Привредно пропадање

29.12.2024.

Трагедија на железничкој станици у Новом Саду је фигуративно и буквално дуго висила у ваздуху. Она је кулминација дуготрајног пропадања српске привреде, производње, индустрије, грађевинарства итд због: ратова и међународних санкција 90-их година, 5. октобра и доласка слугу страног капитала на власт у Београду, недовољних и површних реформи после 2012. године, итд. Суштински проблем је привилеговање страних фирми итд у односу на домаће. 60-их и 70-их година су наше велике грађевинске фирме Мостоградња, Енергопројект, Прогрес и друге доминирале у многим географским областима света побеђујући на светским конкурсима испред енглеских, француских и других конгломерата. Данас чак и баналне послове, као што је замена коцки на градском тргу, раде стране фирме, Страбаг итд за велике своте (нашег) новца. Наше фирме се често ангажују као подизвођачи за најтеже и најслабије плаћене послове, док стране фирме добијају послове и новац, и диригују радовима. Нашим фирмама је лакше да добију озбиљне послове у Русији, Белорусији и другим земљама него у Србији што је апсурд.

Реконструкцију и надзор радова на железничкој станици у Новом Саду су радиле стране фирме које нису биле упознате довољно са статичким и другим инжењерским подухватима, јер су она део јаке и оригиналне југословенске школе, која њима није довољно позната. Ове стране фирме су радиле реконструкцију нестручно за неколико десетина милиона евра, а њихова одговорност изостаје. Крајње је време да дође до препорода српске привреде и прекида штетне и погубне политике привилеговања страних фирми у односу на домаће. То је потребно ради опште ренесансе суверености. Држава треба да подржава домаће фирме не само у земљи него и у иностранству. Стекли смо велики међународни углед у грађевинском сектору, који је сада нарушен несрећом за коју су одговорне стране фирме - то нам није потребно.

Осим тога, железнички саобраћај деценијама пропада и то треба зауставити сарадњом са неком од јаких светских железница (руска, француска, јапанска, итд) која потиче из пријатељских земаља и која ће нам помоћи без профита, јер сад нисмо у стању да им омогућимо висок профит за њихове консултативне, организационе, инжењерске, инфраструктурне, ИТ и друге услуге и области железнице.

Тако је недавно немачки канцелар Шолц долетео у Србију, само око два месеца након што је Немачка покренула кампању у целом свету да су Срби починили геноцид у Сребреници, и одмах експресно изјављује: Треба нам литијум ??!! Као да је Србија његова колонија. Господину Шолцу и осталим западним лидерима неко мора да објасни да је Србија угледна, суверена земља и да ми одлучујемо коме ћемо шта дати и по којој цени, а не амбасаде западних сила.

Привреда