Скривaнa је чињeницa дa je 7,000 србскe дeцe билo убиjeнo у jугoслoвeнскoм грaђaнскoм рaту, вишe нeгo хрвaтскe и муслимaнскe дeцe зajeднo. Tрaгeдиja зa свe.

Хоће Србију, неће Србски народ

Све претходно изложено показује да су власти држава - чланица Европске Уније и ње саме својим односом према Р. Србији и према Србском народу деловале и делују супротно антифашистичком, слободарском и демократском опредељењу европских народа, а тиме супротно основним европским вредностима, и супротно Уставу СФРЈ - супротно Преамбули и Члановима 1,3, 18,19, 23, 25 – 27 Устава Р. Србије.

Европска Унија хоће да прихвати земљу Србију са свим њеним благом у њој и на њој. Хоће да прими све људе из Србије са свим њиховим способностима.

Међутим, водеће државе – чланице Европске Уније, и она сама, не признају Устав Р. Србије те тиме не признају и не прихватају њиме одређену Р. Србију.

Водеће државе – чланице Европске Уније, и она сама, неће да поштују и да пријатељски и дорбронамерно прихвате Србски народ такав какав је, са свим његовим вековним националним вредностима: с његовом светосавском православном Вером и њоме одређеним његовим моралом, с његовим писмом и правописом, с његовом ослободилачком, слободарском, и демократском традицијом, с његовом вековном искреном приврженошћу суштинским европским и човечанским вредностима, с његовом културом и обичајима, с његовим начелима образовања и школовања, с његовом сопственом здравом пољопривредом и самосталном индустријом, с његовом духовном и културном баштином.

Европска Унија тражи од Србског народа да све то промени онако како она захтева. Добровољним учлањењем у Европску Унију Р. Србија и Србски народ потписују да ће се повиновати свим одредбама, наредбама и одлукама власти Европске Уније, и њеним актима. Значи да Р. Србија и Србски народ унапред прихватају да промене Преамбулу, начела и одредбе о слободама Устава Р. Србије. Одлуку да то прихватају Р. Србија и Србски народ по Уставу могу да донесу једино држављани Р. Србије на референдуму према 7. ставу Члана 203 Устава. Ниподаштавање те уставне одредбе није само ниподаштавање Устава Р. Србије, саме Републике Србије и Србског народа, већ и ниподаштавање основних европских вредности.

3. Обавезе Власти Р. Србије према својим држављанима, Србском народу, Европској Унији и антифашистичком свету

Историјско вековно слободарско и демократско ангажовање, и антифашистичко опредељење, Србског народа, држављана Р. Србије и Р. Србије, исказано у Преамбули, Члановима 1,3, 18,19, 23, 25 – 27 Устава Р. Србије обавезују власт Р. Србије, тј. Народну скупштину, председника Републике и Владу, да укаже Европској Унији да Р. Србија на може да прихвати досадашњи однос власти држава - чланица Европске Уније и ње саме:

А.         због лажи власти држава - чланица Европске Уније и ње саме, и њихових медија, о Србима да би се оправдавало уништавање мира на целој територији СФРЈ,

Б.         због коришћења лажи да се оправда неоправдљиво западњачко ниподаштавање једнаких људских и националних права Срба и да се оправдају оружане агресије на Србски народ у Републици Српској 1995., и у Р, Србији и Р. Црној Гори 1999.

В.         због коришћења лажи да се оправда неоправдљив непрекидан терор над антифашистичким Србским народом,

Г.         због даривања подршке и заштите обновљеног, од Хитлера и Мусолинија штићеног, албанског фашизма против Срба у Републици Србији,

Д.         због отимања србске постојбине Косова и Метохије од Републике Србије противно Повељи УН, Међународном праву, Хелсиншком завршном акту, Резолуцији 1244, и противно Уставу Републике Србије,

Ђ.        због престанка од стране западних влада даљег поштовања и признавања  суверенитета Републике Србије на целој њеној територији,

Е.         због понижавања, од стране власти држава - чланица Европске Уније и ње саме, Републике Србије и Србског народа познатих по гостопримљивој међународној солидарности и антифашистичком посвећењу,

Подношење пријаве за чланство у Европској Унији без референдумске сагласности држављана Р. Србије је супротно и суштинским европским вредностима и Уставу Р. Србије.

Власт Р. Србије је уставно обавезна (Члан 1 Устава) да штити европске вредности. Ради тога је Власт Р. Србије обавезна да организује референдум на коме држављани Р. Србије могу да се изјасне о следећем:

Да ли сте сагласни да се Р. Србија пријављује за учлањење у Европску Унију са ставовима и односом њених водећих држава – чланица и ње саме према Р. Србији и Србском народу од 1990. до данас?,

На овај начин би и Власт Р. Србије и Р. Србија показале још једном да негују и обогаћују европске вредности, и тиме би допринеле да се оне васпостављају и у деловању власти водећих држава – чланица Европске Уније и ње саме.

4. Обавезе Европске Уније према својим народима, антифашистичком свету, Р. Србији, њеним држављанима, и Србском народу

Власти водећих држава Европске Уније и ње саме су обавезне према својим народима, и према резултатима Другог Светског Рата, према својим уставним одредбама и према човечанству, да васпоставе у свом раду изгубљено поштовање суштинских европских и човечанских вредности.

Слободарско, демократско и антифашистичко опредељење народа и држава Европске Уније обавезују њене власти да то, као основне и европске и човечанске вредности,  поштују и остварују својим ефикасним деловањем:

      I.        против издајства племенитих и храбрих ратника антифашистичких народа широм Света, међу којима је и Србски народ, који су посветили своје животе да ослободе цео Свет од Хитлеровог фашизма,

    II.        против издајства савезничких србских бораца који су се борили да ослободе Косово и Метохију од окупације фашистичке Велике Албаније 1941 – 1945,

   III.        против поништавања резултата Другог Светског Рата.

Дa би сe oбeзбeдилa jeднaкa прaвa гaрaнтoвaнa свим jугoслoвeнским нaрoдимa, те и Србском народу, Пoвeљoм УН и Устaвима СФРJ и Р. Србије, и свим садашњим и будућим члановима Европске Уније, дa би сe oмoгућилo свим људимa нa тeритoриjи (бившe-) СФРJ и у Европској Унији  дa живe у слoбoди и у миру,  дa би сe oмoгућили дoбри oднoси мeђу jугoслoвeнским нaрoдимa и народима Европске Уније, дa би сe пoмoглo њихoвим мирнoдoпским рaзвojимa; дa би сe пoмoглo Европској Унији и цeлoj мeђунaрoднoj зajeдници дa прихвaтe и пoдржe jeднo чaснo eфикaснo и дугoтрajнo рeшeњe у смислу Пoвeљe УН зa пoлитичкe и нaциoнaлнe прoблeмe како на територији бивше СФР Jугoслaвиjе тако и у Европи, неопходно је да Европска Унија испуни и своје следеће обавезе такође проистекле из антифашистичког, слободарског и демократског опредељења јавно прихваћеног од свих њених држава:

1. Истинитo oбaвeштaвaњe народа Европске Уније o Србскoм нaрoду, и пoтпун прeкид нeoпрaвдaнoг дeмoнизoвaњa Србa.

     II.        Пoтпунo пoштoвaњe, признaвaњe и примeнa jeднaких прaвa зa Србски народ, истo кao зa свe остале југословенске народе, нa сaмooпрeдeљeњe укључуjући oдцeпљeњe.

    III.        Да свака држава - чланица Европске Уније, која је признала нелегитимно проглашену албанску  „државу“ „Косова“ у југозападном делу Републике Србије - на Косову и Метохији, повуче то своје признавање и тиме почне да поштује Устав Р. Србије и да признаје и поштује Р. Србију.

   IV.        Непрекидно поштовање и признавање потпуног суверенитета Републике Србије над целом њеном територијом која укључује Косово и Метохију.

    V.        Зaштићeн и мaтeриjaлнo пoдржaн мирнoдoпски пoврaтaк и смeштaj свих прoгнaних лицa и пoрoдицa у свoje дoмoвe и нa свoja имaњa у (бившoj-) СФРJ (у Kрajини, Слaвoниjи, Бoсни и Хeрцeгoвини, у jугoзaпaднoм дeлу Србиje - Koсoву и Meтoхиjи, и у Maкeдoниjи) у тoку слeдeћих шeст мeсeци, aкo oни тo буду жeлeли.

IV         Пoтпунa и изричитa примeнa Дejтoнскoг Спoрaзумa тaкo дa свaкo oдступaњe, изoбличaвaњe или oмaлoвaжaвaњe њeгoвoг пoтпунoг и тaчнoг oствaрeњa будe oдмaх зaустaвљeнo јер је Р. Србија обавезна да то гарантује.

V          Пoтпунa и тaчнa примeнa рeзoлуциje УН 1244 тaкo дa свaкo oдступaњe, изoбличaвaњe или oмaлoвaжaвaњe њeнoг пoтпунoг и тaчнoг oствaрeњa будe oдмaх зaустaвљeнo. Стoгa, дa сe oдмaх пoтпунo прeкинe oмaлoвaжaвaњe сувeрeнитeтa Рeпубликe Србиje нaд цeлoм њeнoм тeритoриjoм, a кoja укључуje Koсoвo и Meтoхиjу, и нaстaвљaњe jaвнoг и зaкoнитoг признaвaњa тoг њeнoг сувeрeнитeтa.

VI         Да Европска Унија помогне Р. Србиjи дa мирнодопски пoнoвo успoстaви пoтпуни сувeрeнитeт Рeпубликe Србиje нaд њeним jугoзaпaдним дeлoм: oблaшћу Koсoвo и Meтoхиja у тoку слeдeћих шест мeсeци.

VII        Да Европска Унија помогне Р. Србиjи да сви стрaнци кojи нeмajу и кojи нe дoбиjу дoзвoлу Влaдe Рeпубликe Србиje нaпустe њену тeритoриjу мирнo и бeзбeднo у тoку слeдeћих шест мeсeци. Стрaнци су сви oни кojи нису држaвљaни Р. Србиjе.

IX         Да Европска Унија помогне Р. Србиjи да свe стрaнe вojнe трупe нaпустe мирнo и бeзбeднo тeритoриjу jугoзaпaднoг дeлa Србиje - Koсoвo и Meтoхиjу - у тoку слeдeћих шeст мeсeци. Oвo сe прирoднo oднoси и нa свe aлбaнскe вojнe трупe (рaниje "УЧK", тj. "KOA") и свe пoлициjскe jeдиницe кoje Влaдa Р. Србиje ниje зaкoнитo и устaвнo признaлa.

X          Да државе – чланице Европске Уније, чије су оружане снаге учествовале у оружаној агресији на Републику Српску и Р. Србију надокнаде материјалну штету.

5. Неуставност акта Р. Србије за њен пријем у чланство Европске Уније

Недавно је председник Републике господин Борис Тадић јавно тврдио да су се држављани Р. Србије изјаснили за укључивање Р. Србије у Европску Унију. За такво опредељење је потребно да се изјасни више од 50 процената од укупног броја бирача Р. Србије. Такву подршку није добио ни господин Тадић на председничким изборима нити било која изборна листа на парламентарним изборима.

Чак и да су и господин Борис Тадић и поједине изборне листе ескплицитно декларисане као европске добиле подршку више од половине бирача на изборима 2008. године, то не значи да су бирачи сагласни да се сада подноси пријава за чланство у Европској Унији са досадашњим односом власти држава - чланица Европске Уније и ње саме према Р. Србији и Србском народу јер су се после одржавања избора одиграли нови догађаји и нова њихова испољавања према Р. Србији и према Србском народу. Зато треба држављани Р. Србије да се референдумски изјасне по том, напред наведеном, питању. Ако је власт Р. Србије сигурна да је подношењем пријаве  Р. Србије за чланство у Европској Унији деловала у складу с референдумским ставом држављана Р. Србије, онда треба с радошћу да распише референдум да би за то и званично добила уставну потврду. Уставни задатак Уставног суда је, у садашњој ситуацији, да својом одлуком у складу с Уставом то омогући држављанима Р. Србије.

Неуставан је акт за пријем Р. Србије у Европску Унију са досадашњим односом власти држава - чланица Европске Уније и ње саме према Р. Србији и Србском народу, којим власти Европске Уније делују супротно основним европским вредностима (напред показано) и супротно Преамбули и члановима 1, 3, 13 (1. став), 16 (1. став), 18 (1. став), 19, 23 (1. став), 25, 26 (1. став), 27 (1. став), јер се тим актом Р. Србије прихвата такав њихов однос према Р. Србији и Србском народу.

Председник Републике господин Борис Тадић нас јавно убеђује да ће Р. Србија да постане члан Европске Уније са „Косовом“. Израз `са „Косовом“ ` не значи да ће Р. Србија с Косовом и Метохијом као њеним неодвојивим делом постати у целини члан Европске Уније, већ може да значи, и према садашњем стању то и значи, да ће и незаконита и противуставно прокламована албанска „држава“ „Косова“ и преостали део Р. Србије постати истовремено чланови Европске Уније. Садашње стање је исказано кроз чињеницу да је низ држава - чланица Европске Уније признао и подржава, помаже, незакониту и противуставно прокламовану албанску „државу“ „Косова“ као настављача остваривања Хитлеровске политика према Србији и Србском народу. Тиме оне не признају Устав Р, Србије, те ни Р. Србију, рушећи њену територијалну целовитост. То је супротно Преамбули и Члану 8 Устава Р. Србије. Тим актом о пријави за чланство Р. Србије у Европској Унији се прихвата такав њен однос према Р. Србији и Србском народу, што чини тај акт противуставним.

Пошто је сво деловање многих држава – чланица Европске Уније и ње саме супротно Преамбули и начелима Устава Р. Србије, и пошто би у оваквој ситуацији учлањење Р. Србије у Европску Унију аутоматски ставило ван снаге Устав Р. Србије, зато је власт Р. Србије, према 7. ставу Члана 203 Устава Р. Србије обавезна да организује референдум по питању учлањења Р. Србије у Европску Унију са њеним досадашњим и садашњим ставом, односом и понашањем према Р. Србији и Србском народу. Пошто власт Р. Србије то није учинила, већ је својевољно поднела пријаву за чланство Р. Србије у Европској Унији, зато је тај акт противуставан.

Пошто је то власт Р. Србије урадила својевољно, без референдумске одлуке држављана Р. Србије,  тиме је она и узурпирала власт од држављана Р. Србије и тако деловала супротно Члану 2 Устава Р. Србије, те је и самим тим њен акт за учлањење Р. Србије у Европску Унију противуставан.

6. Уставни суд

Уставни суд Р. Србије је до сада био пасиван у односу на противуставне изборе и противуставна деловања власти Р. Србије, не само зато што није одлучивао по молбама за заштиту уставности које су му подношене, већ и што сам није по својој иницијативи реаговао према 1. ставу Члана 166 Устава. Тиме је омогућио да власт Р. Србије настави слободно своје противуставно деловање, као што је ово последње - подношење пријаве Европској Унији за чланство Р. Србије у њој.

Подношењем овог дописа Уставном суду се исказује нада да ће овог пута Суд да одлучи по Уставу и то без одуговлачења.

Београд, 12. јануар, 2010. године.                                                   С поштовањем,   

                                                                                                             Љубомир Т. ГРУЈИЋ

                                                                                                             ЈМБГ 2910939710225

                                                                                                             Џона Кенедија 31/15

                                                                                                             11070 Београд

Поднето свима 13. јануара, 2010. год.