| Насловна | О нама | Download | Везе | Контакт |
Архива објава на фејсбуку - 2026. година
Архива објава на фејсбуку (основна страна)
facebook страница 1389: https://facebook.com/1389jedan389/
facebook група 1389: https://facebook.com/groups/336325920763/
Facebook телеграф: поредак и демонстрације (вести са фб) - погледајте
3.1.2026. · Подељено са Јавно Подршка Николасу Мадуру и Венецуели. Viva Venezuela y libertad!!
3.1.2026.. · Подељено са Јавно Гордана Драговић 1 д. · Почетком јануара 1916. године, док се српска војска пробијала кроз Албанију ка Јадрану, једна друга војска је знала да мора остати на месту — без обзира на цену. Код малог планинског града Мојковца, црногорска санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића добила је задатак да заустави напредовање аустроугарских трупа које су настојале да пресеку одступницу Србима. Непријатељ је био бројнији, боље наоружан и свежији. Црногорске јединице биле су истрошене вишегодишњим ратовањем, са мањком муниције и опреме, али са јасном свешћу зашто стоје ту. Борбе су почеле 6. јануара и настављене 7. јануара 1916. године, на сам православни Божић. Снег је био дубок, хладноћа јака, а терен суров и неприступачан. Напади су вођени фронтално, прса у прса, често бајонетима, јер је у појединим деловима муниција била при крају. Свако брдо и свака планинска коса освајани су и брањени по цену великих губитака. Циљ није био да се непријатељ разбије, већ да се задржи. Сваког дана, сваког сата, куповало се време за војску која се повлачила ка мору. И у томе су успели. Аустроугарско напредовање је заустављено, а српска војска добила је драгоцене дане да се извуче из обруча. Неколико недеља касније, Црна Гора је капитулирала. Многи који су се борили код Мојковца нису дочекали крај рата, нити слободу. Али оно што је урађено у тим снежним данима остало је уграђено у судбину других. Колико историје је промењено на месту где се знало да се неће победити, али се ипак морало стати? (Glas iz Tisine)
3.1.2025. Ако се већ Газпром (за наше добро) повлачи из НИС-а, онда је логично да држава Србија купи те деонице и постане већински власник. Зашто странци морају да буду власници скоро свега у Србији? Одакле нам тај поданички, колонијални менталитет?? Посебно земље које су признале независност КиМ морају да сносе последице такве одлуке и не смеју ништа да купују у Србији.