Транзиција

Раша Попов, Спев о транзицији (В. Димитријевић) - детаљније

Слом комунизма крајем осамдесетих година оставио је многе народe у положају „насуканог кита“, што су владе САД и водећих земаља ЕУ (и други невладини центри моћи у овим земљама) максимално злоупотребиле  купујући режиме, користећи настали (пројектовани) хаос, изазивајући по потреби државне преврате-револуције и стварајући тако прелазно доба названо „транзиција“. Сам комунизам је систем осмишљен на западу (прво издање Манифеста комунистичке партије објављено је у Лондону 1848. г) на тај начин, да се уклопи у менталитет и друштвене обрасце Православних и словенских народа, како би био прихваћен, а да затим уништи основне духовне, државотворне и културне вредности ових народа; не само то - запад је насиљем и злочинима довео комунизам на власт: Лењин је са америчким доларима и немачким возом довезен да изведе Октобарску револуцију и погуби руску царску породицу Романових, Британци су наоружавали Тита у Југославији и саботирали његовог супарника Дражу Михаиловића итд. Комунизам је одиграо своју улогу, а затим је дошло време да пропале државе (уништене економије, општи неморал и корупција, криза идентитета, губитак самопоштовања итд) које је оставио за собом, преузму западни центри моћи као релативно лак и јефтин плен.

Транзиција је дакле друга фаза или међуфаза у овом сложеном историјском процесу нео-колонизације и подјармљења нација. Трећа фаза су евро-унијатске и НАТО интеграције.

Транзиција даје западу плодове оног семена које је посејао у време комунизма, западни државни и невладини центри моћи преузимају државне власти, привреду, медије итд, у земљама бившег комунизма, источни народи то допуштају са предрасудом да ће се инсталацијом западног система брзо обогатити, али долази до суноврата. Велики индустријски центри које су западни предузетници купили, обично врло јефтино, одумиру, радници се отпуштају, производња опада, разбуктава се нагло криминал. Сумрак симболике, пропаганде и праксе комунизма гаси сваки идеализам и расте егоцентрични профитабилизам. Све што је било забрањено, почиње да се упражњава и кад је очигледно штетно. Западни „стручњаци“ форсирају шок терапију и нагли прелазак у тржишну економију тј пословање без заштите и баријера, па тако рањена предузећа сада у агонији умиру. Ниво здравствене заштите становништва драстично опада, а за њим и образовни систем креће низбрдо. Привредни показатељи говоре о великом паду производње, расту спољашњег дуга, расту трговинског дефицита... Грађани земаља у транзицији су најнесрећнији на планети, обузети несигурношћу, дезоријентацијом и комплексом ниже вредности. Највреднији елементи националне културе се замењују холивудским стереотиповима. Долази до осетног раслојавања: губи се средња класа, а друштво се дели на мали број богатих и велики број сиромашних. Права запослених су срозана, а права послодаваца подигнута до дрских нивоа. Становништво постаје све старије, а воља за рађањем и одгајањем деце је све слабија. Један од најјаднијих детаља су лажни националисти, букачи који су финансирани од запада и делују у његовом интересу. Народи и државе истока су у поробљеном, осиромашеном, несрећном, окупираном, несувереном стању - то је резултат транзиције и успех запада.