Предлог заједничке декларације

Солидарност са Србима на Косову и Метохији – прекид европских интеграција

Пролеће 2009. године је многима отворило очи. Србија је смогла снаге да на иницијативу из народа не пошаље своју војску на НАТО маневре у Грузију – показало се да и посланици владајуће каолиције напуштају своје илузије. НАТО се и даље не каје за злочине које је извршио пре 10 година, већина земаља Европске уније је признала независност Космета који је и даље окупиран и подељен на 5 окупационих зона, од којих 4 држе земље ЕУ, а једну САД. Придружење Србије ЕУ се у изјавама Оли Рена и других званичника Уније, све више повезује са трајним одрицањем своје јужне покрајине (а можда и северне?!). Сва међународна признања и подршка независности Косова и Метохије потичу углавном (или искључиво) од политичког и економског притиска водећих земаља ЕУ и САД. ЕУлекс, мисија Европске уније на Косову и Метохији против које је преко 95 процената Срба ове покрајине се, по изјавама житеља Косовске Митровице, отворено ставила на страну Албанаца (терориста које обучавају старешине НАТО пакта, и других) и уз подршку КФОР-а је седмицама у Брђанима нападала голоруке Србе сузавцем, гуменим мецима, пендрецима, шок-бомбама, итд, покушавајући тако да оконча крвави сценарио протеривања или уништења свега српског са Космета.

Истовремено, наша власт спроводи политику евро-атлантских интеграција, трошећи у те сврхе знатна средства из републичког буџета, при томе чак једнострано примењујући ССП, чиме смо до сада и према тврдњама представника власти претрпели знатну штету, а паралелно умањујући помоћ коју Срби на Космету добијају. Овакво погрешно и неодговорно понашање режима (коме московске власти приговарају да неће бити већи Срби од Срба) је НЕДОПУСТИВО!

Захтевамо да се у знак солидарности са Србима на Косову и Метохији, уважавајући њихове ставове и вапаје, историјско искуство и реалност измењеног међународног односа снага и континуитет нимало нам наклоњене политике званичних институција ЕУ, по убрзаном поступку прекину европске и атлантске интеграције Србије и да се тражи ново решење у очувању суверенитета и територијалног интегритета државе, бриге за све грађане и успостављању државног савеза са братским руским народом и Руском Федерацијом чији државни поступци су у односу на стратегију ЕУ далеко пријатељскији, поузданији и са знатно већом подршком међу грађанима Србије, а уз присутно заједничко већинско вероисповедање, порекло, културу, језик и цивилизацијски идентитет.