Стратешки модел опоравка привреде
12.5.2019.
Залажемо се за опоравак привреде Србије по стратешком моделу, који се НЕ своди на:
- нестручну приватизацију која је довела до масовног пропадања привреде и предузећа која су до тада деценијама веома успешно радила;
- уништавање домаћих, конструктивних, успешних банака ради стварања простора за стране профитерске банке по моделу Млађана Динкића;
- пружање бројних државних привилегија страним фирмама у односу на домаће, као што су дотације од неколико хиљада евра за сваког запосленог, бесплатно земљиште, бесплатно уређивање земљишта, неконтролисање поштовања закона о раду, неконтролисање поштовања права радника, итд;
- деловање поткупљиве политичке елите у интересу великих међународних корпорација, а не у интересу сопствених грађана;
- експанзију коцкарница, кладионица, дискотека и ноћних клубова, стриптиз барова, и других објеката који остварују профит на слабостима становништва, посебно младих;
- београдизацију Србије, тојест, масовна досељавања становништва у Београд и паразитско надимање Београда, док велика већина Србије економски и демографски пропада; треба омогућити равномерни развој целе земље и стимулисати локалне фирме које упошљавају грађане (као што су, на пример, мале фирме за производњу памучних производа у Ариљу и Ивањици);
- масовна исељавања младих из земље (тзв „одлив мозгова“); након што су добили бесплатно основно, средњошколско и факултетско образовање, здравство и све друго, млади масовно напуштају земљу из бројних разлога, а године и године улагања друштва и државе у њих пропадају, а све бенефите (и формиране стручњаке) добијају стране земље у које се селе;
- некритично и пластично испуњавање налога и императива који долазе од стране ЕУ; власти Србије морају да раде пре свега у интересу својих грађана и своје привреде; можемо се у том погледу угледати на многе чланице ЕУ које воде рачуна да ниједна одредба ЕУ не угрози њихове националне интересе по цену напуштања ове уније;
- неконтролисани увоз и дефицит у спољној трговини;
Залажемо се за стратешки модел опоравка привреде који подразумева:
- обнову производње и предузећа која се баве домаћом производњом; након 5. октобра дошло је до систематског пропадања српске производње у скоро свим гранама привреде; за нормално функционисање јавне управе, здравства, школства, војске итд потребни су здрави буџетски приходи од домаће производње и извоза, а алтернативе са задуживањима, продајом крупних субјеката и најездом страних „инвеститора“ нису виталне и нису одрживе на дуже стазе;
- препород пољопривреде; Београд и други урбани делови Србије већ деценијама живе нереалним стандардом, захваљујући израбљивању села и сељака који обезбеђују високо квалитетне производе по веома ниским ценама; морају се одредити јасно нивои за: 1) откупне цене, 2) велепродајне цене и 3) малопродајне цене, као и трговинске марже; тренутно пољопривредници који улажу највише рада, инвестиција и преузимају највише ризика често имају доста мање приходе од трговаца разних нивоа; до сада смо чули много шарених предизборних прича и обећања о улагању у село, али углавном без резултата и помака; Србија треба у Европи и свету да буде позната као земља произвођач: здраве, органске, квалитетне, укусне, генетски немодификоване хране;
- доследно поштовање радног времена и његово умерено и хумано коципирање; сада је честа пракса да грађани Србије раде за ниске плате 7 дана недељно - и све до недеље касно увече; често се не поштују државни и Црквени празници; недеља треба да буде дан породице и породичног одмора, реафирмације породице; недељом би требало да раде само хитне и дежурне службе и фирме које имају посебно одобрење од министарства рада;
- стимулисање куповине домаћих производа, чиме се стимулише домаћа привреда и грађанима који раде у њима омогућује сигурније радно место, стабилнији приходи и поузданије пословање;
- избегавање олаких решења и идеолошких доктрина по којима се нуди брз и велики успех, лако и без проблема; потребно је пуно труда, рада и пожртвованости ако желимо национални успех и препород; потребни су посвећеност фирми и жеља да се унапреди систем и радно место, остваре позитивни резултати, да фирма напредује и да сви запослени осете бенефите од свог труда и залагања; оданост фирми је важна врлина;
- поштовање сваког човека, сваког радника, без обзира на узраст и ниво стручне спреме; културно и љубазно опхођење свакога према свакоме;
- транспарентни трошкови и зараде у државним и приватним фирмама; токови финансија не смеју бити тајна; радници имају право да знају како се располаже средствима и да предложе евентуално рационалније и ефикасније улагање и инвестирање; фирма није приватни посед руководиоца;
- акционари морају да добију део профита на крају сваке успешне године која је завршена позитивним салдом, што сада често није случај; велике компаније често прикривају резултате и добит преусмеравају на споредне токове или постоје нелегитимне одлуке скупштине акционара да се одричу добити; макар приходи по акцији били минимални, време је да се промени пословна култура расподеле добити;
- боља повезаност научно-истраживачког и универзитетског сектора са реалном привредом; тренутно је ова корелација у Србији врло лоша и ради се о два одвојена света која се ретко сусрећу и сарађују; последњих деценија у скоро свим земљама света где је забележен интезиван економски развој и напредак, он је био великим делом последица великих улагања у примењену науку, иновације и технолошко унапређење производње и услуга;
- озбиљне привилегије за труднице и породиље; многе девојке и жене данас у Србији одлажу рађање или одустају од њега због страха од губитка радног места; многе након порођаја не могу да се врате на радно место; жене које се одлуче на рађање у условима дубоке демографке кризе (и тиме чине велику услугу друштву и држави) треба да буду систематски заштићене од стране државе;
Привреда
|