Русија и Запад

05.02.2011.

Западни поглед на свет све више личи на црни квадрат модерне уметности, као сумрак гордог метафизичког ума и распадање западне душе. После свих перестројки, по западном обрасцу, од Петра Првог до данас, ратних и идеолошких катаклизми, у тами данашње глобализације, руска идеја као  васељенско кандило, обасјава човечанство благодатном истином Православља. У  књизи  „Света Русија у Совјетском Савезу“, светогорски монах Митрофан Хиландарац описује путовање у СССР са делегацијом монашке републике Атос, седамдесетих година прошлог века. На корицама књиге представљена је руска купола  са крстом, обавијена трновим венцем. Старчево сведочанство о живој вери  руског народа под комунистичким игом, је повод за размишљање о разлици између руског и западног погледа на свет.

После педесет година, на Црвеном тргу, Московљани су видели монахе у мантијама! Руско монаштво и свештенство после револуције, ван храма, морало је да носи светску одећу.  Окружени милицијом, Светогорци су се нашли у чуду и окружењу стотина верника, који су тражили благослов, давали спискове имена за помен, новац и поклоне. Народ  је безмолвно пратио монахе, кротко трпео  ударце и претње.

Пре пута, грчки монаси су се питали како је тако побожан народ могао да падне у такво безбожништво? –забележио је  старац. -Нисте у праву, браћо Грци, уверићете се да је руски народ остао веран Богу, као мученик,помислио сам, -пише Митрофан...Упркос строгом протоколу, гости су успели да уђу у храмове, који нису били у званичном програму посете. Били су поражени молитвеном благодатном атмосфером, бројем верника и предивним појањем. Питали су једног владику, од чега живи Црква, пошто је совјетски закони максимално ограничавају? Домаћин је показао на под храма, влажан од суза верника:-Од покајања нашег народа!После посете Печерском манастиру, светогорски монаси су говорили да њима лењим и грешним  могу да суде прави подвижници-побожна руска деца!

Непосредно пре перестројке, током студентске  екскурзије у СССР, доживела сам  умиљење, о којем пише старац Митрофан.  Обилазили смо културно-историјске споменике, и  совјетске изложбе за странце. Уместо на поклоњење Лењиновим лажним моштима, одвојила сам се од групе и упутила  метроом до Јелоховског собора, на Св.литургију!Тако сам се обрела у Светој  Русији, која живи подвижнички и дише Православним символом вере.Благодарила сам Бога што ме удостојио да видим духовни бисер, созерцавам небеско, заједно са ангелским руским народом. Молила сам се да ме Господ опет одведе у светоруску земљу. Путујући небеским коридорима, по Европи и Азији, свуда сам налазила ковчег спасења-храмове са руским куполама.

Ту  су се ум и срце спајали су у блаженој кротости, која се може сматрати руском идејом. Другачије речено, руска идеја је дубока љубав, безмолвно служење Богу и смирење пред Вољом Божијом, спасење целог света кроз подвиг служења ближњем. Моје српско русофилство наследила сам од благочестивих предака. Прва сећања из детињства су очеве поуке да смо ми Срби, јужни граничари руске земље, која је од Кијевске Русије, Московског Царства, Империје, закључно са Совјетским Савезом  побеђивала све западне државе.

Пут у Совјетски Савез  довео ме је до закључка да је руска идеја другачија од западних националних идеја . Руски народ је по милости Божијој, саборни монах,страник, који се лако одриче земних лепота и блага. Руски народ је витез, сељак и радник, проналазач, не од овога света, спреман да се жртвује за Божију правду и свет. Руски језик, пун нежних деминутива и црквености, звучи као анђеоско појање. Руска идеја је небеска, духовна, васељенска-блага вест за све народе света.  Западна идеја је земаљска, прагматична, утилитарна, окренута остварењу уских националних циљева. Совјетски космички тријумф, Лајка, Белка, Стрелка, Гагарин и Валентина Терјешкова су такође служење руског народа, кроз научни прогрес, целом човечанству. Као што се руски народ природно ширио по бескрајном евроазијском пространству, тако се први винуо на небо, авионима и космичким летилицама. Такође, Русија је кротки пионир у освајању морских и океанских дубина, својим моћним подморницама.Руско ширење је мирољубиво, доказ је мноштво малих народа, широм Севера, Сибира,  у недрима Азије и Кавказа, које је руски народ  васпитао духовно, просветио, материјално помогао, војно штитио, пре свега од  Немаца и Турске. Велики руски народ никада није уништавао мање и слабије од себе, није наметао своју културу,нити насилно русификовао.

Запад је велики конвистадор човечанства.Западне националне идеје су ограничене земаљским координатама, стицања власти, моћи и новца. Ничеова идеја „Надчовека“, гордог немилосрдног егоисте је оличење западног сноба, интелектуалног и културног типа, описаног  у делима Игоа, Балзака, Остин, Дикенса, Т.Мана, М. Пруста.

Русија и њен народ богоносац, попут Христа, служи свету, као миротворац. Није случајно на грбу Москве и Русије изображен свети Великомученик Георгије Победоносац, који копљем пробија аждају, стару змију, сатану. Над бојним пољима руске мученичке историје, од Куликова, до Курске дуге, сабор небеских војски помагао је руској војсци да победи.  Хуманистички Запад, прешао је пут од примања Православља, преко раскола, 1054,године, пада у римокатоличку јерес, и повратка паганизму, током ренесансе.  

Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат. Ф.Ниче је написао: Бог је мртав, величао  антихриста и завршио у лудници. Западна историја и култура је понављање грехопада Адама и Еве: непрестано кушање забрањеног плода, стицање неблагословеног знања, и бунт против Творца, кроз бунт против Цркве, лађе спасења.Запад је освештао похлепу, и кренуо у уништавање творевине, мајке Земље.  Европска Унија и Америка су колевка новог  хилијазма, који се појављује у различитим варијантама, као демократија, комунизам, екуменизам, глобализација. Реч је о старој  јереси изградње идеалног поретка на грешној земљи, коју су свети оци осудили на Другом васељенском сабору 381. Године. У западним идеологијама  крије се заправо тајна безакоња, као зло о којем говори апостол Павле. Јер, ако се народ одвоји од Бога и живи самовољно, постаје мета, жртва и на крају оруђе палог анђела.

Ево примера: Енглеска идеја је прагматизам: територијално ширење огњем и мачем, разбојништво, пљачка. Циљ енглеске политике, од крсташких ратова до данас је ширење британског колонијалног  царства, глобална експлоатација слабих и сиромашних. Енглеска демократија, у  пракси  морално индиферентна, ограничена на остварење и заштиту људских права,(греховности), а ван британских граница, претвара се у дипломатску демагогију и оружје(бич) за наметање британских националних интереса.

Традиционална немачка идеја  је идеја више расе, културе, класичне немачке философије, закључно са апологетом Ничеом  оваплоћена у  нацизму. Немачки „Бог“ је аријевска немачка раса, којој треба да служе сви народи.

Француска идеја је освајачка: колонијално царство у Африци и Канади створено је огњем и мачем, а не француским парфемима и вином...Наполеон није кренуо на Русију да поклања  француске кринолине и лепезе, него да као оруђе тајне безакоња уништи Православну Империју. Крајем двадесетог  века, француска идеја свела се на моду-колоније  узвраћају ударац. Остала је гордост због француске културе. Шпанија и Португалија су  поморске колонијалне силе, чија снага почива на експлоатацији робова, пљачки и геноциду Индијанаца.Поменуте историјске националне идеје западних народа после Другог светског рата обједињене су  у пројекту мондијалистичке глобализације.  Велики Инквизитор руског пророка Ф.М. Достојевског је огледало западне идеологије.  

Вратимо се за тренутак у СССР пред перестројку. Умиљење и кротка лепота рускости(молитвеног тиховања пред Богом), које сам доживела у првом сусрету са светоруским народом, само су потврдиле вековну љубав мојих предака према далекој, а тако блиској Русији.

Дела светих отаца Теофана Затворника, Игњатија Брјанчанинова,поуке, подвизи и пророчанства оптинских, глинских, вааламских, дивјејевских, шамординских стараца и старица, Серафима Саровског, св.Јована Кронштатског, Матроне, дела Достојевског, руских славјанофила чисте ум од од западних идеја(хуманизма без Бога, „светог“индивидуализма, секуларне културе и уметности, универзитетске  метафизике која умире у пустињи нихилизма). Западни рационализам је аксиом нововековне педагогије. Школа без Бога, знање без вере, политика без морала шири се по свету после победе буржоаско-масонских револуција. 

Када са западног широког пута који води у пропаст, пређемо на уску стазу борбе са својим духовним страстима,(пре свега гордошћу) из којих потичу сви идејни, политички и културни вируси, долазимо до правилних одговора на питање смисла и циља нашег живота. Стижемо до покајања, преображења, до Православља.

Сва земаљска историја је Божији поклон људима, да у њој окају грех непослушности Богу, кушања забрањеног воћа, (знања о добру и злу).Протерани из блаженог раја вечности, есхатона, прародитељи свих народа земних обрели су се у времену, које је за Бога само тренутак. У том  тренутку одвија се невидљива  борба Бога и побуњеног, палог анђела, Луцифера, у људским душама. Видљиву битку Добра и Зла пратимо на пример, између Русије и Запада. Победа је увек руска, јер се Русија увек бранила и штитила мир. Кад је Немачка напала СССР, руски народ, иако жртва безбожног режима, колективизације, терора, бранио је Родину, и победио нацизам. Велики старац Кирил сећа се да су за време борби  на небу многи совјетски војници видели небеску војску која им је помагала. Велика тајна је  смирено трпљење зла које од 1917.године до наших дана руском народу наноси још увек туђа власт. Што се више пењете на лествици власти, у политици, јавном и културном животу, све је мање Руса. И под игом западних идеологија, комунизма и демократије, које народ трпи као искушење, и Божије допуштење, руска идеја је жива, у верном православном народу. Руска Империја данас живи у Руској Православној Цркви, и Армији,упркос рушилачким реформама, самодржавна царска круна је код Патријарха,народ се духовно обнавља, крштава и моли, да Бог пошаље Цара.У свакој борби важно је знање, као аксиом, оружје, или циљ. Бог је разним народима откривао фундаментална знања(пророцима, мудрацима, праведницима, апостолима, речју духовним људима) и научно-практична(научницима, проналазачима, људима окренутим светском макро и микрокосмосу.)

Земаљско време је кретање воза, на шинама историје, са путницима, народима, који на разне начине разумеју циљ и смисао путовања. Вагон звани Запад понаша се као глобална идејна, војна и геополитичка локомотива .  Данас се читав свет  копрца као плен, у чељустима глобалне кризе, коју Запад програмира и шири светом, као компјутерски вирус. Истовремено, западне глобалне структуре моћи нуде свету антикризни програм.

Тема нашег есеја је идејни антагонизам  Запада(Новог Вавилона) и Русије, као Васељенске Добре Империје. Запад извози (понекад  НАТО тољагом) демократију, стару јерес, у новом руху,по мишљењу масонских мудраца, Фукујаме, Бжежинског и Хантингтона,најсавршенији поредак, којим се завршава историја.

Ако на један тас ставимо  западне идеје, гордост, књиге, уметност, културу, римске папе, секте, инквизицију, ратове, егоизам, филозофију, науку и технику, политику, банке,  моду, лицемерје,  идеологије, а на други руску идеју светости, спасења, служења ближњем, стваралаштво, душевност, језик, молитвеност, једноставност, кротост, покајање, подвижништво, мудрост, трпљење, богатире, жртвовање, братство, саборност, победе, монаштво, старчество, културу, књижевност, козаштво, музику, милосрђе, сваком духовном човеку, који мисли о вечности и својој бесмртној души, ближа је руска идеја као васељенско боготражитељство. Западни поглед на свет све више личи на црни квадрат. Руски поглед на свет остаје чист, правилан, конзервативан, непоколебљив, исповеднички, мученички. Он живи  у светоруском народу, који се формирао као  равноапостолна саборна личност. Руски поглед на свет одражава руска ангелска уметност, од Свете Тројице светог иконописца Андреја Рубљова до Свете Русије благочестивог живописца Иље Глазунова.

Зло је кроз историју, до данас, брже напредовало од  добра, јер човечанство живи у стању пада, са наслеђеним првородним грехом. Тек моралним подвигом борбе са грехом и страстима, човек може се се избори са злом. Колико људи је спремно да се бори за своје спасење?  Вечни морални закон(положен у савест сваког човека) дат је као путоказ за спасење свим народима. Али, многи, и први богоизабрани, јеврејски народ, ступили су на пут идолопоклонства, почели да служе Мамону, духовима предака, или  лажним боговима(пропадљивој земној култури, науци, техници, политичким идолима државе и расе). Русија и светоруски народ, са својим духовним и војним оружјем су јединствена препрека дефинитивном тријумфу тајне безакоња, злу, које  мисли и твори Запад. 

Западни варвари су освојили Први Рим, који их је затим припитомљавао  вером, правом,културом, философијом, науком.  Античка глобализација и колонизација Средоземља од грчког полиса,  римске републике, империје рађа  идејни космос, који помаже Оцима Цркве у формулисању догмата.  
У Римској Империји рођен је Јединородни Син Божији, Исус.Новозаветна  идеја спасења постаје језгро  идеологије  Другог Рима, у 4.веку. Духовна, идејна, културна, политичка перестројка, од паганске ка хришћанској цивилизацији, може се посматрати као синтеза новозаветне идеје о спасењу, са свежом варварском енергијом. Равноапостолни  Цар Константин за нови дух ствара нову престоницу, нови Рим, на Босфору.

Римска Империја распала се  на Западну(Света Римска Империја) и Источну(Византију). Западна се потом распала на Немачку, Француску, Италију, Аустрију, регионализујући се даље у феудалне државе и градове, под патронатом римског епископа. Кад кажемо Запад, имамо у виду римокатоличку и протестантску Европу, којој припада географски део јужне,централна Европа, и западни део Балканског полуострва. Запад користи латиничну азбуку. Њени конквистадори су освојили Америку, Африку, Аустралију, Зеланд, делом контролишу Индијски подконтинент и Блиски исток.

Духовни Запад, после раскола, води крсташке ратове, у име Христа. Римокатолички владари, пљачкају, пустоше и спроводе геноцид, над покореним народима, Словенима, Грцима, Африканцима, Арапима. Руска духовна мати, Византија у исто време духовно васпитава, крштава и културно просвећује Русе и остале Словене.Цариград  је посејао  семе правилног духовног знања о Богу и земном свету, спасењу као циљу живота на словенска поља. Византијско оружје било је перо и преведене богослужбене књиге, учитељи Кирило, Методије, и њихови настављачи, Климент, Наум. Византијско-словенски династички бракови и давање самосталности помесним словенским Црквама, монашка култура су припремили Москву да преузме бреме покровитељке свих Православних после пада Цариграда. Константинопољ предаје Москви  симфонију духовне и државне власти, коју оличава на руском грбу  древни двоглави орао са круном. У време ослобађања Русије од татаро-монголског ига, Бугари и Срби падају, заједно са Византијом у турско ропство.

Русија  дише Православним Символом Вере, Светом литургијом  Јована Златоустог и Василија Великог, јутрењим и вечерњим, првим, трећим, шестим и деветим часом.Остаје нам да се молимо за остварење пророчанства светог Серафима Саровског о присаједињењу осталих Словена обновљеној православној Руској Империји, после великог страдања. Руси  дају предност духовности, стицању Божије благодати, спасењу душе, а не меркантилном  стицању материјалног богатства. Карактеристичан је круг црквених празника, са 4 годишња поста, и великим бројем нерадних дана,( за одмор и духовно делање).Запад је одбацио појам духовне аскезе, пост је постао симболичан, на Велики Петак, а нововековна молитва западне културе је читање новина.Римокатоличка миса је реформисана, скраћена, а протестантизам одбацује црквеност.  

Мирољубива Русија  је на мети ислама, (са југа) и римокатоличког света(са Запада). 1439. Фирентинска унија није помогла  Византији. Запад је издао Грке.1453.Турци улазе у Цариград.Господ  подиже Москву, као Трећи Рим, наследницу Византијске Империје, и васељенски духовни светионик. То је потврђено династичким браком Софије Палеолог, унуке  Михаила Палеолога Другог, са кнезом Иваном Трећим.

-Христова Блаженства на Гори-су основа руске идеологије. У спољној политици, садашње демократске власти Руске Федерације су великодушне, материјално, дипломатски и војно, помажу слабијим и праштају дугове. Што се тиче унутрашње политике  владајући слој штити интересе крупног капитала и држи либерални прозападни курс. Истина, с времена на време чини ситне уступке народу(увођење православне културе у школе и повећање мизерних пензија), у страху пред све снажнијим руским народним покретом. Руски крст је благ, Руси су увек помагали другим народима, без лукавства, не тражећи ништа заузврат. На пример, руска дипломатска, војна, материјална подршка  била је пресудна у  устанцима јужних Словена против турског ига, током 19.века.

Почетком 20.века, је у знаку либерално-масонског бунта против Самодржавља. Запад је помагао све револуционарне и антируске покрете, пре и током Првог светског рата. Уочи руске победе над Немачком, почела је антируска антиправославна револуција. Бољшевици су започели грађански рат, уз дипломатску, медијску  и финансијску подршку Запада, Ватикана и јеврејских банкара. У 20. веку  Запад је извршио, а затим заташкао  највећи геноцид над православним Словенима(Русима и Србима)у  Првом и Другом светском рату. Русофобија је саставни део западне духовне и геополитичке доктрине. Руски народ је највећа жртва, али и победник нацизма. У току је глобални покушај ревизије историјских чињеница  и геополитичких резултата Другог светског рата.

Непријатељство Запада према руском народу,закулисна и отворена подршка деструктивним снагама, које је деведесетих година предводио Б.Јељцин,  активно помагање распаду СССР, добро је позната, из политичких докумената и мемоара савременика. Западна идеја је светско господство, глобални робовласнички поредак,  у којем нема места за конзервативну руску идеју и народ,  по речима  Збигњева  Бжежинског. Русију је Запад бомбардовао „експертима“, који су се потрудили да за што краће време униште руску војну и економску моћ, ставе под западну контролу стратешке ресурсе, културу, медије.  Запад ствара на постсовјетском пространству антируске савезе и подстиче духовни, идејни и политички плурализам. Глобализација-вестернизација напада  руску  цивилизацију, из свих расположивих оружја.

Историја Русије почела је  крштењем. После безбожног совјетског ига, нова Русија се поново крстом лечи ране. Кијевска Русија почиње равноапостолску руску(васељенску есхатолошку мисију). Историја Русије је историја духовног подвижништва, које се шири евангелским путем, личним примером, старчеством, књигом, пером. Руски поглед на свет је чисто православни, без паганских примеса античке философије. Оно што су свети оци, вођени Духом Светим, формулисали, учење седам васељенских сабора, постало је руски саборни катехизис, руска геополитичка, културна и национална идеја. Странца може да порази благородност и светоотачка дубина мисли обичних руских верника. У Русији се много људи непрестано моли и живи у заједници са светима. Нигде не постоји таква света ревност за дуга дивна богослужења и труд у славу Божију као у Русији. Руси су невероватно скроман народ. На свом животном путу срела сам многе странце који су, попут мене, примили руску идеју као Божији дар целом човечанству. Важна црта руског карактера је просто јуродива послушност и поштовање власти, постављене, или допуштене од Бога, за грехе народне.

Западна идеја је инквизиторска идеја. Западни поглед на свет је конквистадорски:  вековима се маскира добрим благочестивим циљевима,као што су ослобађање Христовог гроба у Јерусалиму. САД са својим вазалима представљају врхунац богоборне либералне идеје Запада. Историја крсташких похода на Исток је огледало западног погледа на свет. У чему је његова суштина? Западна идеја је синтеза древних култова Мамона( стицање богатства и моћи), идеја Аристотела, (природа и наука) хуманизам(човекобоштво), и поклоњење људској култури(обожавање твари, а не Творца).  

Паралелно са васељенским проповедањем Православља,(добром руском глобализацијом), тече процес глобализације, као апостасије, богозаборава и отступништва . Секуларизовани Запад, САД и ЕУ, намећу свету  идеју вечне светске демократије,(у њој је спасење),светске владе, светске банке, светске војске, светске синкретистичке религије Новог Доба. Идеолози новог  хилијазма, С.Хантингтон, З. Бжежински, Ф.Фукујама, говоре о коначном крају историје, која је капитулирала пред демократијом.

Руски  и западни  поглед на свет не може се разумети без историје Римске империје, која се разликује од предходних, Асирске, Вавилонске, Перијске, Македонске, по свом прагматизму, дисциплини, праву и дисциплини. У њој се оваплотио и родио Христос, Јединородни Син  Божији.Источна Римска Империја уградила  је античко философско-културно наслеђе  и право у темеље државе, која са Црквом гради симфонију-заједно васпитавају и воде народ ка спасењу у Царству Небеском.

Западни франачки краљ Карло Велики добија од римског папе, титулу римског императора. Јасно да је реч о узурпатору, јер у исто време на Истоку титулу римског Императора носе византијски цареви.Константинопољ је дуго био духовна престоница руског народа. Још у време крштења Русије, кнез Владимир се оженио византијском кнегињом Аном.

Русија је преузела од Византије хералдички символ,  двоглавог орла, који на грудима носи Московски грб( свето великомученика Георгија, на коњу, који копљем пробада аждају, древну змију, символ зла).  У лику цариградског патријарха Јеремије, који је дошао у Москву, да  постави првог московског патријарха Јова, Византија је признала Русију својом законитом наследницом. Руска цивилизација се обликовала као  равноапостолна мисија Православља у васељени, до Другог доласка Господа.

1054.година је почетак нове епохе: црквени раскол, одвајање Римске од Једине  Свете Апостолске  Цркве.Историја Запада  од 11.века, је апостасија, повратак античкој паганској теорији и пракси.  Многи епископи Рима, примери православног благочешћа,  временом, постају  римски цезари. Западна црква „освештава“ паганске врлине и вредности, освајачке пљачкашке походе,стицање части, власти и новца. Крсташки походи, преко Византије, стварања Латинског Царства, освајања Јерусалима, под покровитељством  римских епископа, личе на походе римских легија.

Осим тога, они су праслика будућих колонизаторских похода широм света, од Америке преко Африке до Индије. Крајем „мрачног „ Средњег века, у освит капиталистичке ере, почиње „првобитна акумулација капитала“  пребацивање милиона црних робова у Нови свет. Геноцид десетина милиона Индијанаца, под покровитељством  британске и  шпанске круне, наставио се као званична политика САД. Америчка демократска влада је  отела земљу остацима индијанских домородаца и преселила их у такозване „резервате“.

Разлика руског  погледа на свет од западног најбоље се може описати новозаветном причом о митару и фарисеју. –Боже, милостив буди мени грешном-тихо се молио цариник, скрушен, и свестан своје грешне слабости пред Богом. И Господ је примио искрену покајничку молитву митареву. То је руски смирени пут. –Хвала ти , Боже, што нисам као други... хвалио се фарисеј, његову молитву Господ није примио.

О чему сведочи реална историја Запада последњих хиљаду година? Као што се Луцифер, ангел, из зависти и гордости, побунио против  Творца, и привукао трећину ангела на своју страну, и свргнут са Небеса у поднебесје, тако је Римска црква, кренула путем секуларизације. Западна индивидуална слобода води у непрестане духовне перестројке( јеретичке саборе, који поништавају догмате Седам Васељенских Сабора. Верност  Богу, Запад је заменио верношћу римском папи.

Римокатоличко-протестантска  цивилизација сву  енергију усмерила је на стварање „свог раја“ на земљи. Западњачки рај је меркантилан: ако је човек материјално богат, уче протестанти, он је максимално „благословен“. Борећи се за свој рај, то јест земна блага, западна цивилизација  је ширила  пакао, на свим континентима, у борби за ресурсе...Западни поглед на свет је похотан, погружен у страсти, које треба задовољити по сваку цену. Хуманизам и ренесанса  су  слављење античких богова, процват материјалистичке науке, технике, мистике. А римске папе из породице Борџија надмашиле су својим безбожним оргијама озлоглашене императоре, као што су Калигула и Нерон.

На Западу се дуго негује лажна, искривљена представа о руској суровости и деспотизму. У време Цара Ивана Грозног, који је у западним изворима описан као свирепи тиранин, на Западу су уобичајене јавна гиљотина, вешање скитница, за само једну Вартоломејску ноћ, 1572.године, убијено је неколико хиљада  протестаната хугенота. За педесет година своје владавине, Иван Грозни осудио на смртну казну око пет хиљада преступника. Ниједан руски владар не може се упоредити са читавом галеријом окрутних тирана, као што су  Катарина Медичи, Елизабетом Тјудор, шкотска краљица Марија  Крвава или Кромвел. У руској историји нема појаве као што је римокатоличка инквизиција, која је у Западној Европи  деловала вековима. Може се рећи да је смртна казна у Русији била реткост.У Русији су скитнице  примали као странике, послане од Бога...Тема крепосног права је део приче о разлици западне и руске идеје. Западни феудални систем је кроз цео средњи век чврсто везао сељака за земљу феудалца. У Русији је тек крајем 16. века , сељак везан за племића, власника земље, који је имао војну обавезу. Свако је имао своје православно послушање пред Богом, то јест Царем и Црквом: монаштво да се моли за православну власт, Цара, бојаре, војску, и сав народ,бојари и дворјанство да бране државу, сељаштво да обрађује земљу. Тек у време прозападних владара, Петра Првог и Екатарине Друге, имања додељена за војне заслуге племству, постала су наследна.

Руски, духовни поглед на свет је подигнут ка небесима, духовним лепотама рајског блаженства, које нас чекају, ако испунимо Заповести, имамо веру, добра дела, и пре свега љубав, према Богу, кроз делатну љубав према ближњима. Западни поглед  на свет спустио се на анализу природе и човека-микрокосмоса. Западни човек  бацио се на изучавање  анатомије биљног и животињског света, људског тела, минерала и космоса. Ако упоредимо фреске и иконе Дионисија, или Андреја Рубљова, са западним уметницима, Микеланђелом или Рубенсом, закључићемо: руска уметност одражава православни поглед на свет, ликови светих, ангела, су спокојни, тихи, кротки, блажени, речју житељи Царства Небеског. На сликама западних мајстора, и у средњем веку доминира плот, измождена, уплашена, згрчена или похотна. Ренесанса је победа плоти, страсти, у западним дворцима и храмовима, Господ и ангелски свет изображавају се у античком духу.

Горда Европа, на место Христоса поставила је културу, науку, све материјално, пролазно. Запад је пошао путем фарисеја, лукавих људи, који су се маскирали као благочестиви. Као што је Сатана ушао у Јуду и кроз њега деловао на Јевреје, тако је дух гордости и зависти кроз западне јереси, римокатоличку и протестантске, ослабио духовни имунитет људи. Европљани као зреле крушке падају у чељусти културе без Бога, коју свети Николај Српски назива збиром свих зала. Чак је саставио молитву против европске културе, која слави прашину, пролазне пропадљиве предмете, дела људских руку, а заборавља и одбацује Даваоца свих добара, Господа, који је протеран са европских универзитета.

„Оче, опрости им, јер не знају шта творе“-Христове речи не односе се на јеврејске свештенике, који су са предумишљајем, из зависти, знајући старозаветна пророчанства  о Месији, о продаји за 30 сребрњака, дали издајнику Јуди баш 30 сребрњака.Христос  је молио опроштај за римске војнике, који су само извршили  наређење јудејских свештеника.

Христова молитва може да се односи на европску световну елиту, научнике, уметнике, писце, који славе пролазна људска дела, предмете и проналаске. -„Оче опрости им, јер не знају шта чине“. Али, римокатолички оци, света инквизиција, протестантски научници, знају Свето Писмо, Предање,знају шта чине, кад  са предумишљајем мењају и кваре црквено учење.  Запад  учи  да се покоравамо Мамону, сопственом ја, и култури, без Бога, која се шири путем демократије, на  тржишту  роба, капитала  и идеја.
Први руски митрополит Иларион, 1051. у Слову о закону и благодати каже да је Стари Завет закон за јеврејски, а Нови Завет Благодат за све народе. Руски народ, у орбити Новог Рима, Византије, добровољно прима благодат, то јест Нови Завет.

Данашњи западни хегемон, Америка шири „благодати“, долара и демократије, која је из либералне  прешла у тоталитарну фазу. Запад извози милом или силом мир, дужничко ропство, хуманизам, демократију, дечија права, права националних и сексуалних мањина, екуменизам,секте, наркоманију, пороке, широм света.  Западне земље извозе, под  маском добра, зло, то јест све врсте криза, које  руше морални, национални, економски, културни имунитет Русије и других држава. Оне су: 1. под тоталном контролом Запада(већина држава на свим континентима) 2. Под делимичном контролом(данашња Руска Федерација) 3. суверене(Иран, Кина, Северна Кореја, Белорусија, Венецуела...)

За Запад је најбитније да Русија постане „део европске породице народа“, и уместо Православља као саборне руске идеје, по западном обрасцу прихвати „духовни и идејни плурализам“. Последњи извештаји америчке Владе о стању људских права  упозоравају да су права сатаниста у Русији угрожена!!! Запад је на место Бога поставио римског папу. Победа јеврејског материјалистичког духа на Западу, довела је до Реформације, на место папе, протестанти су поставили науку и економију. Данас је Бог Новог светског поретка Новац, као мера духа, науке, културе и технике. Ван новца и демократије, западних савремених „богова“ нема спасења. Народи и земље који не признају  западне догмате су опасни и сувишни.

Руски народ чак није порусио мале северне, сибирске и кавкаске народе. На западу их је бранио од Немаца, на југу од Турака и Персије.  Са друге стране, народи Африке, Америке, Аустралије и Азије већ вековима су на удару агресивног Запада. ЕУ и САД су перјанице „борбе против трговине људима“, иако свој успон и процват дугују робовласничком систему и пљачки колонија. Оснивачи САД су били робовласници, што им није сметало да напишу демократски устав. Не тако давно, Запад је у освајачким  походима истребио десетине милиона домородаца, пре свега Индијанаца, Африканаца, Абориџина. Данас се уништавање сувишних људи и народа наставља хуманитарним програмима „планирања породице“, стерилизације, бесплатним лековима, вакцинама, храном, под окриљем западних фондова, влада, невладиног сектора, фармацеутских картела, лекара без граница и морала. Народи који још увек пружају отпор Новом светском поретку, прво се кажњавају свим врстама блокада, медијски жигошу као непријатељи демократије, фашисти, антисемити, и у крајњем случају бомбардују нуклеарним отпадом(као Срби), или војно окупирају као Ирак или Авганистан.

Запад стално оптужује Русију за вођење империјалистичке политике.На основу историјских чињеница, можемо закључити да је Руска цивилизација пример мирољубивости. Читава руска историја је историја одбране пре свега од западних завојевача. Све велике руске победе, од  благоверног кнеза Александра Невског над Немцима, победе над Пољацима, Шведима, Французима, до великих победа над Немцима у 20. веку су победе руског духа, руске идеје, руске мудрости и храбрости, јер Русија, као подножје Престола Божијег, по речима светог Јована Кронштатског, са својим православним народом, остаје „стан светих“, као Чувар Православних догмата.

Граница између Западног и Источног Римског Царства пролази већ скоро хиљаду година кроз српски народ, који је постао исток западу, и запад истоку. Многи Срби верују да граница између Запада и Русије пролази кроз српски народ, кроз српска православна срца на Балкану. Многи јеретички и освајачки походи Запада против Русије, прво су испробани на њеном јужном крилу- српским земљама.

Римске папе су током протеклих хиљаду година благословили и подржавали  антиправославне савезе руских геополитичких непријатеља, западних држава. Римокатолички монашки редови, пре свега језуити, у име државе Ватикан, бавили су се ширењем хришћанства, вођени идејом да „циљ оправдава средства“.

Христова поука: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у Царство Небеско“је органски део руског погледа на свет. Стицање богатства, ни после Петрове вестернизације Русије, до данас, није најважније за руски народ. Насупрот „светом“ егоизму и „благословеном“ стицању новца, као суштини западне идеје(нарочито у протестантизму), руски карактер је нестјажатељски. Руски поглед на живот је природно подвижнички. Руском народу је својствено такозвано скромно општежитије, по узору на монашко братство.

У борби за исправљање грешне праксе Римске цркве(отпуштање грехова за новац-индулгенције), протестанти се не враћају у крило Православља, него укидају цркву. Код дела протестантских секти, као што су пуританци и калвинисти, од материјалног богатства човека зависи посмртно стање душе! Ко се „подвизавао“у  бизнису, и зарадио више, има више шанси да се спасе! Руска православна  молитва „“Господи Исусе Христе Сине Божији Помилуј ме Грешног“ и „Царе Небесни“ и западна „молитва“ оличена  у „бизнису“ је символична провалија између два света.   Протестанти  верују, да је материјално сиромашан, од Бога проклет човек!

Средњи век се завршио на Западу победом капитализма. Западна нова „духовност“ постала је економија, а „Бог“ новац. Служење Вољи Божијој(Византија и Русија) на Западу је замењено служењу римском папи, а затим вољи народа, кроз масонске буржоаске револуције. Западна идеологија  служења народу записана је у свим демократским уставима света. Осим те, јавно декларисане либералне идеје, уз одвајање државе од Цркве, постоји тајна власт елите, изабраних, посвећених, масона. То је тајна Запада.

У Русији је вирус либерализма заразио више друштвене слојеве у време Петра Првог, који је идеал Свете Русије заменио идеалом Моћне  Русије, која уместо Евангелија, Псалтира и Домостроја, треба да чита западне лектире. Осамнаести век је време секуларизације руског друштва, покушај Запада да уреди Русију по свом обрасцу. Петар Први је последњи Цар којег је родила Рускиња. Његови потомци на престолу, су по крви Немци, иако носе руско презиме Романов, и припадају, бар формално Руској Православној Цркви. Петар Први је пионир вестернизације Русије. Он је добровољно, као Цар највеће и најбогатије земље на свету  одбацио  вековну руску традицију, начин живота, одећу, браду, стил архитектуре, културу, протокол.  Петрова Русија споља личи на увећану западно-европску апсолутну монархију.  Сто година после Петра, антихришћанске ложе изнедриле су прву масонску револуцију у Русији, са циљем укидања Самодржавља. Декабристи су кажњени, протерани у Сибир, али либерално семе дало је горке плодове, револуционарне кружоке, атентате на Цареве и чиновнике, што је приказао Ф.Достојевски у роману Зли дуси.  

Запад, у лицу римског понтифика( папе су гордо преузеле ову титулу паганских императора) се никад није покајао за прошле и савремене злочине, почињене са благословом Ватикана. Ватикан је прославио кардинала Алојзија Степинца, који је јавно подржавао пронацистички геноцидни режим Независне државе Хрватске. „Трећину покатоличити, трећину протерати и трећину заклати“-хрватски државни програм, за православни српски народ, остварен  је уз јавну подршку и учешће Римокатоличке цркве, током Другог светског рата. Запад је сложан  у неморалном подухвату: Ватикан и победници(западне демократске државе) организују пребацивање нацистичких и усташких злочинаца у Америку. Запад заташкава улогу Римокатоличке цркве у геноциду Руса и Срба у Другом светском рату.

Европеизација Русије обухватила је све области духовног, привредног, културног живота.Раскол у руском народу на верне руској идеји(стицања светости, спасења душе, Православље и Самодржавље) и западнике од 18. века се продубљује.

По узору на протестантске(секуларне)државе, Петар Први је укинуо институцију Патријарха.Ипак, Бог је послао подвижнике, свете људе, старце, који су у љута времена секуларизације, својим подвигом, засијали у целом Православном Словенству. Преподобни Серафим Саровски, оптински, глински, валамски старци,свете матушке дивјејевске, и многи праведници знани само Богу, су  духовним руковођењем и служењем Богу и народу, постали васељенски учитељи спасења.

Грци и хеленистички свет, Римљани, Јевреји примилу су крштење као одрасли пагани. Византија  и Запад, као наследник Западног Римског Царства, нису избрисали из сећања своје паганско интелектуално наслеђе. Оно се појавило као јерес у новом руху, културна идеја хуманизма.

Руски народ је примио крштење као чисто дете. Јеванђељска порука:-Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско, односи се на руску веру, која је проста, равноапостолна. Многи странци, са Запада и Истока, некад и у наше време, остају задивљени лепотом руске боготражитељске душе и  скромним трпељивим карактером. Руска урођена једноставност, дечија чистота и душевна топлина, у савезу са светоотачком мудрошћу и духовном трезвеношћу даје колосалну дубину и снагу духа, коју можемо означити као руски есхатолошки код.

Између руског и западног погледа на свет је непремостив јаз, који је не може изгладити екуменским демократским дијалогом. Са руске стране стоји сабор светих ратника  и подвижника, мученика, који су положили живот за Христа и руски народ. На западној страни доминира сабор нечестивих, малих и великих инквизитора, конквистадора, џелата. Русија чува као највеће благо Православни симбол вере. Запад је изгубио веру, има само симболе, чије значење је заборавио. Руски словенофили су желели да се западни поглед на свет, примењен на политику, културу, школу, замени изворно руским. Са друге стране, Запад посматра Русију са висине, као плен, још увек непокорену територију. Европска Унија и САД саме себе разобличавају непрестаним нападима на Русију и руски народ, у свим светским форумима. Главни западни циљ је распарчавање Русије, дефинитивно покоравање руског народа, кроз подршку либералној петој колони, у власти, опозицији, Цркви и војсци. Русија чека Христа, који је три и по године проповедао о Царству Божијем и творио чудеса. Запад је припремио политичке и технолошке структуре за антихриста, чије претече у лицу Нато генерала већ проповедају општи мир, а воде рат. Христос је рекао:-Царство моје није од овога света!

Антихрист ће бити и светски миротворац, и глобални стратег, и врхунски економиста, и маг, који ће творити лажна чудеса! За даље јачање Русије и руског народа важно је одсецање свега што смета руској идеји, то јест, животу у Христу.То значи максималну аутаркију и одвајање од западних погубних интеграција. Сви руски политички, војни и економски уговори са Западом су штетни за Русију. Запад је много пута слагао, оштетио или преварио Русију. Руска великодушност и прелажење преко очигледног непријатељства на Западу се тумачи као слабост.  Света Русија је жива и у демократској Руској Федерацији. Боготражитељи, чија су имена записана у Јагњетову Књигу Живота, у срцу носе духовни пасош Свете Русије, и моле се да Господ успостави Самодржавну Православну Руску Империју.      

Радмила Војиновић

(извор: руска газета "Православный Крест".)