Српска дигитална иницијатива (Студенти за истину)

Отворено писмо:

Поштовани Председниче Републике Србије,

Поштована Председнице Владе Републике Србије,

Поштовани Министре спољних послова Републике Србије,

Поштовани Министре унутрашњих послова Републике Србије,

пишемо Вам ово отворено писмо без наде да ће стићи до Вас. Наше је да запишемо и сачувамо у времену, а све преко тога је добро које доноси трунку среће унесрећеном. У овом случају унесрећном од стране хрватских хулигана, али посебно од сопствене државе која није стала иза свога држављанина на прави начин како би се извршиоци праведно казнили. И то је оно што у оваквим ситуацијама највише боли, више и од губитка очију. Може се поставити питање зашто пишемо о Јанку Гашићу из Силбаша, а не и о много других младих који се муче са својим проблемима. То је из разлога што је Јанков пример персонификација односа државе према многим младима и што је његов случај персонификација колективног крста којег овај народ носи у односу са својим комшијама, а понекад се чини да држава, као у Јанковом случају, не жели да подели ношење тог крста.

Јула 16. 2015. године око пет часова ујутру у воз Београд-Љубљана, које је стао на главну станицу у Загребу, улетела је група хрватских хулигана са палицама и почела немилице да бије српске путнике. Тада је претучен Јанко Гашић из Силбаша који је изгубио једно око (95% уништен вид) док му се на другом одлубило стакласто тело. Тако претученом нису му хтели помоћи него је на поду воза, крвав, путовао до Словеније где му је пружена помоћ. После две године и девет операција, он готово да је остао без очију, а извршиоци до данас нису пронађени, иако на станици постоје камере. Поред неизвесности да ли ће успети да сачува очи, њега још више мучи небрига државе да се његов случај реши, а она се огледа и у томе што на његово писмо министарству правде до данас није одговорено.

Ми апсолутно разумемо да су односи наше државе са нашим западним суседима оптерећени многим проблемима, али то не сме бити препрека да се у оваквим случајевима не реагује из политичких или неких других разлога или да се ћути. Крст који је са собом понео Јанко из Загреба понели су и многи други Срби на другачији начин и зато посебно саосећају са њим. Јанко само тражи одговор од државе и то је минимум којег можете да му пружите и да покажете да држава Србија не заборавља своје младе који преживе овакве трауме.

С поштовањем,
Српска дигитална иницијатива (Студенти за истину)

Потребна систем(ат)ска подршка Србима на Закинтосу