РТС, недеља, 11. апр 2010, 07:45 -> 14:22

Пошта јасеновачким жртвама

Председник Србије Борис Тадић присуствује комеморативном скупу поводом 65 година од пробоја логораша у Јасеновцу. РС гаранција да се злочин над Србима у БиХ више никада неће поновити, поручио Милорад Додик.

Поводом обележавања 65 година од пробоја логораша у усташком логору Јасеновац, председник Србије Борис Тадић присуствује комеморативном скупу у Доњој Градини.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици служена је Света архијерејска литургија и помен невино страдалима у геноциду почињеном од 1941. до 1945. године.

На гробном пољу "Тополе" у Доњој Градини, највиши званичници Републике Српске и Србије, представници удружења преживелих логораша и борачких организација положили су венце, запалили свеће и одали пошту невиним жртвама.

Осим Тадића, помену присуствује и министар просвете Жарко Обрадовић, делегација Израела, као и представници дипломатског кора и међународне заједнице.

Од званичника из Републике Српске, комеморацији присуствују председник и премијер Рајко Кузмановић и Милорад Додик, као и члан Председништва БиХ из РС Небојша Радмановић.

Додик: Злочин се никада више неће поновити

Додик је поручио да је "РС гаранција да се злочин над Србима у Босни и Херцеговини више никада неће поновити и да БиХ мора да призна да је у Јасеновцу почињен геноцид".

"Република Српска се не може доводити у питање. За нас је она светиња и биће брањена као таква, али она је сигурно уточиште не само за Србе, већ за све народе који желе да живе у њој", рекао је премијер РС.

"У Доњој Градини Срби су убијани зато што су православци, а Јевреји и Роми зато што је то био план нацистичке Немачке", рекао је Додик.

Додик је упозорио да се ови догађаји не смеју препустити забораву, јер управо то што се догодило у БиХ током недавних ратова показује да су се догађаји из Јасеновца заборавили.

"Српски народ није злочиначки и ни један злочинац се не сме крити иза српског народа, али и други народи то морају рећи и злочинце из својих редова не смеју сакривати иза сопственог народа", поручио је Додик.

Он је најавио да ће РС, уз партнере из међународне заједнице, затражити усвајање резолуција којим би се злочин у Јасеновцу и Доњој Градини јасно назвао геноцидом.

Члан Председништва БиХ из РС Небојша Радмановић рекао је да је српски народ у прошлости преживео бројна страдања, али да данас стоји окренут будућности инсистирајући на вредностима хуманизма на којима почива савремена Европа.

"Без обзира на размере страдања ниједан народ који је гајио културу сећања није нестао са лица земље", истакао је Радмановић.

"Тражимо истину, а не освету", рекао је Радмановић истакавши да је Доња Градина место националног страдања српског народа, али и место њеног моралног уздигнућа.

Додик и Радмановић су, осврћући се на злочине из последњег рата у БиХ истакли да сви злочни морају бити индивидуализовани, а злочинци кажњени, као и да ниједан од три конститутивна народа у БиХ не сме скривати оне који су одговорни за злочине над другим народима.

"Дан сећања"

"Дан сећања" на жртве усташког геноцида у НДХ обележава се поводом покушаја пробоја две групе од око хиљаду заточеника 21. и 22. априла 1945. године, у чему је успело само њих 118.

НДХ је проглашена 10. априла 1941. под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије и обухватала је Хрватску, БиХ и област Срем са 6,3 милиона становника, од тога више од трећине Срба.

Програм за "коначно решење српског питања" оствариван је у НДХ по формули "трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити" који је 11. јуна 1941. обелоданио усташки министар, писац Миле Будак.

Један од видова организованог злочина тадашње хрватске државе били су логори, од којих је највећи био Јасеновац, формиран августа 1941. године.

Састојао се од пет великих и три мања логора од којих се већина налазила у југозападној Славонији на подручју Хрватске, док су с друге стране Саве, у РС била масовна стратишта, од којих је највеће Доња Градина.

НДХ је била једина савезница Сила Осовине, у Другом светском рату, која је организовала и специјалне логоре за децу. У њима је било заточено око 33.000 малишана, а само у систему логора Јасеновац убијено је 19.432 деце, узраста од неколико месеци до 14 година.

Процене засноване на извештају државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника као и Центар "Симон Визентал" говоре да је у логорима Јасеновца убијено око 500.000 Срба, 80.000 Рома, 23.000 Јевреја и више десетина хиљада антифашиста.

Када су у Јасеновац, у напредовању према Загребу, ушле јединице 21. ударне дивизије Народноослободилачке војске Југославије маја 1945. године логор је био уништен и спаљен по наређењу заповедника Усташке одбране и његовог првог команданта Вјекослава Лубурића званог Макс, како би се прикрили сви трагови геноцида.

За злочин геноцида у НДХ Анти Павелићу никад није суђено, чак ни у одсуству, а министар полиције НДХ Андрија Артуковић и управник Јасеновца Динко Шакић, који су се до дубоке старости успешно скривали са друге стране Атлантика, осуђени су у Хрватској 1986. односно 1989. за ратни злочин против цивилног становништва.

Тачан број жртава Јасеновачког логора никада није утврђен.

Ове године Република Српска обележава "Дан сећања" на Међународни дан логораша - датум када су америчке трупе 11. априла 1945. године ослободиле први концентрациони логор на тлу Немачке, злогласни Бухенвалд.

вест на порталу РТС - погледајте