи да будемо спремни да им дамо љубав, прихватање, савет и служење које им је неопходно.

ЕТЕРИЈСКО ДРУШТВО ЏОРЏА КИНГА

Џорџ Кинг је имао визију јоги – утваре која га је 1954. прогласила чланом међупланетарног парламента. Ту су га, наводно, изабрали скривени господари из свемира. Основао је Етеријско друштво и дао себи следећа звања: “Сер, доктор теологије и филозофије, надбискуп етеријских цркава, принц мистичног реда Св. Петра, Његово краљевско височанство принц де Жорж де Сант”. Био је иначе таксиста. Овај култ имао је великог успеха 50-их и 60-их година. Једно од начела јесте и да се спиритуална енергија непрестано шаље из свемира на Земљу те да се може сакупљати и чувати у батеријама. Кингова супруга, лејди Моника Кинг, бискуп је америчке области. Чланство се регрутује у кампове. Ово је бенигни облик Сајентологије.
Разлог да приступите: Постаћете Флаш Гордон.
Разлог да не приступите: Мајка ће мислити да сте месечар.
Парола: Дао сам научницима доказе. Да немамо те доказе, не бисмо могли да постојимо већ 40 година. (Ричард Лоренс, вођ лондонског огранка)

ЖИВОТ У КУЛТУ

Једном, особа се придружи некој неконвенционалној религиозној групи. Он или она мора да почне да се прилагођава животу групе. Нови члан ће проћи кроз програм образовања да би се упознао са веровањем и начином рада групе. Обично се почиње са овладавањем спиритистичких дисциплина и највише што узнемирава је то што ће нови члан почети да се мења, а његово понашање ће бити показатељ да се прилагодио захтевима групе.
УЧЕЊЕ: Већина група имају мање или више стандардан програм кроз који мора да прођу нови чланови. Што је група мања или новија, то ће бити неформалнији процес увођења. Оне, такође, садрже и похађање разних предавања и овладавање главним информацијама веровања групе. Након неког времена, предавања могу постати прилично стандардизована. У неким окултним групама напредовати се може само кроз систем степена. Сваки члан мора да овлада одређеним учењем и да постане савршен у практичној употреби техника једног нивоа, да би могао да добије информације које се тичу следећег нивоа.
Било који метод да користе, већина група усваја принцип да чланове обаспе претераном љубављу у току школовања. Просечан учитељ нових чланова нема никакво учитељско школовање које би му помогло при упознавању нових чланова са материјалима групе. Њихова једина помоћ је обично њихова пријатна спољашност.
Култови троше прилично времена при подучавању нових чланова обичајима групе. Док просечан нови члан зна неке технике, нарочито оне које омогућавају утицај на његову или њену одлуку да приступи групи, обимно учење групе је обично неопходно. Другачије је код људи који се крећу међу хришћанским деноминацијама, где су већина учења и праксе слична, дотле нови члан култа мора да научи потпуно нов начин религиозности и да овлада другачијом религиозном традицијом. Ако такозвани Хришћанин приступи некој јакој хришћанској секти, он или она ће највероватније провести многе сате над Библијом учећи нови приступ Светом Писму.
За време када нови чланови пролазе кроз период обуке и учења, што може трајати од неколико месеци до неколико година, сво своје слободно време могу да користе у сврху вежбања и учења своје нове вере. За време овог периода комплетира се и процес религиозног достигнућа у коме сваки преобраћеник постаје приоритетан у сваком контакту са групом. Рани почетак интересовања за религију код младих почиње у периоду незадовољства и испитивања. Догађаји у овом периоду могу бити потпуно унутар особе и потпуно скривени од породице и блиских пријатеља. Тај унутрашњи порцес често постаје видљив тек када потенцијални нови члан култа открије групу за коју сматра да задовољава његове религијске потребе. Тада они почињу да испитују такву групу, обично самостално, али веома често се то одвија кроз регрутне активности и посете радним колонијама. Постепено, одлука о прикључењу групи је створена. Та одлука је често пресуднија него учење и пракса групе; пријатељство чланова, духовност и квалитет лидера као и ригорозност захтева, све су то елементи које треба имати у виду. За време периода испитивања, потенцијални нови члан ће усвојити и неке  видљиве знаке религије, што може да укључи униформно облачење, специфичну религиозну праксу (певање, читање Библије, медитација, вегетаријанска дијета итд.) и промену понашања где ће чланови групе постати блиски пријатељи новог члана групе уместо његових старих пријатеља.
ДУХОВНА ДИСЦИПЛИНА: Живот у многим неконвенцијалним религијама укључује и практиковање “духовне дисциплине”, специфична колекција вежби које су осмишљене да произведу различите “промене” или мистична стања свести. Ипак, уобичајена улога гуруа или свамија у Индији је да подучава заинтересоване одређеној групи духовних вежби које ће практиканте довести у стање религиозне просветљености. Системи и праксе су веома различити од киндалини јоге до зазена, па да ковитлајућег плеса дервиша. На Западу, медитација и мантрање су најпопуларније духовне дисциплине. Лојолине духовне вежбе су можда најпопуларнији систем духовне праксе. Такође на Западу, гуру тзв. учитељ духовне мудрости, обично себи да више световну титулу, “духовни доктор”.
Неки критичари нових религија оптужују да та духовна пракса лечења, која се разликује од регуларне праксе, доводи до промене стања свести што проузрокује дисасоцијативне поремећаје. Психијатријска истраживања примењена на чланове култа, међутим, донели су мало или нимало доказа који поткрепљују ове оптужбе. Неколико истраживача су објавили да су пронашли јако мало психолошких случајева  међу члановима неколико познатих култова што је далеко испод нормале, док међу онима који тек приступају култу није измерен никакав поремећај нити промена стања у периоду дужем од годину дана. Извештаји су такође садржавали описе поремећаја који су настали злоупотребом алкохола и дрога.
Психијатар Марк Галантер (Marc Galanter), сумирајући сва истраживања везана за живот у култу и психијатријске проблеме везане за тај начин живота, је приметио да психијатрија има проблем науке, при процени сваког члана култа зато што та дисциплина још развија прикладну методологију за разумевање друштвеног прилагођавања религиозним групама, које може довести до поремећаја у уобичајеном понашању. Понашање које може да искаже нека особа, у нормалном друштвеном поретку као болесно, унутар култа  може бити потпуно нормално. Психотерапеут Роберт Л. Мур (Robert L. Moore) такође каже да већина негативних симптома који се приписују као типични члановима култтова – чисти стрес, дисасоцијативно понашање, потчињење гуруу, итд – су, гледајући у контексту процеса који се још развија, потпуно нормални. Особе пролазећи кроз значајне животне промене, као што је мењање религије, могу да покажу патолошке промене на себи тек након дугог временског периода – четири до пет година.
Друштвени научници су потврдили оно што говоре психијатри и психолози. Неконвенционално понашање, кажу они, је типично за чланове нових религија као директан резултат адаптирања новог члана групе нормама живота у њој. Унутар групе, понашање које у нормалном животу изгледа чудно, чак уврнуто, постаје логично и смислено у оквиру циљева и веровања групе.
МОДЕЛ ПОНАШАЊА: Неке секте, као и већина култова стављају пред своје чланове велике захтеве.  Секташке групе су карактеристичне по својим строгим стандардима како доктринарних тако и у понашању и/или у избору неконвенционалног модела обожавања или побожности. Секташке групе уопште, захтевају од својих чланова да им посвете много више времена, него што то чине велике вероисповести. Као закључак може се рећи, чланови секти остварују много већи број друштвених контаката унутар групе него ван ње. Цркву и секташке групе могли би да поставимо дуж једне осе где би се на средини те осе налазила Црква, а на једном крају би се налазиле велике либералне Протестантске деноминације (као што су Уједињена Методистичка црква или Уједињена Христова црква) док би се на другом крају налазиле мале секте (као што су Амиши или Стари Ред Браће у Христу).
Култове, међутим, не можемо лако да поставимо на ту осу. Веровање и модел понашања се драстично разликују од већине конвенционалних религија. Неке неконвенционалне религије су толико слабе у својој структури и захтевима према члановима. Неке су толико неодређене, да се њихов религиозни статус доводи у питање. Остале су толико захтевне колико им је потребно да буду назване секташким друштвом. Харе – Кришна је полу монашка група која је верна својој специфичној одећи, шишању, дијети и обожавању. Остале групе, које се нису много удаљиле од световног начина рада, тражиће од својих чланова да сво своје слободно време посвете раду у секти. Неколико група ће испланирати састанке свако вече и планирати дугачке курсеве о обожавању, подучавању и дружењима током викенда.
Такве високо захтевне, неконвенционалне религије и нове секташке групе су биле главни циљеви анти – култних покрета. Њихови захтеви да им чланови поклоне своје време и скоро увек искључиво управљање друштвеним животом својих чланова, постаје фокус родитељске бриге када се синови и кћери прикључе таквим групама. Критичари оптужују религије које имају тако високе захтеве према својим члановима да су “анит породичне” пошто стварају баријере између својих чланова и њихове природне породице. На дуге стазе, такви захтеви присиљавају чланове да постану зависни од групе. Таква зависност током вишегодишњег периода може створити потешкоће члановима да се прилагоде друштву или у случају да се група распадне или да члан одлучи да је напусти.
Преузето са: http://www.americanreligion.org

ЖИВОТНИ ТРЕНИНГ

То је терапијски култ, настао пре 20 година. Основа за настанак била је екстрансензорна (ванчулна) терапија – ЕСТ, основана 1971. у Лос Анђелесу. Имају интезивне насилне курсеве (енгл. Violent courses) понижавања у којима се, поред 16-осатног рада, разара и сан. Као и сви ЕСТ – култови, сматрају да су главни циљеви самоостварење, каријера и материјални успех. Имају 22 комуне у свету. Кажу да је центар универзума човека, а не Бог, и да је судбина ствар избора. Викенд курс кошта 185 фунти. Кога занима нешто више, може да смањи трошкове тако што ће радити за организацију. Рецимо, пратиће до тоалета учеснике курса, пошто они никада не смеју да буду сами. Врбују, сакупљају прилоге од чланства, који, опет, могу поклањати и вредности или услуге.
Разлог да приступите: Осећаћете се одлично
Разлог да не приступите: Понекад ћете се осећати лоше
Парола: Фридрих Ниче за трговце

ЗАШТО САМ НАПУСТИО СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО?

Када сам пришао Христу, био сам већ четири године члан масонске ложе у Адамсу, Њујорк. Током борбе са убеђењем у своју грешност, не сећам се да сам икада посумњао у слободно зидарство.
НОВИ ПОГЛЕД НА ЛОЖУ
Али ускоро после мог преобраћења, дошло је вече када се одлази на састанак у Ложу, и ја сам отишао. Они су, наравно, већ знали да сам постао Хришћанин и Мајстор ме је позвао да отворим Ложу са молитвом. Учинио сам то, и отворио сам своје срце Господу да благослови ову Ложу. Приметио сам да је то изазвало прилично узбуђење. Вече је прошло, и пред затварање Ложе замољен сам поново за молитву. Учинио сам то и после тога сам се осећао много депресивније. Ускоро сам установио да сам у потпуности прешао из слободног зидарства у Хришћанство и да не могу да имам ништа заједничко са обредима у Ложи. Њихова заклетва ми се сада чинила страшно световна и сурова.
У то време нисам знао колико сам био ограничен многим захтевима Масонства. Али након размишљања и испитивања, велике борбе и озбиљне молитве, схватио сам да не могу бити доследан и остати са њима. Мој нови живот је инистиктивно и незадрживо одбацивао било које друштво које сам сада познавао као: “бескорисну производњу мрака”.
ТИХО ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ ЧЛАНСТВА
Без саветовања са било ким, коначно сам отишао у Ложу и затражио да је напустим. Тако сам одлучио. Морам се повући од њих – са њиховим пристанком ако будем могао; без њиховог пристанка ако будем морао. Ништа од овога нисам рекао, али некако се знало да сам се повукао.
Они су због тога планирали Масонски фестивал и послали су ми комисију, захтевајући од мене да одржим говор за ту прилику. Мирно сам одбио ту понуду, информишући комисију да не могу да урадим ништа што би показало моје слагање са институцијом или моје симпатије према њој. Међутим, годинама након тога ја сам ћутао и ништа нисам рекао против Масонерије; иако сам сматрао да је моја масонска заклетва крајње безвредна и неважећа. Али од тог времена нисам себи дозволио да будем препознат као слободан масон било где.
ПОЧЕТАК ЈАВНОГ СВЕДОЧЕЊА
Ово се догодило неколико година пре обелодањења слободне масонерије коју је штампао капетан Вилијам Морган (William Morgan). Када је та књига изашла из штампе, питао сам се да ли је то заиста истинито откривање слободне масонерије. Одговорио сам да је то много више него што ја знам о томе, али да је близу онога чега се ја сећам. То је у ствари било потпуно тачно откривање прва три степена као што сам их ја сам прошао. Искрено речено када је то било одштампано знао сам  да је то истинит приказ институције, као и истинито приказивање њихових заклетви, начела и поступака. Након што сам добро размислио, био сам још више убеђен да немам право да и даље будем веран тој институцији или да се као такав приказујем и тада сам одлучио да почнем слободно да изражавам своје мишљење и да се одрекнем несносне заклетве коју сам прихватио на себе.
МАСОНСКЕ ЗАКЛЕТВЕ СУ ИЗРАЂЕНЕ НА ПРЕВАРИ
Схватио сам да сам прихватајући те заклетве био увелико преварен и да ми је то наметнуто. Навели су ме да мислим да ће ми бити откривене веома велике тајне; али сам пронашао себе у ствари потпуно разочараним. И заиста, дошао сам до закључка да су моје заклетве израђене на превари и лажним приказима; та институција уопште није водила рачуна о томе како сам ја информисан; и пошто сам имао начина да то истражим много боље, постајало ми је све више и више јасно да је Масонерија веома опасна за државу, а у сваком случају штетна за Цркву Христову.
ОСОБИНЕ АНТИХРИСТА
Судећи према неспорним чињеницама, како можемо да кажемо да је слободна масонерија антихришћанска институција? То можемо видети из њиховог антихришћанског морала. Њихова заклетва – обавијена тајанственошћу је антихришћанска. Управљање и преузимање њихових заклетви је антихришћанско као и насиље над позитивним Христовим заповестима. И Масонске заклетве обавезују њихове чланове на неке од најнезаконитијих и антихришћанских ставова:

1. Да једни другима прикривају злочине
2. Да извлаче једни друге из тешкоћа, без обзира да ли је то у реду или погрешно
3. Да прекомерно помажу Масонерији у политичким акцијама и пословним стварима
4. Њихови чланови се заклињу да ће осветити и прогонити до смрти оне који се неслажу са масонским обавезама
5. Слободна масонерија не познаје милост, и заклиње своје кандидате да казне нарушавање масонских обавеза смрћу
6. Њихове заклетве су безбожне, а узимају име Господње из сујете
7. Казне за нарушавање ових заклетви су варварске, чак дивљачке
8. Њихово учење је безбожно и лажно
9. Њихове намере су неправедне и себичне
10. Њихове церемоније су конбинација детињарија и богохуљења
11. Њихова религија је лажна
12. Они тврде да спасавају људе на другачији начин него што је то откривену у Христовим Јеванђељима
13. То је у потпуности једна велика лаж
14. То је обмана која се користи да би се добиле паре од чланова на основу лажних захтева
15. Они одбацују сва испитивања и крију себе под велом заклетви – обавијених тајношћу
16. То је стварна завера против Цркве и државе

НЕКИ НЕПРИСТРАСНИ ЗАКЉУЧЦИ
Нико, према томе, никада није преузео одбрану масонерије према горе наведеним оптужбама. Слободна масонерија не претендује да открије своју организацију у  веродостојним књигама, или на основу сведочења неког њеног члана, да је сагласна са Хришћанством. Зато обратете пажњу на следеће:
Прво, Хришћанска црква нема никакве контакте са Слободном масонеријом, и они који су верни мишљењу и опредељењу овој организацији немају права да буду припадници Хришћанске цркве. Изговарамо овај закључак са великом жалошћу али званично.
Друго, поставља се питање: “Шта ће се учинити са великим бројем декларисаних Хришћана који су Слободни масони?” Ја одговарам, пустимо их да сами одлуче да са тиме немају ништа. Пустимо их да буду под притиском своје савести као и сви Масони, јер сви они изнад другог степена су се свечано заклели да ће скривати злочине једни другима, убиства и издаје; а сви изнад шестог степена су се заклели да ће се заложити једни за друге, те да ће извлачити једни друге из тешкоћа, без обзира да ли су у праву или нису.
Треће, да ли они који су доспели до ових степена где су се заклели да ће прогонити до смрти оне који су нарушили масонске обавезе заиста и спремни то и да ураде. Треба их јасно питати да ли намеравају да помажу и подстичу управу и преузимају ли ове заклетве. Или да ли намеравају да подржавају лажи и хипокритичке технике масонерије. Или да ли мисле да толеришу богохулност њихових церемонија, као и необјективност своје заклетве. Ако све ово хоће, за такве нема места у Хришћанској Цркви.
Четврто, може ли човек који је веран масонском завету, да ће чувати тајни злочин свог брата из истог степена, убиство или издају да изоставимо, бити поуздан чувар коме се може поверити на чување нека јавна установа? Може ли му се веровати као сведоку, или као поротнику, или као неком ко има било какве везе са  судском администрацијом?
Пето, може ли се човеку, који је веран заклетви Масона, веровати у јавној служби? Он се заклео да помогне свом другу из истог степена, када је овај умешан у било какав проблем, и то да га ослободи без обзира да ли је он крив или не.  Он се заклео да сакрије његове злочине, УБИСТВО И ИЗДАЈА НИСУ ИЗОСТАВЉЕНИ. Може ли се човеку који је ограничен оваквом заклетвом веровати на послу? Може ли он бити прихваћен за сведока или поротника када је други припадник Слободног Масонства умешан у случај? Може ли му се веровати уколико ради као судија, или када пресуђује о миру, или као шерифу, полицајцу, маршалу или у било којем другом послу?
КОЈИ ЈЕ ВАШ ОДГОВОР?
Апелујем на вашу савест као глас Божији у вама, да искрено одговорите на следећа три питања:

1. Да ли човек који је под свечаном масонском заклетвом, да ће убити свакога ко нарушава било који део масонске заклетве, одговарајућа личност да буде изнад других људи?
2. Треба ли Слободно Масонство са оваквим печатом да буде следбеник Хришћанске Цркве?
3. Да ли верујете да је грех масонске заклетве опростив онима који се кају? И неопраштати ове грехе онима који су још верни масонима? И та приврженост чини нас учесницима осталих људских грехова?

Чарлс Џ. Фини (Charles G. Finney)

ИСУСОВА АРМИЈА

Говори се да овај култ путем своје мреже продавница и фирми остварује обрт капитала од 15 милиона фунти само у 1988. Реч је о јакој, радикалној пентекосталној грани, основаној 1970. Оснивач је Ноел Стентон. То је “Мека” за младе хришћане којој су 1986. баптистичка и евангелистичка црква отказале покровитељство и то због изолационизма. Стентон каже: “Данас су нам потребни апостоли мушкарци”. Наводно, могу да лече од педерастије и болести зависности.
Разлог да приступите: Бићете хришћанин, а нећете изгледати као библиотекар
Разлог да не приступите: Храна им је лоша
Парола: Бог зове човека да води нацију и одбаци компромисе, човека новог доба. Бог зове живе људе. (Из химне покрета)

КУЛТОВИ И НОВЕ ВЕРЕ

Култови често имају врло снажног, утицајног и надареног вођу. Апсолутна покорност том вођи и његову учењу важна је чињеница, а та покорност може значити у најмању руку напуштање дома, посла, породице и имовине.
"Могу ли вас посетити и проучавати са вама Библију?"
"Хоћете ли купити свећу и на тај начин помоћи мисионарском раду?"
"Могу ли са вама разговарати о вашем животу?"
Бар некад у животу постављена су нам оваква питања. Многи и не знају како да се притом понашају. Да ли је та посета из цркве у којој сам био прошлога Божића? Или је то нека добротворна организација? Или неки нови култ о којем сам читао у новинама?
У последњих 100 година, а посебно након 1960. порастао је број нових религија, култова и вера. Многи следбеници су младићи и девојке у добу испод двадесет година или нешто старији. Припадника има из осталих старосних група и разног порекла. Обухватају оне пристојно одевене, озбиљне мормоне, до наранџасто одевених следбеника Харе Кришне обријаних глава.
Како можемо утврдити какви су то покрети? Многи их одбацују као групе чудака које треба пустити на миру. Међутим, након трагичног масовног самоубиства чланова секте Храм народа у Џонстауну у Гвајани, и телевизијског извјештаја о техникама препарирања мишљења (прања мозга) у другим култовима, људи су почели схватати опасност која долази од таквих група.
Исус је рекао својим следбеницима: " Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.". Као у Исусово доба тако и данас постоји стваран проблем у лажним пророцима.
КО СУ ОНИ?
Нове групе којима припада наслов "култови" често имају извесне карактеристике. Обично имају врло снажног, утицајног и надареног вођу.
Апсолутна покорност том вођи и његовм учењу важна је чињеница. Та покорност може значити напуштање дома, посла, породице и имовине.
Постоје, чини се, четири главне категорије култова. То су групе личног побољшања, као што је сајентологија, чији чланови настоје открити сами себе и побољшати своју личност. То су источњачке групе као Мисија божанског светла, чији следбеници верују да мистични Исток пружа бољи смисао живота него материјалистички Запад. Постоје и групе уједињења као што су Муновци, који узимају елементе истине од многобројних религија и тврде да их све испуњавају. Ту су и хришћанске девијантне групе као што су Божја дјеца и Пут, који пренаглашавају додатна лична учења, па се више не могу називати хришћанским.
Друге нове (ипак не тако нове) вере на могу се назвати култовима. На пример, Баха'и је таква гупа уједињења, али је више млада религија него култ. Кристаделфианизам, Адвентисти седмога дана и Морално поново наоружавање покрети су настали из главне хришћанске струје, а поседују и своја посебна учења.
ЗАШТО ПОРАСТ КУЛТОВА?
Многи су, посебно млади људи, потпуно разочарани друштвом. Политика не пружа одговоре. Наука ствара више проблема него што их решава. Механистички поглед на свет о човеку и друштву довео је до обезвређивања човекове личности, којем је потребан прави идентитет.
Будућност изгледа застрашујућа због приетње нуклеарним ратом и исцрпљивања природних богатстава. У исто време породични живот не пружа сигурност, а црква на Западу изгледа слаби.
Људи траже помоћ. У многим случајевима чини се да култови пружају одговор. Имају високо организован систем у који треба веровати и укључити се. Показују стварно занимање за нове чланове и право одушевљење у ширењу своје поруке.
ШТА УЧИНИТИ?
У већини случајева чланови разних култова су искрени људи, који осећају да су пронашли нешто важно. Ако разговарате с њима на углу улице, видећете да су врло пријатељски настројени - премда упорни у свом разговору. Већина је уверена да је њихово уверење најисправније.
На несрећу, многи су чланови прекасно схватили да оно у што су се укључили има скривених струја због којих су све мање срећни. Члану може бити врло тешко да нешто предузме кад је опкољен притисцима чврсто повезане групе. Може ли се таквима на неки начин помоћи?
Прво, треба објавити чињенице. У неким случајевима не морамо отићи далеко да бисмо видели знакове опасности. У другима су опасности пажљиво скривене. Исус је рекао: "По родовима њиховим познаћете их." Као новинар и хришћанин надам се да ће садржај ове књиге проказати те "лажне пророке", указујући на њихове родове. У таквим кратким поглављима, није било могуће заћи у појединости - а чињенице се често врло брзо мењају. Друго, оним рањенима треба помоћи - младима, слабоумнима, усамљенима, луталицама, ожалошћенима. Можемо им помоћи да увиде опасности које им прете.
Изнад свега требало би пронаћи праве одговоре на духовне потребе и проблеме друштва. Одговори правог хришћанства су још увек правоваљани као и некад, позивом Исуса Христа да дођемо к њему и нађемо нови живот.
КЉУЧНА ПИТАЊА
Желите ли сазнати да ли нека група верника припада главној струји хришћанства, поставите следећа питања:
Ко је био Исус? Хришћани верују да је он био стварно историјска особа, да је био Бог и човек. Већина јеретика пориче бар једну од тих тврдњи.
Како се човек може спасити? Библија изјављује: "Јер сте благодаћу спасени кроз веру, и то није од вас, дар је Божији. Не од дела, да се нико не похвали." Лажни пророци наглашавају на овај или онај начин да човк може заслужити пут у небо извршавањем добрих дела.
Шта сматрају овлашћеном објавом? Хришћани прихватају Библију као врхунски ауторитет и Божју објаву човеку. Многи лажни пророци користе "додатне" објаве које изједначавају с Библијом као 'Божјом објавом за савремени свет'. Дуги пак прихватају Библију али само онако како је тумаче њихове вође.

МАСОНЕРИЈА И САТАНИЗАМ

Када је реч о односу масонерије и сатанизма питање је да ли о томе односу треба говорити као о односу два засебна енититета, или као о ентитетима који су само правно – формално засебни. Чињенице говоре у прилог овог другог. Људским језиком казано Сатана је породио масонерију, а ова опет рађа сатанистичке секте. Ради се о томе да је масонерија интелектуални део, а сатанистичке секте делатни, практични, трговачки део јединственог организма. Они су у органском и акционом јединству. Масонерија је глава, а сатанистичке секте труп, ноге и руке истог тела.
Масонерија ствара, обликује и у разноврсним и разнобојним формама и униформама (преврати, револуције, ратови: локални, религиозни, грађански, међунационлани, светкси, верски...) на људско тржиште пласира сатанистичке идеологије, а секте својом делатношћу омекшавају терен и обезбеђују пласман робе. Делатност масонерије и сатаниста била је синхронизована кроз све епохе, а како и не би кад им је све заједничко: мржња према Богочовеку Христу и свему што је хришћанско, циљеви, методе и средства реализације циљева, култови, иконографија, ритуали, амблеми, креатори, вође и извршиоци...
Историја масонерије и сатанизма непорециво сведочи о њиховом заједништву. Ево неких примера тог заједништва. У Француској је у 18. веку основан масонски ред “Изабраног свештенства”. Његови чланови баве се призивањем духова, белом магијом, теургијом. Њихов рад може се пратити у Француској и до данас.
У Немачкој у 19. веку Адам Вајсхаупт (1748 – 1830), језуита, професор канонског права на Универзитету у Инглстату оснива 1776. сатанско – масонски ред “Друштво баварских илумината” чије је друго име “Велики темпларски мајстори”. За њега историчари и зналци масонерије и сатанизма кажу да се “чудовишни Адам Вајсхаупт може сматрати за једног од највећих злочинаца с најпакленијим умом за који зна историја људске расе... анархиста”... човек који као и сви масони највећег степена користи сатанизам у политичке сврхе. На конгресу овог сатанског реда у Франкфурту 1776. одређени су карактер и циљеви рада, а они су: “бацити народе у беду, тиранију, хаос и свет довести до параклизма анархије, посредством монструозне организације црне интернационале сатаниста”.
Вајсхауптов портпарол и маг реда Ђузепе Балсамо, звани гроф Калиостро је “свакако највећи чаробњак епохе просветитељства, маг у древном смислу те речи, и могло би се рећи последњи чаробњак”, бавио се некромантијом, а ђаволи су му се приказивали у ликовима умрлих. На вечерима које су, у његову част, у својим дворовима организовали европски владари и племићи, па и кардинал Роан, демони су му се јављали у ликовима идеолога и вођа француске буржоаске револуције: Волтера, Дидроа, Монтескјеа, Робеспјера и Дантона.
Овај водећи масон 18. века био је и водећи сатаниста тога столећа. Вајсхауптови и Калиострови идеолошки другови били су кнез Метерних, Мирабо, Месмер, песник Гете, вајмарски војвода Карл – Август и други. Схвативши да је циљ илумината господарење светским богатствима, успостављање светске владе и свеопште цркве, њима се одмах после оснивачког конгреса у Вилхемсбаду придружила елита тадашњег европског и светског банкарства и масонерије: Мајер Амсел Ротсилд, Штерн, Стајер, Вертмајер и Шустер. У 20. веку овом реду приступиће колоси америчког банкарско – индустријског комплекса: Рокфелер, Мекнамара бивши министар одбране САД, Томас Ватсон председник мултинационалне компаније IBM, Честер Боулус саветник председника САД, Елеонора Рузвелт из Теософског друштва, Џемс А. Линен председник “Тајм”-а, Рој Велински премијер Родезије,  Мигуел Фуентес председник Гватемале, Фреад Џордан председник спиритуалистичке интернационале, ... као и други до Кери Гранта. Они су финансирали изградњу светске цркве у Вашингтону.
Овом сатанистичко – масонском реду припадали су и сви превратници, анархисти и револуционари у временима која су следила иза његовог оснивања. Поред идеолога и вођа француске буржоаске револуције ту су и “великани” комунистичких револуција: Лењин, Троцки, Зиновјев, Камењев, а највероватније и Јосип Броз. Зоран Ненезић у књизи “Масони у Југославији” пише да “није спорно чланство Карла Маркса у младићким данима у једној лози илуминатског реда, побочног масонског система, као што је изван сумње и Марксов идејни обрачун са Прудоном, Бакуњином и Мацинијем који су били слободни зидари”.
Овај идеолог комунизма, “типичан Јеврејин и масон који је устао против свих светиња, покушао је сатански да покраде Бога и властити народ. Наиме, месијанску идеју, која се односила на јеврејски народ као изабрани Божији народ, Карла Маркс је пренео на једну класу, на пролетеријат. И слично томе, како је Израиљ био изабрани народ, сада је нови Израиљ радничка класа, која је изабрани Божији народ, народ који је позван да ослободи и спасе свет”.
Да комунизам и сатанизам, одностно сатанистичке секте, потичу из исте централе, да имају заједничку мајку – масонерију, нема никакве сумње, иако масони то родитељство настоје да прикрију испољавајући само извесне симпатије за овај превратнички и рушилачки покрет, признавајући га једино као себи паралелни идеолошки правац. Средином двадесетих година (1925) истакнути руски масон Б. В. Астромов упутио је у име Аутономног руског масонства, ГПУ и совјетској власти позив на сарадњу. Астромов каже следеће: “Шта зближава Аутономно руско масонство са комунизмом? Пре свега, петокрака звезда... Та звезда је у масонству врло поштована... Даље, комунизам је на своју заставу ставио опште самоопредељење и братство угњетаваних народа. Руски масони такође позивају на такво братство, називајући себе грађанима света – и у томе се састоји сличност између два поменута правца. На крају, стремећи ка успостављању једнакости васпитања и животних услова, масонство се не разликује од комунизма, који је себи поставио исте задатке, при чему парола комунизма о уништењу личне својине наилази на пун одзив у масонству”. Астромов даље говори о томе да “улога масонства у изградњи комунизма не би смела да буде много видљива, јер би се то руској интелигенцији учинило као слугењарство ЦЕКИ”.
Деветнаести век обележиле су бројне познате личности и покрети који су дали значајан допринос развоју сатанистичке “културе” у Европи. То су на плану философије Огист Конт са својим позитивизмом, “религијом човечанства”. Био је масон великог степена у француској ложи “Велики Оријент”. Острашћени непријатељ хришћанства, Конт је предлагао човечанству једног новог Бога – људску врсту и синкретичку светску религију састављену од римокатолицизма, ислама и православља.
“Великани” овога века врше покушај спајања магије и науке. Западноевропски песници (Иго, Бодлер, Ренан, Бајрон, па и Љермотов) сви редом масони, химнама и одама које пишу у част Луцифера, покушавају да оправдају свог патрона оптужујући хришћанског Бога за “неправедну” осуду палог анђела.
Ђузепе Мацини, италијански револуционар, у сарадњи са америчким генералом Албертом Пикеом, шефом Врховног масонског савета у Чарлстону (САД) и масоном Палмерстоном, министром краљице Викторије, ствара управни апарат, звани паладизам, преко кога врхови масонерије контролишу рад свих ложа у свету. Циљ им је да уз помоћ тајних сатанистичких друштава створе “универзалну републику”. Пике је у свом стану и у масонским храмовима у Вашингтону призивао духове. Пикеов наследник, Адриано Леми, морбидни непријатељ хришћанства и егзалтирани поштовалац сатанистичког култа, шеф италијанске масонерије, мултимилијардер и финансијер италијанске револуције, Гарибалдијев пријатељ, уредио је у свом римском стану, у вили Боргезе, олтар Сатани. Када су општински чиновници после његове смрти, отворили његову радну собу угледали су огромну слику Луцифера изнад које је писало: Паладијски храм.
Најзад, 19. век је на свом крају (1888) доживео и оснивање “Кабалистичког реда ружиног крста (Розенкројцери)”, с циљем да се хришћанском свету објаве тајне из астрологије и алхемије.
Ранко Мандић
“КАНИБАЛ У СРПСКОЈ КУЋИ”

НОВО ДОБА – NEW AGE
КАО У ВРЕМЕ КРАЉА АРТУРА И ЧАРОБЊАКА МЕРЛИНА

У основи је потпуно религиозан покрет, замена за Хришћанство – антихришћанство.
Без обзира што се маскира псеудо научним формулама, и објашњењима, на очиглед свих, његови главни проповедници су не само разни астролози, модерни психолози, клубови за медитацију, јогу итд. већ и водеће личности политике, науке, филма, телевизије, образовања, новинарства итд. Присталице Њу ејџа нису више нека врста хипика који живе у комунама, већ моћни и утицајни људи и жене, који раде на успостављању једне светске владе. Наводно су (негде у јулу 1996.) новине објавиле да прва дама Америке, Хилари Клинтон, помоћу медијума редовно разговара са духом Хелене Рузвелт, који је саветује у важнијим пословима. То исто су новине у своје време објавиле да је радила и њена претходница Ненси Реган. Ово је изазвало само мању реакцију знатижеље, карактеристичну за наше време. Нико се због тога није јавно саблазнио, а госпођа председниковица, која важи за модел америчке образоване и рационалне жене, сутрадан је на једном скупу изјавила да је, пре него што је дошла ту, “управо разговарала са духом Хелене Рузвелт”, што је изазвало аплауз код присутних. Председник Реган је свој радни распоред водио строго по хороскопу, који му је састављала једна од познатијих астролога (као у добра стара времена краља Артура и чаробњака Мерлина). Слични поступци и изјаве се могу наћи и код садашњег председника Била Клинтона, још више код његовог секретара Ал Гора, па и многих других јавних личности.
СТАРЕ ЛАЖИ У НОВОМ ПАКОВАЊУ
Као и многи претходни покрети, Њу Ејџ се заснива на две главне лажи, којима је ђаво преварио још прародитеље у рају:

1. Бићете као богови, и
2. Нећете умрети (“А змија рече женеи: нећете ви умријети, него зна Бог да ће вам се отворити очи, па ћете постати као богови...”) (1.Мојс. 3, 4-5).

Упркос модерној технологији, просвећености, цивилизацији, култури итд. гордост је још увек иста и њена порука је и даље: Воли самога себе и не обожавај никога више од себе, јер си ти бог. Све гране друштва нас непрестано бомбардују поруком: “Ти си најважнији на свету и нема важнијег од тебе”. Психологија нас учи да треба веровати у себе; школа да треба себе ценити; саветују нас да мислимо позитивно, да себе убедимо “ја то могу, ја сам најлепши, најспособнији...”; цртани филмови уче децу: “ти си господар васионе”; псеудо научни пророци су помоћу телевизије ушли у сваку кућу: космичка свест, телепатија, реинкарнација, Нострадамус, кристали, хороскопи, постали су део сваке породице. Стара религија Вавилона: враџбине, гаталице и бајања, више није само застарела магија, већ се данас, за иста старинска бунцања на пример, за једно предавање Ширли Меклејн, плаћа улазница по $400. јавност је прогутала превару и духовна обмана је пуштена са ланца, јер је ништа више не задржава.
“БИЋЕТЕ КАО БОГОВИ”
Деца уче, већ деценијама и школи, како је еволуцијом човек постао од мајмуна. Међутим, данас се у научном свету више не води дебата о томе како смо еволуцијом доспели до овог стадијума, већ куда ће нас та еволуција даље одвести? Модерна теорија Quantum Leap каже да је разлог што у еволуцији не постоји прелазни примерак (missing link) између мајмуна и човека, то што је мајмун изненада, након једне велике кризе, постао човек начинивши тзв. еволуционо скок. Они кажу да је сада човечанство пред следећим еволуцијским скоком када треба да доживи опште просвећење. Човек у следећој фази духовне еволуције треба да постане много свесније и способније биће, да развије своје божанске моћи и постане сличан богу. Наша садашња фаза је само прелаз на пола пута између мајмуна и бога. Неки водећи представници Новог доба су већ израчунали да ће тај скок настати када најмање 10% човечанства постане свесно божанства у себи.
Зато, пре свега, за рачун мира и слободе, људи треба да постану толерантнији. То заначи да свако може да верује у шта хоће, али никако не сме да тврди да је његова вера боља од било које друге. Нико не сме да верује да је ЈЕДИНО његова вера истинита и да је његов бог моћнији од нечијег другог, иначе је он назадњак и човекомрзац. Човечанство не може да учини скок напред док у њему постоје овакви назадњаци који шире нетрпељивост према другим људима и религијама. По њима, то је кукољ, који се мора одвојити од жита. (Сетимо се да су у старом Риму, Хришћани гоњени и убијани не зато зато што су веровали да је Христос Бог, већ зато што су веровали да је Он ЈЕДИНИ БОГ.) Ново гоњење хришћана је већ почело. Линије разграничења су повучене и оцртано је поље духовне битке старе вавилонске религије наоружане новим лицемерним оружјем противу Хришћанства. Сада се у име просвећености људи “слобода у границама избора”, тј. слобода између лошег и још горег избора.
“НЕЋЕТЕ УМРЕТИ”
У Новом добу Екуменизам више није покрет само за јединство Хришћана, већ покрет за јединство свих религија. Модерни човек у свој овој збрци осећа велику духовну глад и жеђ, али будући обманут свим што му се сервира, он не одлази у цркве, већ тражи и чепрка по будизму, хиндуизму, пантеизму, по старим паганским митовима и враџбинама, сматрајући да је у њима некакво просвећење. Зато су данас толико популарни стари будизам, медитација и учење о реинкарнацији. Нарочито се она, реинкарнација, пропагира и провлачи кроз све ове покрете, као потврда друге лажи: “нећете умрети”. Један од водећих истраживача НЛО или UFO, је изјавио да му је откривено како је ова земља и наш живот на њој, само једна фаза, школа у еволуцији свести. За оне који стекну просвећење, тврде“пророци” Новог Доба, живот се наставља даље, на другим планетама, на један далеко узвишенији начин.
ЈЕДНА СВЕТСКА ВЛАДА - “РАЈ НА ЗЕМЉИ”
Поред тога Њу Ејџ тврди да човек, који је уствари инкарнација бога, може и треба да изгради рај на земљи – Нови светски поредак. У његову изградњу су укључене све глобалне структуре, тајне и јавне: УН, Трилатерална комисија, Светска банка, Зелени и Црвени крст и многе друге.
Три главна региона на земљи: Европа, Америка и Азија (које контролише Трилатерална комисија) треба да се формирају у десет глобалних економских јединица, међусобно зависних. Та зависност треба да доведе до политичког јединства, из кога ће најпре изићи четири државе, а из њих на крају једна светска влада. Наравно, овај циљ, ка коме тајни Вавилон тежи већ вековима, није још никада јавно објављен. За јавност постоје називи као: Уједињене нације, Савет безбедности, међународне организације, светска заједница и наравно, Нови светски поредак – као владавина оваквих глобалних тела и закона. У том процесу одлучујућу улогу имају разне економске, политичке и војне кризе, којима светски банкари и политичари манипулишу народе и преко својих светских установа стварају услове у којима неће морати војном силом да намећу своју власт, већ се надају да ће преварено и заведено човечанство, припремљено за такву врсту “еволуције”, добровољно желети уједињење света и једну светску владу и контролу.
“ЛЕПА БУДУЋНОСТ”
Када се ради о “Њу Ејџ” покрету – религији, о водећим банкарским, монетарним, државним и осталим лешинарским силама, о томе зашта се оне боре, нема много тајни; они отворено желе овакав сценарио:
Црни облаци ће се нагомилавати у току следећих неколико година. У многим земљама ће нарастати проблеми грађанских ратова, избеглица, глади, нереда и преврата, надгледани и под “покровитељством” САД, УН, НАТО и других “представника светске заједнице”, исто онако као што је “штићен” Вијетнам, “надгледан” распад Југославије и као што су чињени “напори за мир” у Босни или на Хаитима, од стране белосветских “демократа”. (Према подацима Уједињених нација, већ данас у свету постоји преко 20.000.000. избеглица без крова над главом, а две трећине човечанства живи у беди. У име демократије, народи и државе се гурају у рат и њихови становници страдају од глади, криминала и заразних болести. Овде је важно напоменути да данашњу “демократију” они виде као “политику интереса пост – макијавелијевског периода!” (Макјавели је “мудро” приметио да“политика нема везе са истином и правдом, већ само са интересом”, а пост – макијавелијевски период је додао и то да овај  “интерес” такође нема никакве везе са моралом, већ је и од њега потпуно одвојен.)
Пратећи овако “лепе” принципе, хијерархија Новог поретка, Новог доба и осталих нових савеза са ђаволом, планира драстично смањење становништва на земљи и потпуну контролу не само светске економије, држава и свих осталих институција, већ и појединаца, путем моћне светске мреже банкарских картица и рачунара, статистика и информација, која је већ инсталирана. (Тако ће властодржци у сваком тренутку, ако зажеле, притиском на дугме моћи да сазнају не само где живе њихови поданици, већ и шта купују, где и када, као и остале навике и кретања сваког појединца.) Укратко, да би се ово провело, мора доћи до распада досадашњег система и до увођења новог поретка. Следећа, 1997. година се може сматрати прекретницом у том процесу, јер се те године по плану испуњавају многи међународни уговори и дешавају многе промене од глобалног значаја: Америка и Канада ступају у једно тржиште, Сингапур прелази у Кинеске руке, Европска економска заједница уводи економско, стратегијско, војно и политичко јединство итд.
МОЋНИ СУ ОДРЕДИЛИ: РАТ ЗАВИСИ ОД ВАС; МИЛОМ ИЛИ СИЛОМ – АЛИ, ПРЕЖИВЕЋЕ САМО ПОКОРНИ!
Наравно, рат или мир – зависи од тога како ће се овако наметнута глобална решења прихватити, тј. да ли ће грађани водећих земаља пристати на диктат светских тела и организација. Све то може да прође и без “гужве”, под условом да човечанство мирно прихвати предвиђене промене и покори се глобалним коловођама. У противном, чекају нас општи нереди, ратови, глад, револуције, епидемије и друге “благодети” модерног доба.
Према плану светских организација, становништво у свету треба смањити за две, до две ипо милијарде људи (за око једну трећину до једну половину садашњег броја становништва ове срећне и веселе планете). Ово се такође може извести мирно, контролом рађања или ратовима и болестима – по жељи: данас се већ заборавило на скандалозне законе који су пре десетак година донети у најмногољуднијим земљама света Индији и Кини, по којима се дискриминишу и чак кажњавају родитељи који имају више од једног детета, као и насилне кастрације у Индији, којима су кажњавани родитељи са много деце.
10 БЛОКОВА ДРЖАВА
Уколико становници ових земаља и целе планете све то мирно прихвате, план ће се испунити и без рата, уколико буде буне, моћни су заиста решени да свима објасне ко је газда, јер почетком новог миленијума, после 2000 – те године, почиње потпуно нова ера; и то тако, што ће се тежити да на свету остане само 10 економских, политичких, културних, религиозних итд. држава, које ће бити међусобно повезане у један систем, контролисан од једних светских тела.
Људи ће бити нови “номади” који ће се селити тамо – амо у потрази за послом и већом зарадом, без породице, без пријатеља, без нације и родног краја, без људскости. Највећа вредност ће бити држављанство, тј. пасош, који ће некоме дозвољавати да живи и ради у одређеном, боље развијеном региону. Као и свим номадима, сва имовина ће бити покретна: телефони, компјутери итд.; а сви подаци на једној магнетној картици у глобалном систему, на којој ће бити рачун у банци, лични број, возачка дозвола, крштеница, пасош итд.
Једном речју, човечанство будућности ће изгледати онако како га замишљају да је изгледало у камено доба, с том разликом што људи неће носити около камене секире, већ покретне телефоне и компјутере. Биће то људи са моралом џунгле и технологијом будућности. Тако ће обичан човек бити скитница од једне области до друге, у потрази за новцем и задовољством, док ће оно, владари светских организација, диктирати правила игре и начин поноашања својих поданика. Човечанство ће бити без државних граница и региони без слободе и суверенитета.
НОВЕ МАСКЕ ЗА СТАРЕ ВАРАЛИЦЕ
“Под каквим су се све маскама криле претече антихристове – зидари “светске заједнице”, оснивачи екуменистичких покрета, приврженици универзалних религија и верских учења и њима слични, богоборачких подухвата – пита се Митрополит Санкт – петербуршки Јован? Све се слагало: јеретичке секте средњег века, псеудо монашки редови попут Крсташа, предавања из књижевности и философски приавци “просветитељства”, научне асоцијације и масонске ложе су са запрепашћујућом једнодушношћу обавиле пипави посао рушења хришћанског погледа на свет и националне државности!”
Епископ Теофан затворник, јадикује и данас савременим јауком: “Западом нас је кажњавао и казниће Господ, а нас баш брига! У западној прљавштини смо до гуше и све је у реду. Имамо очи, али не видимо; имамо уши, али не чујемо. Господе, помилуј нас!... Удахнувши тај паклени дах, добили смо вртоглавицу, као умно поремећени, сами себе несхватајући ...”
Сабор руских епископа у Сремским Карловцима 1932. године констатује: “Наше смутно доба веома оскудева у пророцима, али је зато богато лажним пророцима...” – упозоравају паству архијереји.
Недавно је један познати писац у Русији приметио: нестали су пастири који ревнују за добро отачаства, који су способни да разобличе поткупљивост и бестидност савремених политиканата.
Зар нас прошлост ничему није научила?
“Молим вас браћо – обраћа се апостол Павле народу црквеном у зору хришћанске ере – у погледу доласка Господа нашег Исуса Христа и нашег сабрања у Њему, не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни речју, ни посланицом – тобоже појави се човјек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сјести у храм Божији, као Бог, тврдећи за себе да је Бог. Зар не памтите да сам вам ово казивао још док сам био код вас? И сад знате шта га задржава да се не јави у своје време. Јер тајна безакоња већ дејствује, само да се уклони онај који сад задржава! ” (2. Сол. 2, 1 – 7).
ДОДАТАК
Силе које нас гурају у оно што се до недавно називало “Нови светски поредак” и “Ново доба”, чине то на врло свеобухватан начин, постепено рушећи првенствено хришћански поглед на свет и Хришћанство као такво, а потом и сваку другу религију која има било какву догматику. Кључни начин је ПОСТЕПЕНА, да тако кажем, “ерозија” морала који произилази из истинитог Божијег откровења и његова замена некаквим “природним”, боље рећи пантеистичким погледом на свет, тј. неке врсте мешавине деистичког и пантеистичког “откривења”.
Без обзира шта видимо око себе или читамо у штампи, главна битка, непрестано “бомбардовање” и свеопшти рат у свету се не води толико око политичких питања, економије и новца (кога они већ потпуно контролишу) или територија, већ око СИСТЕМА ВРЕДНОСТИ у сваком појединцу. Те силе, којима је врховни инспиратор пали дух (како га старац Тадеј назива), а који има своју хијерархију послушника и моћника у овом свету, помоћу штапа и шаргарепе, то јест помоћу страха и похлепе, као некаквом “васпитном палицом” васпитавају народе да су све религије на свету утолико боље уколико су “толерантније”, тј. уколико су примитивније и имају мање претензија да очувају некакву апсолутну истину. По њима, све светске религије нису ништа вредније од фолклора и системи вредности који произилазе из њих нису вреднији једни од других – сви су исти (безвредни). Зато  наводно, “није одзвољено” или “није цивилизовано”, процењивати једну културу системом вредности друге културе. “Цивилизован човек треба да је изнад тога”...
На овај начин се сви народи у “глобалном селу” постепено претварају – не чак ни у “глобалне сељаке” већ у глобално стадо оваца којим се заједнички управља помоћу истих глобалних средстава: страха и похлепе, шарене лаже зване “демо(н)кратија”; који носе исту школску “униформу” – фармерке, пију исто пиће (виски и кока колу), слушају исту музику (рок) и теже за истим “модерним” стварима и понашањем.

О САЈЕНТОЛОГИЈИ 

Многима је први контакт са Сајанентологијом био летак у поштанском сандучићу. Други преко младе особе са брошуром у руци којој је ово обично први посао у организацији - сајентолог који је на терену и регрутује нове чланове са улице. Он или она, питају људе да ли би жељели да им се бесплатно изврши тест личности. 
Ако би неко пристао на такав тест, одвели би га у сајентолошке просторије гдје се сусреће са професионалном љубазношћу и топлином. Придошлица прима писмени тест са око 200 питања на која се одговара са да, не или не знам. На основу њихових одговора, црта се графикон који готово увијек открива како особа треба да боље комуницира.
Када се апликант упозна са резултатима, обично слиједи понуда да се приступи сајентолошком курсу комуницирања. Релативно је јефтин и састоји се из кратких лекција о основним принципима сајентологије, неким практичним вјежбама и нешто материјала за читање. 
Идеја курса је да учесници морају да науче да "управљају или поступају" са окружењем и да му се супротставе тако да  док друге људе гледају у очи од њих траже одговоре које су си унапријед зацртали.  
У језику сајентологије, ово се назива - имати одлучност. Уколико имате довољно одлучности да постигнете одређени циљ, онда ћете га постићи. Уколико имате одлучности за контролисање ваше средине, морате се прво супртоставити и онда управљати. По сајентологији, све се може контролисати уколико је одлучност довољно снажна. 
Када је курс комуницирања готов, учесници се охрабрују да наставе са својим, много скупљим курсом који нуди покрет.  Ово је зато што је сајентологија, наводно "једини покрет на Земљи који има рјешења која раде".


РОН ХАБАРД 
Изумитељ сајетнологије је американац именом Лафајет Рон Хабард LafayetteRonHubbard (1911-1986). Био је рањен у Другом свјетском рату, али никада није примио адекватан психијатријски третман, од тада мрзи све психијатре и увијек се трудио да му буду што даље. Послије рата, зарађивао је као писац научне фантастике, али је схватио да је најбољи начин да се обогати да покрене религију. 1950 се појављује књига Дијанетика - модерна наука о менталном здрављу која носи ограничено психолошко знање удружено са савременим оклутизмом. 
УЧЕЊА САЈЕНТОЛОГИЈЕ 
Идеја "енграма" је централна за сајентологију. За енграм се тврди да је болна, несвјесна импресија из прошлости. Морамо се ослободити наших енграма јер нам они стварају разне врсте проблема као што су: ирационално понашање, све менталне болести, криминал и 70% обољења. Оне се, наводно, уклањају сајентолошким специјалним техникама. 
Ове технике укључују кориштење тзв. Е-метра, електричног мјерног уређаја који је у ствари прости "детектор лажи". Користи се приликом сесија интервјуа које сајентологија назива "аудитирање" или "преглед". Током ове сесије, субјект се испитује о многим стварима, укључујући и непријатне и ружне моменте живота, што открива енграме. Многи су људи открили интимне детаље о својим сексуалним животима током ових прегледа. Ови се одговори записују заједно са другим и похрањују у сајентолошке датотетке. 
Када Е-матар више не реагује на енграме, означени сте као "чисти", "слободни" или "без препрека". По Хабарду, разлози ирационалног понашања и психоматских болести су уклоњени. Када сајентолог постане "чист", он или она, могу на примјер превазићи потребу за наочарима или могу избјећи прехладе, осим, наравно, уколико се друже са супресивним особама (означеним као СП). 
Иако на први поглед овај систем није религиозан по природи, одређени утицај  орјенталних религија може се пронаћи у учењима. Енграми се могу посматрати као псеудо-вјерски транскрипти учења о карми, што је познато из древних источњачких религија. Сајентологија има своју верзију учења реинкарнације. Њихова вјера је да је човјек душа, означена као "тетан", који је живио небројено живота раније и може се послати изван тијела по свемиру. 
СТРУКТУРА САЈЕНТОЛОГИЈЕ 
У сајентологији, све је центрирано у човјеку. Али није сам човјек центар, већ његове "перформансе". Човјек се посматра као суперкомпјутер и постоји добар број компјутерских термина у сајентолошком систему. 
Када постанете "чист" можете постати и "оперативни тета" и кренути на удаљене планете. До тада сте већ постали надљудско биће способно да достигне "пандетемрминацију или пан-одлучност", што значи да никада нисте објект воље других, напротив увијек су други објекти под вашом вољом. Ово задње се постиже на ОТ курсевима. Особа која је дошла овако далеко, већ је уплатила шестоцифрену своту долара на име курсева и "прегледа". 
Сајентологија, има своју унутрашњу полицију и свој правни систем са судовима. Ови се називају Етички судови и одржавају их иземђу осталих и Сеа Орг служба која је често у поморским униформама и чији су чланови потписали уговор са Хабардом о служби  до 1 милијарде година.  Постојала је још једна група, унутар организације, познатија као "чувари уреда", али су распуштени након што их је једнанесторо (међу којима и Хабардова жена) осуђена збого озбиљних злочина у САД. Уред чувара је замјењена "канцеларијом посебних намјена". 
ШТА ЈЕ "ЕТИКА" У САЈЕНТОЛОГИЈИ
У "Гласнику" од 1. септембра 1965, Хабард је јасно објаснио сврху унутрашњег правног система. 
- нисмо у послу вивања добрих момака и дјевојака. Ми смо у послу да постанемо слободни и да продуктивност организације буја. Ништа друго није од интереса осим етике да - стичемо технологију, брз и правилан ритам развоја организације. 
По томе, уколико члан повећава продуктивност, имајући своје статистике одличнима, етика није заинтересована, али уколико члан није продуктиван, што се види по његовим лошим статистикама, етика се занима његовим најмањим прекршајима. 
Укратко - члан се може извући и са убиством уколико су његове "статистике" горње и не може се извући ни са кихањем без покривања лица рукама уколико су исте доње. 
Судски систем сајентологије садржи више злочиначке и супресивне акте. Њих чине супресивне особе (СП). Свако ко критикује сајентологију, већ је СП. Уколико сајентолог има било какве котнакте са таквом особом постаје потенцијални извор проблема (ПТС) и мора бити кажњен. Уколико ПТС не прекине са контактом са СП, сам постаје СП. Ово је дио сајентолошког погеледа на свијет по коме је 20% популације Земље анти-друштвено и као такви се по Хабарду требају изолозвати и неутралисати из друштва прије него што било какав напредак може почети.
Хабард је описао шта је посебно у сајентологији на слиејдећи начин - само сајентологија данас доноси потпуну слободу и мора имати потпуну моћ и ауторитет за увођење тоталне дисциплине, уколико не, онда неће преживјети. (ХЦО, гласник Јануар 5, 1968). Овдје нема мјеста независним размишљањима или снажног личног става. Уколико слушате са тоталном дисциплином, добијате могућност развоја у суперчовјека, који је изабран да диктира осталима. 
САЈЕНТОЛОГИЈА - РЕЛИГИЈА? 
Тешко је одредити да ли је сајтологија религија. Засигурно је то уносан интернационални бизнис.  
Сајентологија себе назива - црквом, што је  апсурдна ријеч у оваквом контексту, зато што "црква" у оригиналу означава - оно што припада Кириосу - (Богу, на грчком), док ово припада Хабарду.
Бог нема никаве улоге у сајентологији. Нема мјеста за било којег бога у цијелом овом систему. Гдје би Бог требао да буде, ту је Хабард и сви сајентолози имају удјела у његовом "савршенству".
Због тога сајентологија није црква ни по каквом Хришћанском схватању ријечи, али да ли је религија? Како је већ поменуто, то је тешко за одредити. Не постоји недвосмислена дефиниција термина "религија". Ако гледамо сајентологију као религију, морамо је звати псеудорелигијом. Када организација назива себе религијом, ово је вјероватно због тога што религијске заједнице уживају силне пореске олакшице у многим америчким државама. Такођер отвара могућност рекације на критике или истраге оптужбама за "вјерско прогањање". 
Шта је можда права религиозност у сајентологији морало би се пронаћи у тајним ОТ курсевима, обзиром да је то практично немогуће пронаћи било гдје другдје. Уколико сајентологија жели фер и објективну процјену карактера као религија, организација ће морати да изнесе ове курсеве и учења. Док се то не деси, ово питање стоји отвореним. 
НЕСЛАГАЊА УНУТАР ОРГАНИЗАЦИЈЕ 
Сајентолошка организација је кућа подјељена против себе. Због тога су многи сајнетолози отишли или били избачени задњих година.  Одређен број бивших сајентолога већ је покренуо алтернативне сајентолошке центре. Један од таквих је Центар примјењене филозофије. 
Повезана са Дијалог центром, постоји група под називом "Истина о сајнетологији". Састоји се углавном од родитеља и рођака бивших и садашњих чланова сајентологије. Група уговара састанке гдје се разговара о проблемима који су настали са рођацима у сајентологији и шта се може урадити по томе питању. 
Постоји могућност разговора са особама из групе. Распитати се треба преко дијалог центра (Dialog Center) који вам може пружити додатну литературу о сајентологији и придруженим групама.  

О УНИФИКАЦИОНОЈ ЦРКВИ

Теолошки говорећи, Унификациона црква је, у најбољем случају, хришћански култ. Укључујући и проблематичан начин регрутовања чине је култом и према социјолошким стандардима.
Следбеници се називају заједничким именом Муновци (према оснивачу и вођи култа Сун Мјунг Мун). Неки следбеници се противе том имену, тврдећи да је то увредљив назив. Међутим, име су сами исковали и користе га чланови Унификационе цркве.
Говорећи о увредама: прави Хришћани сматрају за безбожне и увредљиве Мунове неморалне коментаре о Богу, Исусу и Светом Духу.
Мунова “Месијанска” фантазија и заблуда о својој величини (“Господар Универзума”) могу бити разматрани само као доказ о религиозном лудилу.
Библија описује људе попут Муна и његових следбеника као Сатанине слуге (2. Коринћанима 11, 13 – 15).
Тренутно Унификациона црква се представља под називом “Удружење породица за унификацију и мир у свету” или “Савез породица за мир у свету и унификацију”. Међутим, Унификациона црква делује под бројним именима и на пословном плану.
“Почео је са добро наученом таоистичком философијом, додао је хришћанске речи и фразе и неколико библијских песама, и све то добро измешао.
Сада додате мало спиритизма, мало науке о бројевима, грумен физике и смрвите мало анти комунизма; па све то добро измешати заједно, користећи кореанког Месију, и имате рецепт за једну од најновијих религиозних покрета који загађује Америку – Унификациону цркву основану од стране велечасног Сун Мјунг Муна”. (James Bjornstad, The Moon Is Not the Son (Bethany Fellowship, 1976).)
Покрет се може разматрати као култ и то гледано и са теолошке и са социолошке стране.
Унификациона црква тврди да је Хришћански покрет, али њене технике и праксе су значајно отступиле од истинитог библијског хришћанства. Овако, на пример, изгледа један Мунов говор:
“Исус Христос покушава да ме прати, моје кораке, целим путем. Он је остао у Рају, зато што се није оженио. Али ја сам му подарио брак. Зар не желите да сретнете Будине, Конфучијеве и Мухамедове жене? Они су ми послали писма захвалности из духовног света. Они гарантују за то чак и ако њихова религија нестане, они ће ме пратити. Можете ли да замислите било кога на овом свету ко полаже право да се венча са овим свецима из прошлости. Прстен који сам ја припремио за њихово венчање кошта веома много по сваком пару. Да ли сам ја то урадио зато што сам луд? Да ли сам тражио од вас да дате донацију да бих то покрио?”
Теолошки, Унификациона црква је у најбољем случају хришћански култ.
Хришћански култ је група људи, који тврде да су Хришћани, те су прихватили одређени доктринарни систем мишљења по препоруци индивидуалног лидера, групног лидера или организације, који (систем) се одрекао (или експлицитно или имплицитно) једне или више централних доктрина хришћанске вере које се налазе у шездесет шест књига Библије.
Мада Мун твдрди да Исус није успео, и изричито представља себе као “Месију”, успео је да обмане многе хришћане.
Социјолошка дефиниција термина “култ” укључује: ... важне факторе као што су ауторитативни модел лидерства, лојалност и механизам обавезивања, карактеристичан начин живота, и тежња за шаблонизацјом (укључујући коришћење различитих казни према оним члановима који одступају од учења култа).
Постоји велики број култних карактеристика Унификационе цркве, као и велики број злоупотреба и илегалних активности које ова организација врши.
Бивши члан Инго Мичел (Ingo Michehl) пише:
“Као и већина бивших чланова, који су коначно успели да се ослободе манипулативног утицаја групе, сада сам уверен да је то опасан, деструктиван култ”.
Шта Мун каже за оне који говоре против Унификационе цркве?
“Од овог момента, сваки човек или свака организација која крене против Унификационе цркве ће постепено пропадати или ће драстично пропасти и умрети. Много људи ће умрети – од оних који иду против нашег покрета”.
Они, унутар култа су упозорени да не смеју да буду богатији од Сун Мјунг Муна. Као додатак, чланови покрета су натерани да похађају четрдесетодневно образовање у Хардиму (Jardim), Бразил, без којег “не могу бити регистровани за Краљевство”. Мун каже:
“Мој осамдесети рођендан ће бити један од Божијих одредница, зато што нови миленијум почиње од те тачке. Зато је потребно да сви ми уложимо сав напор да би смо израдили поклон. Зар није погрешно, за родитеља да говори својој деци о томе шта да му поклоне? Али бићете понижени и кажњени ако то не учините, а ја желим да свако од вас постане што бољи мушкарац и жена. Када пређемо ово брдо, ако ико буде богатији од мене, тај ће се заглавити тамо. До сада би требало да сте у могућности да понудите Богу све. Зато сам дао благослов да будете у могућности да понудите Дар Тоталног Животног Жртвовања. Ви сте у позицији Новоз Завета, а ваша деца ће комплетирати завет, а дар је Стари Завет, све ствари. Тако су сва три ниво заједно дарована. Отићићете у Хардим на четрдесетодневно образовање. Без тога, нећете моћи да будете регистровани за Краљевство”.
Хардим је град у Бразилу где је Мун изградио свој последњи пројекат.
Мунов покрет је култ, гледано и социјолошки и теолошки.

О ФЕЈСУ

ФЕЈС - "пријатељи Ендруја Коена свуда" је група успостављена да прати учења Ендруја Коена. Такођер се назива и "Дружина без страсног просвјетљења или Мокша фондација". Јан Хауварт, из Центра за инфорисање о култовима, каже да му се јављају забринуте породице са многобројним жалбама у вези Едрјуа Коена и ФЕЈСА те да се прати рад те групе. Независна истраживачка група "Информ" из Лондонске економске школе такођер води досије о Ендрују Коену, његовим учењима и растућем чланству ФЕЈСА. У редовима ФЕЈСА налази се и један број славних људи па због тога ФЕЈС пореде са сајентологијом. Оно што посебно забрињава је чињеница да је ФЕЈС регистрован и као хуманитарна организација. То има за посљедицу да је Ендрју Коен са ФЕЈСом стекао утицај на људе на високим позицијама, и погодности у избјегавању група које надгледају култове. Овај кратки текст ће указати на вјеровања именоване групе и дјелимично размотрити хришћански одговор на њихова учења. "Пријатељи Ендрјуа Коена" - али ко је он?
Рођен је у Њујорку 1955-е, искусио "космичку свијест" у тинејџерским годинама, што га је одвело до духовне стране борилачких вјештина, крија јога, будистичке медитације те одвело у Индију да потражи духовно просвјетљење. Тада преко учења Х.В.Л. Пуња 1986. наступа обрт у његовом духовном путу и Ендрју почиње са предавањем и успоставља магазин под називом - "Шта је просвјетљење". Преко њега преносни свијету своје духовне поруке, путује држећи говоре и пише књиге о духовном животу (до сада дванаест) . Његова учења су створила организацију ФЕЈС која има представнике широм свијета.
ФЕЈС је установљен у основи да учи и практикује Ендрјуова учења. Ендрју Коен сада живи у западном Масачусетсу, а овако га његов сљедбеник описује: "у ријетким случајевима, потпуно просвјетљење се појави спонтано око неког сретног бића, такво биће благосиља генерацију у којој се он или она задесе да живе и дјелују. Ендрју Коен је такво биће и он је модерни мистик западнога свијета који сија као свјетло у тами".
У ШТА ФЕЈС ВЈЕРУЈЕ?
Најједноставнији одговор би био - у учења Ендрјуа Коена. Наравно сада слиједи: шта он учи? Нисам у ово потпуно сигуран, због тога што су информације са Коеновог веб сајта поприлично мутне тј. од квази филозофске терминологије се не види неко конкретно вјеровање.
Ипак се издвајају двије главне теме - јединство и ослобођење. Ендрју Коен тврди да постоји јединство у свим стварима, да је све у себи увијек савршено (укључујући и болест, ратове и земљотресе). Ендрују тврди да је наш главни циљ, као људи, да постанемо - ништа. тј. ни једна ствар, а под ствар се подразумјева индивидуализам (нап. прев. - у питању је игра ријечи на енглеском језику nothing - no thing - (thing у овом случају = индивидуализам). Он даље тврди да тек када се ово деси људи ће живјети у миру и ослобођени имати савршено напредне духовне умове. Коен исказује ово јединство свих ствари преко савјета да се одбаци двострука природа, чиме у ствари позива на одбацивање дихотомија као што су, рај - пакао, добро - лоше, ја - ти и они - ми. Основа учења је колико видим, базирана на "разводњеном" Будизму, Хиндуизму и учењима Гуруа Рамана Марашија.
Међутим, они који нису, престају бити дио рјешења и постају дио свјетског проблема.
Он тврди да је основао учења око идеје Карме, негирања постојања Раја и Пакла и еволуције духовне природе (врста духовне реинкарнације). Коен тврди да ће сва његова учења постати јаснија када будемо више медитирали о њима и другим "великим" учењима Буде, Рамана Махашија и Свами Кришнананда
Ово су биле неке генералне идеје, слиједе спецификације, које су изгледа установљене на "само-помоћи", позитивном размишљању, донекле на егзистенцијализму и источњачким духовностима. Ендрју Коен предлаже да појединац медитира ујутру и увечер од 20ак минута до сата. Као додатак требао би да прати његова учења преко књига и касета или преко "ученичке чланарине" од 216 УСД годишње. Ово је цијена нпр. за оне који живе предалеко од сјеверног Лондона, гдје људи не могу се придружити у његов центар - Британско интернационално удружење за остваривање без страсног просвјетљења.
Слиједи пет главних принципа његових учења.
1. Јасноћа намјере - указује да би људи требало да теже да буду слободни на начин да ова жеља угаси све остале потребе и жеље. Укључујући љубав према породици, чак и дјеци и супружнику. Ово захтјева храброст али је једини начин да се постане слободан. Коен тврди да ако неко тежи да се поптуно ослободи у свим стварима, изнад свих ствари и за све ствари тек ће тада бити слободан.
2. Закон воље - правило каже да људи морају одбвацити свако искушење да буду жртве. Потребно је да се схвати да постоји само један извршилац или човјек од дјела и да је он индивидуа. Само тада ћемо бити безусловно слободни људи.
3. Са свиме се суочавај и ништа не избјегавај - ово се правило сматра изузетно важним за духовну вјежбу. Ако као људи желимо да будемо слободни, морамо то и учинити. Ако у овоме не успијемо, други ће патити због наше безвоље да останемо будни.
4. Истина безстрашћа - ако људи проуче своје искуство, препознаће да ништа није у њему лично и да је сво искуство - универзално искуство. Када људи препознају ову чињеницу, имаће директну перцепцију универзалне природе свеукупног људског искуства. Овако ми као људи спознајемо истину, кроз врата универзалног људског искуства.
5. Циљ - за добро цјелине. Ово правило је најзахтјевније и тражи у потпуности несебичан живот (буквално). Прихватајући га људска свијест напредује и развија се. Пружа одговор појединцу зашто смо овдје - за добро цјелине. Када одбацимо себичности, укључујући и појединачну жељу за духовности тада ће нам свијест напредовати. Неће бити "ја" и све што један чини је за добро цјелине.
МИСЛИ
Тешко је установити тачну природу вјеровања Ендрјуа Коена. Нпр. његово треће правило, шта тачно значи суочити се са свим и ништа не избјегавати? Или прочитајте овај цитат и запитајте се о чему заправо говори?
"Просјевтљење... је директно остварење двоструке природе славе Божије као нераздвојиве перфекције свих ствари и сталног захтјева за развијањем. Не постоји само ослобађање од хипнотичког его загрљаја и бесвјесног, већ и екстатичка кретања енергије која се јављају само кроз препуштање креативном принципу. То што је тако драгоцјено у људским животима је наш свети потенцијал да искусимо славу у својим срцима и уму те постанемо сталан инструмент истога".
Коен наглашава да жели да сви буду као једно. Физички - у испуњавању обавеза човјечанства и духовности. Ово би, чини ми се, било тешко у свјетлу његовог задњег цитата и пет заповјести тј. Учења. Шта може гарантовати да би један могао постати "као један" у материји коју тако тешко разумије. Било би тешко постати "једно" без даљих учења и његових тумачења истих. То је у ствари ослањање на једну особу која има кључ свих значења, записа и учења. Овдје се треба забринути, јер просветљење се не би базирало на личним остварењима ових записа већ само на основу онога што Коен каже. Наравно, требало би сво човјечанство да приступи Коеновим учењима при чему би се формирала "духовна пирамида" у ФЕЈСУ са Ендрјуом на врху.
Можда ово појшњава зашто је мајка Андруја Коена изјавила - "Коен себе види као императора. Чини да људи осјећају јаку кривицу због тога какви су да му на крају предају сав новац. Он мисли да је Бог". За оне који нису Хришћани, најважније питање је да ли се може учење одвојити од учитеља? Ипак, Ендрју Коен, вођа "пријатељи Ендруја Коена свуда", је каризматичан лик. Ова чињеница повезана са већ поменутим тешкоћама приликом приступа његовим учењима тешко да указују на такву могућност.
За Хришћане су Коенова учења тотално погрешна, он тврди да нема Бога (погледајте Библију), да нема Раја и Пакла (Корићанима 2:9, по Матеју 25:46) и да је могуће сам стећи слободу. Ендрју тврди да је истина у нама (по Јовану 14:6) и да је можемо открити кроз њега који нам помаже да је видимо. На крају, Ендрју тврди да ће нас наша дјела ослободити (Титу 3:5).
Као Хришћани, морамо недвојбено приступити овим људима и теоријама са Христовом љубављу, раздвајајући сљедбенике од групне идеологије ФЕЈСа (Корићанима 5:12). Признајући да су Коенова учења о колективној одговорности за природни околиш и заједницу, будуће генерације и отворен ум похвалне. Баш као што његова учења да је себичност оно што је данас главни проблем у свијету у основи тачно. Такођер је јасно и да је ФЕЈС слијеп и да треба да види истину Исуса Христа - смрти и васкрсења (Ефсецима: 1:7). Ово, али само ово, ће скинути фокус са "самопомоћи", помоћи ФЕЈСу да види јединство Бога (Корићанима 8:6) и схвате праву слободу. Само тада ће ФЕЈС рефлектовати славу Божију.

РЕД СУНЧЕВОГ ХРАМА

Свима су још у сећању призори смрти из Швајцарске, октобра 1996. Умрли су били различитих занимања и социјалних статуса. Неки богатији чланови култа поклонили су вођи, Жозефу ди Мамбру, и преко милион фунти. Култ је основао ди Мамбро, а следбеници су веровали да је он реинкарнација витеза – тeмплара из крсташких ратова. Обожавали су звезду Сиријус. Ди Мамбро је имао школу “новог доба” и верује се да је у 53 мртвих у два масовна самоубиства био и он, пошто је такође извршио самоубиство.
Разлог да приступите: Можете срести витеза – темплара
Разлог да не приступите: Договор о самоубиству може Вам покварити викенд
Парола: Слобода није тамо где мислимо да јесте, смрт је неопходна фаза живота. (Лик Жире, један од ди Мамбрових сарадника)
Београдски дијалог, бр. 3 – 4, јун 1998.
ДОСИЈЕ "РЕД СУНЧЕВОГ ХРАМА"
1994.
Као предавач у Канади, Француској и Швајцарској, Лик  Жирес, четрдесет шестогодишњи лекар који лечи хомеопатском методом и духовни истраживач, подржавао је њу ејџ теорије о одгајању деце и исхрани. Али, у неким другим приликама, његова публика могла је да види и једног другог Жиреса, тобожњег месију који је проповедао о скором крају света, што ће доћи у облику еколошке катастрофе, и који ће преживети неколицина одабраних. Жирес је волео да говори о трансформацији моћи ватре: “Ми живимо у краљевству ватре. Све ће бити уништено!”, говорио је на швајцарском радију 1987. године.
У среду, 12. октобра 1994. негде око поноћи, за педесет троје његових следбеника у Швајцарској и Канади, тај крај је стварно дошао. У регионалном ватрогасном центру у Фрајбургу, те вечери све је одзвањало од сирена. Ватрогасна кола упућена су ка селу Шеири, које има 270 становника. Након три сата ватрогасци су успоставили контролу над пожаром који је захватио једну кућу и претио да се прошири даље.
У једном делу куће нашли су њеног власника, Алберта Ђакобина. Лежао је мртав у свом кревету, пластична кеса била му је омотана око главе, скривајући ране од метка испаљеног из пиштоља. Прошавши кроз подземну гаражу, полицајци и ватрогасци открили су врата која су водила ка соби за састанке и под препун крви. Иза дрвене облоге, главни истражитељ Анде Пилер открио је скривена врата, која су водила у малу, у црвено обојену собу.
У тој соби, на поду, поређане у круг, са стопалима окренутим ка центру, пронашао је осамнаест тела: мушкараца, жена, чак и једног дечака од десет година. Већина је носила црвено – црну или бело – златну церемонијалну одећу, а некима су руке биле завезане иза леђа. Такође, већина је била прострељена, кроз главу или врат, десеторо је имало пластичне вреће преко главе. На поду су нађене и празне боце од шампањца. На зиду је висила велика слика особе попут Христа, са црвеном ружом изнад главе. Још једно тело нађено је у соби иза ове. У малој капели полиција је пронашла још три леша и нескладну колекцију религиозних предмета: олтар са ружом и крстом и златни путир.
Место је било “минирано” са 100 боца бензина које су биле повезане жицом и спојене са телефоном. На звук звона, биле су спремне да однесу у ваздух целу кућу. “Да је овај систем прорадио, све би експлодирало”, изјавио је један човек из полиције.
Само сат касније, тај систем је експлодирао. Око три сата после поноћи, три скијашке колибе у Гранж сир Салвану, алпском селу око 80 километара удаљеном од првог села, изгореле су у пожару. Биланс ватрене стихије био је двадесет петоро настрадалих људи, укључујући и четири детета и десет особа којима није могао да се утврди идентитет. На спрату једне од кућа, полиција је пронашла тела два тинејџера, у приземљу дечака и још млађу девојчицу у црвеној хаљини која је изгледала као да се смеши, како су касније описали полицајци.
У исто време, полиција у Канади налазила се на терену, у колиби чији је власник био Жозеф ди Мамбро (Жиресов пријатељ и истомишљеник), а која се налази у Морин Хејтсу, месту удаљеном 80 километара од Монтреала. Тамо су пронашли пет лешева. Два су носила црвено – златне медаљоне са двоглавим орлом и иницијалима TS (Сунчев храм) што је једно од имена Жиресове групе. Три друга тела (Швајцарац, његова жена, Британка и тромесечни син) имали су ране од бодежа.
Швајцарске власти су веома брзо имале прелиминарне закључке о догађају. Трагедије које су се десиле готово истовремено изгледале су као колективно самоубиство чланова секте Ред сунчевог храма, опскурног култа који проповеда блиски долазак страшног суда. Овај култ има корене у Швајцарској и своје огранке у Канади.
Али, да ли је то било ритуално самоубиство или убиство? Полиција је ускоро била ближа теорији о убиству. Сви знакови наводили су на то да су можда неки људи и извршили самоубиство, слично оном које су вршили верски фанатици и припадници култова у Гвајани, у Џорџтауну или они у месту Вако у Тексасу. Код једне жртве нађено је писмо, упућено породици у коме објашњава да је дошла у Швајцарску да умре. Жан Франсоа Мајер, швајцарски стручњак за култове, обелоданио је три писма, која је добио пре овог догађаја. “Напуштамо овај свет да бисмо, свесно и слободно, поново открили истину и апсолутност”, писало је у једном.
Многи други знаци, међутим, указивали су да се ради о убиству. Пиштољ којим је пуцано у Шеириу је нестао. Једна од жртава била је под дејством јаке дроге. Швајцарска полиција је претпостављала да су Жирес и Ди Мамбо руководили смртоносним ритуалом у Шеирију, а да су се затим одвезли у Салван, да би и тамо урадили исто. “Ако је ово самоубиство, неко је морао да им помогне”, каже Андре Тијерен, ватрогасац. У Салвану су пронађене пуне кесе у апартману који су изнајмиле жртве, што може да сугерише да су некога очекивали.
Постојао је и мотив за убиство: новац. Документи из банке, који су достављени полицији, показују да је унутар секте било свађе због новца. Нови чланови су морали да плате чланарину и да се одрекну великог дела својих прихода. Секта је поседовала фарме и раскошне куће у Женеви, на југу Француске и у Квебеку. Незадовољна бивша следбеница Роуз Мери Клаус изјавила је новинарима у Квебеку прошле године да су она и муж дали Шуеу око 50.000 долара и никада га после нису видели. Ђакобино, власник фарме у Шеирију се жалио пријатељима да га Ди Мамбро тера да повуче своје инвестиције. Такође, он је секти дао милионе швајцарских франака и очекивао је да му се то надокнади. Локална штампа је објавила и случај једног од следбеника, Бруна Калуса, који је испричао како је продао своју фарму и дао 300.000 долара вођама култа.
Све је указивало на Жиреса и Ди Мамба. Ко је Жирес? Харизматични хомеопата и клеветник. Рођен је у месту Китвит у Белгијском Конгу, данашњем Заиру. Студирао је медицину на Слободном универзитету у Бриселу, седамдесетих година, а затим је путовао по свету и изучавао акупунктуру и хомеопатију, систем лечења са минималном дозом лекова. Док је био на универзитету површно се бавио маоизмом. “Морали сте бити брзи да би сте избегли његове интелектуалне замке”, сећа се Марк Брунсон, белгијски ветеринар и бивши колега. “Говорио је да ће да се пријави да ради као лекар у падобранским јединицама, јер је то најбољи начин да се инфилтрира комунизам у војску”. Након пута на Филипине, Жирес је одбацио политику и посветио се медитацији и алтернативним техникама лечења. Постао је ученик Кришна Махарија, индијског гуруа. Предајући о “радости живљења” кроз хомеопатију, отворио је ординацију у Анемасу, у Француској, близу границе са Швајцарском.
Како је тако бизаран култ могао да се укорени у рационалној земљи попут Швајцарске? Швајцарци, по традицији, толеришу религиозне отпаднике – Калвин је овде нашао свој дом. Овде су одувек постојали различити култови. По речима Ричарда Нола, докторанта са Хардвара, са историјског одсека, многе фракције су овде избегле током реформације. Крајем 19. века, постојао је толики број секти и њихових следбеника, да су они пописани одвојено од протестаната и католика. Између 1900. и 1920. многе нове групе су се сместиле около села Асконе. “Било је то место за сакупљање обожавалаца сунца, нудиста, вегетаријанаца, прахипика”, каже Нол. Било је то и место где су се окупљали Кафка, Хесе, Исидора Данкан. Карл Јунг је проповедао својим следбеницима о трансцедеталној визији Бога као унутрашњег сунца, 1916. “Звучао је као Дејвид Кореш”, истиче Нол. Али, многи швајцарски и немачик мислиоци тог времена сматрали су обожавање сунца најнаучнијим прилазом религији.
Нове европске секте наставиле су континуитет старих. “Оне нису само за људе са маргина друштва”, објашњава, Жан – Пјер Буске, експерт за секте и оснивач Асоцијације за одбрану породица и појединаца, антикултне саветодавне групације чији је центар у Лозани. Ето и доказа: градоначелник Ришељеа, града јужно од Монтреала један је од четворо Квебечана који су пронађени мртви у Шеирију. Роберт Остигај био је успешан предузимач, пре него што је прошле године продао своју радњу за продају хардвера, јер је постао један од изабраних. У августу је стигао у Швајцарску. Пријатељи и пословни сарадници били су шокирани његовом смрћу, и изненађени јер нису знали да је припадао реду. А у њега се учланио крајем осамдесетих. Троје осталих жртава такође су били угледни грађани.
Жиресов култ је бројао неколико стотина чланова. Већину су чинили његови пацијенти, други су слушали његова предавања. Били су из Швајцарске, Француске и Канаде, у којој је 1987. основао Ред сунчевог храма. “Хидро – Квебек”, компанија вредна 5,2 милијарде долара, платила му је да својим говорима мотивише раднике. “Др. Жирес је био добар говорник и предавач на тему самореализације и о томе како бити срећан на раду”, каже Бертран Уеле, генерални директор Центра за информације о новим религиозним групама у Монтреалу. Други су видели и његову тамну страну: “Пре годину дана, неколико чланова реда ми је рекло да су дискутовали о селективном убијању неких политичара”, каже Пјер Туранго, новинар Радио – Канаде који покрива сектор еконимије Квебека. “Не кажем да су припремали селективна убиства, већ само да су разговарали о томе, неформално. Надали су се да ће створити критични сценарио”.
Нека врста кризе десила се у марту 1993, када су два члана култа (један од њих менаџер у “Хидро Квебеку”) ухапшена и оптужена да су покушали да купе пиштоље и пригушиваче. Жирес и његови сарадници избегли су затвор и сложили су се да плате извесну своту долара Црвеном крсту. Жирес је онда отпутовао у Швајцарску. Култ је био субјект неколико полицијских истрага, под сумњом да су одатле дошле претње смрћу четворици чланова Народне скупштине Квебека, као и серија експлозија у близини важних постројења  “Хидро Квебека”.
Жирес је, по свему судећи, купио 50 до 60 пластичних кеса за ђубре у радњи у Гранж сир Салвану. Локални бравар се куне да га је пустио у своју колибу око 12 сати пре пожара, и сећа се јаког мириса бензина.
Лидер култа је био у друштву Ди Мамбра, седамдесетогодишњег Канађанина француског порекла, који је 1972. године шест месеци провео у затвору у Француској, јер се издавао за психолога и варао људе. Ди Мамбро је имао функцију финансијског директора култа и сматран његовим великим умом. “Жирес је био иструмент. Он је имао пророчке квалитете и зато је био користан. Стварна моћ била је у Ди Мамбровим рукама”, изјавио је бивши припадник култа.
Могуће је да је он изазвао проблеме унутар култа. Неколико чланова култа бунило се против њега, тражећи увид у то како је потрошио новац који су му дали. Истрага у његовој луксузној кући у Женеви показала је да поседује четири црвена “ферарија” и један “Ламборџини”. Непотврђен извештај који је објавио Радио – Канада каже да је Ди Мамбро био умешан у прање 95 милиона “прљавих” долара. Канадска полиција је потврдила да истражује троугао “перача” новца. А онда је, крајем недеље у којој су се догодили пожари и (само)убиства; швајцарски радио је јавио да је идентификован леш Жозефа ди Мамброа и његове супруге, међу жртвама у Гранж сир Салвану. Власти су одбиле да потврде његову смрт.
Шта се стварно десило следбеницима култа? Да ли је дошло до фаталне конфротације између две супротстављене струје, Жиресове и Ди Мамброве? Пошто је Жирес још увек на слободи, одговор се не зна. Жртве из Швајцарске и Канаде можда су настрадале без разлога, од руке онога који је страшни суд претворио у профит.
САМОСПАЉИВАЊЕ У РЕЖИЈИ МАФИЈЕ
(1995)
Први резултати истраге указују да методологија којом су припадници секте “Сунчев храм” предухитрили “предстојећи неизбежни смак света”, и домогли се обећаног блаженства, представља индиго копију ритуала изведеног у Швајцарској почетком октобра прошле године. Тада је уз велики труд експерата од угљенисаних остатака “реконструисано” 48 самоубијених.
На висоравни Веркор у близини Гренобла, пронађено је шеснаест угљенисаних тела (три су дечија) поређаних у облику сунчевих зрака који воде у свим правцима симетрично од епицентра, ломаче. У ткиву жртава регистровано је присуство јаког средства за успављивање, а већина је била прострељена са неколико метака у главу, преко које је, накнадно, пошто је већ пламен прогутао тело, навучена најлон кеса.
Идентични хорор са четрдесет осам већином потпуно сагорелих тела затекла је швајцарска полиција у рушевинама изгорелих летњиковаца у кантону Вале крај засеока Гранж и  Шери.
Није било преживелих, као ни тада у Веркору. А вешта, за сада непозната рука сценариста, просто је гурала истрагу ка закључку да су режисери култног колективног самоубиства и помагачи у његовој реализацији оним неодлучнима, и сами на крају извршили самоубиство.
Управо тај крајње проблематичан сегмент сторије о наводном добровољном одласку са овог света групе угледних добростојећих грађана, чланова верске секте “Сунчев храм” пробни је камен за француску полицију, на коме су се, чини се без много женирања, добровољно оклизнуле њихове швајцарске колеге.
Швајцарска полиција, која иначе прислушкује сваког иоле сумњивог грађанина, а придошлици одмах по уласку у земљу отвара досије у компјутеру, изјављује да “до сада није позитивно утврђено да ли је секта повезана са криминалним активностима”.
После четрнаест месеци истраге, једино што се може сазнати у Женеви је да “још није утврђено да ли су жртве давале отпор или су добровољно пристале да буду устрељене, а потом спаљене”.
Верзија да се ради о добровољној смрти, дакле, самоубиству, опстаје и то преко доста проблематичних и не до краја изведених доказа (снимци зуба) и сугерише да су духовни вођ секте Жозеф Ди Мамбро и његова десна рука Лик Жирес, по обављеном послу у Гранжу и Шерију – пресудили сами себи.
Веровало се на самом старту да ће резултати истраге бити брзи и поуздани, али и све што је нађено у полуизгорелим храмовима, смештеним у подрумским просторијама летњиковаца, где су се окупили чланови секте, педантно како то Швајцарци већ умеју, запаковано је у најлонске кесе и у присуству неколико стотина новинара и десетина телевизијских екипа, које су данима опседале Гранж и Салвен, однеле у Лозану, а потом у Женеву.
Полиција је, међутим, на опште изненађење упорно ћутала или се изговарала “на недостатак било каквих релевантних доказа”, а у међувремену јављено је о пет истоветних ликвидација у Квебеку, где је коцем у груди усмрћена и једна шестомесечна беба (пронађена поред мртвих родитеља). Штампа је тада започела своју истрагу.
Неки од трагова на које су уз помоћ неколико индискретних полицајаца налетели новинари, водили су према извесном броју највећих и најугледнијих швајцарских монетарних институција, као што је и УБС банка.
После тога почело се отворено шпекулисати да је секта била само параван за мафијашке активности њених оснивача. У телевизијским исповестима неколицина чланова секте, која је иначе веома раширена у Швајцарској, јавност је сазнала да су два бонвивана и авантуриста, Ди Мамбро и Жирес, од својих претежно имућних чланова изнуђивали новац, а да су са тим капиталом организовали међународни бизнис шверца оружја и наркотика, чије су пословне везе функционисале у троуглу Канада, Швајцарска, Аустрија.
Новац је према овим изворима пран преко швајцарских банака. Тврди се да су у питању стотине милиона долара, и то је управо онај сегмент приче о коме званична Швајцарска не жели да се помене ни реч. Мада није никаква тајна да је у овој земљи регистровано од стране новопечених руских црвених милионера, око 10.000 фирми, које искључиво служе за успешно прање прљавог капитала.
Из исповести оних који су решили да напусте секту, сазнало се да су Ди Мамбро и Жирес остварили уз комбиновање дроге и сугестивне моћи, тако велики утицај на своје жртве да су се оне препустиле манипулацијама најгоре врсте. Не само да су сва своја лична богатства чланови пренели у власништво ова два овејана криминалца, већ су послушно учествовали у сеансама секте, у којима су вође исказивале невероватно богатство маште.
Тако је једна од чланица, која није скривала лице пред камером швајцарске телевизије испричала да је као и друге супруге учлањених била робиња у харему Жиреса излагана свакојаком малтретирању, често садистичким прохтевима. Била је на крају суочена са чињеницом да је њен супруг, повинујући се вођи ступио с њим у хомосексуални однос. На њене очи, приликом једне од колективних оргија чланова секте, која проповеда са успехом визију: “биће скоро пропаст света најкасније крајем века”.
Јавност, иначе, сматра да око 30.000 Швајцараца и Швајцаркиња, окупљених у око двеста разних секти, имају право да се опредељују (уз пуну приватност) за свакојака учења и активности што их прате, све док се не докаже да крше закон. А то је, како случај афере “Сунчевог храма” доказује, веома тешко, поготово ако за то из одређених разлога не постоји интерес закона.
Судија Данијел Думтареј у Женеви строго брани ту приватност, укључујући и право бројних преосталих припадника да крену у сусрет апокалипси, изјавом да “још не постоји доказ о криминалној активности секте. Ми у Швајцарској ваљда се то зна, имамо довољно легалних средстава да надзиремо рад религијских организација” каже судија, очито противник дизања велике прашине око спаљених, полуугљенисаних лешева светилишта “Сунчевог храма”.
Таква изјава даје се јавности Швајцарске и после нових “самоубистава” у Француској, мада су поједини швајцарски листови на основу изјава сведока који се нису заклањали иза анонимности, писали отворено о продаји чудотворних пилула члановима секте које су, тврдиле су вође продавци, требало да заштите чланство “од патњи апокалипсе”. А ради се заправо о обичном сахарину са додацима.
Сада је лопта убачена у француско двориште. Занимљиво је како ће даље истрагу водити Париз, према коме су у првим налазима започете, али недовршене истраге водили извесни конци, после колектвних “самоубистава” у Швајцарској.
Наиме, Ди Мамбро, као врховни жрец секте, писмом послатим преко специјалног гласника уочи смртоносног ритуала, о предстојећем сценарију обавестио је тадашњег шефа француске полиције у влади Франсоа Митерана, Шарл Пасква. Тај гласник нађен је међу жртвама на висоравни Веркор.
У Француској, као прво реаговање јавности, јача захтев да се забрани рад свих секти које злоупотребљавају слободу вероисповести и чија мистична активност, као код “Сунчевог храма”, рецимо, проповеда спасење у добровољној смрти, за коју вође одређују тренутак. У Паризу, тврди АФП, “засад постоји документација о око 30 секти које се баве прљавим пословима, злостављањем својих припадника и дрогирањем”.
Оно што остаје тајна уз непостојање конкретних налаза о “књиговотству секте” и о поузданим доказима о судбини њених вођа је питање: шта тера имућне швајцарске и француске грађане, несклоне иначе расипању, да слепо прате харизматске личности типа Ди Мамброа и Жиреса. Да ли је то засићеност животом, разочарењем у поједине институције и у водећа религијска учења?
Има наговештаја да сектама манипулишу и моћне обавештајне организације на Западу, а има и мишљења да оне сасвим свесно и подстичу у појединим земљама њихово стварање и ширење.
У таквом случају, како су спремни да тврде боље упућени аналитичари колективна самоубиства у Гвајани, Швајцарској, сада у Француској могла би бити експериментални полигон организација и пројеката већ уграђених у животни простор у коме нема одбране од добро смишљеног испирања мозга.
Нека од сведочења говоре о огромној моћи те колективне психозе која влада у сектама типа “Сунчев храм”. Бивши олимпијски шампион француске у скијању, Верне, чија су жена и син жртве пронађене крај Гренобла изјавио је: “Моја супруга је била позвана и одмах је отишла на последње путовање, оставивши и божићне поклоне”.
Остаци храмова пронађени у Швајцарској, што такође збуњује социологе и психологе, откривају да се ради о крајње кичерајској сценографији декорисања храма плишем и бројним огледалима, братимљењу приказаном на иконама бога и сатане, а све то гуруи успевају да продају за велике паре. И на крају по цену живота следбеника који припадају високим друштвеним слојевима, а не мањка им образовање.
Изгледа да ће та социолошка димензија прераног одласка у смрт појединих чланова друштва обиља и демократије и то после “радосног брака” у својеврсним сексуалним гулазима, заиста остати још дуго истинска загонетка.
ХРАМ ПРОКЛЕТИХ
Тијери Игенен је мршав мушкарац са симпатичним осмехом. Изгледа младолико за својих четрдесет пет година и срећан је што је остао жив – шездесет и девет његових пријатеља, чланова реда Сунчевог Храма нису имали ту срећу.
Четвртог октобра 1994, Тијерију је један од  вођа секте, Жозег Ди Мамбро, рекао да дође у село Салван у Швајцарској. Када је стигао до планинске кућице, у власништву секте, осетио је да нешто није у реду. Нањушио је мирис бензина.
Ди Мамбро га је наговарао да уђе у кућу, чији су шалони били спуштени иако је било поподне. “Нешто ми је говорило да се налазим у опасности”, прича Тијери Игенен. Одбио је да уђе унутра и, након препирке са Ди Мамбром, сео је у свој аутомобил и одвезао се кући. Уверен је да би и он сад био мртав да је ушао у кућу.
Те ноћи, Игенену је телефонирао један бивши припадник секте који је слушао радио. Вести су биле ужасавајуће. Пријављени су пожари у планинској кући у Салвану и на фарми у засеоку Шиери, у кантону Фрибург.
Следећег јутра, пет лешева је пронађено у планинској кући, такође власништво секте, у Морин Хајтсу, близу Монтреала у Канади. До краја дана, било је јасно да се догодила велика трагедија. Педесет и троје људи нађено је мртво у Салвану, Шиефриу и у Канади. Међу њима је било и деветоро деце.
Међутим, то није било све. Прошлог децембра, шеснаест мртвих припадника “Сунчевог Храма” нађено је у шумама код Веркумса, близу Гренобла. У трећој недељи марта ове године, француска полиција је притворила тридесеторо људи. Они нису били под сумњом, али се верује да им је живот у опасности због повезаности са мистериозним смртима. Тијери каже да је у августу 1995. упозорио швајцарску полицију на могућност нових трагедија, али га нико није схватао озбиљно.
Када је 1979. приступио “Реду Сунчевог Храма” и касније – Игенен је веровао да је Жозеф Ди Мамбро спиритуални геније. Вођа, Ди Мамбро, тврдио је да је у контакту са мистериозним ентитетима званим “Мајстори из Цириха”, који су оваплотили дух средњевековних Витезова Темплара. Вође “Сунчевог Храма” су дозвољавали унапређеним члановима реда да виде свети Грал и друге авети, укључујући Озириса и светог Бернара, у специјално изграђеним светилиштима.
Није чудо што је Игенен трагао за таквим редом. Он потиче из поремећене породице; његов отац је стално мењао љубавнице и запостављао свог сина. Од своје четрнаесте године, Тијери је имао полумистична искуства. Желео је да буде мисионар, али му то није пошло за руком. Након што се оженио, запослио се као партнер у зубарској ординацији. Али, желео је нешто више од тога.
Убрзо после упознавања са Ди Мамбром, Тијери се са женом преселио у комуну, која је уједно била и седиште “Сунчевог Храма”. Он је у Ди Мамбру видео учитеља, свештеника и очинску фигуру, која му је толико недостајала читавог живота.
Када је Ди Мамбро рекао Тијерију да треба да се разведе зато што се исувише негативне енергије нагомилало између њега и његове супруге, он је без поговора пристао. Тада је вођа послао свог сина да живи са Тијеријевом женом. А када је нашао Тијерију нову жену, он је и то ћутке прихватио. Из историје мистичних редова, види се да је у сваком круцијални елемент – вођа. У време масовних смрти, Ди Мамбро је имао седамдесет година и био је на самрти.
Рођен у Воклизу 1924, Жозеф Ди Мамбро је био златар, који је у својој осамнаестој години открио да поседује хипнотичке моћи. Једно време је живео у Израелу, а Тијерију је поверио да је имао проблема са израелском обавештајном службом. Вративши се у Француску, ухапшен је 1972. због преваре. Некако у то време, упознао је богатог Италијана по имену Ђакобино, који је био повезан са познатом масонском ложом П – 2.
Порекло секте “Сунчевог Храма” је приличо магловито. Витезови Темплари били су хероји крсташких ратова. Исусови војници, чувари Светог Грала, који су 1307. оптужени као обожаваоци ђавола у облику мачке. Суђено им је за порицање Бога, Христа, Дјеве Марије и Светаца и клањање Бафомету, затим за ритуални хомосексуализам, парење са демонима који су на себе узимали облик лепих девојака...
Темпларе су мучили, физички и психички, да би признали истинитост оптужби, иако су многи од њих касније порицали своја признања. Било како, стотине Темплара спаљено је на ломачама у Паризу, а њихово заплењено богатство прешло је у руке краља Филипа Лепог...
Међутим, у осамнаестом и деветнаестом веку појавили су се многобројни редови који су тврдили да вуку порекло управо од Темплара. После Другог светског рата, настала је помама за стварањем секти у Француској, Швајцарској и Италији. Седамдесетих година, било их је на стотине и све су наводно, на овај или онај начин, доказивале да су наследници Темплара.
Један од дубоко уплетених у стварање “Реда Сунчевог Храма” је Џулијен Оригас, нацистички агент у Брести за време окупације. Он је представљао важну фигуру за Немце, који су га евакуисали из Бресте подморницом у време искрцавања савезника.
Након трагедије, постојала је сумња да је секта повезана са радикалном десницом. Непосредно пред смрт, Оригас је ритуално предао такозвани “свети пламен” Темплара доктору по имену Лик Жирес. Он је бивши комуниста, који је студирао у Кини и у чије се подвиге укључује учешће у групи елитних паравојних формација које су спасиле таоце у Колвезију.
Жирес и Ди Мамбро су својим следбеницима пружали осећај да припадају спиритуалној елити. Они су изабрани, мада је само онима за које би вође утврдиле да су у стању прочишћености, било дозвољено да присуствују спиритуалним манифестацијама.
Игенен је био сведок – и жртва – разних психолошких манипулација, које су укључивале изоловање људи од својих породица, приморавање на тежак физички рад, што је знало да потраје недељама, или су им изненада ласкали.
Једном приликом, Тијери је помишљао да напусти секту, али је Ди Мамбро успео да га убеди да је он, Игенен, заправо реинкарнација једног виталног египатског божанства.
Чланове су подстицали да шпијунирају једни друге и да “грехове” пријављују Ди Мамбру. Морали су да се придржавају ригорозне дијете да би се, по Тијерију, осећали малаксало. Храна је морала да се опере седам пута.
Тијери је једно време био задужен да чува Ди Мамброву ћеркицу, за коју се говорило да треба да утре пут у нови миленијум. Чување бебе је између осталог, подразумевало да је морао да скупља њен свети измет и да га закопава испод једног дрвета које је требало да роди задивљујуће плодове.
До 1992. Игенен је схватио да визије које су се појављивале у светилиштима не потичу од Бога или божанства, већ да их ствара холограм. Упркос томе, требало му је још пуних осамнаест месеци да се дефинитивно одлучи да напусти ред.
Тијери је сав свој новац предао секти и годинама је радио без икакве накнаде. Међутим, одлучио је да од свог вође затражи новац да започне нов живот. Ди Мамбро му је давао чекове без покрића, али му је обећао да ће га исплатити ако увече четвртог октобра 1994. дође у Салван...
Историја секти повезана је са скандалима и смрћу... Подсетимо се на трагедију у Џоунстауну када је отровано девет стотина тринаест особа. Или несрећне интервенције ФБИ-а у логору Дејвида Кореша.
Припадници Сунчевог Храма су имали проблема са законом почетком деведесетих година, када је Лик Жирес изведен на суд зато што је наредио двојци својих следбеника да купе револвер са пригушивачем. Полиција се прибојавала да је у питању припрема за убиство премијера Квебека. Међутим, све се завршило тако што су Жирес и његова два помоћника морали да уплате Црвеном крсту по хиљаду долара.
Постоји још једна загонетка. Док многе ексцентричне религиозне секте привлаче друштвени талог, чланови “Сунчевог Храма” су већином били успешни људи. Међу педесет и троје мртвих 1994. био је један нуклеарни физичар и више богатих дама, док је међу преживелима диригент Мишел Табачник.
Догађаји у Салвану и Шиерију отварају још једно круцијално питање. Ако су, како се веровало, вође реда били међу мртвима 1994, ко је организовао нови талас самоубистава?
Међу преживелима 1994. била су двојица француских полицајаца. Они су нађени мртви прошлог децембра у Веркуру. Полиција је истраживала у Француској, Квебеку, Швајцарској и у Аустралији, али још увек није утврђено да ли су у питању била самоубиства, убиства или комбинација и једног и другог.
Швајцарска истага је утврдила да је од педесет и троје људи, двадесет и троје добровољно извршило самоубиство, седморо је убијено, а осталима су “помогли” да се убију. Оваква интерпретација је веома спорна, поготово што се због стања у којем су се лешеви налазили није могло утврдити тачно време њихове смрти.
Сумње да се секта “Сунчев Храм” бавила кријумчарењем дроге, трговином оружја и прањем новца још нису доказане.
У почетку је швајцарска полиција мислила да су посреди класична убиства. Кружиле су приче да су два мушкарца виђена како напуштају место несреће. Издате су потернице за Ди Мамбром и Жиресом. Игенен је био осумњичен зато што је преживео; уз то, био је у Салвану само неколико сати пре трагедије. Међутим, Тијери је имао савршен алиби – био је у вечерњој школи у коју се уписао када је одлучио да почне нов живот.
Када је утврђено да се Ди Мамбро и Жирес налазе међу мртвима, полиција је закључила да је Сунчев Храм група религиозних, ментално поремећених људи који су веровали да се приближава апокалипса, па су извршили самоубиство.
Тијери Игенен је сада сигуран, али је био суочен са тоталним очајањем. Он је приступио “Реду Сунчевог Храма” зато што је нагињао духовности. И, без обзира колико нама то изгледло чудно, још увек му недостаје пуно тога везаног за “Сунчев Храм”.
ГРУПА АУТОРА
ОД УТОПИЈЕ ДО КОШМАРА
ИЗДАЈЕ: СВЕТИГОРА – ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКЕ ЦЕТИЊЕ, 1997.

РЕИКИ

Недавно ме замолила за разговор једна доброћудна госпођа зрелије доби. Након завршеног, формалног, дела разговора заинтересовала се за мој очни капак, који је тих дана био прилично отечен. Представила се као реики терапеут и понудила ми третман. И пре него што сам стигао било шта да одговорим, она је наставила причу о реикију. Реики је основао – причала је она – један католички свештеник по имену др. Микао Усуи, који је био декан на једном универзитету. За време једног његовог предавања неко од сутдената га је упитао о чудесима из Исусовог живота која су се односила на ходање по води и на исцељења. Др. Усуи је остао управо затечен таквим питањем, а студент је наставио:”За Вас, господине Усуи, та врста слепог веровања је довољна, јер сте Ви проживели свој живот, али за нас који тек почињемо живот то није довољно. Ми имамо потребу да сва чуда видимо својим очима”. Већ идућег дана др. Усуи је напустио катедру и отпутовао у САД на универзитет у Чикагу. Докторирао је из Библије, а дисертацију је писао на темељу истраживања тајни Исусових исцеливања. Не пронашавши “кључ”, вратио се у Јапан, где је сусрео неког старог опата, који га је примио на подучавање. Научио је свете језике кинески и санскрит, те се дао на проучавање тајних списа који нису били никада преведени на друге језике. Након дугог тражења у будистичким лекцијама, пронашао је Будине говоре, које је записао неки непознати ученик. Након седмогодишње потраге коначно је у сутрама пронашао формулу, симболе и опис начина Будиног исцеливања. Била је то иста она формула којом се служио и сам Исус приликом својих исцеливања. Коначно је др. Усуи победоносно држао формулу и симболе исцељивања, али који нису били делотворни. Недостајало је “рукоположење”, иницијација. С тим циљем др. Усуи  се упутио на неку свету гору у Јапану, где је провео 21 дан у медитацији. Последњег дана медитације у визији је видео пројектил светлости како му се страховитом брзином приближава са неба и упркос страху, др. Усуи је остао непомичан. Зрак га је ударио у “треће око” и срушио на земљу, где је он, накратко, остао да лежи без свести. Затим је угледао “милионе дугиних мехурића” и на крају реики симболе, као на екрану. Добио је информацију о сваком симболу и о активирању одговарајуће исцелитељске енергије. То је било прво реики усклађивање, духовно откривање једне древне методе.
Када сам напокон успео да дођем до речи, одговорио сам јој:”Оснивач реикија, наводни католички монах, др. Микао Усуи никада није ни постојао!”
То је доказао и професор на Папинском универзитету Грегориана Мајкл Фас (Michael Fuss), признати стручњак за будизам и нове религиозне покрете, исто као и реики мајстор Вилијам Ранд (William Rand), који је “у потрази за записима о реикију пронашао да Микао Усуи никада није био на Универзитету Дошиша, нити као декан нити као професор или сутдент. Такође нема података да је студирао или докторирао на Универзитету у Чикагу”. Католички свештеник у улози оснивача овог покрета перфидна је смицалица једне од двеју жена које стоје на челу двају главних ривалистичких грана реикија: великог мајстора Барбаре Вебер Реј (Barbara Weber Ray) – оснивача организације “American International Reiki Association - A. I. R. A.”, или великог мајстора Такате Сенси – на челу организације “Reiki Aliance - R. A.”, коју је основала Филис Џеј Фурумото (Phyllis Jei Furumoto), са 21 реики мајстором.
ПСЕУДОЦРКВЕНИ ПАРАЛЕЛИЗМИ
На жалост, управо речено очито још није допрло ни до свих оних који су иницирани у реики. (“Rei” = Божија свест, универзална духовна мудрост; “ki” = животна енергија, “биоенергија”.) Заправо се ради о још једној комерцијалној подвали оријенталне провенијенције, инкултурираној приликом трансплатације на Запад. Проверена педагогија мајстора New agea! По стандардним протоколима, др. Микао Усуи има титулу доктора, дакле научник је, и има статус хришћанског свештеника, који је “прогледао” у оријенталном амбијенту. То је нужно како би “роба” могла да задовољи укусе и научно и религиозно оријентисаних. Сличан Христу и Буди, и др. Миако Усуи заузео је улогу “месије” у монументалној парадигми “религије” New agea. Тако је и сам реики постао израз духовности New agea, или, прецизније, његов еванђеоски одраз.
Као и у Цркви, професионални службеници и у реикију се посвећују иницијацијом. Али та иницијација поприма управо “сакраментално” обележје. Дајан Стеин (Diane Stein), на коју се у овом приказу већином и ослањамо, пише:”Процес иницијације је сакрамент и мислим да су будистичка и реики усклађења извор из којег су настали данашњи хришћански сакраменти, а можда и претече сваког обреда којим се неки ритуал преноси. Када примимо абхисеку – усклађење, пуномоћ или иницијацију, посвећена снага улази у наше тело и тамо остаје”.
И у хијерархији реикија, који је, према речима Д. Стејн, већ освојио све континенте (универзализам нове религије), препознатљиви су елементи имитирања Цркве. Наиме, основана је и Светско удружење мајстора реикија (TRTAI) ,чији поглавар има статус папе, или, по речима Д. Сејн, “велики мајстор, учитељ у светском удружењу, бира се између осталих мајстора. Велики мајстор учитељ РЕИКИ – а је први међу једнакима”. Исувише су упадљви елементи који указују да се реики својим програмом и “сакраментима” намеће као парадигма нове Цркве. На сличан начин су се ширила и “Целестинска пророчанства” са истим апетитима.
СВОЈСТВА ЕНЕРГИЈЕ
Наводимо неколико контрадикторних тврдњи о контроверзној “енергији” којом “исцељују” реики мајстори. “Овај извор може свако да именује по свом избору. Ја га називам Божицом. Остала имена су: Бог, Више ја, Први извор, Универзум, или било које име које означава примарну креацију или животну енергију. Реики није религија, нити је припојен религији. Ова животна енергија је извор самог живота и много старија у појму и чињеници од било које религијске философије”.
Ипак, насупрот реченоме, чињеница је да се реики не може научити из књига, него примити искључиво иницијацијом, која претпоставља “света усклађивања”. Д. Стејн  овако описује учинак иницијације у реики:”Сваки исцелитељ већ код I. степена реикија добија свог реики духовног водича. Чим током исцелења потекне енергија, појавиће се реики водич. Уколико су потребни током сеансе, они ће помоћи. Код усклађења у II. степен реикија њихова је присутнос веома очита. Док у I. степену реикија имамо само једног водича, њихов се број повећава у II. и III. сетепену. Често сам вршила исцелења код којих се осећало као да је просторија била пуна људи. Понекад их видим, а понекад тек осетим њихово присуство. Понекад особа која прима исцелење мисли да су моје руке још увек на њој, а ја сам их одавно померила са њеног тела. Понекад осећа више пари руку на себи, иако су само моје руке на њој. Често током исцелења добијам информације које не могу да објасним логичким путем”.
На питање ко су ти “духовни водичи” који се добијају у тренутку иницијације и траже захвалност за пружене услуге, споменута мајсторица реикија одговара:”Моји лични животни водич је некадашњи шаман (врач – прим. аут.) из племена Оџибва и он ми помаже при писању мојих књига. Други од мојих водича је Тереза Авилска, која каже да она представља један од мојих прошлих живота. Она брине о мом телу и подучава ме исцелитељским методама. Водич којег ја називам Мајком је Божица Исис”.
ТЕОЗОФСКИ КОРЕНИ
Кључ за разумевање реикија представљају његове магијске формуле или пет симбола (повезаних са пет елемената, пет боја, пет облика и пет нивоа ума, чији је циљ Просветљење), које сваки практикант треба да зна да нацрта напамет. Међутим, уопште се неради о било каквим симболима, јер:”Они нису ни статични ни дводимензионални као на папиру, већ покретни и тродимензионални. Симболи добијају дубину, покрећу се и дишу. Реики водичи узимају оно са чиме располажемо и то “поправе”, како би симболи били делотворни. Они то чине за нас, јер толико желе да се реики врати људима на Земљу”. Уз помоћ “hon – sha – ze – sho – nen “ симбола улази се и у мистериозне теозофске, акашијске, записе, у “животну књигу” о свакој души, и стога је основа управо овог симбола исцелење карме. Акашијски записи описују кармичке циљеве, дугове, уговоре и смисао живота многих инкарнација сваке душе, укључујући и садашњи живот. Употребом симбола у процесу исцелења садашње се животне трауме могу репрограмирати на начин да се дословце промени будућност.
ФАЛСИФИКАТИ О ЦРКВИ
“Велики број тих информација потиснула је хришћанска Црква. Она више одржава Павлова учења него учења Исуса, који је био будистички оријентисан. Историјски Исус је био фасцинантна фигура и његово присуство у причи о реикију је оправдано. Ако је Исус учио друге о начину исцеливања, а по Новом завету то је пренео барем својим ученицима, онда се реики проширио много већим делом Старог света, ван Индије, него што је то раније било познато. Павловом интервенцијом реики је изгубљен за хришћанску доктрину. Изгледа да је искривио Исусова учења. У петом веку су најважнији појмови о карми и поновном утеловљењу изостављена из црквеног канона. Исусов начин исцеливања, који би многима помогао, био је изгубљен за Запад.”
Оваква фалсификована и једнострана информација разара веру толиких верника који нису упућени у историју ни Цркве, ни теологије. Реинкарнација никада није била део католичког веровања, па ни у првим вековима Цркве, како се данас покушава фалсификовати од разних дилетаната, а када је постојала претња да угрози целовитост еванђеоског веровања, да се поткраде под хришћанско рухо, Црква ју је јасно осудила, као и друге заблуде, које никада није прихватила, али ни децидирано осудила, све док нису узеле ширег маха. Тако је и свој суд о реинкарнацији Црква радикално изрекла 543. године, на Синоду у Цариграду:”Оног ко рече или тврди да су људске душе пре постојале (пре - егзистирале), и то као духови или лековите снаге којима је божанско схватање било досадило и окренуле су се злу јер се њихова љубав према Богу охладила (psycho) па су стога назване душе (psyhe), и заробљене у тела – тај да се казни анатемом” (ДХ 403).
ЗАКЉУЧАК
Реанимирано древно магијско, спиритистичко умеће, које се савршено уклопило у парадигму Новог доба (New age), не може проћи без последица на духовном плану код особа које се њему одају. Представља врсту идолопоклонства и отпадања од правог Бога. Својом науком о реинкарнацији, употребом мантри и усмеравањем енергија путем буђења чакри, те препуштањем реики водичима, реики уназађује човека и враћа га у време пре Христа. Искривљеном науком о Христу и о Цркви открива своје перфидне намере, а измишљотинама везаним за оснивача потврђује своју припадност “оцу лажи”. За очекивати је да ће реики и даље остати плодно тло за хришћане на рубу Цркве, или за оне од ње дистанциране. Свесно и хотимично учествовање у оквиру реикија и њему сличних сприритистичких “терапија”, према речима католичког моралиста др. Ивана Фучека, води апостазији (отпаду) од праве вере, Христа, Цркве; због тога смо дужни да их избегавамо, под тешким грехом.

РОЗЕНКРОЈЦЕРИ

ОСАМНАЕСТИ СТЕПЕН
Витезови пеликана и сокола, и суверени принц ружиног крста од Хередома
ПОРЕКЛО СТЕПЕНА
Розенкројцери или “Браћа (у Христу) Ружиног Крста”, су настали у Европи као секта философа који су тврдили да поседују знање комплетне науке, нарочито медицине, као и многе тајне универзума. Та знања су примили од Египћана, Халдејаца и осталих старих паганских цивилизација. Како је Европа изашла из мрачног доба, неумољиво је трагала за знањем и просветљење се ширило континентом, и при крају XVI века многи философи, алхемичари, спиритисти и астролози су присвојили име ове секте. Октобра 1617. год. у Магдебургу у Немачкој, одржан је састанак на коме је формално договорено да братство Ружиног Крста мора очувати строгу тајност у наредних сто година. То је обновило њихову заклетву да униште цркву Исуса Христа и одлучено је да 1717. год. трансформишу братство у друштво које ће повести јавну кампању док ће она у исто време бити ограничена њиховом унутрашњом мудрошћу.

Францис Бејкон

Роберт Флад
У Енглеској, Роберт Флад (Robert Fludd), познати физичар тог времена, објавио је 1617. год. расправу о Розеркројцерима. Он је био од велике помоћи при оснивању реда у Енглеској који је основао Францис Бејкон (Francis Bacon), писац и философ. Један од присутних на састанку у Магдебургу био је и енглески архитекта Николас Стоун (Nicholas Stone). Његово интересовање за црну уметност га је учинила вредним и активним чланом секте и он је начинио ритуале за девет чинова братства. Као архитекта, припадао је слободној масонерији, помагао је Иниго Џонсу (Inigo Jones), великом мајстору енглеске ложе, која у овом периоду није била секташка, и који је израстао из свог почетног чланства практиковања масонства, да би дозволио да се укључе многи поштовани чланови у ову ложу. Ови “примљени масони” су били угледни људи краљевине, књижевници, професионалци, а приличан број је био из имућне средње класе. Један од угледних чланова био је и Томас Вауфан (Thomas Vaughan), Розенкројцер, који је био импресиониран писањем Николаса Стоуна и који је приметио одличну прилику за ширење розенкројцеровске доктрине међу повећаним чланством ложе.
Ово “спекулативно” слободно зидарство (масонство), као супротност оригиналном “занатском” слободном зидарству, развијало се и расло је и у Енглеској и на континенту.
 Те 1663. год. одржана је Генерална скупштина масона. Мајстор “занатског” масонства, осећајући да је у великој мањини, схватио је да је једини пут, пошто није желео да напусти своју ложу, да се уједини са њиховим новим мајстором и тако прикључи њиховом плану за будуће слободно зидарство. Лорд Ст. Албанс (St. Albans), је изабран и постављен за великог мајстора, сер Џон Денхам (John Denham) је постао његов помоћник, а сер Кристофер Врен (Christopher Wren) и Џон Веб (John Webb), стражари. Велика енглеска ложа је основана 24. јуна 1717. год. тачно 100 година после Магдебуршке одлуке. Основао ју је Џејмс Андерсон (James Anderson) са још шесторицом, укључујући и извесног протераног француза Десажилиерса (Desaguliers) који је рекао да је био вођа Розенкројцера, само прва три степена.
Кратко после овога, мада тачно порекло никада није утврђено, Краљевски Славолук је настао као комплетан трећи степен и они који су желели да напредују на више степене били су обавезни да уђу у прастари и признати ред или у неки други међународни ред који је радио са вишим степенима.
Све до друге половине XVIII века, слободно зидарство је било ограничено само на Европу, али ускоро почиње да се шири по Новом Свету. 1761. год. Велика ложа Француске у савезу са Саветом источних витезова, шаље човека по имену Стефан Морин (Stephen Morin) да промовише слободно зидарство на острвима средње Америке и захваљујући његовим напорима Шкотски ред слободног зидарства је утаначио себи пут у Америку.
Током 1766. год. Мориново учење је поништено од стране Великог Тела у Паризу због “проповедања страних и тајанствених доктрина”. Он тада оснива “Узвишену ложу савршенства” у Бостону, на северу и у ствари подиже сличну ложу у Чарлстону, на југу. Ове две снажне масонске ложе стварају велики број ложа широм Америке, али због великог пространства земље, напредовање је успорено.
Уствари успорено је било за Химана Исака Лонга (Hyman Isaac Long), који је одиграо важну улогу у развоју Прастарог Реда. Он је био амбициозан човек, пун идеја и фрустриран спорим растом америчке масонерије. Напустио је Чарлстон и отишао у Европу, где је остао следећих шест година. Када се вратио, донео је са собом велики план који је креирао ред тридесеттрећег степена, који је одређен да постане универзалан. Заједно са осталим службеницима ложе, он је основао овај ред, преузимајући двадесетпет сетпена система од Хередома – Ружин Крст – плус шест темпларских нивоа, у које је још повезао четири степена позајмљена од баварских Илумината Адама Веисхаупта (Adam Weishaupt) и два нивоа администрације. За себе је узео титулу Тридесеттрећи Суверени Велики Генерални Инспектор и последњи степен и дао је назив институцији Прастари и Признати Ред, и прва велика конституциона скупштина одржана је у Чарлстону, 31. маја 1801. год.
1891. год. дозволу за оснивање Врховног савета Енглеске добио је  војвода од Сасекса, али није формиран у то време. Коначно, 1845. год. Врховни савет Енглеске и Велса је формиран и то је постала претпостављена контрола за све независне степене Розенкројцера.
ЦЕРЕМОНИЈА 18. СТЕПЕНА РОЗЕНКРОЈЦЕРА У ЧЕТВРТАК ПРЕ УСКРСА
У четвртак увече, сакупили смо се у нашем храму и обукли се за церемонију. То је увек најсвечанија прилика, а чини се и помало ужасавајућа, чак и нама који смо то радили више пута. Обучени у дугим црним кабаницама са капуљачама, ходамо у колони, а само део лица нам се види и седамо на своја места. Има нечег сличног са сахрањивањем ово седање. Тишину ремете једино оргуље, које се тужно чују у позадини и нема светла осим оно мало што прође кроз прозоре.
После почетка молитве (из које је име Исуса Христа упадљиво избачено), устао сам и почео службу. Као што сам то чинио и много пута раније, рекао сам: “Окупили смо се у овај дан да се подсетимо на смрт нашег “најмудријег и савршеног господара”, не као надахнутог или божанског, то није на нама да одређујемо, већ као највећег апостола људског рода”. Како изговарам ове речи које сам изговарао толико пута раније, увек имам чудан и снажан осећај. То је као да стојим одвојен од себе слушајући самог себе како говорим, а речи одзвањају дубоко у мени, одражавајући своју важност. Ово су биле исте речи које сам изговаро много пута раније, али сада су ми нешто значиле. Учиниле су да сам осетио слабост, буквално болест и ја сам стао. Разумевање овога што сам управо рекао почело је да расте у мени постепено. Управо сам назвао Исуса “апостолом човечанства” који нити је био надахнути нити божански. Настала је пауза која ми се чинила да је трајала јако дуго док сам се борио са мучнином која ме је гушила. Када сам поново био у могућности, наставио сам службу и окупили смо се око великог стола у соби стојећи у колони. Сто је био велик, у облику крста, и прекривен црвеним покривачем који је у средини био декорисан ружама. Када смо се окупили око стола, високо сам подигао тањир са хлебом, узео сам комад, ставио руку на раме човека испред мене, додао му тањир и рекао: “Узми, једи и дај гладнима”. Ово је настављено све док сви нису узели по парче хлеба. Тада сам подигао пехар са вином, узео гутљај и рекао: “Узми, пиј и дај жеднима”. И ово је настављено све док сви нису узели по гутљај вина. После овога заузели смо своја места за столом у облику крста и сели смо. Амбијент је био мрачан, наше дуге кабанице су биле црне, наша лица су била скоро сасвим сакривена у капуљачама, а расположење је било тешко суморно. Отпевали смо последњу Христову молитву и химну. Једна реч би описала комплетан догађај, “црно”. То је заиста била црна причест, чудна црна гомила. Ту се налазио и Менорах (свећњак са седам свећа) у центру собе. Устваши поново, рекох: “Ово је заиста тужан дан за нас, јер смо изгубили свог господара. Никада га више нећемо видети. Он је мртав! Тугујте, плачите, вичите, јер је он отишао”. Затим сам питао чланове да угасе свеће у Менорху. Коначно, само је централна свећа горела. Устао сам и тужно отишао до центра собе угасивши последњу свећу – свећу која је представљала Исусов живот – наш мудри и савршени господар. Имали смо драматично и комеморативно изражавање Исусовог живота, непомињући ниједном његово име. Његово име и сцене су завршени у соби у дубокој тишини тмине. Изашао сам из собе, остављајући само мрак и тишину смрти. Поново, само једна реч на најбољи начин описује ово “црно”.
РИТУАЛ И ЗАВЕТИ

• Кандидату се даје титула “Савршеног господара, узвишеног изабраника и шкотског витеза савршенства”, као и печат савршенства.(Напомена: лажна савршеност)
• Молилац нуди да кандидат буде “очишћен ватром” да би дошло до одвајања метала од нечистоће, и да би се уклонило световно из храма. (Напомена: Жене су “световне”. Само Бог прочишћава своје синове Мал. 3: 2 – 3)
• Исаија 53 је прочитана. (Напомена: Христова смрт је призната, али не и васкрсење)
• Церемонија се сели у собу осветљену свећама и поприма форму путовања да би се пронашала Реч (Напомена: Исус се никада не помиње по имену). Застор се налази испред очију кандидата и њему се дају 33 дана да нађе реч – Нови Споразум – Застор се уклања и открива олтар са три крста на њему. Највиши је украшен са трновим венцем и ружом. Кандидат мора да положи заклетву над Новим Заветом (Напомена: Ово је једини степен који допушта Нови Завет. На олтару је увек отворена Библија, али само Стари Завет).
• На поду собе се налази проливена пеликанова крв која се излива искључиво из његових груди како би се ослободила његова младост (Напомена: Ово је фалсификат изливања Исусове крви ради човековог спасења).
• У том тренутку застор се налази изнад главе кандидата, симбол жалости.
• Затим се кандидат представља архангелу Рафаелу, који ће га водити на његовом путовању (Напомена: Отварајући се за вођење кроз масонску духовност). Водич води кандидата у Црвену собу и дворану смрти.
• Црвена соба је испуњена лобањама и костима. Кандидат се у њу уводи уз звуке посмртног марша. Права људска лобања се ту може видети – што је забрањено (Напомена: Превише масонског ритуала може отворити кандидатов дух за мрак/депресију/смрт).
• На црвеном тепиху се налазе мердевине посуте црвеним ружама, које симболишу Розенкројцере. Кандидат мора да се попне уз мердевине – из мрака у славу (Напомена: Ово је лажно спасење).
• Кандидату се даје реч “INRI” које симболишу Исуса Христа из Назарета, Краља Јевреја. Он је уздигнут за Принца Реда Ружиног Крста.
• Ритуал се завршава узимањем причешћа од соли и белог вина (Напомена: !!!).
• Реч “Емануел” је коришћена (Напомена: Ово значи “Бог је са нама”. То сигурно није наш Господ Исус Христ).
• Речи “Готово је” су изговорене.
• Кандидату се тада каже да је примио нови налог да се сви воле међусобно.
• Ритуална заклетва “да будем вечно у мраку, да моја крв непрекидно излази из мог тела, да патим без прекида због сурове гриже савести душе, да најгорча жуч помешана са сирћетом ми буде стално пиће, најоштрије трње за мој јастук и смрт на крсту да сврши моје кажњавање”.
• Следећу заклетву кандидат изговара: “Даље се заклињем... да проучавам и испуњавам све одлуке које дођу до мене од стране Великог Инспектора тридесеттрећег степена из Врховног Савета”.

Аутентична сведочења о погубности практиковања “Силва – метод контроле ума”

Савремени човек, растрзан између аутентичне потребе за смирењем и многобројних стресова и искушења свакодневног живота, не познајући начин како да успостави мир у души и срцу и коме да се обрати за помоћ, врло лако долази до комерцијалних курсева и метода који “прави и једини” гарантују делотворност.
Један од таквих метода јесте и “Силва – метод контроле ума и стреса”. (у даљем тексту: “Силва метод”). Основао га је, 50-их година, американац Хозе Силва, који је истраживањима дошао до нечега што ће, по речима самог аутора,  “ући у историју као највеће човеково откриће”. Своје откриће Силва је убрзо “поделио” са групом људи, и тако је настао први комерцијални курс, чије “благодети” у Србији можете задобити за 70 немачких марака у основном, уводном курсу.
Полазник курса, жељан чуда, дочекан је широм отворених руку уз честитке на “једној од најмудријих одлука у животу”, добивши тиме прилику да “открије тајну као и милиони људи пре њега”, наравно, захваљујући “Силва методу” и учитељима “силванцима”.
Теоријска концепција “Силва - метода” базира се на истраживањима функционисања мозга и фреквенцијама можданих пулсација, као и на техници динамичке медитације којом се човек уводи у стање споријег функционисања мозга и мањег броја откуцаја, названим “алфа” и “тета” стања, која су иначе карактеристична за сан. “Откриће” Х. Силве да човек може свесно да функционише у тим нивоима свести везаним за сан, по аутору, обећава много.
Тумачећи своју “Шему еволуције мозга”, аутор “Силва – метода” наводи: “Познато је да Ваш мозак управља Вашим телом. Ваш је мозак створио физичка чула да би му донела информације. Мозак је створио тело да би га покретало и опслуживало. А шта је Ваш мозак навело да све ово уради? Ваш ум, Ваша људска интелигенција, оно што црква назива душом”.
Овакву гомилу бесмислица тешко је наћи на једном месту, почев од катастрофалне еволуционистичке интерпретације развоја људског менталног функционисања и човека уопште, до више него ужасавајућег поистовећивања интелекта, људског ума, са “бесмртном, божанском вредношћу људског бића” (ава Јустин Поповић), са свим њеним моћима осећања, воље,савести и разума.
Кључ за успех, по Х. Силви, представљају две ствари: свесно функционисање у алфа нивоу и вера.
Појам вере за “силванце” састоји се од:

1. жеље, кад је мотивациона сила која нас покреће у правцу наших циљева;
2. очекивања циља, које припада алфа нивоу, субјективној димензији;
3. веровања, по речима аутора, “веровања у себе, у право да се има оно што ум може да замисли и поверује, а ваше срце пожели. Докле год вежбате, Ви изражавате своје веровање”.

Када год не успете да остварите циљ, оправдање “Силва – метода” за неуспех могло би бити: “Нисте довољно вежбали, нисте довољно вежбали”.
Поред вере у себе и само своје способности овом концепцијом веровања и вере имплицитно се намеће и вера у метод, односно вера у аутора чиме он постаје идол, чијим се “путем” ходи. Онима који знају и верују у Онога Ко Је једини “Пут, Истина и Живот”, ово ће бити довољан разлог да не крећу путем “Силва – метода”.
Опште самопобољшање практиканата “Силва – метода” ослања се на решавање проблема у субјективној духовној димензији коришћењем техника визуализације и имагинације, односно фантазирањем онога што се жели постићи.
Место где се одигравају све промене из унутрашњег духовног у спољашњи физички свет, назива се у   “Силва – методу” “ментални екран”. Све што се тамо дешава функционише по прилично нејасном принципу “привлачење енергије”, које је, по аутору, “у складу са законима природе и ствара слику перфекције и привлачи материју да се усклади са тим природним савршенством”. Овакво објашњење функционисања духовне енергије у човеку представља за аутора “Силва – метода” доказ да је “зло немогуће проузроковати у духовној димензији”, пошто духовна енергија само привлачи.
Познавање духовног живота христоцентричних психолога експерименталиста (духовних опитника) недвосмислено нам говори да је сам унутрашњи човек, људско срце, место које представља извор свих спољашњих дела и свих добрих дела људског бића, али и свег зла људског, убиства, крађа, прељуба, кривоклетства, лажи, сујете, похоте и богохулства. Св. Исак Сирин говори: “Ум је само једна сила душе, а срце је корен свега”.
Бавећи се и контролом и исправком лоших навика, “Силва – метод” подразумева да “ми углавном имамо добре навике које нам дозвољавају да без већег размишљања кажемо хвала, перемо зубе и вршимо све оне аутоматске кретње кроз које пролазимо док се облачимо, обувамо и сл.”
Колико оваква концепција добрих навика не одражава реално, животно стање и наше навике, можда се најбоље види из речи Св. Јована Кронштатског: “У свом садашњем стању човек је у потпуности прожет гордошћу, лукавством, лакомисленошћу, злобом, завишћу, користољубљем, тврдичлуком, развратом, а понекад и малодушношћу, чамотињом, лоповлуком, лажима и хулама”.
Да би дошло до исправљања лоших навика, “Силва – метод” нуди технике имагинације и визуелизације у субјективној, духовној димензији, којом се фантазирањем долази до решења проблема, које се потом примењује на нивоу физичког.
“За измену лоших навика није довољна снага човекове воље, потребна Вам је прецизна имагинација коју вежбањем морате научити да користите. Када се воља и имагинација сукобе, имагинација увек побеђује”, тврди аутор “Силва – метода”. Колико ова неистина о снази људске воље звучи шупље можда је најбоље схватити кроз речи Св. Никодима Агиорита, изванредног познаваоца духовног расуђивања и великана светогорске духовне обнове: “Бог је нашој слободној вољи дао такву снагу да кад би људска осећања, сав свет и сви демони устали против ње и ухватили се у котшац, не могу чинити над њом насиља, на човековој страни увек остаје слобода да зажели или не зажели нешто. Зато воља и одговара за све и подлеже суду”.
А о практиковању визуализације и имагинације говори Св. Теофан Затвореник: “Много је лакше да се фантазира него да се пази на своју унутрашњост. То може да охлади наше самопознање, те да нас ласкаво заваравање мисаоним, умним остварењима лиши правог духовног напретака”.
У вежбању функционисања и стицања контроле ума у фамозном алфа стању велику корист пружају знања о сновима. “Одгонетање значења симболике снова може бити једна од најделотворнијих вежби која ће вам помоћи да боље разумете себе и вашу улогу у свету”, тврди господин Силва.
Најприкладнија критика оваквог приступа и толиког придавања значаја сновима могла би бити поука Св. Јована Лествичника, духовног горостаса 6. века из Синајске пустиње, који каже: “Сновиђење је кретање ума при непокретности тела. Машта је обмана очију док свест спава. Машта је вансебност ума док је тело будно, она је посматрање онога што не постоји. Онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је ухвати. Демони сујете су пророци у сну. Пошто они у својој препредености по извесним знацима закључују шта ће се десити јављају нам то унапред, да бисмо се ми дивили када се та виђења из сна испуне, те да бисмо почели о себи високо мислити, као да смо већ близу дара прозорљивости. Човек који верује сновима потпуно је неискусан. Философ је, пак, онај који им уопште не верује”.
“Да би сте постигли успех помоћу 'Силва – метода' само је потребно да следите упутства, јер је ово моћна комбинација умећа која поседујете, а која могу помоћи да Ваш свет претворите у рај”, завршне су речи подршке поклонику “Силва – метода” којима се учвршћује већ формирано, нереално, високо мишљење о себи и сопственим способностима.
О опасности овако формиране слике о себи и неминовном духовном и душевном суноврату, као последици “Силва – методом” конструисане гордости, опет би могле послужити речи Св. Јована Лествичника, који о гордости каже: “Гордост значи губитак целокупног духовног богатства, она је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата. Гордост је нар, споља гладак и леп, а унутра гњио”.
Могући успеси и “чуда” “Силва – метода” могли  би се опет тумачити речима истог светитеља: “Када демон гордости чврсто заседне у својим служитељима тада им он открива извесне тајне или даје привидну благодет, да би се ти бедници преварили и потпуно изгубили памет. Укратко, гордост је родитељ свега онога што се противи смиреноумљу”.
Практиковање техника “Силва – метода” може створити слику и лажно савремене “просвећености” о којој је још почетком века Св. Јован Кронштатски рекао: “Лажна просвећеност удаљава нас од истинитог Светла које обасјава сваког човека који долази на свет (Јн. 1, 9), нипошто нас не приближавајући Њему. А без Христа је ништавно свако образовање”.
За истинско смирење, исправку наших лоших навика, спознају себе и живота око нас није потребан “Силва – метод” јер двехиљадегодишње искуство Хришћанства сведочи да су за то потребни наш труд, молитва и благодат Божја.
Горан Којић, студент психологије

Један од изданака синкретистичке религије “новог доба” је “Силва – метод” контроле ума. Метода је, бар по учењу инструктора “Силва – метода”, заснована на научним принципима. Наиме, људски мозак у будном стању функционише на бета нивоу са фреквенцијом од 21 Hz. Дубљи, алфа ниво, има фреквенцију од 14 Hz и карактеристичан је за стање сна. Тета и делта ниво јављају се у дубљим стањима сна. У детињству мозак “ради” на алфа нивоу, користећи при том обе хемисфере. После пубертета човек све више користи рационалну хемисферу, док ирационалну заборавља да користи. Циљ је “Силва – метода” да научи човека да користи обе хемисфере, јер генијалност неких представника људског рода вуче корене управо из те способности.
Медитација почиње трима наизменичним удисајима и издисајима, при чему први издисај прати визуализација броја 3, други броја 2, а трећи броја 1. Затим се започиње улазак у ниво који је синхрон са одбројавањем од десет до један. Улазак у алфа ниво треба потврдити неколиком афирмативним реченицама. Да би се медитант што боље опустио саветује се да тада “оде на идеално место за релаксацију” које карактерише максимална угодност. Са  тог места медитација може да крене у различитим смеровима. Од многобројних техника које се на “Силва – методу” уче, издвојио бих, у првом реду, технику “огледало ума”, технику “субјективне комуникације” и технику “три прста”.
Техника “огледало ума” је међу “силванцима” једна од најпопуларнијих, јер омогућава практиканту да у дубљем нивоу ума на најбољи начин искористи аутосугестију, визуализацију и имагинацију које чине базу “Силва - метода”. Медитант свој проблем визуализује у што вернијој форми и пројектује га на “ментални екран”, замишљен као биоскопско платно. На “менталном екрану” проблем се уоквири у плави рам и у ту представу се унесу сва осећања која га у реалном животу прате. Медитант затим замишљеним сунђером брише замишљену плаву боју са рама, боји га у бело и помера нешто у лево. Међутим, сада се на екрану одиграва сасвим друга представа. Практикант је решио свој проблем, осећа се одлично и прима од других људи честитке и похвале. Техника “огледало ума” се може радити и у “лабораторији” која је везана за још нижу фреквенцију до које се долази новим одбројавањем од 10 до 1. У “лабораторији” се налазе и имагинарни саветници, човек и жена, који поседују “знање”. “Саветници” нису изум Хосеа Силве, иако се као такви репрезентују, већ су били познати још оријенталној магији, али су били забрањени на нижим степенима иницијације због потенцијалне опасности за неприпремљене практиканте. Ф. Бардон, писац књиге “Пракса магијске евокације”, спомиње технику “магијског огледала” која терминолошки, а и практично има везе са техником “огледало ума”.
Такође, учитељи “Силва – метода” саветују религиозним практикантима да улазак у “лабораторију” почињу молитвом, са изговором да тиме закључавају себе у добром, сакривајући при томе антитеистичку последицу: претварање молитве у аутосугестију.
Техника “субјективне комуникације” изводи се тако што практикант, уласком у ниво, пре спавања даје себи команду да ће се у идеално време пробудити и особи, са којом жели телепатски да комуницира, пошаље поруку одређене садржине. На “Силва – методу”се учи да особа којој је порука послата има способност да селективно прима информације, одбацујући оно што је за њу негативно. Такође се понавља да слање било какве негативне емоције није могуће, јер ова подиже фреквенцију на бета ниво. На овом месту неопходно је истаћи сличност технике “субјективне комуникације” са техником “астралног тунела” која се користи у кабали.
Техника “три прста” заснована је на условном рефлексу који се успоставља када се у алфа нивоу споје три прста. Касније, када медитант у будном, бета стању, састави три прста, аутоматски се индукује алфа ниво са својим услугама.
Када говоре о Богу, учитељи “Силва – метода” не говоре о Живом Богу, већ о производу људског ума, јер се по њима бог налази само у људском уму. “Силва – метод” контроле ума учи: стави ум под контролу. Силогизам је: стави Бога под контролу. Оно што уз диплому сваки “силванац” по завршеном курсу добије јесте и снажан утисак о самодовољности и себи као мери свих ствари.

ХРАМ НАРОДА

Култ познат по (само)убиству у Џорџтауну 1978. године када је 913 чланова “Храма народа” отровано и умрло. Преживели су причали да су они који нису хтели да попију цијанид побијени ватреним оружијем при покушају бекства. Култ је веровао у скору апокалипсу. Изоловани у комуни, добијали су лажне информације: да је Лос Анђелес уништен земљотресом и да је “Кју – клукс - клан” освојио Сан Франциско. Масакр је преживело 85 чланова, укључујући и Џонсова три сина. Цитиране су и речи које једна од жртава масакра узвикује пред масовно (само)убиство: “Учинили смо све да ово буде леп дан, учинимо све да буде још лепши!”
Разлог да приступите: Избећи ћете смрдљиве лажи овога света
Разлог да не приступите: Довољно је да више волите лицемерје од смрти
Парола: Испијте напитак као у античкој Грчкој и пређите тихо преко тога. Ми не чинимо самоубиство, ово је револуционарни акт. (Џим Џонс – вођа култа)
БЕОГРАДСКИ ДИЈАЛОГ
бр. 3 – 4, јун 1998.
ХРАМ НАРОДА: САМОУБИСТВО У ИМА “ХРИСТА” – БУДЕ – ЛЕЊИНА
Година 1979. донела је први знак да секте и култови на чијем челу се налазе сумануте вође могу бити извор велике опасности, како за припаднике, тако и за околину. Касније се све понављало, и приче су биле готово истоветне.
“Храм народа” је настао шездесетих година у Калифорнији. На његовом челу је стајао бивши пастор протестантске заједнице “Христових ученика”, Џим Џонс. У свом учењу, мешао је хришћанство и револуционарно – марксистички хилихазам, и постао јако популаран, како због своје демагогије, тако и због филантропских акција које је изводио. Све више следбеника му је прилазило, а он је успостављао везе са личностима естаблишмента – почев од жене председника САД, до гувернера Калифорније и градоначелника Сан Франциска.
У почетку је показивао љубазно, “хришћанско” лице, али је временом, стао да се понаша сурово и диктаторски, премлаћујући оне који му се супростављају. Са својом комуном повукао се у џунгле Гвајане, опколивши логор наоружаном стражом. За себе је почео да тврди да је “реинкарнација” Христа, Буде и Лењина, а затим да је “преносник гласова бића са друге галаксије” (дакле, медијум). Уз све ово, дрогирао се. Претио је онима који напусте секту да ће бити убијени.
Једног дана, скупио је све своје следбенике на последњу молитву. Наредио им је да испију сок помешан са отровом. Преко девет стотина људи, жена и деце отишло је тог дана у смрт; било им је објашњено да долази “страна сила” која ће их побити.
Сав наовац секте (седам милиона долара), остављен је Комунистичкој партији Совјетског Савеза.
ГРУПА АУТОРА
ОД УТОПИЈЕ ДО КОШМАРА

ШТА ЈЕ ТО КУЛТ?

Култ је група са веома израженим манипулативним карактеристикама која експлоатише своје чланове. То може да проузрокује психолошка, финансијска и физичка оштећења код чланова култа. Култ диктира, изузетно детаљно, понашање, размишљања и емоције својих следбеника. Култ користи различите технике да би новог припадника претворио у верног, послушног и корисног члана.
Култови захтевају специјалне положаје за себе или своје лидере што их обично доводи у сукоб са основним вредностима друштава и/или породице.
Култови прикривају своју праву природу и циљеве од потенцијалних или нових чланова. Они прихватају лажно понашање у свом раду, како би привукли нове чланове.
Култови имају тачно одређене карактеристике, које их одвајају од других, мање манипулативних група. У наредних неколико редова можете прочитати неке карактеристике помоћу којих можете да процените групу која вас интересује.

• Чланови изгледају претерано ревносни и одушевљени и непостављају никаква питања о лидеру групе.
• Вође одлучују како чланови треба да размишљају, шта да раде и како да се осећају; чланови морају да траже одобрење за састанак, промену посла, венчање; постоје правила за облачење, на који начин се васпитавају деца, где да се живи итд.
• Група је заокупљена зарађивањем новца. Одређени поступци, као што је прикупљање новца за лажна доброчинства, су оправдани као средство за достизање виших циљева.
• Лидер групе није одговоран ни једном другом ауторитету.
• Чланови теже да прекину везе са породицом и пријатељима; они стављају на увид личне циљеве и активности које их интересују пре ступања у чланство групе.
• Чланови се охрабрују или се од њих захтева да живе и/или да се друже само са другим члановима групе.
• Испитивање, сумње и другачије размишљање се обесхрабрује или чак кажњава. Техника контроле размишљања се користи да би се спречиле сумње у групу или њеног лидера (певање песама, разговор са самим собом, сесије оптуживања и самооптуживања итд.)

РЕГРУТОВАЊЕ У КУЛТ
Уопштено, људи не трагају за култовима. Култови трагају за људима које ће регрутовати. Немора те да будете изгубљени или депресивни или несигурни у свој живот да би сте постали рањиви на технику регрутовања.
Људи се обично регрутују зато што:

• Не знају шта је у ствари група.
• Права природа групе није искрено представљена.
• Оно што се очекује од члана није јасно представњено новом члану.
• Онај који регрутује новог члана изгледа искрено, топао и искрен.
• Онај који регрутује новог члана је пријатељ или члан породице и њему верујете да вас неће обманути.

НАЧИН РАЗМИШЉАЊА У КУЛТУ
Култно размишљање је начин да се свет види у два подељена блока: бело/црно, спашени/проклети, добри/зли. У оваквом свету нема места за сиве области. Појединци и покрети са овим начином размишљања аутоматски виде себе у категорији “бело, спашени, добри”.
Они траже жртву како би објаснили своје проблеме и болести друштва. Култно размишљање може одвести у нетолеранцију и екстремизам. То је нарочито уобичајено у временима личних, друштвених и економских криза.
ТЕХНИКЕ МАНИПУЛАЦИЈА
Технике помоћу којих се увежбава понашање могу бити веома ефикасне и могу довести до дубоког стања зависности. Ове технике садрже два основна принципа:

1. Ако можете да учините да се особа понаша онако како ви хоћете, онда ту особу можете натерати да верује у оно у шта ви хоћете.
2. Изненадна, сурова промена у околини, може учинити особу рањивом и довести до драматичних промена у држању и веровању те особе.

Покрет може да одржава контролу над размишљањима својих чланова:
ИЗОЛАЦИЈА
Ако сте физички одвојени од друштвеног живота или породице, можете изгубити свој смисао за реалност.
ПРИТИСАК ДА БИ СТЕ СЕ ИЗЈЕДНАЧИЛИ СА СВИМА У ГРУПИ
Ако је ваша природна потреба да припадате негде, експлоатисана, вероватно ћете угушити своју сумњу или отпор који би сте вероватно имали према идејама групе.
ГРЕХ
Учење о спасењу у групи је појачано преувеличавањем “грехова” у вашем некадашњем животу.
СТРАХ
Оданост и покорност стандардима и идеологији групе се може постићи кроз упозорења, што може да доведе до озбиљних духовних и телесних последица.
БОМБАРДОВАЊЕ ЉУБАВЉУ
Осећај породице и припадности може се остварити кроз непрестана грљења, љубљења, додиривања и ласкања.
УКЛАЊАЊЕ ПРИВАТНОСТИ
Уколико немате времена да будете сами, можете изгубити способност да будете објективни и да ствари почнете да посматрате из “перспективе”.
ЗАМОР
Можете постати дисорјентисани и рањиви ако не добијате правилан одмор и ако вас непрекидно подстичу новим ситуацијама и збуњујућим информацијама.
Са енглеског: Ђорђе Продановић
Извор:
Info-Cult
Resource Centre on Cultic Thinking
5655 avenue du Parc, Suite 208
Montreal, Quebec, Canada H2V 4H2
(514) 274-2333, Fax: (514) 274-7576

ШТА ЈЕ ТО ТВИНД?
Само мали број рачуновођа и теоретичара то заиста зна. Али замислите пресек између фарме кастрираних мушкараца и Сајентологије и добићете нешто приближно. То је велико, има приступ великој количини новца и то јесте “Пројекат развоја трећег света”. То привлачи велики број људи који желе добровољним радом да помогну другима, да уче и да путују светом.
Али супротно уобичајеним добротворним организацијама, Твинд је опсесивно ћутљив, непријатељски расположен према јавном мишљењу и неводе правилно књиговотство о парама које добијају. Новац само улази и излази, од школа и добровољних продавница, па до прјекта за развој, те до компанија у офшор слоништима.
Пошто се Твинд налази у многим различитим земљама, подељен у више различитих секција нико неможе да прати њихов рад. И Твинд не игра увек по правилима – инспектори добротворних организација, су например, открили да је Твинд скривао важну истину о финансијској афери у двема јавним школама у Енглеској.
И за разлику од многих добровољних развојних организација, Твинд поставља неке веома бизарне и неразумне захтеве пред своје добровољце – као што је давање хиљада фунти унапред за тренинг курсеве, продавање цвећа или разгледница на улици, плаћају свој лични повратак авионом у удаљене делове Африке и заправо не раде ништа тамо где стигну ( често без исправног здравственог осигурања и заштите ).
Твиндевци кажу да је то део философије о изградњи карактера. Неприпадницима то изгледа као добар начин да се максимизира узимање. Сваки лојални “Радник солидарности” мора да плати од 5 до 10 хиљада фунти Твинду годишње због курса.
Није чак ни сигурно да свака пара Твиндовог новца сакупљеног у Америци и Европи иде сиромашнима и онима који су у невољи. Велика количина готовине се користи за подршку Твиндових пројеката који су делимично подигнути у Африци. Новац се добија на разне начине, донације страних амбасада и високих комисија, од других добротворних организација,         од великих поверилаца, интернационалних компанија, чак и од афричких влада и министарстава, као и увозом половне одеће.
Када је британска комисија за добротворни рада посетила Замбију 1996. открили су доказ о дуплом фонду. Твинд је полагао право на DAPP пројекте који су били финансирани од стране британске Хумане, али било је неких доказа да су они у ствари били плаћени из неког другог извора у исто време.
Шведска влада је престала да подржава Твинд када су њихови консултанти открили да само два посто од укупно сакупљеног новца у Шведској је заиста напустило организацију. Остатак новца је само кружио и кружио унутар организације. Твинд има обичај да плаћа самом себи за све врсте роба и услуга. То је познато као интерни обрачун.
ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕШАВА СА СВИМ ТИМ НОВЦЕМ КОЈИ СЕ САКУПИ У ЕВРОПИ И АМЕРИЦИ?
ДА ЛИ ЈЕ ТВИНД КУЛТ?
Шта је то култ?
Свака група која садржи ових пет карактеристика може бити дефинисана као култ.

1. Користе психолошку принуду да би придобили, научили и задржали своје чланове.
2. Формирају елитистичку тоталитарну заједницу.
3. Њихов вођа и оснивач је самопостављен, догматичан, месијанистичан, не одговоран и харизматичан.
4. Он верује да циљ оправдава средства у сређивању наметнутих фондова и регрутовању људи.
5. Његово богатство не користи његовом чланству или положају у друштву.

Извор: Центар за информације о култовима ( Cult Information Center ).
 
Твинд има чисту култну структуру:
На дну гомиле је недужни добровољац – наставников асистент, радник солидарности или “инструктор развоја” - регрутовани на универзитетима или путем огласа у новинама где се траже добровољци за добротворни рад у Африци или Скандинавији.
Ако је ово култ, онда они сами нису заиста чланови, али су на добром путу да то постану. Они обезбеђују погодан извор прихода за оне који тек треба да се прикључе. Њихов новчани фонд расте, рад се отежава и помажу у врбовању нових чланова. Они верују да раде за добро и могу да постану следећа генерација лојалних чланова.
Следећи ниво су Лидери Пројекта, често чланови Групе Учитеља, тајанствена организација од неколико стотина људи. Они су окупљени око 170 Лидера Пројеката. Чланови Групе Учитеља потписују сагласност којом се преузима подручје њихових примања, слушаће наређења и да ће радити “из идеала”.
Чланови Групе Учитеља су обично (али не увек) Данци, обично на поверљивим позицијама као што су лидери пројеката у иностранству, учитељи сениори, главни учитељи у твиндовим школама и колеџима, руководиоци у твиндовим продавницима половне одеће и главни људи у колонијама. Већина њих су једном били понизни радници солидарности којима се свидео живот и остали су ту; и они заиста искрено верују у оно што раде. Чланови Групе Учитеља не пију алкохол, верују у врлину рада и немају подршку да се венчавају или успостављају везе са онима ван организације.
Следећи ниво, онолико далеко колико смо ми успели да допремо, су врхункски менаџери – најповерљивији и најмоћнији чланови Групе Учитеља. Они су локални и зонски директори, људи од задужења. Многи су директори твиндових офшор компанија; они су такође главни у Твиндовим најосетљивијим пројектима, као што је база на Флориди или колоније у Бразилу. Има доста жена међу њима. Они се возе у скупим Мерцедесовим аутомобилима.
На врху лествице налази се Могенс Амди Петерсен и његова десна рука Кристен Ларсен – заједно са групом брижљиво одабраних чланова Групе Учитеља – који живе у тајности и прате жеље свих осталих.
ЛИДЕР
Могенс Амди Петерсен, 61 година, је харизматични лидер култа. Он је познат и дубоко поштован од стране својих следбеника, али је потпуна мистерија за спољни свет. Никада није давао интервјуе нити се појављивао у јавности – легенда каже да он није виђен већ 20 година.
Човек са наочарима, Могенс Амди Петерсен почео је своју каријеру као наставник у државној школи (Kroggaardsskolen, Odense) 1961. год. Одатле је наводно отпуштен због ношења дуге косе. Он је,1970, основао Неопходни Колеџ за Обуку Наставика и Твиндову Путујућу Високу Школи, али се повукао из јавног живота 1979.
Пронеле су се гласине да је мртав – или чак дрогиран – али бивши чланови Твинда су нашли да је то више него смешно. Они инсистирају да је Петерсен више него жив и да лично води своју империју. Многи су га недавно срели. Његова наређење долазе из Данске, Флориде и Зимбабвеа телефоном, факсом или криптованим e-mail-ом. Он путује по свету крећући са аеродрома у Немачкој и Холандији по реду летења за путнике.


Могенс Амди Петерсен
Петерсенова лична харизма је вероватно привукла 'харем' Твиндових жена средњих година, познате као Амдијеве жене. Оне су његова десна рука са веома јаким ауторитативним положајем у Твинду. Све док Твинд не одобрава венчања Петерсен се не може оженити, али га прати репутација да ужива пажњу женског пола.
Постоје гласине да он има базу на Карибима и да има вилу на обали Кајманског острва. Твинд је можда продао ово власништво, када је његово постојање постало познато јавности. Ако је он плејбој, онда је највероватније игралиште Мајами Бич, где Твинд има апартмане и луксузну јахту.
НЕПОТВРЂЕНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Амди Петерсен је ожењен и веома добро живи у Зимбабвеу, он је прљаво богат, поседује луксузну кућу са апартманима близу језера Кариба у Зимбабвеу и поседује Бог зна колико мерцедеса. За његов 50 рођендан жена му је поклонила 10 зебри, које се сада налазе у штабу хуманитарне организације Хумана Људи – Људима у Зимбабвеу.
Он живи у Јултланду, близу Гринстеда у луксузној вили. Живео је тамо неколико година.
Његова десна рука је Кристен Ларсен која је били у Групи Учитеља више од 20 година. Пошто Амди нема возачку дозволу Кристен је увек возила његова кола. На једном заједничком састанку је одлучено да се он никада неће нигде појављивати сам пошто је он веровао да постоји велики ризик да га неко убије. Кристен је увек са њим.
Наравно заједно проводе јако много времена путујући и проверавајући како разлилчити пројекти напредују. Највећи пројекат Учитељске Групе је пројекат у Бразилу (не знам тачно где) где су заузети сечом кишних шума и зарађујући новац продајом тог дрвета.
Главна канцеларија организација Humana/UFF/DAPP/ADPP су данас у Зимбабвеу. Инаугурисао их је Роберт Мугабе велик фан култа већ више година исто као и Сем Нујома председник Намибије. Предпостављам да овај пар (Амди и Кристен) проводе доста времена у својим главним канцеларијама исто колико и у Гринстеду, Јутланду и Данској.
(ово су писма људи која су послата на адресу Твинд Алерта www.tvindalert.org.uk )
УЧИТЕЉСКА ГРУПА
С обзиром на унутрашњу структуру, Учитељска Група је унутрашњи круг пратилаца Могенс Амди Петерсена. Сматра се да је то група од неколико стотина људи, углавном (али нису сви) Скандинавци. Неки од ових оданих пратилаца Твинда су провели цео свој пунолетни живот у организацији.
Добровољци се позивају да приступе Учитељској Групи ако покуажу довољно оданости и спремности за рад. Сагласно добро документованим причама они који се прикључе Учитељској Групи заправо смањују све своје зараде и личне финансије у корист Твинда – у “заједничку економију”. Они се обавезују да раде у корист Твинда без икаквих питања. За узврат Твинд обезбеђује унапред припремљену породицу, џепарац, храну и смештај и смисао живота.
Лоша страна колективне егзистенције, као и у сваком култу, да су чланови Учитељске Групе склони губитку осећања индивидуалног идентитета. Бивши чланови Учитељске Групе постају изразито отуђени од својих пријатеља и породице, постају потпуно зависни од Твинда у свему, и изложени су психолошким траумама уколико им се запрети да ће бити избачени из заједнице. Понашају се као људи којима су мозгови испрани.
Постоје докази да Твинд то подстрекава. Осамдесетих година Могенс Амди Петерсен издао је упутство за чланове Учитељске Групе да спале старе породичне фотографије и албуме. Међу члановима Учитељске Групе, доказ о нелојалности или погрешном мишљењу се кажњава могућношћу избацивања из унутрашњег круга. Последица тога је да се доспе међу обичне добровољце који нису чланови Учитељске Групе.
Већина чланова Учитељске Групе су на одговорним положајима, као Твиндови главни учитељи или вође пројеката, постајући временом директори компанија и управници трговинских колонија.
Многи бивши чланови Учитељске Групе имали су успеха у напуштању организације, али према тврђењу психијатара многи доживели тешке трауме. Неколико њих се одлучило да прикаже јавности своје искуство. Међу њима су Брита Расмунсен и Стен Томсен.
Расмунсен је била члан Учитељске Групе у САД-у када је схватила да је постала део култа. Кликом на линк можете прочитати Бритину причу http://www.tvindalert.org.uk/britta's_story.htm .
Стен Томсен је радио 26 година за Твинд и био је главни учитељ Winestead Hall школе у Енглеској када је схватио да је ушао дубље него што је он то желео. Схватио је да његова оданост Могенс Амди Петерсену води у неразумно понашање – напустио их је, а затимје написао дугачак извештај Данској влади откривајући Твинд као култ. Кликом на линк можете прочитати комплетну Стенову причу: http://www.tvindalert.org.uk/steen's_story.htm .
НОВАЦ
Процењује се да Твинд вреди милијарде, без обзира коју валуту изаберете. То успева захваљујући разним врстама лукавости којима се Твинд служи...
Чланови Учитељске Групе уплаћују своје плате у Твиндов кофер више од 25 година. Са овим Твинд је купио имовину широм света, нарочито платаже, фарме и фабрике. Новац прави новац. Као додатна зарада, новац се добија као дар, субвенција или од владе.
Годинама Твинд користи непостојеће плате својих присталица да избегне порез и одржава илузију да Твинд троши новац у иностранству – у стварности већи део новца остаје унутар организације.
Зарадили су милионе захваљујући половној одећи. Многе њихове школе и колеџи наплаћују школарине, а од студената, добровољца и радника солидарности се очекује да плате за своју обуку и одржавање. Добровољци сакупљају новац на улици. И они стварају још више готовог новца у својим неоткривеним фабрикама, плантажама и другим пословним фирмама у Кини, Централној Америци, на Карибима и другде.
Нешто од овог новца одлази у пројекте за помоћ, али граница између милосрдне помоћи и трговине је постала замагљена.
Дански главни ревизор је 1984. год. проценио Твиндово богатство у Данској на 30 милиона фунти. Ово није укључивало поседе, компаније и имовину у иностранству.
ТВИНДОВА ТЕХНИКА ПОВЕЋАЊА ФОНДОВА
Ово су инструкције које се дају Твиндовим студентима када се шаљу на улицу са металном касицом у руци где пресрећу пролазнике и на такав начин повећавају фонд. Ове инструкције су добијене од бившег студента из Скандинавије.
Обратите пажњу да Твиндови сакупљачи прилога за фонд уче текст напамет и није им дозвољено да прихвате не као одговор, и та негативност се одбија, све негативно мора се окренути у позитивно. Такође обратите пажњу да сакупљачи прилога за фонд су научени да уклоне већи део приговора са пажљиво одабраним одговорима, али у овом сценарију није дат одговор на питање “где одлази новац”.
ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА САКУПЉАЧЕ ПРИЛОГА ЗА ФОНД
1.                  МОТИВ И РАСПОЛОЖЕЊЕ
Кад стојите тамо на улици можда већ трећи дан друге недеље прикупљања прилога за фонд, могло би да буде кишовито и можда је баш неко био груб према вама, тада ствари могу да изгледају веома тешко. Прво, никада немојте да заборавите да ту стојите скупљајући новац да би сте предупредили смрт, болест, сиромаштво и гладовање деце која вас чак ни не познају. Због тога се морате осетити веома поносним. Ово може бити веома добар начин да мотивишете себе.
Можда управо сада можете да станете, погледате у разгледницу и заиста се замислите Шта овај посао који ми радимо заиста значи људима Африке или Индије? Шта заиста значи деци која су изгубила своје родитеље у рату, или су умрли од Сиде да имају некога као што сте ви који скупља новац за његово школовање. Шта то значи мајци која је гледала како њена деца умиру од инфекције, да има вас да им донесете свежу воду и тоалет? Ово је довољан разлог да не одустанете.
Покушајте да мислите на хиљаде добровољаца који су успели у сакупљању новца за фонд управо на истој улици на којој ви стојите, то је могуће и вама.  Покушајте да мислите на свој тим. Нико не мисли о томе колико сте добри или колико сте новца сакупили. Они од вас траже само једну ствар, немојте одустати и наставите да учите како да будете бољи.
2.                  НЕГАТИВНОСТИ
Златно правило негативности је да не смете никада, никада, никада да говорите негативно самом себи, вашем тиму или некоме у вашем тиму. Зашто? Негативност не доприноси само вашем лошем расположењу већ и лошем расположењу људима око вас. Можете достићи циљ, што је веома могуће и онда када почнете да мислите да је то немогуће. Покушајте да замислите како то изледа људима у тиму који су можда имали неки тежак тренутак, ако почнете да им говорите да сте уочили да је то тешко. Можете уништити њихове шансе за успех, када са мало посвећивања пажње проблему и његовим извршењем, они могу лако да дођу до успеха. Прочитај следећи део из Баламуке и научи га напамет да би знао шта да радиш кад год ти негативне мисли дођу у галаву.
РАЗГЛЕДНИЦА РАЈА
Нашао сам се у интересантној ситуацији. То је била прва ствар ујутру првог дана мог периода од две недеље које ћу провести у једном малом граду у Шведској сакупљајући новац за фонд. Само дан пре тога саопштио сам свом учитељу, свом тиму, својој школи и осталом свету да ћу продати највише разгледница од појаве колор фотографија. Али тешко мени, гледао сам како првих девет људи којима сам пришао пролазе поред мене као поред духа, десети који се очигледно сажалио на мене, зауставио се и дао ми десет круна, што је привремено стопирало мој план за самоубиство.
Реализација ме је погодила тако да сам обавио један озбиљан разговор са самим собом. Ово је претило да буде најгоре искуство у мом животу, чак горе и од времена када сам први пут проба норвешки национални доручак млеко и браон сир.
Чуо сам за јаму. Јама није добро место где се може боравити. То се догађа када сакупљач новца за фонд мисли да не може да достигне циљ од 1350 круна што је постављено као циљ за једног сакупљача по дану. Доспети у јаму за сакупљача може бити пакао. Ако си прочитао норвешке легенде морао би да знаш да је јама чувана од стране огромног митског бића званог Оскар. Оскар није љубазан. Он је висок 5,1 метар и изгледа као огроман лос, само што хода на две ноге. Његова длакава кожа се може претворити у отровну змију, ако он то пожели, а једно од његових копита израста у одвратну канџу. Он има проблем.
Али нисам вам рекао најгору ствар о Оскару, пазите ово, најгора ствар о Оскару је та да може да ради на подсвести скупљача прилога за фонд и лагано да га одвуче у јаму док је овај још у агонији.
Његова омиљена тактика је да те ухвати на најнижој тачки и да те натера да почнеш да размишљаш отприлике овако “Не могу да продам разгледнице”, “Овај град није добар, Нема довољно људи”, “Никада нећу успети да продам на киши, Не могу да зауставим људе”, “Ко ће да купи ове разгледнице за шездесет круна, сви ови људи дају паре црвеном крсту и помажу двоје деце из Африке”.
Ово је само неколико примера како ово одвратно биће ради, будите опрезни, има још много начина, и сваки од тих начина вас може одвести право у јаму.
Тако сам стајао на улици, обавештавајући необавештене да је Крис из Енглеске студирао у Норвешкој и сакупљао новчани прилог за фонд у Шведској да би волонтирао у Африци, да није имао много среће, није се много забављао, али нема шансе да Оскар ухвати момка као што сам ја. Наставио сам наредних 20 минута или веома могуће свој цео живот, нисам баш сигуран, и у том времену сам успео да поразговарам са довољно људи да напуним једну омању земљу. Говорио сам им о врлини инвестирања у извесност школовања деце која се налазе на улицама Мозамбика и најзад петнаестогодишњој девојчици, из чијег живота је вероватно нестао младић, отворила је мали новчаник са прилично великим новчаницама и дали ми неколико.
Дао сам јој осам разгледница, додајући мало учтивог разговора само онолико колико је то потребно и гледао сам је како нестаје у даљини. Изненада сам се сетио да још увек имам других 13 дана, 7 часова и 12 минута оваквог искушавања. Сео сам и заплакао.
Подсетио сам самог себе да момак као ја никада не може да заврши у јами, и само што су сузе престале да лију низ моје лице, почела је киша. Небо се отворило и вода је потекла наниже, највећа количина је пала на мене. То се догодило када сам рекао бесмртне речи “Никада нећу продавати на киши, нећу моћи да зауставим људе”.
Оскар је задао ударац, то није био неки нарочито злобан напад, али довољно за почетак да момка као што сам ја повуче у јаму. Ситуација је била критична, знао сам да постоји само један човек који је могао да ме спаси од даљег клизања у пакао разгледница, а тај човек сам био ја. Морао сам да урадим нешто, да урадим нешто и то брзо.
Брзо сам напрегао свој мозак да би се ухватио у коштац са овом непријатном ситуацијом и онда је то дошло до мене. Мудре речи које је изрекао стари Кинез којег сам срео у школи или је то био млади Ирац?
У сваком случају предавач није толико важан колико његов говор. Он је ракао: “да би сте убили звер без велике галаме прво морате њену негативност да окренете у позитивност”. Мислим да сам схаватио, мислио сам да ће ме звер напустити.
Устао сам са пода и вратио се у пешачку улицу. Оскар ме је пратио. Знао сам да ће то бити тешка борба, знао сам да ће на крају те борбе само један човек или лос остати победник. Знао сам шта морам да урадим. Почео сам са казном “Добар дан господине ...”, “Добар дан госпођо ...”. Господин и госпођа данас нису желели да помогну Африци.
Оскар шаље ударац “Никога нећу моћи да зауставим данас” ударац, узвратио сам са “што више људи не зауставим, то ће ме учинити блискијим са људима које будем зауставио”. Оскар је био у нокауту. Наставио сам да продајем.
Школа се вероватно затворила за тај дан када је на улицу изашла велика група младих људи. Група од десет дечака тинејџера ишла је раме уз раме према мени. “Здраво момци, извините што вас узнемиравам. Да ли би сте желели да помогнете деци у Мозамбику?”. Један момак који је чудно изгледао, чудно ме је погледао, двојца су се уплашила, четворица су се закикотала, а један је био иритиран. “Извини, немам пара” рекао је један од њих. Оскар је покушао да ме удари са оним “нико нема пара у овом граду” ударац. Ескивирао сам ударац и узвратио са “зар није дивно да људи овде имају толико много пара, прошле године је овде произведено више него што је потребно”.
Као у магији, два момка извадише своје новчанике и дадоше ми по 5 круна сваки. Момак који је чудно изгледао престао је чудно да изгледа, уплашени момци престали су да буду уплашени, а они што су се кикотали престали су да се кикоћу. Затим је свако од њих завукао руку у џеп и почеле су да излећу десетице, двадесетице и петице, укупно 45 круна. Господине, ја немам пара изгледао је збуњено и изненада се сетио да има новца и дао ми је три круне. Резултат 53 круне, а да нисам ни поменуо разгледнице.
Био сам на клацкалици и Оскар је стаја добро, али подаље од мене. Сваки пут када осетим да ми се он приближава и да покушава да ми убаци у главу једну од његових негативности, сетим се речи свог мудрог пријатеља и преокренем сву негативну веру у позитивну.
Оскар би рекао: “Да ли су ови људи добили само 8 разгледница за 60 круна?”
Ја бих рекао: “Зар ови људи нису срећни што могу да помогну идеал вредан пажње  са само 60 круна? И још добију бесплатне разгледнице”.
Оскар би покушао стари трик од јутрос: “Тако сам уморан, напољу је киша, да ли заиста морам да стојим на улици 8 сати, а затим да обилазим куће још 2 сата?”
Ја бих рекао: “Добро, још увек имам довољно енергије за данас, киша би могла од тога да направи добар изазов, то је добар посао то је само 6 сати на улици са скоро 2 сата паузе, а и кућно продавање није тако лоше, срећу се нови људи и виђају се нова места.”
Битка са Оскаром почиње да јењава. Сада знам како да га држим затвореног и да се бавим много важнијим послом стварања новца за пројекте који су вредни пажње, као и за децу која су вредна пажње.
Невиђам Оскара често на улици ових дана. Ја сам изабрао да тако буде. Ја се искрено надам да ћеш и ти изабрати исто. Срећно у школи, срећно са сакупљањем прилога за фонд видимо се у рају.
3.                  РОНИЛАЦ КОЈИ ТРАЖИ БИСЕРЕ И ИГРА БРОЈЕВИМА
Ако би требало да изаберем врхунског сакупљача прилога за фонд, неког ко би заиста могао да гарантује да ће сваког дана достићи циљ, без обзира шта треба да претрпи или у ком граду треба да буде, кога бих изабрао? Да ли би то био неки извршни трговац са супер наступом који може Арапима да прода нафту? Да ли би то био врхунски сакупљач прилога за фонд УНИЦЕФ-а или можда Црвеног Крста? Да ли би то био најгласнији, најлепши и најсрећнији човек у школи?
Не, не и дефинитивно не. Мој избор би био једноставни ронилац који тражи бисере.
ПРИЧА О РОНИОЦУ КОЈИ ТРАЖИ БИСЕРЕ
Видите ловац на бисере неразуме се много у живот, у свет, у универзум. Он не поседује никакву квалификацију из морске биологије. Он вам чак не може рећи ни којој врсти животиња припада острига. Али постоји једна ствар коју он разуме боље него било ко на планети, он разуме игру бројева.
Он напуни свој чамац остригама. Затим изабере једну и брзо је отвори својим ножем, провери да ли има бисер. Она нема бисер. Он се због тога много не узбуђује, једноставно је баци без размишљања.
Он изабере другу. Брзо је отвори својим ножем, провери да ли има бисер. Она нема бисер. Он се због тога много не узбуђује, једноставно је баци без размишљања.
Он изабере другу. Брзо је отвори својим ножем, провери да ли има бисер. Она нема бисер. Он се због тога много не узбуђује, једноставно је баци без размишљања.
Он изабере другу. Брзо је отвори својим ножем, провери да ли има бисер. Она има бисер. Он се мало обрадује и стави бисер у своју торбу.
Он изабере другу. Брзо је отвори својим ножем, провери да ли има бисер. Она нема бисер. Он се због тога много не узбуђује, једноставно је баци без размишљања.
Он то ради непрекидно целог дана. Он зна, да би пронашао један бисер треба да отвори отприлике 5 острига. Да би остварио свој задатак од 200 бисера дневно он мора да отвори 1000 острига. Он се не узбуђује када отвори остригу и у њој не нађе бисер, зашто? Пошто он зна да се његов успех не заснива на његовој фантастичној вештини одабирање правих острига, већ се његов успех заснива на разумевању просека. Укратко, он разуме игру бројева.
Како ово можемо да доведемо у везу са улицом и сакупљањем прилога за фонд?
Од свих оних којима приђете на улици и кажете “Извините господине/госпођо што вас узнемиравам” у просеку четворо људи ће проћи поред тебе, а један ће стати и саслушати. Од 10 људи који су стали да саслушају твој говор један ће купити разгледнице/магазин, петоро ће ти дати донацију, а четворо ти неће дати ништа. Видиш, МОРАШ да схватиш, то је само игра бројевима.
Твој “говор” је “нож” оног ловца на бисере. Ловац на бисере користи исти нож да би отоворио остриге СВАКИ ПУТ! Зашто? Зато што је то брз начин и функционише. Треба да користиш исти говор изговорен на исти начин људима СВАКИ ПУТ! Зашто? Зато што то функционише.
4.                  ГОВОР
“Извините господине/госпођо. Здраво! Опростите што вас узнемиравам!”
Ово даје особи времена да схвати да сте ви а) учтиви б) да говорите Енглески. То морате да изговорите срећно и позитивно са великим осмехом и гледајући особу право у очи, СВАКИ ПУТ.
”Моје име је.......... , Ја сам из........ и ја сам добровољни учитељ који треба да ради у Мозамбику/Замбији/Индији итд. , на ................ пројекту.”
Овде усмеравам пажњу на разгледницу школе и учитеља. ДОЗВОЛИТЕ СЛИКАМА ДА ГОВОРЕ. Уколико не знате на који пројекат ће те отићи саветовао бих вам да увек кажете да су у питању деца са улице из разумљивог разлога.
“Данас питамо људе, да ли би желели да помогну рад који ми обављамо у Африци, као што је школовање деце са улице, тако што ће да купе паковање разгледница. Било би  веома љубазно од вас ако би сте нам помогли.”
Овде им говорите управо оно што желите од њих наводећих да размишљају онако како ви то желите. Они ће размишљати о ономе што сте ви рекли и гледаће у слике своје деце у школи на вашој таблици и у вашу идентификациону картицу. Тада ће вам поставити питање или изнети замерку.
Напомене:
§         Увек носите вашу таблицу на коју је закачен магазин и ваша идентификациона картица. Прекријте је са провидном пластиком. То изгледа професионално. Најважније је то што ће вам тако бити усмерена пажња и што ће ваш говор бити видљив у сликама. То ће такође помоћи да небудете сувише нервозни пошто слике и идентификациона картица говоре за себе.
§         Приметићете да овакав говор не отвара врата:
“Извините говорите ли Енглески?”............ “Не неговорим Енглески, довиђења.”
“Извините могу ли да поразговарам са вама на тренутак?”....... “Не можете, довиђења.”
“Желите ли да купите разгледнице?”....... “Не нежелим, довиђења.”
§         Облачите се и изгледајте разумно, пријатно и увек се смешите!
§         Говорите ПОЛАКО, ЧИСТО и гледајте особу право у очи
5.                  ОДГОВАРАЊЕ НА ПИТАЊА И ПРИМЕДБЕ
Примедбе могу да се појаве у раличитим формама, али оне нису оно што се појављује. Ако разумете шта особа заиста говори, а не шта ви мислите шта је особа рекла, ви можете веома често да примедбу претворите у донацију.
Требало би да разумете да многи људи немају 60 круна за трошење, али скоро сви могу да потроше 1 или 2 круне. Сваки добар прикупљач прилога за фонд ће вам рећи да половина њиховог новца долази од малих донација, а не од продаје часописа и разгледница. Ово је главно питање које ћете чути и шта оно заиста значи и како одговорити:
Питање: “Колико коштају?” (заинтересован сам али бих прво желео да знам цену)
Одговор: “Ми продајемо 8 различитих слика наших пројеката и они коштају само 60 круна, било би веома љубазно од вас ако би сте нам помогли?”
Пауза
ПРИМЕДБЕ
Ово су примедбе које вам људи говоре, ПОСЛЕ онога што сте ви имали да кажете у вашем говору, а они су стали да саслушају. Ово НИСУ примедбе које ћете чути од људи када пролазе поред вас и ненамеравају да стану, такве људе пустите да иду својим путем. Да ли сте ово разумели?????
Ево шта они заиста мисле и како да им одговорите:
Примедба 1: “Немам пара” (Можда имам пара, али не желим да потрошим много).
Одговор: “Нема проблема, разумем вас, али могу ли да вас замоли да учините једну малу донацију, можда имате 1 или 2 круне, само нешто мало новца? Било колико да дате може да помогне.”
Примедба 2: “Нисам заинтерресован” (Можда имам пара, али не желим да потрошим много).
Одговор: “Нема проблема, разумем вас, али могу ли да вас замоли да учините једну малу донацију, можда имате 1 или 2 круне, само нешто мало новца? Било колико да дате може да помогне.”
Примедба 3: “Немам сада времена” (Можда имам пара, али не желим да потрошим много).
Одговор: “Нема проблема, разумем вас, али могу ли да вас замоли да учините једну малу донацију, можда имате 1 или 2 круне, само нешто мало новца? Било колико да дате може да помогне.”
Примедба 4: “Ја већ подржавам децу у Африци/Црвени Крст итд.” (Желим да знаш да ја такође помажем људима, ако поштујеш то, онда ћу учинити малу донацију).
Одговор: “Ох! Па то је дивно, то је заиста лепо од вас! У том случају, пошто већ помажете људима да ли је могуће да учините малу донацију према раду који ми обављамо. Можда имате 1 или 2 круне, само нешто мало новца? Било колико да дате може да помогне.”
ОВО СУ ГЛАВНА ПИТАЊА И ПРИМЕДБЕ НА КОЈА БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕТЕ У МОГУЋНОСТИ ДА ОДГОВОРИТЕ ДА БИ СТЕ ДОСТИГЛИ ЦИЉ ОД 1350 КРУНА НА ДАН.
Будите на опрезу јер постоје још нека питања и примедбе која повремено наиђу као на пример: “Како ја да знам да новац одлази баш тамо?”, “Да ли ви идете тамо лично?”, “Да ли је то УФФ?”, итд. Са искуством и уз помоћ вође групе научићете како да одговорите на ова питања. Али је веома битно да разумете основе на овом нивоу.
6.                  ТЕСТ
Да би сте прошли ову контролу, морате показати да добро разумете следеће тачке:
1)                                         Докажи да у потпуности разумеш игру бројева објашњавајући сличност са ловцем на бисере. Да би прошао мораш објаснити важност ножа и да си разумео просечност.
2)                                         Да ли си у потпуности разумео говор? Да ли си разумео главно питање и четири примедбе, шта су људи заиста рекли и како на њих одговорити? Научи говор и како да одговориш на главно питање и примедбе вежбајући улогу са неким из твог тима. Мораш да знаш говор и како да одговриш на примедбе НАПАМЕТ да би прошао!!!!
3)                                         Негативнсти. Прочитај текст “Негативности” и “Разгледница раја”. Буди у могућности да одговориш на следећа питања:
§         Које је златно правило у вези негативности?
§         У шта увек мораш да претвориш негативност?
§         На који начин мораш да промениш следећа размишљања да би смела да уђу у твоју главу: “Уморан сам...”, “Кишовито је...”, “Нико ми неће дати данас паре...”, “Овај град није добар, нема довољно људи...”
4)                                         Буди у могућности да објасниш три начина која ћеш ти користити да би мотивисао себе када си уморан или када ствари неиду онако како би ти хтео.
5)                                         Да ли си већ одлучио да ћеш бити успешан сакупљач прилога за фонд, управо овде и управо сада? Да ли ћете бити особа која ће интересе деце африке ставити испред својих интереса? Да ли ћете бити један од оних који неће свратати на шољицу кафе зато што пада киша? Најважније од свега,  да ли сте особа, која без обзира шта се деси, без обзира колика је невоља, оскудица и тешкоћа ви ћете то прећи, и без обзира колико пара скупите ви ћете и даље свом снагом да се борите да будете најбољи у прикупљању новца за фонд? Ако сте спремни довршите следеће. Устаните и обзнаните то свом тиму, свом учитељу или чак и целој школи и то на следећи начин: “Ја......... научићу уметност прикупљања прилога за фонд и без обзира колико новца будем прикупио или са колико се невоља будем сусрео увек ћу тежити усавршавању и никада се нећу предати.”
6)                                         Питајте свог учитеља када можете да полажете усмени испит Контроле Квалитета.
ВОДИЧ ЗА УЧИТЕЉЕ
Студентима би прво требало дати курс који је насловљен као Продавање Разгледница: Контрола Квалитета 1. Курс би требало да буде водич типа корак по корак кроз секције ових дужности.
Студенти би затим требало да буду у могућности да прођу кроз задатке да би комплетирали упутство.
Затим би требало да буду довољно способни и сигурни да прођу судску пороту коју сачињавају један учитељ и најмање један студент који је стручан у прикупљању прилога за фонд, и тада би требало да заврши ову контролу квалитета и/или да буде веома близак са њом.
Они мора да буду способни да:
1.                                          Докажу да им је потпуно јасна игра бројевима објашњавајући подударност са причом о ловцу на бисере. Морају да објасне важност зашто ловац на бисере користи исти “нож” на “исти начин” сваки пут.
2.                                          Морају бити сигурни да знају свој говор напамет и да су у могућности да одговоре на питање Колико? као и на све главне примедбе напамет. Тестирајте ово са најмање пет улога у које ћете укључити питање и четири различите примедбе.
“Опростите господине/госпођо. Извините што вас узнемиравам. Моје име је ..... , и ја сам из .......и ја сам добровољни учитељ који иде у Мозамбик/Замбију итд. са ....... пројектима. Данас питамо људе, да ли би подржали рад који обављамо у Африци, као што је школовање деце са улице, тако што би купили пакет разгледница? Било би изузетно љубазно од вас, ако би сте нам помогли!”
ПАУЗА + ЧЕКАЊЕ НА ПИТАЊЕ ИЛИ ПРИМЕДБУ.
Питање: “Пошто су?” (Интересује ме, али прво желим да знам цену)
Одговор: “Ми продајемо 8 различитих слика наших пројеката за 60 круна, било би изузетно љубазно од вас, ако би сте нам помогли!” Пауза и чекање.
ПРИМЕДБЕ
Примедба: “Немам новца” (Можда имам пара, али не желим да потрошим много)
Одговор: “Нема проблема, разуме вас, али могу ли да вас замолим да учините малу донацију, можда имате 1 или 2 круне само мало новца? Било шта да дате може помоћи.”
Примедба: “Нисам заинтересован” (Можда имам пара, али не желим да потрошим много)
Одговор: “Нема проблема, разуме вас, али могу ли да вас замолим да учините малу донацију, можда имате 1 или 2 круне само мало новца? Било шта да дате може помоћи.”
Примедба: “Немам времена сада” (Можда имам пара, али не желим да потрошим много)
Одговор: “Нема проблема, разуме вас, али могу ли да вас замолим да учините малу донацију, можда имате 1 или 2 круне само мало новца? Било шта да дате може помоћи.”
Примедба: “Ја већ подржавам децу у Африци/Црвени крст итд.” (Желим да знаш да ја такође помажем људима, ако то поштујеш, могу ти дати малу донацију)
Одговор: “Ох! То је дивно, то је заиста лепо од вас. У том случају, пошто већ помажете људима, да ли је могуће да учините малу донацију према раду који ми обављамо. Можда имате 1 или 2 круне, само мало новца? Било шта да дате може помоћи.”
3.                                          Да ли су:
а) зауставили особу са самопоуздањем?
    зауставили особу са ентузијазмом?
    зауставили особу са осмехом?
б) изрекли говор реч по реч?
    изрекли говор полако и чисто?
    показали на плочу да би испричали причу?
    гледали особу у очи?
    имали осмех?
в) паузирали и чекали?
    одговорили на питања и примедбе исправно?
    Одговорили брзо и са самопоуздањем?
4.                                          Да ли су знали:
а) које је златно правило за негативост?
б) у шта се негативност увек мора претворити?
5.                                          Како би променили следеће мисли када би дошле у њихову главу?
“Уморан сам, киша је, нико ми данас неће дати новац...”
“Овај град није добар, нема довољно људи...”
6.                                          Могу ли да наведу три начина којима би мотивисали сами себе када су уморни или када ствари не иду онако како би они желели?
7.                                          Да ли су устали и обзнанили свом тиму, учитељу или целој школи: “Ја..... научићу уметност прикупљања новчаног прилога за фонд и без обзира колико новца прикупим или са колико се проблема сусретнем, увек ћу се трудити да се усавршим и никада се нећу предати!”
8.                                          На судијама је да одлуче да ли је учесник схватио основно знање у овом задатку или је потребно да поново изађе на испит.
ТВИНДОВЕ ТАЈНЕ КОМПАНИЈЕ
Старији чланови Учитељске Групе често имају интересантно допунско занимање. Постају директори компанија или милосрдних организација које стварају новац свуда по свету. Где год да Твинд оснује радњу, изгледа да се појављује исто име – Твинд је основао велики број компанија у Европи, у САД, у латинској Америци, на Карибима, у Азији и нарочито у офшор подручијима попут Каналских острва. То је нешто што Твинд не открива новим члановима.
Ове компаније су често повезане са земљиштем, некретнинама, пољопривредом, увоз – извоз, трговина одећом или намештајем, али Твинд се са лакоћом укључује и у пословање са рачунарима и дрвеном грађом (укључујући у то и тропско тврдо дрвеће).
Ево имена неких фирми за које знамо. Неке од њих можда више не постоје – пошто Твинд воли да ствара компаније затвореног типа и да им редовно мења имена. Нисмо потпуно сигурни шта оне све раде или су радиле... али можете бити сигурни да увек раде нешто што ствар новац.
ЛИСТА КОМПАНИЈА (мањи део)
(кликом на име – линк – компаније сазнаћете више о њој)
Agence Notre Dame Ltd   (Велика Британија)
Трговина текстилом. Нестала августа 1997.
All Europe Satellite Television Ltd     (Велика Британија)
Емитовање ТВ програма. Основана 1987. Нестала 1998.
Argyll Smith       (Велика Британија)
Власништва, Winestead Hall and Red House schools
Bahia Farming Limited      (Велика Британија)
Власништва у Латинској Америци укључујући и тренутно власништво над Јатоба имањем.
Укључујући и бразилске кишне шуме на 88.000 хектара на имању Јатоба.
Blue Ridge Limited       Сент Винсент
Користи се за стицање имовине.
'Casablanca'                   Мароко
Одећа и складишта или фабрика намештаја.
CCTT                       Мароко
Трговина половном одећом. Вероватно помоћна служба британске фирме Dollarforge.
Cedex Pac Ltd          (Велика Британија)
Половна одећа и кројачи.
College for International Cooperation and Development   (Велика Британија)
Матична фирма CICD у Халу. Обједињене јуна 1997.
Cowpen Farm Ltd                   Белизе (Британски Хондурас)
Вероватно помоћна служба Tropical Farming на Кајманским острвима.
Више о свим осталим компанијама Твинда наћићете на адреси http://www.tvindalert.org.uk .