Тони Блер признао лажи у вези напада на Ирак

21. 12. 2009 PRESS Komentar dana - Milos Garic

Paklena pomorandza

Toni Bler je pre nekoliko dana otkrio ono sto je svetu koji drzi do sebe odavno jasno kao dan. Bez trunke emocija, cak pomalo prkosno, bivsi britanski premijer je novinaru Bi-Bi-Sija saopstio kako je bio spreman da u sadejstvu sa prijateljem Dzordzom Busom napadne Irak i u slucaju da nisu postojale nikakve sumnje o tome da Sadam Husein poseduje oruzje za masovno unistenje

„I dalje bih smatrao da bi bilo ispravno ukloniti ga. Mada bismo, ocigledno, u tom slucaju morali da upotrebimo drugacije argumente o prirodi pretnje", rekao je hladno Bler i fakticki priznao monstruoznu prevaru domace javnosti uoci rata u Iraku.

Brutalna invazija, znamo, pocela je u prolece 2003. godine. Na Bagdad i ostale iracke gradove stustila se nezapamcena sila predvodena vojskama SAD i Velike Britanije. Gledali smo to u TV prenosu. U sledecih sest i po godina ubijene su stotine hiljada Iracana, dok se broj osakacenih i na ostale nacine ojadenih ljudi meri milionima. Tacan iznos nesagledive materijalne stete koja je naneta ovoj zemlji nikada nece biti utvrden. O tim detaljima se manje govori. Sadamova „paklena naprava", kojom su Bus i Bler plasili citavu planetu, naravno, nikada nije pronadena.  Ali, ko ce tek o tome da sitnicari.

I sta sada? Nista. Hoce li Bler biti uhapsen i sproveden u Hag? Nece. Britanska javnost jeste posramljena i pomalo ljuta na nekadasnjeg premijera, ali to ce je proci. Nesudeni prvi predsednik Evropske unije, s druge strane, ne misli da na dusi nosi nekakav greh, a njegov pristup resavanju problema medu drzavama moze da postane vrlo opasna nova doktrina. Bler je sada prvi put jasno i otvoreno stavio do znanja da za Ameriku i Englesku ne moraju da vaze nikakva pravila ratovanja, Zenevska konvencija i ostale smetnje na putu ka ostvarenju „pravednog cilja". Dovoljno je da planeri ratova u Pentagonu i nekom od mocnih kraljevskih instituta lociraju „pretnju za ceo svet" i ona ce biti otklonjena. Bez obzira na stravicne posledice.

Poruka je jasna. Ako medunarodno javno mnjenje, pre svega u SAD i zemljama zapadne Evrope, ne bude hitno reagovalo zbog ovoga sto rade njihove vlade, ne pise nam se dobro.