Уочи боја на Мартинићима, 1796: Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!
У посланици архимандриту Арсенију Гаговићу, од 31. августа 1804. Петар I Петровић Његош, вели и ово: И не чудите се, мој драги оче архимандрите. Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити и у несрећу и у безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то се више завист против њега вооружава, која у српском народу, како и у греческом, гордост царује.
Из посланице Његошеве Црногорцима и Брђанима, 1822. године: Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину и сиромаштину у коју се находите, али је оно српска Црква свега славеносерпскога народа и мати свијех српскијех цркавах у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили. Тога ради, љубезна браћо, не одреците се по својој јакости, колико је кому могуће милостиње и помоћи у оноју светују обитељ приложит, да је откупите и сохраните од разоренија, да и вас Бог сохрани од свакога зла и од сваке биједе и напасти.
У писму владике Петра I руском цару Александру, од 1. маја 1828, стоји: Цијело хришћанство, сав словенски народ, сљествено томе и Срби Црногорци чајут благопризнатељнаго озарејнија Матери својеј и покровитељници моћној Русији и надјејутсја с давни времен јеју Богом Хранимоју и возвишајемоју улучит своје сушчествованије на земљи.
Петар II Петровић Његош о идентитету Црне Горе расуђује овако:
Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.
... Што утече испод сабље турске,
Што на вјеру праву не похули,
Што се не хће у ланце везати,
То се збјежа у ове планине,
Да гинемо и крв проливамо,
Да јуначки аманет чувамо, -
Дивно име и свету свободу! -
... Србин српском роду своме
ово дјелце посвећује.
његово је ситно цв'јеће
по ливади правој Српства
и узрасло и побрато
и у в'јенац роду дато
... Ја од тебе јоште много иштем:
да поставиш у пламтеће врсте,
пред очима Српства и Славјанства,
Обилића, Ђорђа и Душана,
и јошт кога српскога хероја:
да прогрмиш хулом страховитом
на Вујицу, Вука, Вукашина,
богомрске Српства отпаднике —
злоћа њима мрачи име Срба,
тартар им је наказа малена!
... Дај ми пјеват славна дјела
отачаства бранитељах,
њих јунаштва казат фална
од нестања српског царства,
који крвцу како воду
вјечно лише, и сад лију,
за обрану и свободу
непрестано боје бију;
који рода славу бојну
сачуваше и дигоше
испод ногах варварскијех
хуком сјајна оружија.
... Обилићу и Топлица,
Косанчићу, Југовићи,
срећни ли сте, витезови,
јер у боју косовскоме
свиколици погибосте
за обрану отачаства,
да очима не гледате
народ српски подјармени
ђе уздише и ђе плаче,
а у плачу вас кликује
да г' пуштите, одрешите
из синджира несноснога,
у који га Осман свеза.
... О Милоше, ко ти не завиди?
Ти си жертва благородног чувства,
воинствени гениј свемогући,
гром стравични те круне раздраба!
Величество витешке ти душе
надмашује бесмртне подвиге
дивне Спарте и великог Рима;
сва витештва њина блистателна
твоја горда мишца помрачује.
Шта Леонид оће и Сцевола
кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
престол сруши а тартар уздрма.
... Весели се праху Немањића,
Немањића и Гребљановића,
јер ће ваше круне засијати
како јарко сунце на истоку,
знамена се ваша развијати
над велике ваше развалине,
потећи ће крваве ријеке
од нечисте крви агарјанске,
опрат Србу љагу са образа.
Отворте се, витешке гробнице,
сама славо, само прибјежиште
по Косову српскијех јунаках,
ево зоре на ваше брегове
да нам општу обасја светињу
и аманет наше народности.
Сад пропојте, Високи Дечани
и лијепа лавро Студенице,
свети спомен из вјечне читуле
за слободу падшим јунацима.
Здружите се, громи и потреси,
земљи српској друго лице дајте,
е нечистом ногом окаљата.
Савјет мајке, оца — д'јете
ка природно к себе прима;
ђе год витез особити
по косовском тужном боју
од Српкиње породи се
којег Турство не уграби,
сваки кућу, оца, мајку —
све остави, па побјеже
у савито крвљу гњездо,
ђе свободе искра сјаше.
... Куда ћете с клетвом прађедовском?
су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?
... Чуј, народе, сви скините капе!
Хоћу спомен да чиним душама
витезовах нашега народа;
данас ће им најмилије бити,
од Косова нигда као данас.
Вјерне слуге помјани господи,
владаоце, ма твоје робове:
непобједног младога Душана,
Обилића, Кастриота Ђура,
Зриновића, Ивана, Милана,
Страхинића, Рељу Крилатога,
Црновиће Ива и Уроша,
Цмиљанића, војводу Момчила,
Јанковића, девет Југовићах
и Новака поради халака,
и остале наше витезове!
На небу им душе царовале
ка им име на земљи царује!
... Ми смо Срби народ најнесрећни:
сваки Србин који се превјери —
просто вјеру што загрли другу,
но му просто не било пред богом
што оцрни образ пред свијетом,
те се звати Србином не хоће.
Ово ти је Србе искобило,
робовима туђим учинило ...
Српство Црногораца - Тестамент Светаца
Један од највећих Црногорца свих времена је Стефан Немања, рођен у данашњој Подгорици. Такав велики Црнгорац створио је моћну српску државу три вијека прије него се први пут помиње Црна Гора у свјетској историографији и бласфемично договорној, малоумној, картографији по разапетој кожи народа који говори истим матерњим, српским, језиком!
Па Немањин син Растко још је већи Црногорац од највећег Србина Немање зато што је, као Свети Саво, испунивши новозавјетни тестамент да син буде родитељ своме оцу, постао врховни српски Светац!
И отац и син су свеци код српског народа! Немања је Свети Стефан Мироточиви, а син му Свети Саво, утемељивач српске духовности, творац Светосавља, најчвршћег моралног узглавља и јединог духовног здравља, врховни српски Светац који је Србе увијек са странпутица враћао на прави национални, светосавски, пут прије и послије свих Савиндана и видовдана по којима се вјечност вјечности учи!
Од ове двојице највећих Црногораца Српство нема већих Срба у историји!
С обзиром да Српство, као симбол библијског значаја, почиње од двојице највећих Црногораца, Српство Црногораца сматра се ТЕСТАМЕНТОМ СВЕТАЦА!
Поступајући по тестаменту светаца, син оца Црногорца из Васојевића, Ђорђије Петровић морао је и пред Богом и пред народом да подигне српску револуцију и да остави најдубљи људски траг по губавом образу ондашње Европе, а управо примјер великог црногорског Србина Ђорђија Петровића био је водиља свим каснијим европским ослободилачким и препородитељским покретима!
Анахроно је доказивати да је Његош највећи Црногорац зато што је у своје вријеме, и у каснијим, био и остао један од највећих Срба свих времена! Ту чињеницу знају скоро сва црногорска дјеца која, прије него узму буквар у руке, напамет знају Његошев Горски вијенац и тек кад одрасту схвате ко је написао овај бисер свјетске књижевности!
Коме још није јасно да Владика Николај Велимировић, најмудрији Србин свих времена послије Светога Саве и Његоша, чије је поријекло из Загарача код Даниловграда, није један од највећих Црногораца баш зато што је јеванђеоском љубављу и стоичком мудрошћу заговарао свеправославно јединство и свесрпско уједињење током свог паћеничког и светачког живота у емиграцији на свим континентима широм земљинога шара по којем неко (зна се ко!) појмове мијеша и логику вара?!
Ко може да порекне црногорско поријекло творца српске писмености Вука Караџића који је, делајући по тестаменту светаца, увео Србе у планетарну орбиту писмености ?
Зар у небеској алеји највећих Црногораца неки не виде чак ни Патријарха Српске Православне Цркве Гаврила Дожића, највећег јунака међу мудрацима и највећег мудраца међу свим српским јунацима и ко може да фалсификује Дожићево црногорско поријекло из Мораче и његову пресудну улогу у уједињењу двије Краљевине?
Зар Краљ Ујединитељ Александар I Карађорђевић није рођен баш у Црној Гори, на Цетињу, па зар дјетинство није провео на црногорској Обилића пољани?
Зар слијепци код очију не виде Косовски завјет по тестаменту Светаца на коротно црногорској капи?
Зар на путу Светог Петра Цетињског од Немањине колијевке до небеског Престола испод палца, кажипрста и великог прста памети, нијесу расли, по тестаменту светаца, бунтовници и пјесници са молитвама у мозговима да измјере пространство неба по образима, па зар захваљујући таквом раду по тестаменту светаца нијесу престајале оргије крвопија из племена разбратија?
Зар у колијевци од неба и земље, ишараној путевима Светога Петра Цетињског, послије рођења створа од говора и твора нијесу расле државе праве?
Зар из Светога Василија Остроског, кад је стигао у црногорско Чево, није из њега проговорило Косовско Врачево, па зар тај онебесени пјесак није препознао у Острогу знак што га у памћењу народа утисну цародревни Лешак и зар Светац Острошки није упозорио да, кад мисао сикне диобом једног тијела на два дијела, да ће и слијепци морати да виде цвјетове од очију што расту око Грмочела, па зар Свети Василије није с краја на крај Дечана пребацио преко себе небо од прошлих и будућих дана?
Има ли веће части за сваког рођеног и нерођеног Црногорца који српски мисли и осјећа? Одговорно тврдим да нема, јер бити у друштву Свемогућег Бога представља трајно живљење на које нас осуђују они чија су рођења били почеци заборављања!
Из свих ових разлога, као и оних који се подразумијевају, а које нијесам поменуо, одговорно тврдим: онај ко се придржава тестамента светаца, достојно и бескомпромисно бранећи Српство Црногораца, тај постаје аристократа неба по овој земаљској плаконици и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство и Бога и сиромаха који својим духовним благом могу да купе цијело небо!
Српству Црногораца по тестаменту светаца дивили су се бројни страни ауторитети од којих издвајам: Шафарика, Еванса, Геземана, Кандерсдорфера, Флерикеа, Стањицера, Шварца, Витхалда, Кокела, Пасарза, Дена, Верлопа, Пинона, Мармијеа, Цинкајзена, Клервала, Гиљдефирга, Брауна, Гедоа, Томазеа, Милеа, Слајхера, Ајзнера, Крауса, Добровског, Гетеа, Ранкеа, Грима, Виганда, Јиречека, Слечера, Фатера и друге, да не набрајам појединачно бројне остале: њемачке, аустријске, француске, енглеске, руске и остале ауторитете који су у својим дјелима скидали капу Српству Црногораца по тестаменту светаца!
Да закључим, Српство Црногораца, по тестаменту светаца, историјска је цињеница!
Петар Милатовић Острошки, књижевник
пренето са фејсбука:
17.11.2020. Митрополит Амфилохије: Дубоки, непролазни и златни трагови великог митрополита
Изненадни одлазак великог митрополита Амфилохија је потресао српски народ и Православни свет. Његова енергија и одлучност су створили утисак да ће још дуго времена бити уз нас. Ипак, он остаје трајно са нама као и Свети Сава, Свети Петар Цетињски, итд. Његова изјава: Ја сам ту да служим народу (да имам времена за људе и њихове проблеме), јасно и искрено говори о томе како је доживео високу одговорност коју је добио. Потребно би било неколико стотина страница да се помене шта је све постигао, али поменимо бар нешто.
1969. било је само 15 свештенослужитеља у Црној Гори. Митрополит Амфилохије долази на трон Цетиња 1990. године. Од 1990. до 2010. обновљено или је у току обнављење чак 569 храмова, а затим је укупан број прешао 600. Образују се хорови, библиотеке, 40 школа веронауке, црквена кухиња, велико издаваштво, итд. Обновљена је Цетињска богословија 1992., покренут часопис Светигора 1992, па издавачка кућа и радио станица, итд.
Сада можемо да славимо света три српска јерарха Црне Горе: Митрополита Амфилохија 30. октобра, Светог Петра Цетињског 31. октобра и Његоша 1. новембра.
Изгледа да је о. Андреј Ткачов написао или изговорио, да оно зачало Јеванђеља које се чита на дан упокојења, говори о томе како је тај упокојени живео... Погледах данашње, би ми јасно да, тако је...?? Зач. 253). 1. Хоћу, дакле, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу, 2. Да се утјеше срца њихова, да се сједине у љубави и у свакоме богатству пунога разумијевања за познање тајне Бога и Оца и Христа, 2.Мој_26:4, Дап_16:5, 2.Кор_1:6, 2.Пт_3:18 3. У коме су сакривена сва блага премудрости и знања. 4. А ово говорим, да вас неко не превари заводљивим ријечима. 5. Јер ако сам тијелом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи ваш ред и чврстину ваше вјере у Христа. 1.Кор_5:3 6. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите, 7. Укоријењени и назидани у Њему, и утврђени у вјери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.
Ђеду
Не тугујте ђецо, због одласка мога, ноћас ова душа, своје претке срешће, одавно ме зове небеско Косово, те полазим, срећан, као на причешће. Не тугујте ђецо, није то за Србе, не боји се смрти ко воздиже Бога! Још су живе речи Светог кнез Лазара: „Ми смо поданици царства Небескога!" Не тугујте ђецо, нису за вас сузе, радујте се, данас, к'о у 'сред Божића. Ево држим гусле и на Небу пјевам, уз кољено десно Растка Немањића. Не тугујте ђецо, већ се помолите, крај мојега одра и задњег узглавља. Ви сте оно копље Светог Георгија, бастион и војска златног Православља. Не тугујте ђецо, јер ће моја душа, над вама да бдије, да победе гледа. Тек долазе дани радости и слоге! Само смело, путем, вашег старог ђеда! Марко С. Марковић село Љуљаци у Гружи
28. новембар у 18:37 · Подељено са Јавно 1918. и 1943. су релативно далеко једна од друге, али су датуми блиски: 29. новембар и 1. децембар. То што је Скупштина Црне Горе баш 29. новембра 2018. донела одлуку којом се покушава поништити историја и одлука из 1918. о присаједињењу Србији довољно говори о томе да су ДПС Мила Ђукановића и њихови сатрапи јасно на линијама комунизма и антисрпства. Поводом протеривања амбасадора Србије у Црној Гори каже се: "унизио и највише законодавно и представничко тело - Скупштину Црне Горе", која је 29. новембра 2018. година усвојила Резолуцију о поништењу одлука Подгоричке скупштине којима је, како тврде, "укинут дотадашњи суверенитет Црне Горе, њена територија присаједињена Краљевини Србији и насилно детронизован краљ Никола Петровић Његош".