О неонацизму

Неонацизам у Русији, потпуно бесмислен и нелогичан након 22-27 милиона људи које су нацисти убили у раздобљу 1941-45, раширен је плански од стране обавештајних служби западних земаља (Британије, итд) како би се створио раздор између већинског руског становништва и бројних мањина које су значајан чиниоц живота Русије и тиме ослабила највећа држава на свету, највећи ривал англо-америчке осовине. Идеје неонацизма, литература, методе, суб-култура скинхедса, кореографија и костимографија потичу са запада. Ово је руско државно руководство на време препознало и обуздало образовањем младих и помагањем омладинских анти-фашистичких организација. Идеологија неонацизма је туђа и непојмљива Православном вернику, стога се проповедањем Православља и његових моралних и друштвених вредности може учинити пуно на сузбијању ове ретроградне појаве. Неонацизам, такође има улогу да компромитује здрав национализам, а такође и да изазове смутњу мешањем ова два потпуно различита појма. Неонацизам је дакле кукавичије јаје, односно тројански коњ, англо-саксонских политичко-идеолошких технолога. Нацизам је аутентични производ западне цивилизације и ту чињеницу треба осветлити. Неонацизам оживљава германски и словенски паганизам, предхришћанско многобоштво, удаљавајући се од Хришћанства оптужујући га да је јудаизован. Губљење хришћанских вредности и норми понашања доводи до идеја о етничким чишћењима, прогонима, погромима итд. Све се подређује некаквој измишљеној „аријевској“ раси, примитивно повезујући крвно сродство са бојом коже што је нетачно; развијају се различите противречне теорије о томе који народи припадају односно не припадају „белој“ раси. Неонацистичке групе теже да се повежу са одређеним традиционалистичким и монархистичким покретима ради наводне помоћи око исправљања историјских неправди, а суштински ради покушаја успостављања сопственог легитимитета и проналажења шире друштвене основе за деловање, што треба препознати и предупредити. Нацизам припада интими протестантско-католичке политичке културе (уз повремене експанзије) и не треба му дозволити да се као мутирани вирус злоћудног тумора неонацизма шири даље. Не смемо никад заборавити да је светски пожар нацизма угашен морем словенске крви. Треба приметити да је епицентар нацизма остао у оквиру германске расе, али да је премештен из Немачке у Енглеску, где се налазе центри међународних неонацистичких покрета.