Интервју

О трговини људским органима, највећем злочину 21. века говори др Марија Лина Века

Трагедија за целу Европу

Било  је индикативно када  сам 1998. па све до 2 000. из разговора са италијанским хирурзима који  обављају трансплатацију органа, у државним и приватним клиникама, дознала да је цена  на тржишту органа нагло пала. Предочили су да је „ велика понуда”. Одакле, питала сам се, баш у време косметске и српске голготе 

Карла дел Понте својом књигом „ Лов” у којој у једном делу говори о чињеници да су Срби одвођени у логоре у Албанији само је њен покушај да опере своју нечисту савест, љагу и да ублажи незаконитости којима се у раду руководила. Лично не признајем легитимност ХашкогТрибунала, јер се тамо суди вашим војницима, политичарима, правим патриотама. Тамо се прогањају Срби који бранећи истину бране свој народ, војску, државу.Бране слободу  и они свакако нису никакве убице, нити су починили злочине који им се приписују и за које су, наводно, оптужени.Трговина људским органима и сва  невиђена монструозна дела која су албански екстремисти чинили недужним Србима, цивилима, младим људима одводећи их у војне логоре уАлбанији, према мом сазнању били су Понтеовој познати још 2000. године. И шта је од тада до данас учинила по том питању? Зна се – каже  за НСПМ др Марија Лина Века , уважени италијански интелктуалац, са звањем двоструког доктора наука, историје и Римског права,  говорећи о врло озбиљном проблему, трговини људским органима о којем она редовно информише италијанску јавност истражујући, онолико колико  је у могућности.
Лина Века је  осведочени пријатељ нашег народа . Од  бомбардовања Србије до данас  била је у свим српским , како она каже,  логорима, увек носећи помоћ за најугроженије.Пре свега , за децу и старе.Била је својевремено  и код српског патријарха Павла који јој је захвалио за све што чини за наш напаћени народ у Јужној покрајини.Од тада се не зауставља. Од септембра прошле године иницирала је и  организовала  боравак у Риму око 40  малишана ОШ „ Бранко Радичевић” из Цернице, којима  је детињство  ограничено на 200 метара простора. Њихови домаћини су ђаци  школе „ Едуардо де Филипо”.Тако су се  збратимиле две школе, деца два народа.Сада је одвела 35 малишана из Цернице поново у Рим. Али, др Марија Лина упоредо бије битку , чак много волшебније од многих српски дипломата и политичара - да у свет, у њену земљу,  путује истина о страдању српског народа..До сада је објавила две књиге, а  годинама истражује и проблем трговине људским органима - српским.

Кажете да је суд у Хагу донекле заташкавао истину, дакле, да се она  није сазнала у право време, и никако,  у правој мери?
„ Све то што сте прочитали у дел Понтеовој књизи, је вероватно само мали делић истине, али са циљем да се оправдају.Запитајте се, како је могуће,  да један суд који себе проглашава „неприкосновеним” и који „брани”угњетене, „бори” се против злочина може онда из затвора да пусти најокорелије злочинце.Оне који су зверски убијали Србе, на стотине, на хиљаде недужних.Понтеова је за ужасну причу о убијању Срба, зарад вађења њихових органа, како бисе трговало мртвим Србима, занала још  пре осам година.Шта ју је то спречавало да  2000. то каже!?

Ви сте још крајем  1998. године посумњали да нешто „ није у реду”,  а то сте дознали у Италији.
„ Било врло индикативно када  сам те године, па све до 2 000. из разговора са италијанским хирурзима који  обављају трансплатацију органа, а  запослени су у државним и приватним клиникама дознала да је цена  на тржишту органа нагло пала..Предочили су да је „ велика понуда”.Одакле, питала сам се, баш у време косметске и српске голготе.Убрзо су се моја страховања обистинила. Казали су ми да  људских органа за трансплатацију има много. Од тада то пратим, и пишем , путујем,  питам, истражујем. Посећујем породице киднапованих и убијених на Косову и Метохији. Добро познајем и Симу Спасића  и много других унесрећених фамилија. Све записујем. Понекад и по десет пута одем до одређених породица. Испричаћу вам један случај, који може да буде  доказ за ову ужасну зверску работу где су многи  прсти уплетени.

Ипак, категорични сте да истина мора да исплива и да за то  сигурно постоје путеви!
„Пре свега, ваша држава мора много активније да се укључи у решавање раскринкавање злочинаца, ма ко то био.Нека нико од      ваших званичника не мисли да ће то неко други уместо њих да уради.Шта мислите, како би у сличној ситуацији поступила било која друга демократска земља у свету?! Не желим никоме да држим лекције, али мора се кренути од  ваших стручних људи, тимова, који су истински заинтересовани, и пре свега, храбри, јер овде имате посла са окорелим криминалцима, али карика је прилично дуга, чврста и тајанствена. Питање је ко је све у њој.Ту лежи и одговор, зашто се после  сазнања о постојању логора у Албанији где су били заточени Срби, који су масакрирани, а њихово тело добро уновчено, тапка у месту. Србија мора дасе повеже са сличним  међународним организацијама, јер нису сви „ продане душе”. Да и  она направи  свој лаац истраге, да се открије где је и које године  извршено, обављено много више транспалатација, од уобичајеног броја. Шта је садонаторима.да ли су то НН лица, или са пуним именом и презименом.Одакле су...То се вероватно дешавало у Немачкој, Швајцарској, чујем и Турској и другим западним државама.Логика је да су постојале специјалистичке, бројне екипе из различитих области медицине.Јер, људски орган, извађен из човека има „ своје време употребе”. Дакле, будите уверени даје ту била  ангажована, наравно, плански, тајно читава армија- зликоваца, који су на сву несрећу и  лекари.Питам их коме су се и зашто заклели, по свршетку студија да ће лечити све људе без обрира на расу, веру и да не набрајам. Погазили су Хипократа.Верујем да ће се у некима убрзо пробудити савест.

Интересовали сте се за ценовник услуга, односно пресађивања  органа у Италији, Европи и дошли до одговора коме је одлазио новац. Помињете , у том смислу, сведока К-144 (2003.) који је  сведочио у Хагу.
„ Желим пре  тога да кажем, да огромну одговорност за  највећи злочин у 21. веку према Србима, сносе међународне институције које су биле ангажоване на Косову и Метохији. Ту, у првом реду, мислим на УНМИК и КФОР. Они су знали где су ти логори у Албанији лоцирани, знали су много шта, али ни прстом нису мрднули. Напротив! Кривицу сносе и сва војна лица, шиптари страни војници,  која су на било који начин помагали трговину. Одвозили  недужне, киднаповане, нестале. Знали су где их воде и  од тога зарађивали. Када ме питате за сведока К- 144/2003, он је својим сведочењем много тога рекао.Као учесник , ипак је признао да је локална команда ОВК обављала несметано  киднаповања.Све се, како је обелоданио сведок К-144 ,  обављало под генералном командом Хашима Тачија.Према његовим речима, Срби, млади, здрави ишли су  прво на лекрске контоле, па онда у логор, у Албанију.У такозвани камп кодТиране.Још је  објаснио да је видео књигу, да она постоји. У њој се уредно водила евиденција о зарадама од трговине људским органима. Да је она у Тачијевим рукама.Постојале су тарифе,  за бубрег од 10 до 30 хиљада евра,  за јетру 50 хиљада, а за срце по нагодби, јер је то био најскупљи и најуноснији посао.Питам се како је могуће да се после тавког сведочења није покренула озбиљна лавина. Зарада је наравно,  и то чак 80 одсто,  ишла у главну команду ОВК,  а 20 одсто  на преостеле учеснике ланца трговине органима.Знам, такође,  да је у Албанији у близини Бурина  била јама од преко стотину српских лешева , која су 2003. пренета . Мртви , нажалост,  не могуда говоре, не могуда се бране.Када причам о овом сведоку, па он је био директни учесник, део УЧК. Албанац. Све вам је јасно!! Тела су или закопана, или су места бетонирана, или су уграђивана у бетон.Тако је много лакше сакрити злочин.

Тврдите да у Приштини постоји мртвачница у којој тела наших сународника, али нико нема приступ!!
„Још 2000. године о томе сам говорила са представницима Координационог центра за Космет. Још онда су ми чак и неки Албанци рекли да има двоструко више Срба у тој мртвачници..То су неидентификована тела. Може да се уђе у траг, постоји ДНК анализа. јасно је да Срби и српске институције ту намају приступ. Обраћала сам се неколико пута са захтевом да одем тамо, али наилазила сам на зид ћутања и забране. Ишла сам у Истраживачко криминалистички центар који је под контролом НАТО-а, али узалуд. Нису ми дозлолили приступ. сада када је стигао ЕУЛЕКс, којег не признајем јер они признају незаконито независност КиМ, за Србе ће, страхујем, бити много горе. До истине о трговини људским органима тешко да ће доћи уз помоћ ЕУЛЕКС-а. Нису они ту да штите Србе! Трговина људским органима је велики пораз за цивилизовану, демократску Европу, и трагедија са несагледивим последицама. Јер оно што не желиш себи, немој ни другом чинити. све се враћа као бумеранг, а нема те тајне на свту, која није постала истина, јавна. Ово ће бити велика срамота за све Европљане који имају иоле савести! 

Биљана Живковић

Марина Лина Века, велики пријатељ српског народа, Италијанка: