Референдум: Русија или ЕУ

Јесен 2010. године је донела велику кризу Европске уније и идеје Европске уније код њених суседа. Економски проблеми већ дуже времена потресају ЕУ доносећи повећање незапослености, мобинг, правну несигурност, снижавање стандарда, штрајкове који блокирају читаве државе, итд. Ипак, ово није главни анти-ЕУ чиниоц ове јесени и ове године, већ су то – средњошколци. Они су, не обазирући се првенствено на запосленост, пензије, социјалне програме, итд, мотивисани пре свега младалачким моралом и осећајем за правду, бројним протестима уздрмали ЕУ, толико да судија у рингу већ почиње да одбројава, иако је ЕУ још формално на ногама и није у нок-дауну. Велика Британија паразитира на ЕУ, Белгија је пред распадом по неколико сценарија, Немачка покушава да појача свој утицај и почиње присилне интеграције мањина, најзадуженије земље већ су од чланица ЕУ добиле назив „свиње“ (PIGS), Француска протерује Роме али не може 3 милона својих младих који су на улицама, Лисабонски споразум је значајно централизовао бирократију Брисела стварајући од ЕУ идеолошку државу, у Аустрији се већ дуже времена скупљају потписи за излазак ове земље из ЕУ, Србији се намећу све тежи услови за придружење ЕУ, а међу њима је најболнији: независност Косова и Метохије, подршка европским интеграцијама је све мања, ...

Са друге стране, Руска Федерација се показала као озбиљан и дугорочан партнер, који подржава Србију у свим најважнијим политичким питањима (очување суверености, територијалног интегритета, итд). Са Русијом имамо вишевековне беспрекорне братске односе, исту веру и порекло, сличан менталитет, словенски ет(н)ос, византијско цивилизацијско утемељење, итд. Руска улагања у Србију стално расту, а била би и много већа да на власти није екстремно про-западна коалиција. Русија има одличне економске, дипломатске и безбедносне односе са скоро целим светом, за разлику од ЕУ која је постала прилично омражена у свету, због учешћа са Америком у НАТО пакту и злочиначким војним агресијама на Југославију, Ирак, Авганистан, итд. Русија припада привредама које су у великом успону у последњој деценији, за разлику од ЕУ која је у озбиљној кризи и паду на светској лествици. Подршка развоју српско-руских односа међу грађанима Србије је из године у годину све већа, као и интересовање за руску културу.

Све ове чињенице и још многобројне друге ненабројане, нам јасно говоре да је званична владина политика европских интеграција анахрона, нелегитимна, идеолошка и штетна по друштво. Стога тражимо да се велика дилема: „Русија или ЕУ?“ реши најдемократскијим, најлегитимнијим методама (отворене, слободне, равноправне) јавне расправе, а потом и референдумом на коме би грађани сами изабрали спољну политику и рекли какву будућност својој деци желе: са Русијом или ЕУ? До тада, сматрамо да се над грђанима Србије спроводи репресија и насилна европеизација.   

22.10.2010.